“Moja priča nije bila planirana. Ja sam u suštini vrlo stidljiv čovek. Nikada nisam direktno pričao o sebi, a još manje stao pred kameru. Međutim, snimajući ovu priču, shvatio sam da moji junaci i ja nemamo istu polaznu tačku. Oni su mlađi od mene 17-18 godina i njihov emotivni odnos prema prošlosti nije bio potpuno isti kao moj. Prvi put smo se sreli na snimanju našeg filma, kada sam ja imao 27 a oni 9-10 godina. Nedugo posle toga nas je rat razdvojio. Oni su poneli sa sobom malo životnog prtljaga u kojem je bila dominantna uspomena na naš film, a moj životni prtljag je bio mnogo veći. Osećao sam se u pravom smislu kao selektor tima čiji je glavni zadatak bio da im ulije samopouzdanje i osećaj kolektivnog duha. Tako sam upao u sopstvenu zamku i neplanirano upleo sebe u čitavu priču. Sa ove distance, mislim da nisam pogrešio.”
Нема коментара:
Постави коментар