25.01.2017.

Off NIN

Boris Lazić


Među par stvari po kojima se današnja književnost razlikuje od prethodnih, ključna je ta što je sadašnja plebejskog, ne patricijskog porekla.

Da ne bude zabune, o duhovnim principima je reč, ne socijalnim razlikama.

Uostalom, nije problem u plebejskom poreklu (i Kašanin i Kami su po poreklu plebejci) ali jeste u zadovoljavanju takvim horizontom, kao i u postavljanju plebejskog, pod firmom pop kulture ili kontra kulture (juče partizanštine), u normu i normativno.

Za početak: (skoro) nijedan sadašnji, srpski, pisac ne vlada grčkim ili latinskim (vlada li srpskoslovenskim?). Ukoliko i vlada nekim inostranim jezikom (jednim, uglavno), rđavo vlada.

A vi se pitate odakle muke s NIN-ovom nagradom, nagrdom?

Uporedimo temeljno obrazovanje sadašnjih pisaca, spisateljica - pustimo talenat, pustimo priče o darovitosti, svi smo mi tek s te starne neprikosnoveni, Bogom dani! - sa obrazovanjem Isidore, Anice Savić-Rebac, Svetlane Velmar-Janković.

Bolje da ne upoređujemo.

Vi, koji se pozivate na Keruaka i džins prozu, znajte da je u mali nokat poznavao Flobera, Prusta i Selina (direktan mu predak), da je disao tim jezikom i tom formom. A poznato i prisno je pretakao u jezik zadat po rođenju - čiji jezik i formu je preporodio. Dalek od svakog agitpropa Karloa Marksa, tj- Ginzberga.

Basara, Kusturica (plebejski egzotizam), eto šta najbolje prolazi, na polju recepcije naše kulture, recimo, u Francuskoj. Na to se već žalio Danilo Kiš (koji je, ipak, takođe, sračunato, igrao na vlastiti - identitetski - egzotizam).

Kašanin, Andrić, Desnica - plebejac, da bi ih shvatio, nužno mora da ih svede na svoju meru, na svoj vidokrug. Jer nema vrednosti koju naš brlog nije u stanju da ukalja, ponizi. I da se keseri, pun zadovoljstva, nad (post-ignu)tim.

Нема коментара:

Постави коментар