19.12.2013.

Da li je Zoran Radmilović mrzeo seljake?!


Nedavno je kćerka  Zorana Radmilovića Ana Radmilović objavila sledeći tekst:
"Sve mi je jasniji moj dobri otac koji se siroma(h) ceo život plašio seljaka i mrzeo ga iz dna duše, umesto Nemca. Jesam bila dete i bilo mi je smešno kada mi njegova majka, a moja baka Ljubičica preti: "Daću te seljacima ako budeš bezobrazna".
Eto, oni nisu zapatili tipičan srpski strah od cigana, ali su imali traume iz WW2 (Drugi Svetski rat), i sve čega se moj jadni otac sećao bili su grozni srbijanski seljaci koji su za zlato, čipku i srebrni escajg prodavali ljudima brašno.
I šta od potomaka takve stoke može čovek da očekuje danas? Pa isto to, samo je mutiralo i sada se ogleda u mržnji prema azilantima (baš mislim, da li bi ih mrzeli da imaju šta da im uzmu), beskrupuloznosti, hvalisanju sitnim ćarom i potajnom omrazom na grad i sve što grad simboliše. oni naravno ne znaju šta je to, ali slute da im ne pripada. ne jer je grad neki zatvoren zamak... ali duga je to priča za jedan status. ne mrze oni ni azilante ni izbeglice ni pedere ni strance ni bolesne,niti bilo koga, oni samo ne podnose one kojima ne mogu ništa da uzmu.
"
Tekst je moguće pročitati na Fejsbuku, a link je sledeći:  https://www.facebook.com/anka.radmilovic/posts/629162317148233
E, sad fanovi glumca Zorana Radmilovića nešto ne veruje u priče njegove kćerke Ane Radmilović.
Tim pre što je na stranici: http://secanja.com/2012/zoran-radmilovic/
moguće pročitati i sledeće:
"Ranih sedamdesetih godina, Zoran je došao na ideju da okupi grupu glumaca, pisaca i slikara, i da krenu u mala mesta u unutrašnjosti, kako bi igrali predstave. Akcija se zvala „Selu u pohode“, i starim autobusom oni su stizali u najzabačenija sela da bi ljudima pružili priliku da uživaju u pozorišnoj i drugim oblastima umetnosti. Sa Milenom Dravić snimio je 1983. edukativnu igrano-dokumentarnu seriju „Priče iz Nepričave“, o životu na selu. "




Нема коментара:

Постави коментар