Niški jazz festival imaće i sedmodnevni teatarski program

Ovogodišnji Nišville imaće specijalni uvod u vidu 14 pozorišnih predstava iz zemlje i inostranstva, što će praktično biti i prvi međunarodni pozoršni festival u ovom delu zemlje.

Internacionalni Nisville Jazz Teatarski Festival objedinjuje dugogodišnju potrebu da se u Nišu formira i započne svoj život jedan ovakav festival koji bi , osim što je internacionalan, bio i festival savremenog teatrskog izraza koj,i kao i jazz počinje krajem XIX veka i nastavlja svoj razvoj do danas. To je teatarski, scenski izraz koji sem dramskog teksta koristi muziku u svim njenim oblicima, pokret, fotogragiju, sliku ili video rad. Seme začetka ove ideje, je renomiran, izuzetno kvalitetn i internacionalno prepoznatljiv Nišville Jazz Festivala koji kroz izuzetno kvalitetne izvođače, umetnike jazz muzike već godinama uspešno predstavlja najznačajnije umetnike iz celog Sveta, probija granice naše zemlje stavljajući je na visoku lestvicu, medju 10 najboljih festivala u Evropi. Niš tada postaje centar visoko kvalitetnog kulturnog okupljanja svetskog nivoa, grad koju posećuju sve genaracije publike, kako iz zemlje tako i inostranstva.

Umetnička direktorka i selektorka tetarskog programa Nišville jazz festivala - beogradska glumica, inače rođena Mišlijka – Maja Mitić, zamenica direktora beogradskog Dah Teatra - Centra za pozorišna istraživanja – naglašava činjenicu da u ovom delu zemlje ne postoji teatarski festival međunarodnog karaktera, pogotovo ne savremenih tendencija XX i XXI veka.

-Pokretanjem Internacionalnog teatrskog festivala savremenog izraza pridružujemo se i glavnoj smernici naše države za decentralizaciju Srbije. Na osnovama koje jazz festival promoviše poput slobode, jednakosti, tolerancije, Teatrski Festival će se osloniti i biti prirodan partner istih vrednosti.

Festival traje od 06.08. do 13.08.2017. Poslednja četiri dana, odnosno, u periodu od 10. do 13. avgusta potorišni program će se preklopiti sa glavnim programom jazz festivala. Svoj dolazak su potvrdile pozorišne trupe iz Italije, SAD, Francuske, Madjarske, Norveške, Bugarske...

Zajednički imenitelj ovog festival je da se u predstavama koristi muzika koja se oslanja na jazz, njegove inspiracije, početke ili savremeni izraz u bilo kom obliku. Selekcija objedinjuje i večernju i scenu za decu, ali i bebe. Forme ovog festivala su od spektakla, teatra na zadati tekst, uličnih performansa, cirkusa, plesa ili predstava izložbi. Tokom festival će se odvijati kulturološka razmena umetnika u formama demonstracija rada, prezentacija, predavanja i okruglih stolova. U popodnevnim časovima biće organizovane radionice za studente umetničkih fakulteta, ljude zainteresovane za ovaj oblik umetnosti na teme: javni prostor kao scena, veza izmedju performansa, koncerta i predstave, pozorišne instalacije, koncert kao predstava.

Planirana je i umetnička razmena u formi rada i spajanja već postojaćeg skeleta predstave Italijanske grupe “En Vol” iz grada Sasari na Sardiniji, sa lokalnim umetnicima iz Niša i umetnicima iz Beograda. To je predstava – spektakl “Gernika”, čija se 80. godišnjica od bombardovanja obeležava baš ove godine. Preko 20 ljudi će se pre početka festival u Nišu okupiti kako bi uradili ovu predstavu koj će i otvoriti ovogodišnji teatarski festival.

Ideja je da se ceo grad “razigra”, a predstave igraju kako u Tvrđavi, tako i u Amfiteatru na keju pored spomenika Šabanu Bajramoviću, u dvorištu Banovine, Oficirskom domu, ali i na mostu ispred Tvrđave, na ulicama i trgovima Niša.

Godišnjice: Bora Stanković – savremena tumačenja

Petak, 31. mart u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Godišnjice: Bora Stanković – savremena tumačenja



Učestvuju

Marija Grujić

Bojan Čolak

Uređuje i vodi Dejan Simonović



Značajni pisci se otvaraju uvek novim, drugačijim pristupima i tumačenjima. Bogatstvo i složenost njihovog dela predstavlja izazov na koji se stalno iznova odgovara.

Povodom devet decenija od smrti Borisava Stankovića, o svom viđenju Stankovićevog dela će nam govoriti Marija Grujić i Bojan Čolak.

Marija Grujić je autorka studije Rod i kultura fragmentarnosti: Nečista krv i Gazda Mladen Borisava Stankovića. U ovoj studiji autorka prevazilazi okvire uobičajenog čitanja Stankovićevog proznog stvaralaštva kao lirskog realizma i otvara novo sagledavanje Stankovića u kontekstu rodnih i kulturnih identiteta njegovih junaka, otkrivajući vezu Borinog pripovedačkog prosedea sa Prustovom prozom i filmovima Mihaela Hanekea.

Bojan Čolak se proznim i dramskim stvaralaštvom Borisava Stankovića bavio u više studija, od kojih je svakako najznačajnija monografija Roman patrijarhalne kulture (Institut za književnost i umetnost, 2009) u kojoj je autor pružio kulturološko čitanje romana Gazda Mladen usredsređujući pažnju prevashodno na odnos patrijarhalne kulture i muškarca. Pored razmatranja odnosa pojedinca i patrijarhata, i uopšte kulturološkog čitanja Stankovićevog dela, Čolak se posveto i poetičkim istraživanjima proze jednog od najznačajnijih srpskih književnika HH veka.

Održana izborna skupština Društva Književnika Beograda

U četvrtak, 23. mart 2017. godine u Biblioteci „Milutin Bojić“ je održana Izborna skupština Društva Književnika Beograda.

Novi predsednik DKB je Zoran Ilić, dobitnik značajnih književnih nagrada, urednik jednog od najpoznatijih sajtova za književnost „Prozaonline“, nastavlja tamo gde smo stali sledećih četiri godine.“

Dosadašnji predsednik DKB Srđan Simeunović Sendan biće potpredsednik „Društva Književnika Beograda“ u sledećem mandatu.

Preminuo glumac Mihajlo Pleskonjić Badža

Prvak drame Srpskog narodnog pozorišta Mihajlo Badža Pleskonjić (59) preminuo je jutros u Novom Sadu. Ova vest zatekla je Novosađane zato što se sve desilo munjevito nakon veoma kratke ali teške borbe sa opasnom bolešću.

NATJEČAJ #RADNOPRAVNOST: OSMISLI PLAKATE I ŠALICE ZA LGBTIQ INKLUZIVNU RADNU OKOLINU!

Vox Feminae Platforma poziva sve zainteresirane ilustratore/ice, dizajnere/ice te ostale umjetnice i kreativce koji/e se izražavaju kroz srodne vizualne i likovne umjetnosti da se prijave na natječaj “#radnopravnost”.

Natječaj je otvoren do 2. travnja 2017. a odabrani/a sudionica natječaja bit će autor/ica vizualnog identiteta promotivnih materijala (plakati i šalice) koji će se po završetku projekta “LGBTI ravnopravnost na radnom mjestu” distribuirati poslodavcima i svima onima koji žele obogatiti svoj radni prostor vizualom koji promiče radno okruženje ponosno na raznolikost.

Posebno napominjemo da natječaj nije za formalni vizualni identitet projekta, što znači da potičemo različite interpretacije, pristupe i umjetničke intervencije na temu inkluzivnog LGBTI radnog okruženja; a poglavito u kontekstu samog promo materijala - šalica i plakata.

Upravo zato tražimo kreativce i kreativke koje će svojim prepoznatljivim stilom i estetikom doprinijeti vizualnom pečatu konačnog promotivnog proizvoda. Želja je projektnog tima da finalan proizvod bude zabavan, unikatan, umjetnički promotivan materijal, kojeg će poslodavci i zaposlenici s ponosom staviti u svoje radno okruženje te time jasno dati do znanja kakve politike i prakse to radno okruženje reflektira; ali koji će poslužiti i kao promocija stvaralaštva domaćih umjetnika/ca.

Uvjeti natječaja:

·         Na natječaj se mogu prijaviti sve zainteresirane umjetnice i umjetnici

·         Sudionici/e natječaja moraju priložiti minimalno jedno a maksimalno tri rješenja za plakat i promotivnu šalicu. Idejna rješenja za plakat i šalicu mogu i ne moraju funkcionirati kao dio iste, povezane tematske cjeline. Broj dostavljenih predloženih rješenja nikako ne utječe na konačan izbor. Dopušteno je korištenje teksta, poruka i slogana.

·         Format za natječajne prijedloge: .jpg, .png .pdf ili drugi adekvatni format za web prijenos. Radove će u formatu obrađenom za tisak biti potrebno dostaviti nakon izbora i završenog natječaja.

·         Uz priložena rješenja potrebno je navesti osobne podatke: ime i prezime, adresu prebivališta, godinu rođenja, kontakt telefon i kratku biografiju. Poželjno, ali nije obavezno, je i kratko objašnjene koje prati predložene radove (do 1000 znakova) te link na web stranice i portfolio autora/ice.

·         Rok prijave je 2. travnja 2017. u ponoć

·         Prijave i popratna dokumentacija se šalju isključivo elektronički na e-mail clanstvo@voxfeminae.net (natjecatelji/ce će primiti potvrdu o zaprimljenoj prijavi u roku 48 sati)

·         Isti kontakt mail dostupan je za sva potencijalna pitanja vezana uz natječaj

·         Rezultati natječaja bit će objavljeni do 5. travnja 2017. na portalu Voxfeminae.net

·         Nakon završetka natječaja, Vox Feminae tim će angažirati jednu umjetnicu ili umjetnika za suradnju; uz otvorenu mogućnost suradnje s drugim sudionicama/cima u 2017. godini i kasnije

·         Autor/ica odabranih pobjedničkih rješenja bit će pozvana na sastanak (uživo ili Skype ako adresa prebivališta nije Zagreb) na kojem će se dogovoriti nastavak suradnje

·         Nagradni fond iznosi 3.000,00 kuna bruto

·         K-zona / Vox Feminae Platforma će odabrana rješenja tiskati na promotivne materijale projekta “LGBTI ravnopravnost na radnom mjestu”, te objaviti i distribuirati putem svojih društvenih mreža te na samoj konferenciji “Radno okruženje ponosno na raznolikost” krajem travnja.

Gaulajter srpske književnosti

Dejan Simonović

Taman je žiri SRPSKE SARME okončao svoj težak posao, kad se u onom sitnočaršijskom glasilu zvanom Politika, obznanio Vladimir Postroj Se Tamo Kecmanović tekstom „Kritika srpskih kritičara“. Dobro je oslušnuti ton ovog teksta. Nabusit, nadmen, preteći, direktivan. To je glas razjarenog gaulajtera koji galami jer se stvari u njegovoj oblasti odvijaju mimo njegove volje.

Suštinski, između ovog gaulajtera u pokušaju i Đeneraličinih jurišnika, nema razlike. I jedni i drugi bi da uspostave kontrolu nad srpskom književnošću. Samo što to Đeneraličini rade na veštiji, zaobilazniji način, a Kecmanović bi da svoju volju sprovodi drekom, siledžijski.

Bilo bi dobro da malo olade i jedni i drugi, Srbija je umorna od gaulajtera svake vrste. A srpskoj književnosti treba vazduha, da prodiše, ne kontrola.

Što se u Kecmanovićevom tekstu navedenog tiče, nije sporno da je Krste Popovski veoma dobar, zanimljiv i domišljat a zaobiđen, potisnut pisac. Ali nije jedini koji u ovoj književnosti vredi a prolazi ispod rđavo podešenih radara književne javnosti. To je ozbiljno i složeno pitanje književne recepcije, i njenih raznovrsnih uslovljenosti, i ne može se svesti na „daj da ja proguram sebe i nekog svog“ kako to Kecmanović, i ne samo Kecmanović, čini. Niti se drekom i galamom o tom pitanju može razgovarati da iole suvisao način.

Promocija novog MANEK-a

Pozivamo vas na promociju novog, 5. broja #MANEK-a, magazina nezavisne kulture koji izdaje Asocijacija NKSS. Predstavljamo novi broj uz neformalno druženje u Magacin u Kraljevica Marka 4 u četvrtak 23. marta u 18h30. 

Kako opstati u civilnom sektoru u kulturi, kada uprkos visokom obrazovanju, stručnosti, domaćim i međunarodnim priznanjima, mnogobrojnim saradnjama, spojenim radnim danima i neprospavanim noćima, bez slobodnih vikenda i godišnjih odmora, imate mesečna primanja koja su manja i od nekvalifikovanih radnika u pojedinim javnim preduzećima? Da je u Srbiji i to čak moguće – pokazuje novi, 5. broj Maneka, magazina nezavisne kulture, koji ćemo predstaviti i besplatno vam podeliti u četvrtak 23. marta u 18:30 u Magacinu u Kraljevića Marka.

Dođite po vaš primerak Maneka.

Vidimo se!

SUP: Proglašeni dobitnici nagrade SRPSKA SARMA

SUP (Sindikat Udruženih Pisaca): Saopštenje broj 4

Na osnovnu temeljno sprovedenih istražnih radnji, ostvarivši uvid u brojna dela, izveštaje sa terena i dokumentaciju, izdvojivši pritom fotografiju u prilogu (izvor: Laslo Blašković Gle, 2017, http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:644669-Uspomene-setaca-bez-granica), žiri SRSPKE SARME je, na dan prolećne RAVNOdnevice, jednoglasno odučio da dodeli sledeće nagrade:

1. Vidi Ognjenović nagradu MIŠOMOR za životno delo i delovanje u književnosti, umetnosti i kulturi. Đeneralica Vida (koju neki pogrešno ili u šali nazivaju „gospođom“) decenijama gvozdenom rukom uspešno vodi sopstvenu paravojnu književnu formaciju. Pod odlučnom komandom Đeneralice Vide, ova paravojna formacija je zaposela sva strateška mesta srpske književnosti i sve iole darovite autore proterala u zemlju Nedođiju. Uspeh dostojan divljenja i ovako visokog priznanja.

2. Mihajlu Pantiću nagradu DOBROLjUB za visoka etička postignuća u srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi. Vođen visokim etičkim ciljevima, drug Mihajlo je dobar drug onima koji su mu je potrebni a ponajbolji sam sebi. Kao strastan pecaroš (poznat kao Mika Udica-što ne treba brkati sa mitskim mu pretkom iz SANU pod imenom Dobrica!), upecao je nebrojeno funkcija, nagrada i priznanja: pošten kakav jeste, nije ih pojeo nego ih još uvek održava u životu. Spada među naše najuspešnije književne ribolovce, tj. lovce u mutnom.

3. Vladislavu Bajcu nagradu KOTLOKRPA za najosrednjiji književni opus. Ovaj multikulturni poslenik, poznat i kao Mister Emptiness ili Crna Rupa, uspeo je da postigne naizgled nemoguće – da se u toku svoje dugogodišnje karijere (za koju niko nije pomišljao da je „književna“, osim njega lično!) nijednom jedinom rečenicom ne vine iznad najosrednjije osrednjosti. Neponovljiv primer u nas, dostojan da kao takav uđe u sve udžbenike građanskog vaspitana za osnovne škole. Mister Emptiness se takođe istakao izdavačkom i uredničkom delatnošću a njegov nauspešniji uređivački poduhvat, čuveni književni list „Huper“ uveo je izvesne, enigmatske aspekte u našu književnost.

Žiri SRSPKE SARME je radio u sastavu:

– akademik Slobodan Jovanović, potpredsednik

– prof. dr Arhiepiskop Sava (Damjanov?), potpredsednik

– dr Animus Goikovski, balkanski nuncije, visokopoloženi, potpredsednik

– secret savetnik Dejan Simonović pl. Dejanović, potpredsednik

– publisher Božana Gojković, potpredsednica 

SRSPKA SARMA se dodeljuje dva puta godišnje na dan prolećne i jesenje ravnodnevice. Nagradni fond iznosi 123.000 evra, kao doprinos samozatajnih pojedinaca, ustanova i preduzeća iz zemlje i inostranstva.

Iznos se ravnopravno raspoređuje na tri nagrade za tri oblasti.

Nagrade će se laureatima uručiti na najradosniji dan, 1. aprila 2017, na svečanoj ceremoniji u beogradskom hotelu „Crown Plaza“ (s početkom u 20h), uz prisustvo Žirija, medija i krkanluka najizvrsnijeg. Svečana toaleta obavezna.

SUP

20. marta 2017. godine

Promocija knjige pesama Opstojnost / Goran Vrhunc (Sarajevo)

Goran Vrhunc

OPSTOJNOST

Moderator: Jasminka Hamza
Poeziju čita: Iskra Peneva
POLET
Cetinjska 15
Nedelja, 19.mart u 19 časova

Dobro došli na promociju knjige Gorana Vrhunca „Opstojnost“ objavljene krajem 2016. godine u izdanju UU „Planet Poezija“ Sarajevo.

Intervju forma.

Početak tvog pisanja, šta te inspiriše, kako je nastajala zbirka, koje teme preovladavaju i zašto naziv Opstojnost? Beograd?

Šta je o knjizi rekla urednica knjige Tamara Čapelj VIDEO sa promocije u Sarajevu .

Iskra Peneva čita izbor pesama.

Šta se dalje dešavalo sa poezijom nakon te 2009. godine kada je zbirka dobila kostur?

Čitanje biografskih podataka, o Bundolu, Diogenes Poetes trupi, Planet poeziji.

Šta o Planet poeziji i ediciji Perpetuum mobile kaže Dino Porović - VIDEO.

Iskra će pročitati par Goranovih novijih pjesama.

(čitanje)

Književni planovi, nova izdanja?

Zahvalnica publici, Poletu, Siniši Stojanoviću, Iskri i Enesu koji su upotpunili ovu promociju. Knjigu nakon promocije možete kupiti po cijeni od 5 eura (600 dinara).

Dobro došli u Polet.

Sceniranje #2, petak 17. mart 15-16h

U petak, 17. marta, od 15 do 16 časova na www.radioaparat.com slušajte novo izdanje emisije “Sceniranje – skeniranje scene” koju uređuje i vodi tim Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.

Predstavićemo novi, peti broj “Maneka”, magazina nezavisne kulture koji izdaje Asocijacija NKSS, a ovoga puta je tematski posvećen ozbiljnom problemu finansiranja nezavisne kulturne i umetničke produkcije.

O rezultatima velikog istraživanja o socio-ekonomskom statusu aktera nezavisne kulture, famoznoj budžetskoj liniji 481, alternativnim izvorima finansiranja, dilemama same scene u pogledu mogućeg funkcionisanja, borbi kolega u Novom Sadu za promenu stanja - posebno u kontekstu titule evropske prestonice kulture, kao i o drugim temama novog “Maneka”, razgovaramo sa urednicama Vesnom Tašić iz ZMUC-a i Vesnom Milosavljević iz SEEcult-a.

Uz osvrt na proteklu nedelju i najavu događaja koje ne bi trebalo propustiti do narednog petka i novog “Sceniranja”, slušaćemo i muziku u izboru grafičkog dizajnera Maneta Radmanovića, autora vizuelnog identiteta “Maneka”. 

Scenu skeniraju Luka Knežević Strika i Iva Čukić.

Čujemo se u petak u 15!

Duet HI-KVADRAT (Rusija): PTICA

Kezz: Spoj izvornog i modernog u novom singlu "Nema mog dragana"

Tamara Ristić publici poznatija kao Kezz predstavlja svoj prvi singl "Nema mog dragana" kojim najavljuje svoj debitantski album koji će ovog proleća biti objavljen za izdavačku kuću Mascom Records.
Nakon što je prošle godine pobedila na regionalnom konkursu "Ženski element", koji organizuju Mascom Records i Mikser festival, karijera mlade Tamare Ristić, poznatije publici kao Kezz, u kontinuiranom je usponu. Tamara je poslednjih nekoliko meseci zajedno sa Markom Miloševićem (MKDSL) u studiju radila na svom prvom albumu, a pesma "Nema mog dragana" je prvi singl koji najavljuje ovaj jedinstveni projekat na ovim prostorima.
Svoj autorski projekat Kezz je pokrenula krajem 2014. godine objavljivanjem prvog singla "Moma" koji je ušao u najuži izbor od tri pesme na konkursu World Music Network-a iz Londona. Tamara nastupa sama, uz looper, klavijaturu i melodiku stvarajući jedinstven muzičko-scenski performans. Kezz uspešno spaja elektronski pop zvuk i world music, a svoj stil opisuje kao spoj prirodnog i elektronskog, izvornog i modernog.

Publika će imati priliku da čuje Kezz 25. marta u Elektropioniru i da se uveri u njenu potpunu muzičku unikatnost! Kezz će publiku upoznati sa pesmama sa predstojećeg albuma, a u tome će joj pomoći i specijalni gost iznenađenja!

Pratite Kezz na njenoj oficijalnoj Facebook stranici i YouTube kanalu, a više informacija o samom nastupu možete pronaći na ovom linku.

Duet HI-KVADRAT (Rusija): NEDALEKO

8. mart - Međunarodni dan žena "Ustajte, ugnjetene na svetu!" (video)

Oproštaj od Vesne Nestorović

Vesna Nestorović preminula je u Beogradu u 73. godini.

Rođena je u Beogradu 1944. godine. 

Došla je na audiciju u TV Beograd 1963. godine i iz RTS-a otišla u penziju.

Dijalog sa Mirzom Dedaćem

Četvrtak, 9. mart,19h 

@ Ostavinska galerija

Kraljevića Marka 8, Bgd

Dijalog sa Mirzom Dedaćem

Uputstvo za ubrizgavanje heroina, tragovi masturbacije na papiru, uz naznake procesa koji je do njih doveo, kao i pikselizovanjem preoblikovan i monotonom naracijom ozvučeni prikaz seksualnog odnosa preuzetog iz komercijalnog porno filma, korišćeni su u realizaciji radova Mirze Dedaća o kojima će biti reč na prvom izdanju Dijaloga u Ostavinskoj galeriji.

Po obrazovanju i vokaciji vizuelni umetnik, Mirza Dedać u svojoj praksi primenjuje medijski i stilski nomadizam u prikazivanju takvih radnji, da bi stvorio afektivno delotvorne i značenjski ambivalentne predloške koji status rada zadobijaju u interakciji sa različitim segmentima publike. U tom polju ambivalentosti susreću se namera i slučaj, proces i proizvod, originalno i preuzeto, unutrašnje i spoljašnje, koncept i kontekst, konvencija i eksces, tautologija i ironija, ikoničko i indeksično u formi značenja, i privatno i javno u njegovoj klasifikaciji i društvenoj stratifikaciji.

“Dijalog” je projekat kritičke recepcije aktuelnih umetničkih praksi lokalnih autora mlađe generacije, koji su osmislili i vode Ksenija Jovišević i Stevan Vuković, u okviru programskih aktivnosti Ostavinske galerije.

Radost! u zoni

Grupa Radost! objavila je četvrti studijski album "U zoni".

Album sadrži deset pjesama i prvi je u planiranom nizu albuma grupe na kojima veći dio materijala nastaje improvizacijom.

Promocija albuma bit će održana 25.3. u klubu Retro u Zagrebu.

Predpromocija će biti 22.3. u emisiji 300 Watta, Radio Studenta. Grupa će prije toga, 18.3. predstaviti album u beogradskom KC-u Grad, zajedno s beogradskm grupom Hotel Makedonija.

Na albumu su gostovali brojni ljudi sa zagrebačke muzičke scene: Ivan Ščapec, Branimir Norac, Nina Romić, Zvonka Obajdin, Hrvoje Nikšić, te Ivana Dragičević koja u pjesmi "Vikipedija" čita odlomke knjige Ernesta Beckera "Denial of Death".

Album je snimljen i miksan u Studiju Radost!  Dodatnu obradu, trake i konzalting napravio je Hrvoje Nikšić u studiju Kramasonik, a mastering Carl Saff.

Album je objavljenu vlastitoj nakladi, a može se preuzeti na:

https://radost.bandcamp.com/album/u-zoni

Grupa koristi ovu priliku da svima čestita Međunarodni dan žena.

8. mart - Međunarodni dan žena "Ustajte, ugnjetene na svetu!"

Mreža Žene protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom, Rekonstrukcija Ženski fond i Levi samit Srbije pozivaju na marš povodom 8. marta Međunarodnog dana žena. 

Okupljamo se u 12 sati na Trgu Republike u Beogradu, odakle krećemo u protestni marš ka Predsedništvu i Vladi Srbije. Marš završava kod “Magacina” u Kraljevića Marka, gde će se održati izložba „Internacionalistička solidarnost“, izložba postera i plakata iz celog sveta posvećenih 8. martu.

Ovog 8. marta marširamo za sve žene: radnice, nezaposlene, žene izbeglice, žene žrtve muškog nasilja i femicida, lezbejke, Romkinje, žene sa invaliditetom, za drugarice! 

Kažemo glasno NE:

NE privatizacijama, lošim uslovima rada, mizernim platama, eksploataciji, samovolji poslodavaca, ćutanju inspekcija rada!

NE nesigurnosti radnog mesta, visokoj stopi nezaposlenosti, progonu najsiromašnijih koji pokušavaju da prežive u sivoj ekonomiji!

NE nevidljivom i nepriznatom ženskom radu! 

NE prećutkivanom i odobravanom rasizmu prema Romkinjama i Romima!

NE svim podelama kojima nas zamajavaju vlasnici kapitala i državi koja služi njihovim interesima! 

NE ponovnom zveckanju oružja na prostoru bivše Jugoslavije!

NE zatvaranju granica za sve izbeglice!

Ovaj protestni marš takođe predstavlja solidarnu podršku inicijativi žena iz Argentine i Italije za organizovanje štrajkova žena kojima se obelodanjuje: 

- Da kapital eksploatiše svet rada – prekarijat;

- Da nacionalne države i tržište eksploatišu žene jer se zadužuju u njihovo ime;

- Da države kriminalizuju migrante/kinje i izbeglice;

- Da se ne priznaje neplaćeni i nevidljivi domaći rad žena i briga o drugima;

- Da ekonomsko nasilje uvećava ranjivost žena kao rezultat muškog nasilja, čiji je najbrutalniji vid, femicid.

SUP: SRPSKA SARMA se uveliko krčka

SUP (Sindikat Udruženih Pisaca): Saopštenje broj 3

Obaveštavamo javnost da se SRPSKA SARMA uveliko krčka. Na pripremi SRPSKE SARME radi žiri sastavljen od vrhunskih književnih kuvara sa višegodišnjim kulinarskim i žirantskim iskustvom. Koriste se isključivo provrazredni sastojci. Rad žirija je obavijen parom.

Najodlučnije odbacujemo spekulacije, koje se pronose književnom čaršijom, da su dobitnici nagrade SRPSKA SARMA unapred poznati. Niko, pa ni sam žiri, još uvek ne zna šta će izaći iz ovog lonca. Opominjemo zlonamerne da prestanu sa širenjem glasina jer SUP ima načina i sredstava da im stane na put.

Imena dobitnika ove najprestižnije, najukusnije i najznačajnije srpske nagrade za književnost, umetnost i kulturu će biti poznata čim kulinarsko-istražni žirantski organi završe svoj posao. Javnosti će ta imena biti blagovremeno saopštena.

Podsećamo će se SRPSKA SARMA dodeljivati dva puta godišnje na dan prolećne i jesenje ravnodnevice. Nagradni fond iznosiće 123.000 evra, kao doprinos samozatajnih mecena: pojedinaca, ustanova i kompanija iz zemlje i inostranstva.

Iznos će ravnopravno biti raspoređen na tri nagrade za tri oblasti.

Te nagrade su:

– MIŠOMOR za delo i delovanje u srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi;

– DOBROLjUB za visoka etička postignuća u srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi;

– KOTLOKRPA za najosrednjiji književni opus.

SUP

8. mart 2017. godine

Razgovori s razlogom: „Reči pod lupom“, priredila Rajna Dragićević (Tanesi, 2016)

Sreda, 8. mart u 12 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Razgovori s razlogom: „Reči pod lupom“, priredila Rajna Dragićević

(Tanesi, 2016)

Učestvuju:

Darinka Gortan Premk

Stana Ristić

Jovana Jovanović

Rajna Dragićević

Simon Simonović

Uređuje i vodi Dejan Simonović

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, Reči pod lupom, zborniku radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Rajne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju.

Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković.

Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabeležene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika.

Sistematsko zatiranje

ОБЈАВИО - DEJAN SIMONOVIĆ 

Pokušaj gašenja Doma kulture Studentski grad je posledica (anti)obrazovne i (anti)kulturne politike koja sistematski radi na uništavanju obrazovanja i kulture, ili bar onoga što je od obrazovanja i kulture opstalo, uprkos nemogućim uslovima.

To je samo posledica politike koja bi obrazovanje htela da svede na poslovnu obuku, a kulturu da eliminiše kao suvišnu.

Politike koja bi sve nas u ovoj zemlji da svede na slabo plaćenu, robovski poslušnu i robotski programiranu radnu snagu. A takvoj radnoj snazi ni obrazovanje, ni kultura ne trebaju. Dovoljna je obuka. Dovoljni su im Pinkovizija i bankarski dugovi? Šta će im više?

Ovo nije incident, nije slučajna greška ili omaška ministra ili Ministarstva prosvete. Ovo je deo sistematskog zatiranja.

Prvi broj magazina „Alia Mundi” za kulturnu raznolikost ugledao je svetlost dana

Nedavno pokrenuti magazin „Alia Mundi” koji za cilj ima promociju kulturne raznolikosti, ugledao je svetlost dana.

U prvom broju magazina „Alia Mundi”, čitaoci će imati priliku da se upoznaju sa radom Kulturnog centra Islamske Republike Iran u Beogradu ali i da saznaju nešto više o mladoj saudijskoj pesnikinji Hadidži el Šankiti (Khadija Al-Shangiti) i njenoj borbi za stvaranje nove generacije umetnika u konzervativnoj Kraljevini Saudijskoj Arabiji.

One koje to bude zanimalo, moći će da otvore i „kofer uspomena” srpske književnice i svetske putnice (globtroterke) Jelene J. Dimitrijević i da krenu tragom njenih čudesnih putovanja.

Za prvi broj „Alia Mundi” magazina govori profesorka fakulteta (FILUM) i književnica Slavica Garonja, o svom stvaralaštvu, o usudu Srba iz Hrvatske, o značaju očuvanja srpskog kulturnog nasleđa...

Čitaoci će moći i da krenu tragom Kalmika, budista koji su nekada živeli na teritoriji grada Beograda ali i da zavire u mistične predele Šarkamena, zaboravljenog kulturnog blaga istočne Srbije! Magazin „Alia Mundi” vodi vas i u Buharu, biser drevnog Puta svile... Kroz „Kapiju Balkana” vodi vas tekst o sarajevskoj Vijećnici i njenom usudu kroz istoriju.

Kako magazin ima nameru da podrži rad pripadnika nacionalnih manjina, tako u ovom prvom broju donosi tekst o romskom bendu Kal, o njihovom autentičnom muzičkom stilu i borbi za prava Roma... Čitaoci će imati prilike i da saznaju da je čuvena sevdalinka „Kad ja pođoh na Bembašu”, zapravo jevrejska molitva „Oda hvale”, kao i to da se posebno rado peva kroz popularnu melodiju ljubavne pesme, napisanu na ladinu, jeziku sefardskih Jevreja.

U rubrici „Memento”, podsećamo na jubilej  ̶ 135 godina od smrti prve srpske slikarke i prve žene akademika u Srba Katarine Ivanović. U rubrici „Promo”, najavljujemo predstojeći Beogradski festival igre koji će se održati od 24. marta do 11. aprila 2017.

Naslovna strana magazina „Alia Mundi” predstavlja rad indijske rangoli umetnice Latike Čavde (Latika Chawda), a nešto više o tradicionalnoj rangoli umetnosti donosi članak „Tragom naslovnice”...

Digitalnu verziju časopisa možete pogledati OVDE