Premijera dokumentarnog filma „Čovjek lavina“ o Dragoljubu Đuričiću Đuri u Nišu

 

Film iz 2025. godine režirala je Slobodanka Radun, a scenarij potpisuje Jasmina Karajlović.

Ovaj dokumentarac okuplja brojne istaknute muzičare i ličnosti koje su obeležile muzičku scenu regiona, među kojima su Andrija i Milan Đuričić, Vlatko Stefanovski, Zdravko Čolić, Lav Bratuša, Žika Jelić, Bajaga, Mlađan Dinkić, Petar Janjatović, Ivan Ivačković, Viktorija i Natalija Samardžić, Vehbija Ilić i mnogi drugi. „Čovjek lavina“ predstavlja filmski portret jednog od najznačajnijih bubnjara bivše Jugoslavije, ističući njegov doprinos razvoju rok scene u Crnoj

Otvori na glasjuga.rs

Ivan Jevtović: Ne pamti se u istoriji ovolika mržnja vlasti prema kulturi

 |  Radmila Radosavljević

Kultura i obrazovanje su pod najvećim udarom, jer su poslednja vrednost koju ovaj režim nije uspeo u potpunosti da uništi, i kada pogledate druge slojeve društva, sve je nekako devastirano i skoro opustošeno – kaže za Danas glumac Ivan Jevtović, prvak Ateljea 212.

Jevtović je zajedno sa kolegama iz svoje kuće, Branimirom Brstinom i Nebojšom Ilićem, prisustvovao štrajku upozorenja glumačkog sindikata Narodnog pozorišta Singlus, u nedelju, 7. decembra, kada je posle pauze od više od dva meseca Uprava nacionalnog teatra otvorila zgradu za nastavak sezone. Sa transparentom „Smena uprave. Odmah“, glumci Narodnog, koji su u međuvremenu neke od svojh predstava igrali u Ateljeu 212 i na drugim beogradskim scenama koje su im pružile

Otvori na danas.rs

Preminuo autor animiranih filmova i pionir beogradske pank scene

 

Likovni umetnik, strip autor i autor animiranih filmova Risto Topaloski (63) preminuo je u Beogradu u subotu, 6. decembra, posle duge i teške bolesti, rečeno je danas agenciji Beta.

Topaloski je, takođe, bio jedan od začetnika beogradske pank scene. Široj javnosti bio je poznat kao autor nagrađivanih animiranih filmova „Film noir“, „The Phoenix“, „Hatschipuh“, „The Legend of Mulan“ i drugih. Ljudi sa kojima je radio opisivali su ga kao vanredno talentovanog crtača, čoveka toplog i blagog karaktera. Osim Topaloskog, beogradska pank scena je u poslednjih nekoliko meseci izgubila još jednog pionira tog muzičkog pravca Vladimira Antića Antu, koji

Otvori na nedeljnik.co.rs

Zajednica umetnosi i kulture peticijom protiv predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji

 

Neformalna inicijativa Zajednica umetnosi i kulture (ZUK) pokrenula je peticiju protiv odluke da Srbiju na 61.

Bijenalu u Veneciji 2026. godine predstavlja slikar Predrag Đaković sa projektom „Preko golgote do vaskrsa“. U tekstu peticije koju je za sada potpisalo oko 260 umetnika, istoričara i radnika u kulturi navodi se da je izbor Đakovića rezultat „neprofesionalnog i netransparentnog postupka Komisije koja je zloupotrebila svoju nadležnost“, a ne rezultat vrednovanja savremenog umetničkog stvaralaštva i reprezentativnosti za domaću i svetsku kulturnu scenu. „Osporavamo

Otvori na nedeljnik.co.rs

Evropska Filmska Akademija - Prestižna Evropska nagrada publike „LUX“ Evropske filmske akademije i Evropskog parlamenta prvi put i u Srbiji

 

Kulturni pregled sa Tanjom Nježić

Tekst

Tekst - TANJA NJEŽIĆ

Neveselu sliku ovdašnje zbilje kada je o kulturi reč, izvesno, na najlepši način obeležio je Festival autorskog filma – čiji je kraj 28. novembra obeležio višestruko hvaljeni i nagrađivani film „Yugo Florida” Vladimira Tagića. A čini to, takođe na najlepši način, i izložba dela Kosare Bokšan u beogradskoj Galeriji Rima (27. novembar – 10. decembar).

Postavka obuhvata najznačajnije periode njenog stvaralaštva: od faze apstraktnih slika (1952-1964), preko povratka figure i prizora (druga polovina šezdesetih), do slikarstva simbola (1968-1975) u čijim okvirima su se izdvojila tri ključna motiva i teme njenog opusa – „Sunce”, „Ikar” i „Žene planine”. Segment izložbe posvećen ciklusu „Žene planine” prikazuje zenitnu fazu njenog stvaralaštva (od sredine 1970-ih godina) u kojoj je slikarstvo arhetipskih simbola sjedinjeno sa ekspresivnom gestualnošću njenog stvaralačkog postupka.

Kako se napominje u pratećem tekstu stvaralački put Kose Bokšan rano je obeležen izborima profesionalnog integriteta i odbrane slobode umetničkog stvaralaštva. Pripadnica prve posleratne generacije studenata beogradske Akademije likovnih umetnosti (u klasi prof. Ivana Tabakovića), kao članica Zadarske grupe (1947), Kosara Bokšan je bila deo prvog kolektivnog gesta pobune u vremenu političkog diktata.

Upućeni ističu da je Kosa Bokšan originalnom umetničkom interpretacijom predstavila čovekov potragu za sopstvom, u kojoj, kao na kosmičkom putu do Sunca, pojedinac prolazi kroz nepregledna i tajanstvena prostranstva nesvesnog. U najkraćem; njena vanredna dela, između ostalog, odišu snagom bunta i unutarnjom lepotom nepristajanja.

Film “Sorella di Clausura” Ivane Mladenović pobednik 31. FAF

  |  R. R.

Na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma koji je večeras svečano završen dodelom nagrada, trijumfovalo je ostvarenje „Sorella di Clausura“ autorke Ivane Mladenović, kome je pripao Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“.

Nagrada za najbolju režiju na FAF-u pripala je Stefanu Đorđeviću za film „Vetre, pričaj sa mnom“, dok je nagradu „Gordan Mihić” za najbolji scenario dobio Simón Mesa Soto za film „Pesnik“. U selekciji Hrabri Balkan, nagradu za najbolji film osvojio je „Mirotvorac“ Ivana Ramljaka, dok je nagrada „Veruj u sebe“ za odvažan glas, koju dodeljuje Erste Banka, pripala Dušanu Zoriću i Matiji Gluščeviću za film „Histerični napad smeha“. Specijalno priznanje festivala

Otvori na danas.rs

Srpska premijera ostvarenja „Vetre, pričaj sa mnom”

 

Posle brojnih festivala u svetu, nagrađivana topla filmska priča, stigla pred domaću publiku u „MTS dvoranu”

Srpska premijera filma „Vetre, pričaj sa mnom” reditelja Stefana Đorđevića održana je u „MTS dvorani” u okviru takmičarskog programa 31. Festivala autorskog filma (FAF). Posle dugog i uspešnog festivalskog putovanja, brojnih nagrada i toplih reakcija širom sveta, film je stigao pred domaću publiku. „Vetar” se vratio kući, tamo gde je nastao, među ljude, uspomene i emocije koje su ga oblikovale. Premijera na ovom festivalu u prisustvu porodice i prijatelja za

Otvori na politika.rs

Izgubili smo humanost braneći se od ludila oko nas

 

„Umetnost je, po mom mišljenju, najbolji mogući lek da se nosite sa bilo kakvim problemom, dilemom, pitanjem”, kaže reditelj Vladimir Tagić u intervjuu za NIN u kome govori o filmu „Jugo florida”, porodičnoj priči koja je bila prvobitni motiv, odabiru glavnih junaka za film, kritici zdravstvenog sistema i društva, Festivalu autorskog filma...

PROČITAJTE VIŠE >>

Film Nikole Ležaića "Kako je ovde tako zeleno" otvorio Festival autorskog filma pred prepunom MTS dvoranom

 

U takmičarskoj selekciji festivala nalazi se 12 filmova, od kojih polovinu čine radovi domaćih autora iz regiona.

U sklopu festivala održavaju se i dodatni programi, poput Francusko-srpskih filmskih susreta. Festival autorskog filma (FAF) večeras je otvoren filmom "Kako je ovde tako zeleno" reditelja Nikole Ležaića u ispunjenoj MTS dvorani. Otvarajući 31. FAF, Ležaić je rekao, između ostalog, da mu je ovo posebno veče, pošto mu porodica gleda film, našalivši se da se nada da će potom smeti da se vrati kući. Poznat po debitantskom ostvarenju "Tilva roš" (2010), profesor na

Otvori na blic.rs

Autobiografsko filmsko putovanje Nikole Ležaića na 31. FAF-u: Kako je ovde tako zeleno?

  |  A. Ć.

Povodom svečane premijere domaćeg filma „Kako je ovde tako zeleno?“, koji će 21. novembra otvoriti 31.Festival autorskog filma, u mts Dvorani održana je konferencija za novinare na kojoj su govorili reditelj i scenarista Nikola Ležaić, glumac Filip Đurić i glumica Dobrila Stojnić. Autobiografski film predstavlja priču o Nikoli, filmskom reditelju koji, zaglavljen u svetu reklama, kupuje stari kombi s namerom da ga preuredi u kamper i sanja o budućim porodičnim putovanjima. Kada sazna da bi posmrtni ostaci njegove bake mogli da budu vraćeni u rodno selo u Dalmaciji,

Otvori na danas.rs

Srđan Vučinić, umetnički direktor Festivala autorskog filma: „Kultura kod nas živi između izbavljenja i raspada”

  |  Aleksandra Ćuk

Srđan Vučinić, umetnički direktor Festivala autorskog filma, ove godine nije pisao uvodni tekst u žurnalu FAF-a, ali je na konferenciji za novinare briljirao govoreći o svojoj hamletovskoj dilemi da li festival uopšte treba održati u društveno-političkom kontekstu u kojem živimo.

Istakao je da mu je na neki način počast to što je FAF od Ministarstva i Sekretarijata za kulturu dobio nula dinara, dodajući da i on njih isto tako vrednuje – nulom. U intervjuu za Danas govorio je o oblikovanju Glavnog programa, važnosti činjenice da je 31. FAF posvećen domaćem filmu, o značaju Emira Kusturice i njegovog Oca na službenom putu, kao i o tome kako smo postali neosetljivi na zlo.“ Ove godine su jubileji filmova Otac na službenom putu i Podzemlje, ali

Otvori na danas.rs