Skandal na Pravnom fakultetu u Beogradu: Studenti ismejali ministra Radulovića, umalo tuča

Debata na Pravnom fakultetu u Beogradu koja je održana večeras na temu Zakona o radu, umalo se pretvorila u tuču: tokom izlaganja ministra privrede Saše Radulovića, studenti su glasno negodovali i smejali se njegovim konstatacijama, uz opaske da zakon neće proći, a nakon što su upozoreni na ponašanje, umalo su se sukobili sa učesnicima tribine.

Studenti ali i predstavnici raznih sindikata, između ostalih i Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada, glasno su negodovali na objašnjenja ministra Radulovića, a aplauzima pružali podršku onima koji su jasno izrazili svoje stavove protiv ovakvog zakona o radu, naviodeći da će on štititi samo poslodavce i dati im legalnu mogućnost da daju otkaze i niske plate, kao i da ponižavaju radnike.

Do incidenta je došlo kada je novinarka "Blica" ugrabila priliku da postavi pitanje Raduloviću, a jedna od organizatora tribine ustao i upozorio prisutne na ponašanje, čime je izazvao masu, te je došlo do incidenta, koji se umalo pretvorio u tuču.

Ministar Radulović je, zajedno sa ostalim učesnicima debate, iskoristio "gužvu" da  ode sa Pravnog fakulteta, izbegavajući da odgovori na pitanje.

(izvor --- BLIC)

KULTURA U PROTESTU - Gradska galerija Požega - petak 27. decembar 2013. u 19 časova

KULTURA U PROTESTU - otvaranje izložbe – petak 27. decembar 2013. u 19 časova

Gradska galerija Požega

27. decembar 2013. – 10. januar 2014.

Na otvaranju – takmičenje u slaganju pazli - sledi vredna nagarada ŠOK ZADRUGE!

I još – topao čaj i štrudla s makom ....

NFC Filmart i Kulturni centar Požega predstavljaju projekat „Kultura u protestu“ Asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije, podržan od Fondacije za otvoreno društvo. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) realizovala je u toku oktobra i novembra 2013.godine kampanju „Kultura u protestu“ u gradovima širom Srbije - u vidu programa 12 organizacija koji su preispitivali poziciju i ulogu nezavisnih umetnika i radnika u kulturi i umetnosti, uz kritički osvrt na aktuelnu situaciju i marginalizaciju savremene umetničke produkcije.

U Gradskoj galeriji Požega biće predstavljeno nekoliko projekata članica Asocijacije NKSS:

• Šok kofer – MMC Led art, Novi Sad

• Zidne novine - Kreativno usmereno rešavanje situacije (Kurs udruženje), Beograd

• Afirmativni provincijski čas - Kulturni Centar Lift, Čačak

• SOS - Teatar Mimart i SEEcult.org, Beograd

• Dom vojske=Dom kulture? - Ministarstvo prostora prostora, Beograd

• Dobar dan, Banjice! (Art Fora /ART 4A) - BAZAART Beograd

DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus

četvrtak, 26. decembar u 19.00 mala sala SKC
DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus
PUTNIK SA DALEKOG NEBA:  Miloš Crnjanski u priči
 priredio Milovan Marčetić
Učestvuju: Ljubica Arsić, Milisav Savić, Mihajlo Pantić, Miroslav Josić Višnjić, Milovan Marčetić i Vesna Kapor

Trideset proznih putovanja kroz život Miloša Crnjanskog povodom 120. godina od njegovog rođenja.
„Nikada nisam patio od želje za literarnom slavom, niti sam zavideo salonskim lavovima“, kaže Miloš Crnjanski u jednoj od priča u ovoj knjizi, u kojoj ga današnji najpoznatiji i najtalentovaniji pisci zamišljaju kao književnog junaka.
O čemu u noćnom vozu za Veneciju razgovaraju Crnjanski dečak i Crnjanski ataše za štampu, pisac i u mladosti skandal-majstor? Da li se krajem Prvog svetskog rata Crnjanski sreo s Vitgenštajnom u Italiji? Zašto Crnjanski zapodeva kavgu sa Krležom u hotelu Moskva? Čega se Crnjanski seća dok govori u jednom londonskom pabu pred svoj povratak u Beograd i kako je posle povratka dočekan? Da li je Crnjanski zaista bio srpski Kazanova? U kojem se vremenu susreću Crnjanski i Vuk Karadžić i o čemu se spore? Da li je Crnjanski „umro namerno“, ali „ljut kao ris, uveren da je ipak zakasnio“?
Crnjanski je pisao o prošlosti, ali je više od svih drugih pisaca bio pisac budućnosti. Životni i književni put Miloša Crnjanskog bio je složeniji i s više iskušenja nego put bilo kojeg našeg pisca.
Nije patio za literarnom slavom, a postao je najslavniji.

“TIŠI OD VODE” U UŽEM IZBORU ZA NIN-OVU NAGRADU

Na sastanku NIN-ovog žirija, održanog 23. decembra 2013. u redakciji NIN-a,  razmotren je najširi izbor romana, kao i nekoliko knjiga koje su stigle u međuvremenu, posle izlaska prošlonedeljnog NIN-a.

U uži izbor za izbor romana godine ušli su sledeći autori i romani:

Miomir Petrović, MIRIS MRAKA, Laguna, Beograd

Srđan Srdić, SATORI, Književna radionica Rašić, Beograd

Milovan Stanković, AKO U SLEDEĆEM ŽIVOTU BUDEŠ LEPTIR, KOV, Vršac

Goran Gocić, TAI, Geopoetika, Beograd

Slobodan Vladušić, MI, IZBRISANI, Laguna, Beograd

Bojan Babić, ILEGALNI PARNAS, Levo krilo, Beograd

Silvana Hadži-Đokić, ZLATNO DOBA, Interpres i Tema, Beograd

Sonja Atanasijević, VAZDUŠNI LjUDI, Prosveta, Beograd

Mileta Prodanović, ARKADIJA, Arhipelag, Beograd

Vladislava Vojnović, KOZJE UŠI, Dereta, Beograd

Ivančica Đerić, SVA JE PRIRODA DIVLjA I SUROVA, Rende, Beograd

Berislav Blagojević, TIŠI OD VODE, Rende, Beograd

Gordana Ćirjanić, MREŽA, Vukotić medija, Beograd

Goran Skrobonja, SVA TESLINA DECA, Laguna, Beograd

Dragan Jovanović Danilov, TALASI BEOGRADSKOG MORA, Vulkan izdavaštvo, Beograd

Žiri je radio u sastavu: Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Vasa Pavković (predsednik). Odluka o najužem izboru romana za prestižno priznanje biće doneta na sledećem sastanku žirija, 30. decembra 2013. godine. Izdavači čiji romani ispunjavaju propozicije, mogu poslati po pet primeraka knjiga do 31. decembra, kada je poslednji termin za predaju radova.

Na LINKU možete da pročitate i osvrt Vase Pavkovića, predsjednika žirija, na ovogodišnja romaneskna ostvarenja .

KONKURS ZA ZBORNIK ,,RUKOPISI 37”

Dom omladine Pančevo poziva sve zainteresovane mlade autore da pošalju radove na ovogodišnji 37. po redu konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju – „Rukopisi 37“.

Konkurs će biti otvoren do 3. februara 2014. godine, a pravo učešća imaju devojke i mladići od 15 do 30 godina koji pišu na jezicima bivših ex-Ju republika.

Treba poslati 3 pesme i / ili 3 priče dužine do 3 kucane strane (dakle, do 7 000 karaktera, veličina fonta 12, 1.5 prored), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom, brojem telefona i i-mejlom na: Dom omladine, Svetog Save 10, 26 000 Pančevo, Srbija (s naznakom ,,za Rukopise 37”) ili na mejl: zbornikrukopisi@gmail.com.  Molimo autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova!

Ovogodišnji žiri radi u sastavu: Čarna Popović, Dragana Mladenović, Dejan Čančarević i Jasmina Topić (gl. urednik), urednik za Sloveniju: Ana Ristović, urednik za Makedoniju: Zvonko Taneski.

,,Rukopisi 37″ će izaći iz štampe do maja 2014. a krajem maja planirana je i promocija u Pančevu, odnosno dvodnevni festival. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, primerci će biti poslati poštom.

Da li je Zoran Radmilović mrzeo seljake?!

 

Nedavno je kćerka  Zorana Radmilovića Ana Radmilović objavila sledeći tekst:

"Sve mi je jasniji moj dobri otac koji se siroma(h) ceo život plašio seljaka i mrzeo ga iz dna duše, umesto Nemca. Jesam bila dete i bilo mi je smešno kada mi njegova majka, a moja baka Ljubičica preti: "Daću te seljacima ako budeš bezobrazna".
Eto, oni nisu zapatili tipičan srpski strah od cigana, ali su imali traume iz WW2 (Drugi Svetski rat), i sve čega se moj jadni otac sećao bili su grozni srbijanski seljaci koji su za zlato, čipku i srebrni escajg prodavali ljudima brašno.
I šta od potomaka takve stoke može čovek da očekuje danas? Pa isto to, samo je mutiralo i sada se ogleda u mržnji prema azilantima (baš mislim, da li bi ih mrzeli da imaju šta da im uzmu), beskrupuloznosti, hvalisanju sitnim ćarom i potajnom omrazom na grad i sve što grad simboliše. oni naravno ne znaju šta je to, ali slute da im ne pripada. ne jer je grad neki zatvoren zamak... ali duga je to priča za jedan status. ne mrze oni ni azilante ni izbeglice ni pedere ni strance ni bolesne,niti bilo koga, oni samo ne podnose one kojima ne mogu ništa da uzmu."

Tekst je moguće pročitati na Fejsbuku, a link je sledeći:  https://www.facebook.com/anka.radmilovic/posts/629162317148233

E, sad fanovi glumca Zorana Radmilovića nešto ne veruje u priče njegove kćerke Ane Radmilović.

Tim pre što je na stranici: http://secanja.com/2012/zoran-radmilovic/

moguće pročitati i sledeće:

"Ranih sedamdesetih godina, Zoran je došao na ideju da okupi grupu glumaca, pisaca i slikara, i da krenu u mala mesta u unutrašnjosti, kako bi igrali predstave. Akcija se zvala „Selu u pohode“, i starim autobusom oni su stizali u najzabačenija sela da bi ljudima pružili priliku da uživaju u pozorišnoj i drugim oblastima umetnosti. Sa Milenom Dravić snimio je 1983. edukativnu igrano-dokumentarnu seriju „Priče iz Nepričave“, o životu na selu. "

DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus CRNJANSKI I POLITIKA

::: BEOGRAD :::

sreda, 18. decembar u 19.00 mala sala SKC

DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus

CRNJANSKI I POLITIKA

tragom piščevih novinskih tekstova i memoarske proze

Govore: Milo Lompar. Zoran Avramović i Nada Mirkov

urednik i moderator: Vesna Kapor

„ U svakoj književnosti postoje male i velike nepravde učinjene prema piscima i njihovim knjigama. One se uglavnom vezuju za pogrešna tumačenja i ocene javnog ponašanja pisca. Takvih nepravdi je bilo i biće u svakoj kulturi, samo je pitanje da se i kako one ispravljaju.“ Z. Avramović (Odbrana Crnjanskog)

Crnjanski je, već svojim karakterom, predodređen za bure i nemire. Njegova biografija, prema faktografiji ima težinu i raznovrsnost za više života, a njegov unutrašnji doživljaj pređenog puta, stostruko povećava i usložnjava činjenice.

Zbog toga je on i jedan od najvoljenijiih pisaca, a istovremeno, van literarnog konteksta, diskreditovan zbog novinskih tekstova i eseja, što se, svakako, prenosilo i na vrednovanje njegove književnosti, te njene valjanosti u prethodnim decenijama.

Diplomata, novinar, znatiželjnik, erudita...gde je to, da li je, čime i koga toliko uvredio, da se ceo vek posle rođenja, sporovi oko njegovih stavova nastavljaju...

KONKURS ZA NAGRADU BILJANA JOVANOVIĆ

Srpsko književno društvo raspisuje konkurs za nagradu Biljana Jovanović,
za prozna, pesnička i dramska dela objavljena 2013. godine na srpskom jeziku. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa. Knjige (u tri primerka, sa naznakom za nagradu Biljana Jovanović) treba poslati na adresu: Srpsko književno društvo, Beograd, Francuska 7 najkasnije do 31. januara 2014. godine. Ime dobitnika nagrade biće objavljeno sredinom marta.
Žiri će raditi u sastavu: Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Bojan Vasić.

Nagrada Biljana Jovanović ustanovljena je 2005. godine. Dodeljuje se uz povremenu finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Dosadašnji dobitnici su:
Srđan Valjarević za knjigu Dnevnik druge zime (za 2005. godinu)
Danica Vukićević za knjigu poezije Luk i strela i Ibrahim Hadžić za pesničku knjigu Nepročitane i nove pesme (za 2006. godinu)
Nemanja Mitrović za knjigu Bajke sa Venere i Uglješa Šajtinac za knjigu Vok on! (za 2007. godinu)
Jelena Lengold za knjigu priča Vašarski mađioničar (za 2008. godinu)
Milena Marković za knjigu pesama Ptičije oko na tarabi i Slobodan Tišma za roman Quatro stagioni (za 2009. godinu)
Vladislava Vojnović za knjigu poezije PeeMeSme(za 2010. godinu)
Srđan Srdić za knjigu priča Espirando (za 2011. godinu) i
Ivančica Đerić za roman Nesreća i stvarne potrebe (za 2012. godinu).

Dodatne informacije na: tel/faks: 011 2628 892, mejl: srpskoknjizevno@gmail.com 



                                                                               
U Beogradu,    Upravni odbor SKD-a
17. decembar 2013. godine 

U PRODAJI KOMPILACIJE MAGAZINA I SEVERINE!!

U OKVIRU EDICIJE „ORIGINALNE PJESME“ !

Nakon što su box set kompilacije Miše Kovača i Olivera Dragojevića postale jedno od najprodavanijih izdanja ove godine, Croatia Records nam  donosi nove kompilacije iz edicije "Originalnih pjesama".

Reč je petostrukom izdanju jedne od najdugovečnijih i najboljih zabavnih grupa MAGAZIN  i trostrukom box setu najpopularnije hrvatske pevačice SEVERINE.

Petorostruko izdanje  jedne od najdugovečnijih i najboljih zabavnih grupa MAGAZIN  je presek njihove bogate karijere i to od početka 80-ih i njihovog prvog albuma "Slatko stanje" pa sve do novijih hitova "Isti kao ti", "Dušu nemaš da me na njoj nosiš", "Sijamski blizanci" i ostalih koje je otpevala Andrea Šušnjara.Sve od evergreena "Piši mi", "Kokolo", "Put putujem", "Ginem", "Svileni", "Da li znaš da te ne volim" do "E, moj anđele", "Parade", "Jutro nakon", odnosno od Ljiljane Nikoloske, Danijele Martinović, Jelene Rozge, Ivane Kovač do Andree Šušnjare, Magazin ne prestaje da oduševljava svojim hitovima.

SEVERININ trostruki box set sadrži ukupno 50 pesama s pratećom knjižicom. Osim najvećih hitova kao što su "Mili moj", "Ajde, ajde zlato moje", "Mala je dala", "Ante", "Ja samo pjevam", "Djevojka sa sela", "Trava zelena", "Pogled ispod obrva", "Krivi spoj", "Prijateljice", "Virujen u te" i mnogih drugih, na albumu ćete pronaći i manje poznate, ali sjajne pesme iz bogate Severinine diskografije. Tu su i brojni dueti s raznim pevačima kao što su legendarni Žera iz Crvene jabuke, Amir Kazić Leo, Sarr e Roma,Boris Novković, Željko Bebek i Lana Jurčević. Na albumu se nalaze i mnoge pesme koje autorski potpisuju velikani hrvatske glazbe kao što su Đorđe Novković, Zrinko Tutić, Rajko Dujmić, Gibonni, Dino Dvornik, Jurica Pađen, Nikša Bratoš, Nenad Ninčević i mnogi drugi.

Naslovnice ovih izdanja krasi crtež poznatog hrvatskog strip crtača Dubravka Matakovića.

Kompilaciju Magazina i Severine možete kupiti u Jugotonu. 

Regionalni konkurs REČ U PROSTORU 09 – uramljena reč

Studentski kulturni centar, Beograd, raspisuje konkurs za mlade autore (do 30 godina) za kratku priču i/ili pesmu.

    Propozicije:

-- Radovi ne smeju imati više od 1500 karaktera (sa proredima)
-- Slati najviše po tri rada potpisana punim imenom i prezimenom sa kratkom biografijom
-- Radovi mogu biti objavljivani

Radove treba slati na adresu: skcrecuprostoru@gmail.com ili poštom, na adresu: Ulica Kralja Milana 48, 11 000 Beograd, Srbija.
Konkurs je otvoren do 31. januara 2014. godine.
Dvadeset odabranih radova biće dizajnirani i izloženi u okviru Aprilskih susreta 2014. godine kada će biti organizovano i njihovo javno iščitavanje ili multimedijalno predstavljanje, u zavisnosti od opredeljenja autora.

PROTEST PROTIV HAJKE NA SAŠU JELENKOVIĆA

Srpsko književno društvo najoštrije osuđuje način na koji su se lokalni moćnici u Zaječaru okomili na uglednog srpskog pesnika Sašu Jelenkovića, dobitnika najznačajnijih književnih nagrada i istaknutog člana SKD-a. Nakon promene lokalne vlasti, smenjen je sa mesta upravnika zaječarske biblioteke, ali poslednji događaji jasno pokazuju da je to bio samo početak političkog progona, koji se odvija prema već uhodanim mehanizmima.

    Ne želeći da se meša u rad istražnih organa i imajući poverenje u pravni sistem Republike Srbije, Srpsko književno društvo protestuje zbog načina na koji su zaječarski lokalni mediji unapred presudili Saši Jelenkoviću, i to ne zbog navodne krivice, koja se tiče putnih naloga koje je potpisao kao upravnik biblioteke, već zbog pesnikovih javno iznetih stavova o politici i prilikama u Zaječaru nakon promene vlasti.

Svi građani koji su počinili i najmanji prekršaj sigurno treba za to da odgovaraju prema važećim zakonima, ali isto tako svi građani imaju pravo da slobodno izražavaju svoje političke i druge stavove u javnosti .

Zahtevamo da sva građanska prava ima i pesnik Saša Jelenković i da garantovanjem tog prava organi vlasti pokažu da im je istinski stalo do evropskih vrednosti za koje se deklarativno i neprekidno zalažu.

    Srpsko književno društvo i ovim povodom ukazuje na katastrofalno stanje u kome se nalazi naša kultura i apeluje na državne institucije da jasnim i snažnim delovanjem zaustave urušavanje i ovo malo preostalog dostojanstva umetnika, koji se, uprkos višedecenijskom ponižavanju, i dalje odgovorno i s ljubavlju bave svojim pozivom.

                                    Upravni odbor SKD-a
       U Beogradu    

  29.11.2013.

Multimedijalni igrano-dokumentarni performans “KEČAP”

::: KRAGUJEVAC :::

Petak, 29. novembar, 2013. od 21:00 na velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra

Produkcija: NVO “MillenniuM”

Producent:   Vladimir Paunović

Režija:  Dušan Stanikić

Autor teksta:  Marija Soldatović

Asistent režije:  Marija Rakočević

Izvršni producent:  Saša Đorđević

Igraju:

Truman Capote - Petar Lukić

Andy Warhol - Nikola Milojević

Candy Darling - Saša Radovanović

Jim Morrison – Jim Morrison

Salvador Dali - Marina Perić Stojanović

Pozivnice se mogu nabaviti kod Endi Vorhola…

Multimedijalni igrano-dokumentarni performans “KEČAP”, biće premijerno izveden u petak, 29. novembra, 2013. od 21:00 na velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra u originalnoj rediteljskoj postavci predviđenoj samo za premijeru. Ovaj tekst dramaturškinje Marije Soldatović, koji je baziran na autentičnom razgovoru dve pop-art ikone sedamdesetih godina prošlog veka – Endi Vorhola i Trumana Kapotija objavljenog u časopisu “Rolling Stone”, odigran je samo jednom u sasvim drugačijoj verziji kada su naslovne role tumačili – pokojni Sonja Savić i Goran Čavajda – Čavke. U intrigantnoj predstavi reditelja Dušana Stanikića, za koju neće biti ulaznica u slobodnoj prodaji već će se publika direktno pozivati od samih aktera, kragujevački teatar će za naredni vikend biti mesto originalne “brodvejske žurke” sedamdesetih gde su gosti Endija Vorhola u njegovom ateljeu “Factory” uz Trumana Kapotija i – Kendi Darling (omiljeni Vorholov travestit), Salvador Dali, Džim Morison, pripadnici LGBT populacije, starlete, modeli, muzičari, novinari i - sami posetioci ove jedinstvene predstave.

Preminula Ljerka Draženović

BEOGRAD – 

Novinarka, spikerka i glumica Ljerka Draženović preminula je u Zagrebu u 70. godini, objavio je danas Studio B.

Ljerka Draženović radila je u beogradskom radiju Studio B, koji je saopštio da je bila „jedan od najpopularnijih glasova” te stanice, a zatim u Radio i TV Beogradu i televiziji Jutel, kao i u programu UN za pomoć izbeglicama (UNHCR).

Ljerka Draženović rođena je u Iloku 1943. godine, diplomirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i TV u Beogradu.

Ostvarila je veliki broj uloga na filmu i televiziji, a ostaće upamćena kao prva Olga u popularnoj TV-seriji „Pozorište u kući”, kao i po ulozi u filmu „Delije” Miće Popovića.

(izvor --- Beta)

MMC LED ART: ŠOK KOFERI

ŠOK KOFERI je naziv akcije  koju Multimedijalni centar LED ART realizuje u sklopu šireg projekta “Kultura u protestu” u organizaciji mreže NKSS.

Dvadesetogodišnje postojanje MMC LED ART premreženo je nizom umetnički artikulisanih akcija, reakcija, performasa, simulacija i zauzimanja stava prema aktuelnim događajima na lokalnoj društvenoj i političkoj sceni. ŠOK KOFERI su rezime ove duge istorije nepristajanja.

ŠOK KOFERI radikalizuju ideju ŠOK galerije kao najmanjeg izlagačkog prostora na Balkanu. Nastali su kao odgovor i interpretacija ovogodišnjih rezultata konkrsa Gradske uprave za kulturu Novog Sada, koja je MMC LED ART ostavila bez ikakvih sredstava za rad.

Sadržaj ŠOK KOFERA:

– Slikovnica Za kulturne bolikite. Reprezentuje ključne protestne akcije MMC LED ART, počev od 1993, zaključno sa izložbom Slučaj rezultata konkursa GUK 2013.

– Slikovnica Slučaj rezultata konkursa GUK 2013. Predstavlja izložbu koja interpretira rezultate Konkursa Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada u 2013.

– Tabla "Crveni karton"

– Slagalice "Iz pepela muzej", "Vraćamo vam tenk", "Penix"

– Dokumentarni zapisi o akcijama MMC LED ART ("Velika proslava", "Iz pepela muzej", "Od zviždanja do skidanja", "Belog zeca za gradonačelnika")

– Mapa ŠOK zadruge koja prikazuje pozicije novoizgrađenih Šok galerija u Novom Sadu i njihove fotografije.

– Trogodišnjak "Eutanazija 2009–2011", majice, razglednice.

Uz svaki kofer priloženo je upustvo za rukovanje sadržajem i o načinu izlaganja.

ŠOK KOFERI  se nadovezuju na aktuelni slogan MMC LED ART "na istom zadatku" i pokušaj konstituisanja zadruge. Sistem komunikacije izložbi i njihovo distribuiranje putem kofera, omogućavaju lakšu razmenu u nestabilnim ekonomskim uslovima, ukazuju na nepostojanje tržišta i kritičke svesti i označavaju pokušaj da se ovi problemi artikulišu makar u rudimentarnom obliku. Sami koferi postaju artefakt koji uspostavlja komunikaciju na više nivoa. Nije reč samo o pakovanju i prepakivanju artefakata u kofere, već o stvaranju mreže, platforme za zajedničko delovanje sredstvima vizuelnih umetnosti. Važnost slike u formiranju političkog identiteta propagira se vizuelizacijom aktuelnih problema (problemska izložba, istorija protesta, programski sadržaj kofera). Danas se umetnost stvara više u prostoru socijalnih pokreta otpora, nego u galerijskim prostorima i institucijama. Zato su  koferi kao ideja protesta u kulturi svojevrstan politički asemblaž.

ŠOK KOFERI prema planu projekta ulaze u proces distribucije i šalju se na više odredišta u okviru mreže Asocijacije NKSS. Tu se otvaraju i izložba se ponovo postavlja. Po završetku izložbe, koferi se pakuju i šalju dalje. Svako novo otvaranje (izložba) prati se, dokumentuje i ulaže u kofer. Isto tako, otvorena je mogućnost da kofere dopuni svaka organizacija koja priređuje izložbu. Štaviše, moguće je dodavanje i vlastitih kofera.

Ekonomičnost, demokratizacija i mogućnost da svako učestvuje, markira prostor za protest protiv devastiranja nezavisne kulturne scene, učmalosti i konzervativne misli na svim društvenim nivoima. Koferi jesu i traženje glasa protesta, njegovog stava i jezika.

U ponedeljak, 18. novembra 2013. u 11 časova, u okviru konferencije Mesto i  uloga civilnog sektora u savremenoj kulturi Srbije i regiona, članovi MMC LED ART na konferenciji za medije predstaviće sadržaj kofera i demonstriraće postavljanje izložbe. Demonstracija će se održati u novom prostoru MMC LED ART, pasaž Zmaj Jovine 22, Novi Sad.

Istog dana (18. novembar 2014), u okviru Konferencije NKSS-a, demonstracija rukovanja koferima održaće se i u Beogradu, REX (Jevrejska 17), s početkom u 17 časova. 

Kaliopi u nedelju nastupa u Sava centru

Makedonska pop diva spremna da Beogradu pokloni veče za pamćenje

Beograd, 7. novembar, 2013 - Makedonska pop diva Kaliopi će u nedelju 10. novembra u Sava centru održati veliki solistički koncert pred beogradskom publikom. Koncert u Beogradu deo je regionalne turneje "Melem" na kojoj poznata umetnica predstavlja novi istoimeni album.

Naziv turneje i albuma najavljuje upravo ono što Kaliopi ovom prilikom donosi beogradskoj publici, a kompletan nastup biće muzički obogaćen svirkom članova benda koji se ubrajaju medju najkvalitetnije regionalne muzičare. Album "Melem" odiše “Balkan soul pop” manirom, a izvesno je da će moćni vokal Kaliopi i ovog puta zadiviti beogradsku publiku.

Publika i muzički kritičari su "Melem" veoma pozitivno ocenili, dok se neretko o njemu priča i piše u superlativu uz konstatacije da predstavlja krunu karijere poznate pevačice koja je na prostorima bivše Jugoslavije zapamćena po uvek aktuelnim hitovima "Rodjeni" i "Kofer ljubavi" i javnost oduševila prošlogodišnjim nastupom na Evroviziji sa pesmom “Crno i belo”.

Ulaznice po ceni od 1700, 1900 i 2100 dinara mogu se kupiti na blagajni Sava Centra, u Jugotonu, kao i na svim Eventim prodajnim mestima.

U medjuvremenu je pristigao i novi spot za singl “Lokomotiva”, koji možete pogledati na sledečem linku:

DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus „ Jesen i život bez smisla…“

    sreda, 6. novembar u 19.00 mala sala skc

    DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus

    „ Jesen i život bez smisla…“

Učestvuju: Gojko Tešić, Predrag Petrović i Jelena Panić Maraš

moderator i urednik ciklusa: Vesna Kapor

„Slučaj Dnevnika o Čarnojeviću“ i dan-danas je pod velom tajne. Ta tajnovitost u svom tkivu ima i „elemenata stvaralačke mistifikacije“ ali ako se pak delovi razlišitih iskaza ključnih krivaca u naknadno uobličenom slučaju oko najvrednije kratkog prozno-poetskog teksta-romana ( i ta vrsta žansrovske neopredeljenosti uznemirava duhove) tehnikom montaže pre-oblikuje u priču – dobijamo neobičnu proznu formu…“ G. Tešić

Zbog čega i kako je prva rečenica „Dnevnika o Čarnojeviću“ postala motiv prepoznavanja i znak bliskosti u svetu srpske književnosti? Na koji način je ovom, obimom, nevelikom, knjigom Miloš Crnjanski udario pečat jednoj generaciji, pretopivši rat, opštu i strašnu tragediju civilizacije u intimističko-ispovednu ličnu priču pojedinca koja nadrasta opšta mesta, i tako zauvek stopio duboko lirsko ja sa tragičnim posrtanjima naciona?

Ciklus predavanja ZEN I DUH JAPANA: između vidljivog i nevidljivog

Društvo japanologa Srbije (Filološki fakultet)

POZIVA VAS

 Na ciklus predavanja ZEN I DUH JAPANA: između vidljivog i nevidljivog. O bliskoj povezanosti filozofije zena i japanske kulture govoriće profesor Kacuhiro Jošizava sa Međunarodnog instituta za zen budizam u Kjotu. Spoznaja prave čovekove suštine i prirode njegovoga sveta glavni su cilj filozofije zena, a suštinsko prisustvo ovog učenja u estetskoj i egzistencijalnoj svesti Japanaca razvijalo se i opstajalo od nastanka japanskog zena u 13. veku pa sve do danas.

                 

Predavač: Kacuhiro Jošizava

.        "Zen budizam i japanska kultura"

                      1. novembar, 18h, Galerija ARTGET Kulturnog centra Beograda, Trg Republike 5



.         "Zen budizam i japanska duhovnost"

2. novembar, 18h, Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo

.        "Zen budizam i japanska kultura"

4. novembar, 10.30h, Svečana sala Rektorata Beogradskog univerziteta

Program se realizuje uz podršku Ambasade Japana, u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda i Narodnom bibliotekom "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu.

Prof. dr Jošizava Kacuhiro (1945) jedan je od vodećih proučavalaca zen budizma na svetu. Radi kao istražvač u Međunarodnom institutu za zen budizam pri Hanazono univerzitetu u Kjotu. Proučava različite vidove ispoljavanja zen-budističke misli u kulturi i umetnosti Japana, od srednjeg veka do danas. Poslednjih godina intenzivno radi na predstavljanju učenja i dela sveštenika Hakuina (18. vek), začetnika današnjeg japanskog zena, kao i tumačenjem zen-budističke poezije na klasičnom kineskom i starojapanskom jeziku. Profesor Jošizava svojom živom predavačkom aktivnošću danas predstavlja jednog od najistaknutijih predavača o zen-budističkom nasleđu.

Festival poezije "KULTURA U PROTESTU"

TAKMIČARSKI FESTIVAL POEZIJE "KULTURA U PROTESTU"

Mesto: Panic Room Žica, Beograd, Kraljevića Marka 5 (kod hotela Bristol).

Datum i vreme: 1. i 2. novembar od 20h.

Nagrada za pobednika - 20.000 dinara.

Spisak izvođača:

Miloš Ristić (Kruševac),

Vladimir Milojković (Subotica),

Miodrag Vučković (Kruševac),

Ivana Milanov (Niš),

Aleksandar Marković (Beograd),

Irina Marković (Beograd),

Siniša Rudan (Beograd),

Nikola Oravec (Novi Sad),

Nikola Živanović (Beograd),

Momir Josipović (Pančevo) - eksperimentalna rep muzika

Branislav Kuzmanović (Šabac)

Ivan Miljaković (Beograd),

Milutin Mićić (Zrenjanin),

Ivan Marinković (Požarevac),

Aljoša Dražović (Beograd)

i Damir Nedić (Kragujevac).

Specijalni gosti: pesnikinja Nina Živančević, pesnik Dušan Gojkov i pesnikinja Ana Ristović.

Nastupaju van konkurencije i takmičarskog dela programa: Siniša Stojanović Sinister i Milan Mijatović.

Kao muzička podrška Festivala "Kultura u protestu" nastupiće pančevački kantautor i gitarista Velibor Nikolić mnogima poznat po bendovima Brigand, Jewy Sabatay i njegovim solo projektima. Ove godine je sa bendom Brigand objavio album "Zaplešimo grešnici", koji je izašao za Black Planet records, dok je prošle godine za Manekene Bigza objavio "Čovek peva posle rata". Velibor Nikolić je jedna od najistaknutijih autorskih ličnosti nove srpske scene. Više od deset godina kontinuirano radi na muzici i tekstovima, na svojoj poetici i izrazu, sarađujući sa mnogim autorima, domaćim i stranim bendovima poput Plastic Sundays, Block Out, Jarboe, NOYZ...

Tradicionalni koncert „Veče sevdaha“ 26.11. ponovno okuplja zvezde sevdaha u Sava centru

Nakon velikog uspeha pretprošle godine, producentska kuća Haarlem S ponovo organizuje veliki koncert istaknutih interpretatora sevdalinki koji će se održati se 26. novembra u velikoj dvorani Sava centra sa početkom od 20 časova.

Muzički producent Tomislav Kašljević  ponovno okuplja zvezde sevdaha koje će 26.11. nastupiti u Sava centru, na koncertu koji se tradicionalno održava u Beogradu već treći put.

Vrhunski intepretatori lepih bosanskih sevdalinki okupiće se na jednom mestu na koncertu za koji se svih prethodnih godina tražila karta više, a ovogodišnje veče za dušu u beogradskom Sava centru  predvode Merima Njegomir, Hari Mata Hari, Marinko Rokvić, Marija Šestić, Enes Begović, Muhamed Mujkanović, Vesna Hadžić, Reuf Feković, Boki Milošević i Esad Kovačević. Pevače će pratiti orkestar Dinka Mujanovića, a posebno iznenađenje je gostovanje Omladinskog hora Zenica. 

„Biće to ponovno odlično veče za pamćenje!“ obaćava inicijator ove muzičke tradicije i producent koncerta Tomislav Kašljević u susret beogradskom koncertu.

„Zvijezda tjera mjeseca“, „Moj dilbere“, „Žute dunje“, „Tamburalo momče uz tamburu“,  „Čudna jada od Mostara grada“, „Emina“, „Ne klepeći nanulama“ , samo su neke od lepih i večnih pesma u kojima će publika moći da uživa u „Večeri sevdaha“. 

Uskoro će biti objavljene informacije o ceni ulaznica za koncert sevdalinki i prodajnim mestima.

UVEZIVANJE KULTURE

UVEZIVANJE KULTURE I AGRI-KULTURE, UPOZNATOST I INFORMACIJA

u subotu 2. Novembra, dođite u Mesnu zajednicu "Aradac" Trg palih boraca 1, na jutarnji i popodnevni program:

Jutarnji program 11-13h: GMO U POLJOPRIVREDI.

Povodom aktuelnih polemika oko legalizacije GMO u Srbiji pozivamo vas na otvoreni razgovor vezan za ovu temu. Računamo na prisustvo lokalnih poljoprivrednika. U slucaju lepog vremena razgovor ce se održati u šetnji kroz Aradac.

Okupljanje 11h, ispred zgrade Mesne zajednice, Aradac.

Popodnevni program 15-18h: SITUACIJA U KULTURI.

Sa merom smanjivanja državnih budžeta sufinansiranja poslednjih godina najviše je bio oštećen kulturni sector, a ulaganje u nezavisnu kulturnu scenu gotovo da nepostoji. Razgovori uz prisustvo lokalnih kulturnih radnika baviće se ovom temom dok će se simultano vezti poruke protesta na odevnim predmetima učesnika.
Okupljanje 15h ispred mesne zajednice Aradac.

U zavisnosti od vremenskih prilika dogadjaji ce se odvijati na otvorenom prostoru ili u prostorijama Mesne zajednice.

Književno podne sa dr Mirjanom Matarić

Utorak, 5. novembar 2013. godine
12,00 časova
Kulturno-prosvetna zajednica Srbije
Nušićeva 4/II, Beograd

Književno podne  sa dr Mirjanom Matarić, srpskom književnicom iz Sjedinjenih Američkih Država

„...Stvaralac radi bez predumišljaja

osluškuje ćutanje

najrečitije sporazumevanje

imenujući nepoznato

pripitomljavamo ga

jezik je nadahnuto imenovanje pojava“

                                 (M. Matarić)

O stvaralaštvu dr Mirjane Matarić govore:

Ljiljana Simić, urednica
Dr Miodrag Maticki, književnik
Predrag Bogdanović Ci, književnik
Miodrag Jakšić, književnik
Dr Mirjana Matarić, autor

KALIOPI ZAPOČELA TURNEJU!!

 Sinoćnim koncertom u Tuzli, Kaliopi započela bosanskohercegovačku turneju

U prepunoj dvorani BKC-a sinoćnim koncertom Kaliopi započela svoju BH turneju. S  hitom "Crno i belo" Kaliopi je započela koncert koji se kroz dva sata pretvorio u dirljivo pa gotovo i intimno druženje s tuzlanskom publikom koja je sve pesme otpevala u glas - Melem, Vučica, Ljubi, Ljubicice, Oprosti, pa sve do najnovijeg singla Lokomotiva. Publika je s Kaliopi pevala, plesala i podelila svoju dušu.

„Kofer ljubavi“ i „Rođeni“ dočekane su s gromoglasnim aplauzom, a takođe i unplugged interpretacija autorske pesme "Ne plači" i balade Miroslava Rusa "Ako još ikad padne snijeg".

Gotovo sat vremena nakon koncerta, Kaliopi se družila s fanovima i predstavnicima medija, a večeras nastavlja s koncertom u BKC-u u Sarajevu, zatim koncert u BNP-u u Zenici, pa dolazi na red Beograd 10.novembra. 

Da podsetimo, da će Kaliopi u okviru regionalne turneje pod nazivom „Melem“ nastupiti u beogradskom Sava Centru, 10. novembra.

Ulaznice, po ceni od 1700, 1900 i 2100 dinara mogu se nabaviti na blagajni Sava Centra, u Jugotonu, kao i na svim  Eventim prodajnim mestima.

“Sam naslov turneje “Melem”,najavljuje šta je ono što donosim publici, mojim prijateljima u Beogradu. Moj album je lek i melem i meni i mojoj publici. Jako se radujem što ću po prvi put održati solistički koncert u Beogradu!” izjavila je Kaliopi i dodaje: „ Cela  ova turneja mi jako puno znači, jer je najveća do sada i jer  su predamnom divni trenuci kad sam najbliže s publikom - to su trenuti kad sam na bini i pevam.”

Na koncertu u Beogradu Kaliopi će promovisati svoj aktuelni album “Melem” koji je veoma dobro prihvaćen od strane publike, ali i stroge muzičke kritike u svim zemljama Ex-Yu regiona. Sama Kaliopi ovaj album smatra krunom svoje karijere koju je pre gotovo 30 godina započela pesmom „Rođeni“, autora Romea Grilla, koji takođe potpisuje kompletno autorstvo i produkciju hit albuma „Melem“.

Ono što je od izuzetnog značaja je da će turneja „Melem“ biti do sada najveća regionalna koncertna turneja makedonske pop zvezde, koju će na svim koncertima pratiti njen dugogodišnji bend. Kaliopi će svojoj vernoj publici u Beogradu uz aktuelne singlove „Melem“, „Mrvica“, „Vučica“, „Oprosti“ i ostale pesme s albuma „Melem“, kao i neizostavnog evrovizijskog hita „Crno i belo“, otpevati i starije hitove „Rođeni“, „Kofer ljubavi“, „Ljubi“ i mnoge druge nezaboravne pesme.

Javno pismo Asocijacije NKSS povodom raskida Protokola o saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja

Upravni odbor Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije danas je uputio javno pismo ministru Ivanu Tasovcu i državnom sekretaru Dejanu Ristiću povodom dopisa Ministarstva kulture i informisanja koji je stigao poštom 23.oktobra 2013. kojim se Asocijacija NKSS obaveštava o raskidu Protokola o saradnji potpisanim 16. januara 2011. Protokol o saradnji Asocijacije NKSS koja okuplja 91 neprofitnu organizaciju civilnog društva iz 22 grada širom Srbije, potpisan je sa ministrom Nebojšom Bradićem i verifikovan s ministrima Predragom Markovićem i Bratislavom Petkovićem. Protokol je predstavljao prvi korak u nastojanju da se uspostavi struktuisan dijalog između nezavisnog sektora savremenog stvaralaštva i resornog Ministarstva, kako bi se pojačala participacija svih učesnika u kulturi u osmišljavanju i donošenju strategija kulturnog razvoja koje već decenijama ne uspevaju da budu usvojene.

Raskidajući Protokol o saradnji sa NKSS, Ministarstvo kulture navelo je u dopisu NKSS da očekuje “širi pristup nevladinog sektora prema doprinosu izgradnje institucija kulture na način i u sadržaju koji će jednako tako omogućiti i brojem veću prisutnost” subjekata na tako važnom poslu, u svoj svojoj raznolikosti.

Ministarstvo je navelo da je “svesno da se time odriče saradnje sa jednim užem brojem predstavnika civilnog sektora i pored punog saznanja i svesti o njihovom doprinosu zajedničkim ciljevima”.

Kako je navedeno, upravo činjenica da se “radi o organizacijama u kojima se ozbiljno promišljaju problemi kulture u raznim dimenzijama”, dozvoljava uverenje Ministarstva kulture da će raskidanje Protokola pred njegovim potpisnicima “biti prikazano i predstavljeno na način koji će omogićiti da upravo i ove organizacije budu uključene u dalje promišljanje i implementaciju kulturne politike Republike Srbije kako na strateškom, tako i na zakonodavnom i organizacionom nivou, a iznad i pre svega kroz oblast stvaralaštva”.

Javno pismo Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije Ministarstvu Kulture i informisanja

Beograd, 24. oktobar 2013.

Poštovani gospodine Tasovac,

poštovani gospodine Ristiću,

Neprijatno smo iznenađeni Vašim pismom koje smo primili 23. 10. 2013. godine. Deluje nam tragikomično da rešavanje nagomilanih problema u zapuštenoj kulturi Srbije započinjete poništavanjem Protokola o saradnji sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije. Ovakvom odlukom Ministarstvo pokazuje nezainteresovanost za saradnju sa vaninstitucionalnim akterima u kulturi, na šta je po Zakonu o kulturi obavezno.

U pismu su iskazane dve posebno problematične pozicije koje Ministarstvo kulture i informisanja zauzima. Jedna je sumnja u reprezentativnost Asocijacije, a druga je očekivanje da vaninstitucuonalni akteri u kulturi učestvuju u izgradnji institucija. Te pozicije su iskazane u očekivanju za „širi pristup nevladinog sektora prema doprinosu izgradnji institucija kulture“, kojem sledi zaključak da je Asocijacija predstavnik užeg broja organizacija civilnog sektora.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, formalno osnovana 22. maja 2011, okuplja 91 organizaciju iz 22 grada širom Srbije koje se bave savremenim stvaralaštvom i koje su neprofitne u svojoj delatnosti. Možda će Vam biti interesantni podaci da ovaj broj predstavlja ¾ aktera sa nezavisne kulturne scene u Srbiji, da Asocijacija okuplja više od 3.000 visokoobrazovanih umetnika, kustosa i menadžera u kulturi i da ta scena produkuje između 1.500 i 1.800 programa godišnje. Ističemo da istovremeno i najmanja institucija kulture u Srbiji dobija više novca iz javnog budžeta za kulturu od svih ovih organizacija zajedno.

Nadamo se da ste upoznati sa radom naših članica, da pomenemo samo neke: Kulturni centar Reks, Kulturni Centar Grad, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Dah Teatar, Stanica – Servis za savremeni ples, Beldocs međunarodni festival dokumentarnog filma, Bazaart, Kiosk platforma za savremenu umetnost, Liceulice, SeeCult.org, Treći Beograd (Beograd), MMC Led Art, CK13, kuda.org, Videomedeja (Novi Sad), MillenniuM (Kragujevac), Zaječarska inicijativa (Zaječar), Krug (Čačak), Film art, Forca (Požega), Asocijacija Mladih (Kruševac), Alternativni kulturni centar, CESK, E-Tvrđava (Niš), Generator (Vranje)...

Protokol o saradnji nije sredstvo kojim Asocijacija monopoliše odnos Ministarstva i nevladinog sektora u kulturi, kako se u Vašem pismu insinuira, već on pruža širi okvir za usklađivanje delovanja Ministarstva i organizacija civilnog društva na zajedničkom cilju opisanom u članu 6. Zakona u kulturi. Takođe, Protokol o saradnji nije dokument koji finansijski obavezuje Ministarstvo prema Asocijaciji, već upravo kanal za učešće većeg broja predstavnika civilnog sektora u kreiranju strategije razvoja kulture.

Očekujući od vaninstitucionalnih aktera kulture da učestvuju u izgradnji institucija pokazujete osnovno nerazumevanje uloge koju danas civilni/nezavisni sektor ima u kulturi. Srećom, Zakon o kulturi je tu da Vas ispravi. Uloga civilnog sektora u kulturi nije izgradnja institucija, već doprinos ostvarivanju ciljeva iz člana 6. Zakona o kulturi, i to u svojstvu ravnopravnog aktera kulturnog razvoja. O ravnopravnosti i neophodnom učešću drugih subjekata u procesu odlučivanja govore i član 3, stavka broj 7 i 8, kao i i član 73. Zakona o kulturi, i to na osnovu dokumenata UNESKO i drugih međunarodnih sporazuma čiji je Republika Srbija potpisnik.

I ovom prilikom Vam se obraćamo molbom (kao i 16. 09. 2013. i 10.10. 2013.) da u Vašem ispunjenom programu posvećenom izgradnji institucija odvojite vreme i za sastanak sa po Zakonu ravnopravnim, drugim subjektima u kulturi koje Asocijacija NKSS nesporno, po broju članica, ostvarenjima i doprinosima u kulturi Srbije, predstavlja.

S poštovanjem,

Upravni Odbor Asocijacije NKSS

Program ovonedeljnih žurki u Kafe Baru Jedinstvo

ČET 24. 10
21h - 02h

DAVID Y ARMANDA (Cayman Islands)

Ultimativni DJ tim sa kajmanskih ostrva u četvrtak u Jedinstvu zadaju novu definiciju vrućeg!

Zašto je ovaj tim nakon Versaćijevih zabava došao pravo u Beograd, svetsku prestonicu žurki?

Nezvanično saznajemo da u našem gradu traže utočište

posle dugotrajnog bega od policije Abu Dabija koja ih tereti za brutalno kršenje

moralnih normi i šerijatskog zakona.

muzički izbor: rap rnb 90s latin house dance ghetto exotic i slične vožnjice...

https://www.facebook.com/events/231131043715862/

PET 25. 10
21:30h - 02h

"MAGIC TWINS" (+Johnny L'Ove) Acoustic Night


"MAGIC TWINS" nakon letnje pauze ponovo sa vama u BG-u!

U klabing ambijentu na Savamali, u Kafe Baru Jedinstvo, ovog petka blizanci i njihov prepoznatljiv ekstatičan session party.

Unplugged pop rock psychedelic experience, samo za vas ! Magična braća podsećaju vas na magiju 70ih, 80ih...
+
Nikola Brkic a.k.a. Johnny L'Ove, kantautor iz Beograda, odsviraće nekoliko autorskih pesama sa predstojećeg EP-a. Ove godine je nastupio na regionalnom festivalu autorske muzike u Novom Sadu, gde je na konkursu za posebne aktere festivala osvojio najviše glasova publike.

https://www.facebook.com/events/669033976440739/?notif_t=plan_user_joined

SUB 26.10  
21:30 - 02h

ELEKTRO SWING PARTY:
GLAMOUR & KINKY BY NINA PEARL


Nina Pearl DJ team, u vreloj subotnjoj večeri 26. oktobra
pružiće vam igranku i glamur koju nećemo moći da obuzdamo ni aparatima za gašenje požara.

Ponesite vlažne maramice i rezervni veš.

Za sve klabere i ljubitelje house muzike novije generacije
Jedinstvo vam sprema elektro swing party,
nezaboravni miks house i swinga na kakavom još niste bili.

Elektro swing trenutno važi za jedan od vodećih svetskih pravaca u house muzici,
i kao takav pretenduje da ovlada klupskim prostorima celog Beograda praveći vrhunske žurke.

https://www.facebook.com/events/1425583447655778/?ref_newsfeed_story_type=regular  

Program kampanje KULTURA U PROTESTU

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) realizuje do sredine novembra kampanju “Kultura u protestu” u gradovima širom Srbije - u vidu programa 12 organizacija koji preispituju poziciju i ulogu nezavisnih umetnika i radnika u kulturi i umetnosti, uz kritički osvrt na aktuelnu situaciju i marginalizaciju savremene umetničke produkcije. Kampanjom “Kultura u protestu”, NKSS poziva nadležne na svim nivoima, a pre svega Ministarstvo kulture i informisanja, na započinjanje dijaloga o rešavanju nagomilanih problema koji će dovesti do konačnog priznanja značaja nezavisne kulturne scene i omogućiti iskorišćavanje njenog ogromnog potencijala za dalji razvoj celokupnog kulturnog života, ali i edukacije, stvaranja nove publike i unapređenja imidža države u svetu.

U programu učestvuju Kulturni centar Rex, DAH teatar Centar za pozorišna istraživanja, Teatar Mimart, Plavo pozorište, Poezin, Cirkusfera i Udruženje Kreativno usmereno rešavanje situacije (KURS) iz Beograda, MMC Led art iz Novog Sada, Kroz prozor Fabrika iz Zrenjanina/Beograda, Kulturni centar Lift iz Čačka i udruženja “MillenniuM” iz Kragujevca i “Photo Expo” iz Aradca, u saradnji sa organizacijama iz drugih gradova širom zemlje.

Projekti organizacija koje učestvuju u programu “Kultura u protestu” odabrani su na internom konkursu NKSS, u okviru razvojnog projekta podržanog od Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.

PROGRAM KAMPANJE KULTURA U PROTESTU:

Organizacija Cirkusfera izvešće 24. oktobra u 17 sati na Trgu Nikole Pašića u Beogradu uličnu akciju i šetnju “Društvo mrtvih srpskih pesnika” kojom poziva sve na “spektakularno Dada Raskrinkavanje preraspodele robovanja u tranzicionoj burazersko partijskoj ekonomiji naplativih sloboda i likvidnog duha”. “Očekujemo od države da u roku od X dana izgradi srpsku privredu, razvije proizvodnju, izvoz, i zaposli Y ljudi, kako bi se u budžetu stvorio novac za kulturu! Osim toga usled pojave učestalih protesta, nudimo svoje umetničko protestvovanje onima koji su umorni za protest. Za određenu finansijsku naknadu, izvodimo za vas uzorke protestnih koreografija i diskursa, podižemo pesnice ka uzrocima. Povoljno se iznajmljujemo za proteste radnika, malinara, mlekara, rudara,učitelja, manekenki, policajaca, milionera, i ostalih ugroženih grupa, i nudimo usluge kulture u vidu odabranih kulturno umetničkih vradžbina i rutina. U tom smislu očekujemo porast izvođačke tražnje i umetničkih kapaciteta. Ovaj performans sponzoriše Fond za otvoreno društvo, dakle mi smo strani plaćenici. Ali to ne mora da bude tako! Mi želimo da nas plaća srpski konzument!”, poručuje Cirkusfera, koja realizuje akciju “Društvo mrtvih srpskih pesnika” u saradnji sa Stanicom - servisom za savremeni ples i Karkatag kolektivom.

Udruženje građana “MillenniuM” u Kragujevcu organizuje 30. oktobra, u okviru sedmog Kragujevačkog festivala antiratnog i angažovanog filma (KRAF), veče posvećeno nezavisnoj kulturi. U okviru debate “Kultura u protestu”, biće prikazan dokumentarni film “Na sopstveni pogon” (2012) o nezavisnoj kulturnoj sceni, u produkciji NFC “Filmart” iz Požege, nakon čega sledi razgovor na temu: “Uloga i značaj civilnog sektora u kulturi i odnos države prema njemu”, u kojem će učestvovati Darka Radosavljević (Remont, Beograd) i Sunčica Milosavljević (Bazaart), uz moderaciju Vladimira Paunovića (MillenniuM). Biće prikazan i dokumentarni muzički film o upotrebi javnih prostora “Muzički soliter” (2013) Mine Sablić i Aleksandra Papajića, uz razgovor na temu “Upotreba javnih prostora za aktivnosti civilnog sektora i omladinskih organizacija” sa predstavnicima inicijative Ministarstvo prostora iz Beograda. Takođe, biće prikazan dokumentarni film o istoriji filantropije u Kragujevacu „Pioniri građanskog društva“ (2010), u produkciji NVO “MillenniuM” i Agencije “Public”, uz razgovor na temu “Civilni sektor u kulturi - kao budžetska manjina”, u kojem će učestvovati Miroslav Tamburić (Forca, Požega), predstavnici UG “Vido” (Kragujevac) i neformalne grupe “Zid”.

Poezin organizuje 1. i 2. novembra u klubu Panic Room Žica u Beogradu takmičarski Festival slem poezije “Kultura u protestu”, čiji će pobednik dobiti novčanu nagradu i mogućnost nastupa na Slem šampionatu Evrope. Tema Festivala je “katastrofalna situacija u kulturi i dosadašnja nebriga države za savremenu umetnost i savremenu scenu”. Festival će okupiti pesnike i pesnikinje koji će izvoditi na sceni angažovanu poeziju u okviru zadate teme, a pobednik će dobiti novčanu nagradu u iznosu od 20.000 dinara i mogućnost da, kao i 2012. godine, nastupi kao beogradski i srpski slem šampion na Slem šampionatu Evrope. Žiri čine: Milan Mijatović, Dragoslava Barzut, Siniša Stojanović, Biljana Kosmogina i Tomislav Naumovski, a zainteresovani mogu da se prijave preko linka http://www.poezin.net/prijava-za-poetski-klabing/

Teatar Mimart realizovaće 4. novembra projekat “SOS” koji obuhvata ulični performans i projekciju kratkih umetničkih filmova o mogućim rešenjima za izlazak kulture iz krize na platou ispred Kulturnog centra Beograda (pop up prostor), kao i specijalno izdanje “Delikatesnog ponedeljka” u Kulturnom centru Grad iste večeri, u saradnji sa udruženjem SEEcult.org. Tokom umetničke kulinarske večeri "SOS", posetiocima će biti kuvani razni sosovi, uz prisustvo performera i projekciju odabranih kratkih filmova i video zapisa umetnika koji jezikom kulinarskih veština pravljenja sosa nude moguće recepte za spas kulture.

Kroz prozor fabrika poziva na predstavu “Nemam da platim, neću da platim” 1. i 8. novembra u Teatru Le Studio u Beogradu - komediju Darija Foa, u režiji Žan Baptista Demarnjija (Jean-Baptiste Demarigny), koja nudi mogućnost da se “smejemo sebi i svojoj bedi, svom osećaju nemoći, arogantnosti političara, pohlepi najbogatijih…” Drama Daria Foa je adaptirana u srpski kontekst, pa počinje sa dva protesta, od kojih je jedan u supermarketu zbog poskupljenja robe, a drugi u fabrici zbog neuspešne privatizacije. Ti spontani događaji pokreću dva ključna pitanja u dve radničke srpske porodice: da li je moguće i dalje sedeti skrštenih ruku i čekati... ili se ne može više, i mora se nešto preduzeti. I jedan i drugi izbor, imaju svoje razloge za, ali i svoje posledice.

 Plavo pozorište učestvuje u programu “Kultura u protestu” predstavom “Ostrvo cveća”, u režiji Nenada Čolića, čija je evropska premijera održana 27. septembra u Bilefeldu u Nemačkoj, na festivalu “Prenošenje baklje: nasleđe i očuvanje u savremenom pozorištu”. Reditelj i osnivač Plavog pozorišta Nenad Čolić učestvovao je tom prilikom i u panel diskusiji “Strast ili profesija? Razlozi za bavljenje kreativnim stvaralaštvom”, u kojoj se osvrnuo i na stanje nezavisne kulture u Srbiji danas. Plavo pozorište trenutno radi na verziji predstave “Soba cveća” na srpskom jeziku, a beogradska premijera planirana je za kraj oktobra - početak novembra.

Multimedijalni centar Led art realizovaće akciju “ŠOK koferi” kojima radikalizuje ideju Šok galerije kao najmanjeg izlagačkog prostora na Balkanu. Akcija je nastala kao odgovor i interpretacija ovogodišnjih rezultata konkursa Gradske uprave za kulturu Novog Sada koja je MMC Led art ostavila bez ikakvih sredstava za rad. ŠOK koferi sadrže: slikovnicu (kratka istorija protesta Leda art 1993-2013, zaključno sa izložbom “Slučaj rezultata konkursa GUK 2013.”), brošuru (izložba “Slučaj rezultata konkursa GUK 2013.”), plakat/mapu (plakat predstavlja mapu ŠOK zadruge, pozicije izgrađenih šok galerija u Novom Sadu i njihove fotografije), kao i prilog u vidu publikacija Led arta, majica i drugog materijala.

Organizacija Photo Expo učestvuje u programu kampanje “Kultura u protestu” regionalnim projektom “Dokumentarni vez”, u okviru kojeg organizuje dvonedeljnu radionicu u javnom prostoru “Vezna kancelarija” u Aradcu. Učesnici su pozvani da predlože teme u vezi sa svojim okruženjem koje će biti reprezentovane u tehnici veza na platnu, a završna tapiserija, koja će nastati spajanjem svih komada, predstavljaće prostor komunikacije i razmene među najrazličitijim grupama i načinma percipiranja realnosti koji koegzistiraju na istom mestu. Javna prezentacija završne zajedničke tapiserije predviđena je za 5. novembar.

Udruženje Kreativno usmereno rešavanje situacije (KURS) učestvuje projektom “Zidne novine” u cilju problematizovanja trenutnog stanja u kulturi i skretanja pažnje na neizdržive uslove života i produkcije radnica i radnika u kulturi. Kroz ilustracije i kraće tekstove, KURS želi da prikaže probleme u umetničkoj i kulturnoj produkciji kao sastavni deo opšteg lošeg stanja u društvu. “Zidne novine” se ne obraćaju samo stručnoj publici, već svima koji su pogođeni lošim uslovima života i sistemskim uništavanjem osnovnih socijalnih prava.

DAH Teatar Centar za pozorišna istraživanja prikazaće 2. novembra u svom prostoru u Marulićevoj 8 film “Ne/Vidljivi grad” o nastanku istoimenog projekta koji je započet 2005. godine u Beogradu  sa ciljem da multietničku strukturu gradova u Srbiji i bogatstvo različitih etničkih kultura učini vidljivijom. Projekat “Ne/Vidiljvi grad”, realizovan u saradnji sa partnerima iz Danske, Makedonije, Velike Britanije i Francuske, sastojao se od predstava u autobusima gradskog prevoza, koje "pričaju" multietničku istoriju gradova, kulturnih razmena i debata o međuetničkoj toleranciji koje su se odigrale u četiri zemlje. Kroz dokumentarni film o projektu DAH Teatar želi da doprinesem razvoju civilnog društva koje se zasniva na toleranciji.

Kulturni centar Rex učestvuje projektom “NVO u krizi, kriza u NVO” koji podrazumeva izradu priručne publikacije koja sažeto predstavlja motive, metodologiju i prve rezultate aktivističkog istraživanja obavljenog tokom jula 2013. godine u okviru projekta “Mašinsko odeljenje Evropa”. Intervjui koji su tada realizovani sa kulturnim radnicima/cama i aktivistima/tkinjama mapirali su odnose aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji prema aktuelnim krizama njihovog funkcionisanja i delovanja, a time i otpore, proteste i druge načine tretmana ili prevazilaženja problema.

Kulturni centar Lift realizovao je 12. oktobra u Čačku tribinu “Afirmativni provincijski čas” o razvoju savremene umetnosti i umetničke prakse u provinciji, na kojoj su učestvovali savremeni vizuelni umetnici iz Mionice (Ana Krstić), Užica (Aleksandar Dimitrijević), Požege (Uroš Pavlović) i Čačka (Bojana Stamenković). Tribina je održana tokom trajanja projekta Umetničke galerije Nadežda Petrović “Mladi 2013”, a gostujući umetnici su, osim učešća u diskusiji, prikazali i svoje radove (skulpture, crteže-murale, video radove, jednodnevne intervencije, instalacije) u javnom prostoru, dajući na taj način podstrek mladim umetnicima za dalji rad.

*Organizatori zadržavaju pravo izmene programa

Više o kampanji “Kultura u protestu” i Asocijaciji NKSS na sajtu: www.nezavisnakultura.net, kao i na Fejsbuk strani Asocijacije.

Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije

a: Sremska 4a, peti sprat, Beograd

t: 011 328 36 72, m: 063 19-66-652

e: koordinator@nezavisnakultura.net

w: www.nezavisnakultura.net

Pozorišna škola Teatar Poezija - "Eksperimenti o besmrtnosti"

Pozorišna asocijacija Ansambl Miraž organizuje

Pozorišnu školu Teatar Poezija

Eksperimenti o besmrtnosti

novembar 2013. - jun 2014.

I ove godine Ansambl Miraž nastavlja sa radom Pozorišne škole pod nazivom “Teatar Poezija” namenjenoj svima onima koji imaju potrebu za traganjem drugačijih vidika (misli, osećanja, iskustava), za širenjem sopstvenog unutrašnjeg prostora i kreiranjem smisla. Pozorište će se koristiti pre svega kao medij koji omogućava ona iskustva kroz koja često nismo u mogućnosti da prolazimo u svakodnevnom životu ili nismo stimulisani da ih živimo na neki drugačiji način od uobičajenog.

Ovogodišnji program nosi naziv „Eksperimenti o besmrtnosti“ i predviđeno je da rezultira istoime-nom predstavom.

Proces uključuje rad na bazičnim pozorišnim elementima i principima (tipovi energije, percepcija,ekspresija, komunikacija, rizik, hrabrost, kreativnost, imaginacija, fantazija...), i osvešćivanju njihovog značaja za razvijanje sopstvenih potencijala.

Koristeći pozorište kao instrument susretaćemo i oživljavati velike životne teme (Ideal, Smisao, Bog, Smrt, Strah, Pobuna...), i promišljaćemo večita pitanja: Zašto sam ovde? Koji je moj zadatak? Moj smisao? Gde su završili moji veliki snovi iz detinjstva? Koje bih reči uputio Bogu? Šta je zaista smrt? Zašto se plašim? Vredi li pitati se i misliti?..., a sve to u cilju sticanja znanja o životu koja nam naša svakodnevica ne pruža, a koje je neophodno ukoliko želimo da budemo protagonista sopstvenog života.

Program pozorišne škole Teatar Poezija se bazira na pedagoškoj aktivnosti Ansambla Miraž koja se razvijala kao posledica višegodišnjeg učenja od Kulturno-umetničke asocijacije Aletheia iz Milana.

Škola traje šest meseci, od novembra 2013. do juna 2014. Održavaće se svakog petka, u večernjim terminima, u trajanju od 3h, u centru grada. Početak rada planiran je za 15. novembar (petak) 2013. u 20h. Rok za prijavu je 13. novembar 2013. Broj mesta je ograničen.

U ponedeljak 11. novembra u 20h u centru grada biće organizovan susret gde će zainteresovani biti bliže upoznati sa procesom rada.

Prijava i sve dodatne informacije mogu se dobiti putem:
tel: 062 300 180 i 063 827 3568,

 ili e-mail: ansambl.miraz@gmail.com

Presing i Konkursi regiona na 58. Sajmu knjiga

Presing i Konkursi regiona će  izložiti svoja izdanja na 58. Sajmu knjiga; štand Presinga nalazi se na galeriji hale 1 Beogradskog sajma. Broj štanda je 1519.

Presing je počeo sa radom u martu 2013, od kada smo objavili 24 knjige.

Spisak izdanja se može videti putem linka:

http://konkursiregiona.net/presing-na-sajmu-knjiga/

Posetite nas na Sajmu knjiga!

Dobro došli!

Saopstenje Asocijacije NKSS povodom cenzure umetničkog rada u Novom Sadu

Beograd, 17.10.2013.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) najoštrije osuđuje cenzuru rada mlade novosadske umetnice Danijele Tasić u Kulturnom centru Novog Sada i zahteva od nadležnih da hitno omoguće slobodu umetničkog izražavanja, na šta su obavezni i prema Ustavu Srbije.

Asocijacija NKSS ujedno apeluje na stručnu i najširu javnost da takođe osude svaki vid cenzure i ustanu u odbranu slobode izražavanja.

Neprihvatljiva je ocena direktora KCNS-a Andreja Fajgelja o potrebi razlikovanja cenzure i uređivanja, jer umetnička sloboda ne sme biti bilo čime ograničena.

Uvredljivo danas može biti samo to što se u zvanično sekularnoj državi, i to u 21. veku, cenzuriše umetnički rad pozivanjem na navodnu potrebu zaštite interesa određenih verskih zajednica.

Rad KCNS-a finansira se iz gradskog budžeta, odnosno od poreza svih građana Novog Sada, među kojima su i vernici drugih veroispovesti i ateisti.

Cenzura izložbe u KCNS samo je još jedan primer neprihvatljivog odnosa novosadskih vlasti prema građanima Novog Sada.

Asocijacija NKSS

Novosadski umetnici povlače svoje izložbe

NOVI SAD, 17. oktobra 2013. 

Umetnici u Novom Sadu nastavili su u četvrtak da iz protesta povlače svoje izložbe iz galerija kojima upravlja Kulturni centar Novog Sada (KCNS), kao znak podrške umetnici Danijeli Tasić, čiji je rad cenzurisao direktor institucije Andrej Fajgelj.

U četvrtak je zatvorena već treća izložba, novosadskog umetnika Borislava Šuputa, koji je povukao izložbu skulptura otvorenu u ponedeljak, 14. oktobra u Likovnom salonu KC, a u sredu je svoju izložbu iz Malog likovnog salona KCNS povukao Dušan Vuletić.

Vuletić je novinarima rekao da umetnici moraju da dignu glas kada postanu žrtve cenzure i represije.

"U vremenu kada umetnička scena u Srbiji jedva i da postoji, odredjeni ljudi bave se suzbijanjem iste. To je sramotno i umetnici na takvu situaciju ne bi smeli da ćute", rekao je Vuletić novosadskim medijima.

On je dodao da ga ne čude ovakvi dogadjaji u domenu kulture jer živimo u "partokratskoj državi u kojoj se konsultuju crkvene strukture i gde su demokratija i sekularizam samo mrtvo slovo na papiru".

Nezadovoljstvo novosadskih umetnika počelo je zatvaranjem izložbe radova studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja je iz protesta zatvorena 15. oktobra, nakon što je KCNS zahtevao da jedan od radova bude skinut iz postavke.

Na spornom radu mlade umetnice Danijele Tasić prikana je ljudska figura bez lica na raspeću sa novčanicama u rukama.

(Beta, 17.10.2013)

Pismo novosadskih pisaca ministru kulture

 NOVI SAD -

Pisci članovi Društva književnika Vojvodine (DKV) poslali su danas otvoreno pismo ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu, povodom sličnog pisma 36 pisaca upućenog Tasovcu pre dva dana, u kojem su ukazali da razgovor bez pisaca Novog Sada i Vojvodine ne može biti razgovor o srpskoj kulturi i kulturi Srbije.

Pisci iz Novog Sada i Vojvodine ističu da problematika književnog prostora ima složeniju strukturu u intelektualnom, ideološkom i geografskom smislu, nego što bi se mogao steći utisak na osnovu zalaganja jedne grupe pisaca.

"Smatramo da jednokratni razgovor, koji se naziva javnom raspravom, o tako važnim pitanjima kao što su politika otkupa knjiga, pomoć izdavaštvu, stvaranju uslova za gradske, regionalne i državne stipendije za  podršku stvaranja novih dela, te problematika podrške prevođenju naše književnosti u svetu, može samo da stvori utisak da je reč o grupi i promociji jedne vrste prava, gde su svi jednaki, a neki jednakiji", ističu autori okupljeni oko DKV.

Napominjući da je u dosadašnjim odnosima pisaca i kulturnih ustanova sa Ministarstvom kulture kritički jezik odbacivan, a dijalog smatran obesvećivanjem vlasti, kulturni poslanici očekuju od Ministarstva i ostalih subjekata koji učestvuju u kulturi da se odreknu "autoritarnih reakcija, narcizma i da umesto ideološke i moralne netrpeljivosti prihvate razgovor", sa uvažavanjem sagovornika.

Stvaraoci iz Vojvodini kritikovali su činjenicu da se "javnom" raspravom naziva rasprava sa piscima koji kroz medije već godinama promovišu, u najvećoj meri, svoje probleme i svoja rešenja i istakli da srpska kultura postoji svuda gde postoje srpski pisci i pisci Srbije, a ne samo u jednom središtu i u polju nekoliko povlašćenih grupa.

Oni traže da se javna rasprava održi u Novom Sadu i napominju da je ovaj grad na severu zemlje intelektualno središte u kojem deluje veći broj značajnih autora, izlaze važni književni časopisi i u kojem se nalaze se važne izdavačke kuće.

"U polju književnosti odvija se jedna vrsta rata za uticaj na svim poljima, favorizovanje i nametanje određenih pisaca omogućuje da oni ostvaruju neobične kulturne uticaje i vrlo je vidljivo da se to dešava uz pomoć politike", navodi se u pismu članova DKV.

Književnici iz Vojvodine ističu da živimo u dobu medija i predrasuda, te da smo svedoci kulturnih događaja koji postoje samo zato što su proizvedeni u medijima.

"Setimo se samo međunarodnih festivala koji to ni po čemu nisu, izdavača koji samo najavljuju svoja epohalna izdanja, pisaca koji isključivo u domaćoj štampi stiču svetsku slavu, onih čija dela nemaju ni kapi krvi, časopisa koji liče na mrtvo more", kažu u DKV i dodaju da tamo gde postoji agresivnost, ne mora da postoji velika kultura, niti velika vizija.

U DKV pozivaju ministra kulture da odbaciti špekulativni duh koji vlada u komisijama, a koji ne vodi računa o reprezentativnosti, stručnosti i nezavisnosti njihovih članova, nego o raznim političkim i parakulturnim naklonostima.

Pisci iz Vojvodine su kao bizarnu i neprihvatljivu ocenili ideju potpisnika prvog pisma o standardizaciji časopisa i njihovom dizajnu, navodeći da se radi o opasnim namerama koje ukidaju kreativnost, pravo na razliku i suštinsku karakteristiku književnosti kao književnosti, uz ponovno uvođenje neke vrste proletkultovske nivelacije.

(izvor -- RTV)