12.07.2017.

GROUPIE CURE


Mirela M.-Z. (FACEBOOK)

Moram ovo napisat sada, jer ću zaboravit, a i čeka me pečenje ribe i kumpira, pranje i ostala sranja. Prvo ide dosadniji dio priče. U osnovnoj školi (ili možda na početku srednje) Psihomodo Pop je ima u Sinju koncert. Falilo nama nešto novaca za piće i ja kažem da ću otić pitat onog zgodnog gitaristu iz grupe. Meni ovi: "E, baš oćeš!" Ja kažem: "E, vidit ćete da oću." I odem ja do njega u pauzi, ka da sam pala sa Marsa i ka da ne znam ni di sam, ni ko svira i upadnem mu: "Ej, momak, jel' imaš slučajno 5 kuna?" Onako me je u čudu gleda (valjda je mislio da sam puknuta, a možda i to da kako ga ne pripoznajem), ali mi je bome da.

 Druga priča je imala nesretan završetak. Izašle ja i prijateljice u jedan zagrebački klub (studentski dani), a tamo se pojavi Prlja. Baš je u to vrime igrala neka dobra predstava za koju su oni napravili glazbu, možda čak i glumili. I tako se ja zaputim do Prlje (sidio je za šankom, mislim) i počnem pričat sa njim i spomenem predstavu i žicam karte, ali da mi ne triba samo jedna, već da mi triba i za moje prijateljice. Valjda da me se riješi, reče da će sve bit sređeno i da taj i taj dan dođem na blagajnu i da će čekat karte na moje ime. I ja onako nadobudno sa kolonom prijateljica dođem na blagajnu, a čovik mi kaže da nema ništa za mene. Ja: "Pa kako nema? Mora bit. Obeća mi je Prlja iz Let 3." On opet da nema i šta mi preostaje nego da se pokunjeno pokupim. No, ubrzo smo se ja i prijateljice smijale kako me je Prlja lipo prevesla. Dugujem mu za to.🤐

Нема коментара:

Постави коментар