::: BEOGRAD ::: Prosečna martovska zarada u Srbiji bila je 353 evra i među najnižima je u Evropi i regionu, čak je manja i od minimalne plate u Hrvatskoj, koja je 385 evra. Radnici u našoj zemlji imaju veće plate jedino kada se porede s Makedonijom, a ekonomisti poručuju da nam sa sadašnjom ekonomskom politikom uskoro neće biti bolje.
Kao i godinama unazad, ako se pogleda region, zaposleni u Sloveniji imaju najdeblje koverte, a ispred Srbije su i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Kao što se razlikuju plate, tako se razlikuju i sektori koji su najplaćeniji. U Srbiji su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveće plate u martu primili zaposleni u eksploataciji nafte i gasa - čak 99.021 dinar, dok su najniže bile u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj delatnosti - 10.689 dinara. U Hrvatskoj su najveću platu imali zaposleni u marketingu i istraživanju tržišta, oko 1.360 evra, dok su najmanje primili radnici u prerađivačkoj industriji - 385 evra. O razlici u platama govori i podatak da Slovenac za jednu prosečnu platu mesečno može da kupi 1.123 kilograma šećera, a Beograđanin svega 333 kilograma.
U anonimnoj anketi u kojoj je učestvovalo više hiljada ljudi iz Srbije, Slovačke, Mađarske, Češke i BiH pokazalo se da su najplaćeniji finansijski direktori, revizori i brend menadžeri, a najmanje radnici u metalskoj industriji, krojači i zaposleni na kasi. Istraživanje je sproveo sajt poslovi.infostud.com i tako ponudio mogućnost zaposlenima u Srbiji da uporede koliko su plaćeni u odnosu na kolege u pojedinim zemljama regiona i Evropske unije.
Podaci ankete govore da profesori, policajci i metalski radnici u Srbiji zarade dva puta manje od kolega u Češkoj. Samo lekari od zaposlenih u Srbiji mogu da se pohvale većim platama od medicinskih radnika u inostranstvu, tačnije samo od Mađara. Najviše razloga za zadovoljsto imaju programeri jer njihove zarade najmanje zaostaju za primanjima sličnih stručnjaka u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i BiH.
Sudeći po stavovima ekonomista, građani nemaju previše razloga za optimizam. Moguće je da zbog izbora plate budu povećane javnom sektoru, ali efekti će biti kratkoročni. Ovu mogućnost spominje Stevan Santo, dugogodišnji direktor subotičkog „Pionira“, koji kaže da preglomazna birokratija predstavlja dosta glasača. Građani će misliti da su nešto dobili, ali sve će ubrzo da pojede inflacija jer nema realnih izvora za povećanje. Santo ističe da je već svima poznato zašto su plate male i šta je lek za to, ali ne želi da daje prognoze kada će se situacija promeniti.
- Ako se nastavi sa sadašnjom ekonomskom politikom, male su šanse da se plate povećaju - poručuje Santo, savetnik u „Pioniru“.
Pesimističan je i ekonomista Dragovan Milićević. On ponavlja da nema povećanja plata bez rasta produktivnosti i bruto društvenog proizvoda. Bez stvaranja nove vrednosti sve se svodi na preraspodelu - ili će država uzeti više privredi ili ova njoj. Na pitanje da li i uspešne kompanije zaposlene plaćaju manje nego što bi mogle, on odgovara da to nije ništa čudno.
- Zašto bi neko platio 10.000 ako može da dobije istu radnu snagu za sedam, osam hiljada? Tako će biti dok se ne smanji broj nezaposlenih, a svako ko prognozira kada će plate biti veće daje prazna obećanja - kaže Milićević.
(izvor --- BLIC)
Kao i godinama unazad, ako se pogleda region, zaposleni u Sloveniji imaju najdeblje koverte, a ispred Srbije su i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Kao što se razlikuju plate, tako se razlikuju i sektori koji su najplaćeniji. U Srbiji su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveće plate u martu primili zaposleni u eksploataciji nafte i gasa - čak 99.021 dinar, dok su najniže bile u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj delatnosti - 10.689 dinara. U Hrvatskoj su najveću platu imali zaposleni u marketingu i istraživanju tržišta, oko 1.360 evra, dok su najmanje primili radnici u prerađivačkoj industriji - 385 evra. O razlici u platama govori i podatak da Slovenac za jednu prosečnu platu mesečno može da kupi 1.123 kilograma šećera, a Beograđanin svega 333 kilograma.
U anonimnoj anketi u kojoj je učestvovalo više hiljada ljudi iz Srbije, Slovačke, Mađarske, Češke i BiH pokazalo se da su najplaćeniji finansijski direktori, revizori i brend menadžeri, a najmanje radnici u metalskoj industriji, krojači i zaposleni na kasi. Istraživanje je sproveo sajt poslovi.infostud.com i tako ponudio mogućnost zaposlenima u Srbiji da uporede koliko su plaćeni u odnosu na kolege u pojedinim zemljama regiona i Evropske unije.
Podaci ankete govore da profesori, policajci i metalski radnici u Srbiji zarade dva puta manje od kolega u Češkoj. Samo lekari od zaposlenih u Srbiji mogu da se pohvale većim platama od medicinskih radnika u inostranstvu, tačnije samo od Mađara. Najviše razloga za zadovoljsto imaju programeri jer njihove zarade najmanje zaostaju za primanjima sličnih stručnjaka u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i BiH.
Sudeći po stavovima ekonomista, građani nemaju previše razloga za optimizam. Moguće je da zbog izbora plate budu povećane javnom sektoru, ali efekti će biti kratkoročni. Ovu mogućnost spominje Stevan Santo, dugogodišnji direktor subotičkog „Pionira“, koji kaže da preglomazna birokratija predstavlja dosta glasača. Građani će misliti da su nešto dobili, ali sve će ubrzo da pojede inflacija jer nema realnih izvora za povećanje. Santo ističe da je već svima poznato zašto su plate male i šta je lek za to, ali ne želi da daje prognoze kada će se situacija promeniti.
- Ako se nastavi sa sadašnjom ekonomskom politikom, male su šanse da se plate povećaju - poručuje Santo, savetnik u „Pioniru“.
Pesimističan je i ekonomista Dragovan Milićević. On ponavlja da nema povećanja plata bez rasta produktivnosti i bruto društvenog proizvoda. Bez stvaranja nove vrednosti sve se svodi na preraspodelu - ili će država uzeti više privredi ili ova njoj. Na pitanje da li i uspešne kompanije zaposlene plaćaju manje nego što bi mogle, on odgovara da to nije ništa čudno.
- Zašto bi neko platio 10.000 ako može da dobije istu radnu snagu za sedam, osam hiljada? Tako će biti dok se ne smanji broj nezaposlenih, a svako ko prognozira kada će plate biti veće daje prazna obećanja - kaže Milićević.
(izvor --- BLIC)
Нема коментара:
Постави коментар