21.06.2016.

15. IN WIRES BLUESROCK FESTIVAL UŽICE (17/18 JUNI 2016)


Presek ovogodišnjeg 15. po redu Bluesrock Festivala u Užicu, hteo ne hteo moram početi od najzaslužnijih iz organizacije Tog, Šomiboja, Šmita i Džoša iz razloga njihovog neprimanja na sveukupno ništavilo i uklopljenost već u in trend serbski jer su nošeni snagom volje i ljubavi za rokenrolom trošili svoj energetski, kreativni i organizacioni potencijal na In Wires, plašim se i jedinu urbanu manifestaciju kojom ovaj grad može da se pohvali. Tako da bi i sasvim opravdano bilo In Wires storiju prevesti, pretočiti, nasloviti (kako god) u priču o pomenutoj trojki bez koje ova rock smotra ne bi danas egzistirala, ne bi se našla na Top 5 najznačajnijih urbanih (ostavimo se jagoda, malina, cveća i zimnica festivala) u nas. Usput, uopšte ne prejudiciram jer, godinama unazad sam isto pisao i o Nišvillu, opravdano ga svrstavajući u deset najznačajnijih evropskih džez smotri, na šta su sujetni, zlobni i nekvalifikovani ironično vrteli glavom, sve dok ugledni londonski Gardijan i zvanično nije potvrdio moju (pr)ocenu vezanu za rangiranje pomenutog festa. Pa sad, kome nije po volji moja(realna i od srca) procena vezana za užički In Wires Fest neka izvoli i dodje sledeće godine i lično se uveri u moje navode! Naravno, izostaviti Američku ambasadu u Bg-u nikako ne bi bilo u redu, graničilo bi se to sa nipodaštavanjem jer, upravo zahvaljujući Toj, Užice je u vremenu iza ugostilo (između ostalih) Big Brother and the Holding Company, Jefferson Starship, Stana Skibbyja a ove godine i Carvina Jonesa! Zvuči neverovatno, ali evo, ambasada jedne ino-države je prepoznala vrednost i značaj domaće urbane manifetacije, a da to nije pošlo za rukom (ili glavom) Ministarstvu za kulturu (i da li) Srbije, tek, shame on you!
Takvi će i dalje raditi i podržavati samouništavanje mladih, beskrupulozno ih gurajući u vrhunska Guča/Exit uzbudjenja! Ne začuđuje da beogradsko Ministarstvo za kulturu iz gore navedenih i podržava festivale vezane isključivo za nabrojano voćne na kojima nastupaju isključivo režimski sastavi! Bilo kako bilo, tek, na ovogodišnjem 15. In Wires Bluesrock Festivalu prve večeri su nastupili domaći Rocket House (I Shot The Sheriff, Oh Pretty Woman, Foxy Lady...) ostavivši sasvim zadovoljavajući utisak, da bi ih potom smenili iskusni i usvirani The Gamblers iz Sremske Mitrovice (Boogaloo Stomp, My Baby Don't Have To Worry, Bad Luck Woman Rollin' Man...). Mislim da bi možda bilo isuvišno osvrtati se.
Na Marina i ekipu koji za sobom imaju tridesetak godina staža na stejdžu tek, svaki komentar koji im ne ide u prilog ne bi bio realan. Hedlajner sastav prve večeri Kepa&Free Spirits su potvrdili da će priča o našem najboljem sastavu, grupi SmaK, večno trajati, e sad, u kakvim sve izdanjima, sa koliko energije i Mirisom nje samo, pokazaće vreme! Uglavnom, Kepa je sa svojom ekipom ostavio najbolji mogući, onaj upijajući utisak na prisutnete tako neizostavna veza članova sastava sa publikom nije izostala ( Tendži Tandži, Kad spavaš sam, Satelit, I to je za ljude.....) . U grupi su pored Kepe za bubnjevima i Mihail Stojanović Fafa na solo gitari, Jovan Jovanović na bas gitari i Ana Popović vokalna solistkinja (prateći vokal na koncertima SmaKa u Areni i na Ušću) izuzetno visokih glasovnih mogućnosti te i ne čudi izbor upravo ovakve za vrlo zahtevnu ukogu u Kepinoj grupi. Možda bih sa klasičnim izveštajem mogao dočarati, (po)krenuti sliku druge večeri ovogodišnjeg In Wires izdanja, ali vraga, isprečio se Carvin Jones sa svojom grupom iz Finiksa u Arizoni(USA) i doslovno raspametio nekoliko stotina prisutnih u bašti GKCa. Doduše, više nego li solidnu potpalu-pobudu svejedno su napravili požeški Deja Woodoo (Open Road, The Code, The Forecast...) sa vanserijskim vokalnim solistom Vladimirom Jovanovićem Zuletom ali i zbilja usvirani i zaprepašćujuće dobri, odlični rekao bih, Dead Mondeys (Grateful Dead Tribute Band) iz banatske Crepaje! Lale i to kakve. Lale rock džeming!!
Carvin Jones je zbilja svojom svirkom raspametio prisutne, onako sa šeširom i svetlucavom tunikom na sebi donosio je jednu za drugom Tin Pen Eli, Meri Hejv, Prpl Hejz, After D Dark i to bez sekunda pauze izmedju stvari! Stopio ih je u moćni rock beskraj, sišavši sa stejdža medju prisutne, pomerio je tu već poznatu i ustanovljenu gornju granicu uzbudjenja tako da je i kraj oficijelnog dela koncerta prolongiran (uz horsko We Want Rock) sa dodatnim numerama.
U zaključku samom, ponovo pominjanje imena najzaslužnijih za ovogodišnje In Wires uzbuđenje se nameće, te tako sve pohvale organizacionom odboru (Šmitu, Šomiboju i Džošu), ali i American Embasy Belgrade, Gradu Užicu i brojnim (nepomenutim) prijateljima festivala. Barem na dva dana udahnuli su živo(s)t gradu na Đetinji!

Нема коментара:

Постави коментар