Награда "Пол Луј Велер" сликару Владимиру Лалићу

Pisarev i Petrinović u trci za NIN-ovu nagradu

Roman „U kuhinji sa Zevsom” novosadskog književnika i urednika „Dnevnika” Đorđa Pisareva našao se u širem izboru za NIN-ov roman godine, uz još 32 naslova koje je odabrao aktuelni saziv žirija: Božo Koprivica, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović i Mihajlo Pantić.

U tom odabranom društvu su i „Popravljač ogledala” Franje Petrinovića, „Porcelan” Radivoja Šajtinca, „Gori gori gori” Srđana Tešina, „B.N.Lj. - Banda neželjenih ljubivaca” Uglješe Šajtinca, „Četiri ludila” Miloša Latinovića......

Zatvoren konkurs za Roman godine

U sredu, 20. decembra, žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, koji radi u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), konstatovao je da je na ovogodišnji konkurs stiglo 179 knjiga.

Žiri će širi izbor objaviti u štampanom izdanju NIN-a od 28. decembra, a ime šezdeset četvrtog dobitnika NIN-ove nagrade biće poznato 15. januara sledeće godine.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954.

Ivana Dimić, aktuelni laureat prestižnog priznanja, nagrađena je za delo Arzamas.

NIN-ova nagrada delimično je podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja.

CZKD čestitka i pozivnica // Greetings and Invitation

Dva dana PRE ROKA umesto 1. januara u podne  proslavljamo 23. rođendan CZKD-a  30. decembra u 21:30 posle premijere PREDATORA (20h) SREĆNA NOVA 2018. GODINA Two days  AHEAD instead of January 1st at noon we are celebrating the 23rd birthday of CZKD on December 30th at 21:30 after the premier of the PREDATOR (20h) HAPPY NEW YEAR 2018!!!

„Satori“ na albanskom

Izdavačka kuća Poeteka iz Tirane objavila je roman Satori Srđana Srdića u prevodu na albanski jezik. Ovo je treći prevod romana Satori, koji je prethodno uspešno preveden na ukrajinski i makedonski jezik. Prevodilac knjige bio je Ben Andoni, poznat po ranijem prevodilačkom radu na delima Milorada Pavića. Prevod romana Satori Srđana Srdića na albanski jezik podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Dodela nagrade Biljana Jovanović za 2016. godinu

Dodela nagrade Biljana Jovanović za 2016. godinu
Sreda, 27. decembar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Dodela nagrade Biljana Jovanović za 2016. godinu
Učestvuju:
Žarko Radaković, dobitnik nagrade
Marjan Čakarević
Slavoljub Marković

Žiri za književnu nagradu „Biljana Jovanović“, koju dodeljuje Srpsko književno društvo, u sastavu Ljiljana Šop (predsednik), Srđan Srdić i Marjan Čakarević, članovi, jednoglasno je odlučio da nagradu za 2016. godinu dobije Žarko Radaković za roman „Kafana“.

Žarko Radaković je sticajem okolnosti poznatiji našoj kulturnoj javnosti kao prevodilac Petera Handkea, nego kao autentičan i provokativan prozni pisac samosvojne poetike koju je u romanu „Kafana“ doveo do mogućnog savršenstva. Šetnja kroz priču o avangardi u našoj umetnosti druge polovine XX veka, odvija se, prividno i stvarno, u kafani, „svetom mestu“ evropske kulture i kultnom mestu ovdašnjeg života. U toj šetnji Radaković dosledno podriva konvencije i kanone književnosti, i kada je
reč o tematici, stilu, odnosu između umetnosti i stvarnosti, između pisca i književnog junaka, pisca i čitaoca.

Nagrada Biljana Jovanović se dodeljuje za prozna, pesnička i dramska dela
Prethodni dobitnici nagrade su: Srđan Valjarević za knjigu „Dnevnik druge zime“ (za 2005. godinu), Danica Vukićević za knjigu poezije „Luk i strela“ i Ibrahim Hadžić za pesničku knjigu „Nepročitane i nove pesme“ (za 2006. godinu), Nemanja Mitrović za knjigu „Bajke sa Venere“ i Uglješa Šajtinac za knjigu „Vok on!“ (za 2007. godinu), Jelena Lengold za knjigu priča „Vašarski mađioničar“ (za 2008. godinu), Milena Marković za knjigu pesama „Ptičije oko na tarabi“ i Slobodan Tišma za roman „Quatro stagioni“
(za 2009. godinu), Vladislava Vojnović za knjigu poezije „PeeMeSme“ (za 2010. godinu), Srđan Srdić za zbirku priča „Espirando“ (za 2011. godinu), Ivančica Đerić za roman „Nesreća i stvarne potrebe“ (za 2012. godinu), Zvonko Karanović za knjigu „Kavezi“ (za 2013. godinu), Oto Horvat za roman „Sabo je stao“ (za 2014. godinu), Svetislav Basara za roman „Anđeo atentata“ (za 2015. godinu),

Konkurs za knjige objavljene 2017. godine je u toku.
Knjige (u četiri primerka, sa naznakom: „za nagradu Biljana Jovanović“) treba poslati najkasnije do 15. februara 2018. godine na adresu: Srpsko književno društvo, Beograd, Francuska 7.

“BUMERANG” OBJAVLJEN U MAKEDONIJI

Roman "Bumerang" u prevodu na makedonski jezik objavila je izdavačka kuća Goten iz Skoplja. Djelo je prevela Marija Sarevska-Todorovska, a urednik je Vladimir Jankovski. Prevod je na konkursu podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

MikroFAF: Rezime

MKC "Kombinat" i OUR "Satibara" odlučili su da borbu za gerilsku filmsku scenu nastave zajedno, sa ciljem da okupe što više filmskih entuzijasta u nadi da će se iz ovih susreta izroditi brojna kreativna prijateljstva i budući filmovi. Pored glavnog godišnjeg festivalskog programa MikroFAF-a, i povremenih gostujućih večeri, od sada će MikroFAF imati redovan program u Bisokopu "Mala Sloboda" jer želimo da se plamen nezavisnog i neprofitnog stvaralaštva dodatno rasplamsa, a platforma "uradi sam" filmova ojača.
U to ime, pozivamo vas da poslednjeg petka u 2017. godini dođete na Rezime MikroFAF-a u Bioskopu "Mala Sloboda" u 19h, u okiviru kog ćemo kroz uzbudljivu slekciju fimova sumirati osmogodišnju istoriju festivala. Ovo je prva od brojnih MikroFAF večeri u Kombinatu koje vam spremamo, a svi entuzijasti mogu uvek da nam se prključe u koncipiranju i organizovanju daljih programa.
Više o MikroFAF-u: https://www.facebook.com/MikroFAF/
Pogledaćemo tri bloka filmova, razgovarati sa prisutnim autorima uživo, a sa odsutnima preko interneta, mozgati o budućim programima, igrati arkadne igrice i slušati muziku. Grickanje kokica i šank se podrazumevaju.
Ali, to nije sve! "Satibara" je u saradnji sa "Kombinatom" tokom 2017. okupila i jedan tinejdžerski filmski tim koji donosi sveže, mlade i drugačije ideje u naše redove. Tokom ove večeri ćete pogledati njihova tri filma nastala na šestomesečnim radionicama "Moj krupni plan".
Radionice su se odvijale u "Grig" Centru, a podržane su od strane "Trag Fondacije" i potpomognute od strane Filmskog centra Srbije.
Više o radionicama: https://www.facebook.com/mojkrupniplan/

Satinica:

19:00h
1. blok - Filmovi nagrađeni na 8. MikroFAF-u
Filmovi koji su dobili Mikropolis nagrade i posebne pohvale u 3 glavne kategorije (Uradi sam film, Nezavisni film i Loud film), kao i filmovi kojima je dodeljen "special mention" za dokumentarni i eksperimentalni film.

20:30h
2. blok - Loud filmovi
S obzirom da slobodni umetnici često bivaju društveno angažovaniji u svojim radovima od onih koje stisne producentska šaka oko vrata, a i da je ovogodišnja edicija imala posebnu kategoriju Loud film, pripremili smo i program "Glasnih filmova". Pod ovim terminom obuhvatamo radove koji skreću pažnju na pojave i događaje u društvu ili ličnom okruženju koji mogu da izjedaju tiho, a zaslužuju glasnu reakciju. Zabadanje prsta u oko, duvanje u pištaljku, upiranje kamerom u srž problema, bacanje kamenčića koji će da pokrene lančanu reakciju...

21:30h Filmovi "Moj krupni plan production"
Oko 22h počinje muzički program

Ulaz je besplatan, kokice takođe, a ukoliko vam se program dopadne donacije koje ćemo prikupljati za realizaciju 9. MikroFAF-a su dobrodošle

U pozorište ponovo za 100 dinara

UČESTVUJTE U NAGRADNOJ IGRI I OSVOJITE PUTOVANJE NA FILMSKI FESTIVAL U BERLINU

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs poziva sve zainteresovane starije od 18 godina, da učestvuju u nagradnoj igri #europeanfilmchallenge i takmiče se za vredne nagradne. Publika se poziva da odgleda 10 evropskih dokumentarnih filmova na različitim platformama (internetu, bioskopima, festivalima, televiziji, itd.), objavi naziv filma i platforme na kojoj je film odgledan, postavi fotografiju kao dokaz i haštag #europeanfilmchallenge. Nakon određenog vremena organizator takmičenja će selektovati pobednika, koji će osvojiti atraktivnu nagradu – put na jedan od najvažnijih međunarodnih filmskih festivala A+ kategorije. Prvi krug takmičenja počinje 13. decembra i traje do 31. januara 2018, a pobednik osvaja putovanje na Berlinale.

Pokrenite izazov na https://www.europeanfilmchallenge.eu.

Nagradna igra predstavlja deo velikog evropskog interaktivnog projekta #europeanfilmchallenge, koji uključuje upotrebu inovativnih i digitalnih promotivnih tehnika i alata, kako bi se doprinelo većoj cirkulaciji evropskih filmova na različitim platformama. Takmičenje se istovremeno odvija u šest evropskih zemalja: Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Španiji, Hrvatskoj i Srbiji. Organizatori su „Kino metropolis“, „Kino Bize“, „A-One Films“, „The Film Agency“, „Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs“ i „Pari Pikule“. Projekat se realizuje uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA.

Festival Beldocs je tokom minule decenije postao najvoljeniji prolećni festival dokumentarnog filma koji okuplja najbolja ostvarenja savremene dokumentaristike. Prošle godine, održan je i market dokumentarnih filmova, sufinansiran sredstvima programa Evropske unije, Kreativna Evropa. Većina značajnih naslova savremene dokumentaristike doživela je svoje premijere upravo na Beldocsu. Predstojeće 11. izdanje Beldocsa biće održano od 7. do 14. maja 2018.

"Мала графика 2017" у Галерији "Графички колектив"

Југославу Влаховићу јубиларни "Златни Пјер"

Promocija knjige pesama „Um za morem, smrt za vratom" Ognjena Aksentijevića // 20.12.2017.

U sredu 20. decembra u 19 časova biće održana promocija knjige pesama „Um za morem, smrt za vratom" Ognjena Aksentijevića u galeriji Polet u Beogradu.

Učestvuju:
Autor
Dejan Matić
Predrag Petrović

Promocija knjige pesama "Um za morem, smrt za vratom" Ognjena Aksentijevića

Prepuštajući um moru kao tradicionalnom simbolu apsoluta, a sluteći smrt za vratom, kao jedinu stvarnu životnu izvesnost, mladi pesnik Ognjen Aksentijević javlja se na književnoj sceni neočekivano zrelim pesničkim prvencem, koji odiše osećanjem nemogućnosti, žudnje i potrebe za boljim svetom. Junak ove poezije promišlja važne teme, ali ne zaboravlja na svoju uslovljenost mladošću, koja se u zbirci javlja u svim svojim krajnostima – kao vitalna i potentna, ali i tragično izgubljena. "Um za morem, smrt za vratom" je pesnička knjiga jednostavne koncepcije i unutrašnje strukture, koja prepušta čitaoca nenapregnutom čitalačkom uživanju, u prvencu koji najavljuje pesnika koji obećava.

Ognjen Aksentijević, rođen 1994. godine, student grupe za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uređuje studentski književni list "Vesna" u kom objavljuje književnu kritiku i eseje. "Um za morem, smrt za vratom" je autorova prva knjiga poezije (nagrada Beogradskog festivala poezije i knjige Trgni se! Poezija! 2017).

Spisak učesnika za Poezin Party u klubu Petak

Novi Poezin Party, održaće se 20. decembra (sreda) od 20 h 

u klubu Petak u Lominoj 14. 

Nastupaju: Branislava Babić, Kristina Milosavljević, Anđela Bulajić, Goran Živković (Niš), Varvara Vučković, Simonida Banjeglav, Miodrag Stošić, Nenad Petrović, Igor Markišić, Dušan Jovanović (kantautor), Leo Svenda, Nikola Oravec (Novi Sad), Nenad Ignjatović (Novi Sad), Nikola Đurica, Marija Dragnić, Zoran Antonijević, Sandra Temunović i Bojan Samson.

Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u klubu Petak!

www.slamstudio.org

kontakt@poezin.net

Ciklus ANTIFAŠISTIČKI BIOSKOP – projekcija filmskih inserata sa diskusijom

Utorak, 26. decembar 2017. godine u 19.00,

Dom kulture Studentski grad (Mala sala), Beograd

Ciklus ANTIFAŠISTIČKI BIOSKOP – projekcija filmskih inserata sa diskusijom

Naslov „Ova mašina ubija fašiste“ (This machine kills fascists) preuzeli smo od Vudija Gatrija - to je pisalo na njegovoj gitari. Vudi je jedan od nekolicine muzičara sa snažnom društvenom svešću i živim osećajem za pravdu i jednakost čiji uvidi nadahnjuju i danas. U ovom izdanju Antifašističkog bioskopa Mićun Ristić će poređati desetak video inserata i priča o muzičarima koji su se u okviru različitih žanrova (bluz, džez, rok, naročito pank..) i u različitim vremenskim periodima od četrdesetih godina prošlog veka do danas, suprotstavljali procesima fašizacije društ(a)va. Ideja je da posle jednočasovnog izlaganja predavača oteramo u publiku i zajedno raspravimo šta je šta i koje tendencije vode udesno, ka fašizaciji zajednice i fašizmu i koji su mogući otpori. 

Program pripremio: Mićun Ristić

Ciklus ANTIFAŠISTIČKI BIOSKOP – projekcija filmskih inserata sa diskusijom je deo projekta Škola antifašizma/Znanjem protiv fašizma koji sprovodi Savez antifašista Srbije uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Promocija knjige "Adžijina 11 način upotrebe" B. Končić Badurina

Adžijina 11 način upotrebe 
knjiga umjetnika

autorica: Božena Končić Badurina
urednice: Ivana Hanaček, Ana Kutleša, Vesna Vuković 
dizajn: Rafaela Dražić

promocija: 18.12.2017. u 19 sati
BAZA, B. Adžije 11, Zagreb

S veseljem vas pozivamo na promociju knjige "Adžijina 11 način upotrebe" autorice Božene Končić Badurina i pretprazničko druženje kojim obilježavamo još jednu godinu rada u BAZI.

„Knjiga umjetnika Adžijina 11 način upotrebe završni je dio i svojevrsna sinteza istoimenoga rada realiziranog tijekom 2016. godine u okviru programa Umjetnici za kvart koji se sastojao od audio-ture po zgradi u Adžijinoj 11 i zidnog crteža u BAZI. Naslov je referenca na roman Život način uporabe Georgesa Pereca u kojem autor pomno opisuje život i stanare zgrade u imaginarnoj pariškoj ulici na broju 11. Za razliku od Perecova romana, knjiga Adžijina 11 način upotrebe bavi se poviješću, prostornim karakteristikama, socijalnom strukturom i neposrednim susjedstvom jedne stvarne stambene zgrade izgrađene početkom 20. stoljeća u Zagrebu. Njezin portret u formi crteža i teksta, nastao na temelju kazivanja stanara, arhivskih i drugih raznolikih materijala, ne samo da daje uvid u povijest i sadašnje stanje te mikrolokacije nego i reflektira šire društvene i političke promjene u posljednjih stotinjak godina na ovim prostorima.“

Božena Končić Badurina 

Na promociji govore umjetnica Božena Končić Badurina, dizajnerica Rafaela Dražić i urednica Ivana Hanaček.

Knjiga je dio programa Mikropolitike.

Financijska podrška: Ministarstvo kulture RH, Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport Grada Zagreba

Teatar Levo - Repertoar za decembar 2017.

PETAK, 22. dec, petak u 20:30 

- Lari Tompson, U. Šćepanović i L. Val 

27. dec, sreda bu 20:00 

- Opušteno, naši smo, ispit škola glume Teatra Levo

28. dec, četvrtak u 20:30 

- BG – 3, D. Subotički

Rezervacija sms-om na:
 063 8055577

D O B R O D O Š L I!

Književno veče - Poezija // 17-02-2017

Tema decembarske književne večeri je Slobodni stih među nama.
Poezija je nekada smatrana fundamentalnim načinom kreativne upotrebe jezika i reči. Pravila bejahu stroga i jasna. 
Kakav se sve stih može upotrebiti i kakvih sve strofa među nama ima. A onda iznenada se pojavio slobodan stih koji je sve video drugačije. 
Dođite u nedelju 17.12.2017. u ,,Umetnički centar ''Zemoon'''' da zajedno:
- istražimo razlike između slobodnog i vezanog stiha;
- pročitamo po neku dragu pesmu;
- popijemo po koju čašu negotinskog vina...

Književno veče vode: 
Damjan Pejović, osnivač fanzina ,,Zeleni konj'' i osnivač udruženja ,,Umetnički centar ''Zemoon'''' i
dr Marija Grujić, stalna saradnica udruženja ,,Umetnički centar ''Zemoon''''.

DOBRODOŠLI!!!

Представљање књиге ДАНТЕ ВИЈОН МОЦАРТ Коље Мићевића // 18. 12. 2017.

ДАНТЕ ВИЈОН МОЦАРТ
(Свети пробисвети)

Коље Мићевића

Учествују
Снежана Ранковић, Издавач,
Милена Дамњановић, сопран
Дамјан Јовичин, композитор
Коља Мићевић, аутор

Библиотека града Београда (Римска дворана)
Кнеза Михаила, бр. 56.
Понедељак, 18. 12. 2017. у 19 ч.

Slem pesnici Poezina u Novom Pazaru

Slem pesnici i slem pesnikinje nastupiće u ,,Klubu Heroja'' u Novom Pazaru. Datum nastupa je 16.12.2017. godine, subota od 21h.

Planiraju se četiri kruga poezije (i muzička pauza posle drugog kruga). U svakom krugu svaki slemer bi izveo po jednu pesmu na izražajan i performativan način. Zainteresovani gosti iz publike bi mogli u petom krugu poezije da pročitaju ili izvedu svoju pesmu.

Samo za publiku Novog Pazara, nastupiće slem pesnici i pesnikinje: Simonida Banjeglav, Katarina Kovačević, Nikola Oravec i Milan Mijatović.

Program:

* 16.12.2017. subota od 17:00h - Kratka radionica sa piscima.

* 16.12.2017. subota od 21:00h - Poetski nastup slamera iz UG „Poezin“.

* 17.12.2017. nedelja od 12:00h - Jutarnja kafa uz poeziju i video prezentacija ,,Slem radionice Poezina''.

Mileni Dravić uručen "Dobričin prsten"

NIN-ova nagrada za roman 2017. godine: Među kandidatima Svetolik i Predrag Stanković iz Leskovca

LESKOVAC – (PanoramaPress.016) – Među kandidatima za ovogodišnju nagradu NIN-a su i dvojice leskovčakih pisaca – Svetolik i Predrag Stanković. Do sada je prijavljeno 112 romana u susret šezdeset četvrtoj nagradi, a dela mogu biti dostavljena do 15. decembra.

NEMA NADE/ HOPELESSNESS

23. decembar, 20h

Bitef teatar

Nakon nekoliko zajedničkih uspešnih pozorišnih saradnji, koreograf Igor Koruga i dramaturškinja Maja Pelević po prvi put kao koautori sarađuju na predstavi ,,Nema nade”. Nastavljajući da se bave perspektivama savremene političnosti koje su istraživali i u prethodnim samostalnim projektima, autore u ovoj predstavi interesuje da ispitaju lične i medijske narative koji oblikuju naše ophođenje sa svetom u kojem su iscrpljene sve mogućnosti borbe i promene. Umesto fabrikovanja lažnih mogućnosti izbora i simuliranja utopijskih perspektiva, Koruga i Pelević postavljaju pitanje kako afirmativno prihvatiti stanje beznadežnosti u kome su ukinute sve prilike za kolektivnu emancipaciju. Kako se obračunati sa kontinuiranom ironizacijom istorijskih revolucija i neprestanim uništavanjem pokušaja onih savremenih? Šta ako je beznadežnost jedina konstanta savremenog sistema? Postoji li, između očajavanja i odustajanja, treći put za suočavanje s njom? I šta kada se ona napokon iscrpi?

Autorski tim čine još i Ksenija Đurović (produkcija), Darja Janošević (muzika) Ana Dubljević i Jasna Jasna Žmak (dramaturgija).

Predstava nastaje u koprodukciji Stanice Servisa za savremeni ples i Bitef teatra, a premijerno će biti izvedena 23. decembra 2017. godine u 20h u Bitef teatru.

Autori i izvođači: Igor Koruga i Maja Pelević

Dramaturgija: Ana Dubljević i Jasna Jasna Žmak

Zvuk: Darja Janošević

Muzika: Rihard Vagner

Realizacija scenografije: Ljubomir Radivojević

Produkcija: Ksenija Đurović, Ana Vuković i Ana Fotev

Tehnička realizacija: Ljubomir Radivojević, Dragan Đurković i Miroljub Vladić

Koprodukcija: Stanica Servis za savremeni ples i Bitef teatar uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

Hvala: 

Udruženje ,,Živimo zajedno” i Dejan Kozić, Lira Vega za pesmu ,,Nema nade", Džonson, Olga Dimitrijević, Milan Marković Matthis, Boris Buden, Slavoj Žižek, Strogi centar, Magacin u Kraljevića Marka 4 i Jovana Janjić.

IGOR PERIŠIĆ ŽENSKI PORTRETI

Muzej nauke i tehnike 

Skenderbegova 51, Beograd

Petak, 15. decembar u 20 časova

Igor Perišić Ženski portreti 

(Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2017)

Učestvuju:
prof. dr Biljana Dojčinović
prof. dr Tatjana Rosić
prof. dr Dubravka Đurić
dr Igor Perišić

Vodi Dejan Simonović

Ženski portreti Igora Perišića jedna je od prvih knjiga u celosti posvećena srpskoj ženskoj književnosti, a uže posmatrano: istoriji srpske ženske književne teorije i kritike svakako je prva. Zbog insistiranja na aktuelnosti književne kritike i esejistike, Perišić je odabrao da u knjigu uključi autorke rođene od 1961. do 1970. godine. Ako je tipološka odrednica „ženska književnost“ već ustaljena u nauci o književnosti, pojam „istorija srpske ženske književne teorije i kritike“ predstavlja Perišićevu terminološku inovaciju čiji je cilj da se „studije roda“ i „ženska književnost“ u srpskoj kulturi aktualizuju i uvedu kao zaseban segment u opštu istoriju srpske književne kritike. Osnovnu metodološku koncepciju za svoju „istoriju srpske ženske književne teorije i kritike“ Igor Perišić je preuzeo iz Istorije srpske književne kritike 1868–2007. Predraga Palavestre. Kao i Palavestra, on u određenom periodu razvoja književne kritike u prvi plan stavlja značajne i originalne stvarateljke i nositeljke književne misli, čije intelektualne portrete detaljno predstavlja, a zatim ispisuje grupni portret kritičarki koje su intelektualno uzrastale i delovale u tom periodu i čije se delo ugrađuje u građevinu široko shvaćene istorije kulture, ali koje u toj građevini nemaju ulogu nosećih stubova. Originalne i nezaobilazne doprinose razvoju „srpske ženske književne teorije i kritike“, po sudu i uvidu Igora Perišića, dale su Biljana Dojčinović, Dubravka Đurić, Tatjana Rosić, Vladislava Gordić Petković, Aleksandra Mančić i Jasmina Ahmetagić. O svakoj od njih napisan je zaseban književni ogled ili intelektualni portret. U završnom ogledu „Grupni portret jedne generacije“ predstavljene su osnovne intelektualne težnje, tematske preokupacije, metodološke orijentacije, teorijski i književnokritički dometi dvadeset kritičarki i teoretičarki: Zorica Bečanović Nikolić, Adrijana Marčetić, Tanja Popović, Zorica Nestorović, Dragana Vukićević, Snežana Milosavljević Milić, Tatjana Jovićević, Gorana Raičević, Ivana Živančević Sekeruš, Ala Tatarenko, Jasmina Vrbavac, Dušica Potić, Valentina Hamović, Zorana Opačić, Aleksandra Jovanović, Zorica Đergović Joksimović, Ivana Đurić Paunović, Milica Spremić, Kornelija Ičin i Marjana Đukić.

Promocija knjige pesama „Znakovi i znaci" Jovana Markovića // 13.12.2017.

U sredu 13. decembra u 19 časova biće održana promocija knjige pesama „Znakovi i znaci" Jovana Markovića u galeriji Polet u Beogradu.

Učestvuju:
Autor 
Natalija Jovanović
Aljoša Numić 
pesme čita Marko Mak Pantelić

Promocija knjige pesama „Znakovi i znaci" Jovana Markovića

Prva pesnička zbirka Jovana Markovića vodi čitaoca kroz gustu šumu znakova zodijaka kao naizgled siguran i poznat prostor. Markovićevi horoskopski znaci, međutim, nisu ograničeni karakteristikama koje im pripisuje astrologija, već predstavljaju prostor u kome se lirski subjekti traže, iz potrebe da se vežu za određenu reč i tako se odrede u svetu. Zbirka nas navodi na preispitivanje onoga što mislimo da jesmo i onoga što verujemo da su drugi. Za sve ljubitelje horoskopa koji još nisu otkrili da vole poeziju i za sve ljubitelje poezije koji ne veruju u hоroskop „Znakovi i znaci" ponudiće sasvim drugačiji pogled.

Jovan Marković rođen je 1989. godine u Beogradu. Piše filmske kritike, scenarija i eseje iz oblasti teorije književnosti i filma. „Znakovi i znaci” je autorova prva knjiga poezije (nagrada Beogradskog festivala poezije i knjige Trgni se! Poezija! 2017)

Promocija knjige "Ljubav i drugi pokušaji", S.S. Bonaća

U četvrtak 14.12. od 19 časova, u klubu "Prozor" biće održana promocija zbirke poezije "Ljubav i drugi pokušaji" autora Srđana Simeunovića Bonaća.
Pored autora u programu će učestvovati:
Danilo Jokanović, pesnik, urednik izdavačke kuće "Gramatik"
Branka Selaković, spisateljica i recenzent zbirke
Miodrag Stošić, pesnik, aforističar i novinar radija BG 202
Vladimir Jovanović, glumac koji će čitati stihove.

Dobrodošli!

Pozorišna predstava "Otuđenje"

Pozorišna predstava "Otuđenje", se kroz komediju apsurda, na gotovo montipajtonovski način, bavi aktuelnim pitanjima društva u kojem odrastaju nove generacije. Kroz četiri, surovo istinite situacije, zasnovane na kratkim dramama Ežena Joneska, ovaj komad obrađuje teme veličanja i idealizovanja današnjih javnih ličnosti, virtuelne svetove mladih ljudi, potrebu za veštačkim i nakaradnim izgledom, kontrolu mišljenja i slobodu kretanja, kao i besmislene, surove i užasne rijaliti programe.
Iako predstava ima futuristički pristup, sve priče mogu delovati potpuno realno u današnjem okruženju i predstavljaju globalnu kritiku društva, a ne samo našeg podneblja.

Poetsko veče u biblioteci BRANKO MILjKOVIĆ

Zivko Nikolic (FACEBOOK)

U biblioteci BRANKO MILjKOVIĆ, uoči zatvaranja izložbe slika ruskog slikara Vadima Salavjova, održali smo 29.novembra veoma lepo poetsko veče nas četvoro. 

Uz moju malenkost, nastupile su i Dragica Užareva, Gordana Simeunović i Nikolina Nina Babić, tri vredne pesnikinje (ili - poetese, ako vam se učini da se tako lakše i lepše izgovara), koje su dale izuzetan ton ovoj lepoj večeri, i svojim stihovima, i onim što su još izgovorile. Poseban doprinos tako povoljnom utisku bilo je i nekoliko pesama na ruskom, koje su izgovorile Dragica Užareva i Gordana Simeunović. Ja sam više na toj večeri bio neko ko je povezivao i ukazivao na pravac, a jednim delom sam se bavio i fotografisanjem. Moja odmena u snimanju video zapisa bila je vrsna slikarka i nadasve draga Jasmina Sarić. Na kraju su Jasmina i Dragica vitlajući svojim maramama označile da je izložbi, a i književnoj večeri, blizu kraj, ali se i ovog puta pokazalo da nije kraj uvek kada se naumi da bude kraj - kada su se svi razišli, ostali smo u toj ljupkoj sali-gakeriji biblioteke koja nosi ime elikog pesnika, večno mladog Branka Miljkovića (1934-1961) samo Dragica, Rade Gajić i ja. Rade Gajić je pomno, tokom cele književne večeri fotografisao svojim profeionalnim fotoapatatom, te fotografijem daleko lepše od ovde priloženih, tek treba da budu postavljene. I onda je za nas dvojicu produžetak celog ugođaja priredila Dragica izgovorivši pesmu UZALUD JE BUDIM, po kojoj je 1957.godine dobila ime prva zbirka Miljkovićevih pesama. Naime, stihovi te izuzetne pesme utisnuti su pod ove malene, ljupke sale, u kojoj se uz knjižnjvne večeri priređuju i likovne izložbe. Tako je ovo veče, simbolično najavljeno podignutom desnom rukom Gordane Simeunović, okončano Dtagičnim kazivanjem pesme utisnute u pod i podignutom levom rukom. Bela marama na Dragičinoj ruci je u neku ruku bila zavesa na kraju celog poduhvata.

Konkurs za nagradu Dušan Vasiljev za 2017. godinu

Grad Kikinda raspisuje konkurs za nagradu Dušan Vasiljev, koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku i objavljenu tokom 2017. godine. U konkurenciji za ovo književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.
Izdavači i autori mogu poslati knjige (tri primerka po pojedinačnom naslovu) na sledeću adresu: Narodna biblioteka Jovan Popović, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23300 Kikinda, uz obaveznu napomenu na pošiljci „Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 9. 2. 2018. godine.
Aktuelni laureat je Svetislav Basara, koji je nagradu dobio za roman Andrićeva lestvica užasa.
Nagrada će biti dodeljena 27. 3. 2018. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva, ujedno i Dan kikindske gimnazije koja nosi ime ovog velikog ekspresionističkog autora.

Dodatne informacije: nagradadvasiljev@gmail.com

"Тако је, ако вам се тако чини" у Словенском народном позоришту

Promocija Zbirke savremenih srpskih priča u Vršcu

U četvrtak, 07.decembra 2017. u salonu Gradske biblioteke u Vršcu održana je promocija knjige ,,Savremene srpske priče'' (2017.) u izdanju Književne omladine Srbije, zbirke priča koju su napisali 22 autora prozaista.

O knjizi, i o svojim pričama, govorili su naši pisci laureati: Darko Kojić, Duško Blagojević i Željko Pajić (najavljeni Nemanja Jovanov bio je opravdano sprečen), kao i gost večeri, ovogodišnji dobitnik 1. nagrade ,,Pegaz'' u kategoriji kratkih priča, Zoran Bar.

Osim zajedničke zbirke priča, naši pisci su promovisali i svoja književna dela ostvarivši odličnu interakciju sa divnom publikom u Vršcu.

Moderator večeri bila je naša sjajna glumica, Aleksandra Šaljić.

Knjiga ,,Savremene srpske priče'' predstavlja još jedno književno delo iz naše produkcije koje će doprineti očuvanju srpskog kulturnog identiteta. Napisali su je ljudi koji veruju u magični svet književnosti, boreći se da sačuvaju ono malo preostalih duhovnih i emotivnih vrednosti, upotrebljavajući papir i olovku umesto praznih reči i hvalisanja.

Održana promocija časopisa Horizont

U galeriji Lazara Vozarova u Sremskoj Mitrovici, nekadašnjem Sirmiumu, 8.12.2017. održana je promocija časopisa Horizont.

Učestvovali su Boban Mitrić, urednik i saradnici časopisa Miša Lazar i Mirjana Novokmet.Vidak Maslovarić je predstavio sadržaj časopisa i kritički osvrt. Akademski slikar Ivan Vešić predstavio je svoje stvaralaštvo.U muzičkom delu programa učestvovao je Dragiša Trajković sa gitarom, kao i mladi talentovani muzičari.ovo divno veče ulepšala je publika, koja je sa velikom pažnjom pratila promociju.
Drugi deo večeri nastavio se u domu slikara Ivana Vešića, uz muziku, igru i dopro raspoloženje, koje smo poneli z ovog divnog, gostoljubivog grada.
-Oči moje širom otvorene a i duša- uvek imaju inspiraciju- kaže sliar Ivan Vešić u svom intervjuu za časopis Horizont- Pejzaži stare Mačve, voće, pa čak i odbačen predmeti kojima darujem nove boje, akvarela i ulja.

Predstavljanje novih članova DKB-a, Miloša Nastića, Ivana Despotovića i Zorana Škiljevića!

U Biblioteci Grada Beograda - odeljenje za odrasle, Zmaj Jovina 1, u petak, 15. decembra, od 18:30 do 20:00 časova, Društvo Književnika Beograda predstaviće novoprimljene članove: Miloša Nastića, Ivana Despotovića i Zorana Škiljevića.

NOVOGODIŠNJI KONCERT „NEVERNIH BEBA“ U PANČEVU

22. decembar, 20 sati, Dvorana Kulturnog centra

Jedna od najvećih regionalnih koncertnih atrakcija, pop rok sastav „Neverne bebe“ održaće ekskluzivni novogodišnji koncert u Kulturnom centru Pančeva, 22.decembra sa početkom u 20 časova pod nazivom „Prvih 25...“

Izuzetnu koncertnu godinu u kojoj je širom regiona odsvirano više od 40 velikih koncerata u okviru turneje „Priča o nama“, popularne „Bebe“ će privesti kraju na jednoj od, po sopstvenom priznanju, najomiljenijih scena za nastupe.

„Pančevačkoj publici sa kojom tradicionalno delimo život makar jednom godišnje izvešćemo specijalan repertoar i tako simbolično najaviti obeležavanje naših prvih 25 godina. U Pančevu smo zaista kao kod kuće, to je grad u kome imamo veoma mnogo prijatelja i atmosfera na kocertima bude izuzetno prisna, intimna i emotivna. Interesovanje je ogromno i to nas raduje, pozivamo sve da dođu i sa nama kroz muziku koju vole proputuju sa nam taj put dug četvrt veka “ – kaže frontmen Milan Đurđević.

Specijalna gošća koncerta biće Ana Sofrenović  a koju pesmu će iz bogatog opusa „Nevernih beba“ otpevati na sceni sa ovom grupom izuzetnih muzičara, neka ostane tajna. U svakom slučaju, Pančevcima sledi druženje koje će pamtiti.

Врањски глумци и даље без зграде позоришта

Кутија као тема која покреће машту // video

Sceniranje #39, Festival Novog filma i Videa, Cirkusfera

U petak, 8. decembra, od 14 do 16 časova u 39.emisiji #SceniranjeAsocijacije NKSS na www.radioaparat.com predstavićemo Festival Novog filma i Videa - Alternative Film/Video 2017, i ugostiti Marinu Lučić i Ivana Velisavljevića, dok ćemo u drugom delu emisije pričati sa Dankom Sekulović o CIRKUSFERA, orgаnizаciji zа rаzvoj sаvremenog cirkusа, umetničke аnimаcije, sаvremenog i uličnog teаtrа. Emisiju vode Jelena Mijic i Iva Čukić, a muzički urednik je Ari-Pekka Leinonen, umetnik iz Finske čija je izložba trenutno otvorena u Ostavinskoj galeriji.

Čujemo se!

Vladan Radovanović na Filmforumu

Utorak, 12. decembar u 20h, Mala Sala SKC

Filmforum SKC, Kralja Milana 48, Beograd

Ciklus: VIŠEMEDIJSKO STVARALAŠTVO I UMETNICI

Vladan Radovanović:

SINTEZIJSKA UMETNOST U OKVIRU VIŠEMEDIJSKE UMETNOSTI

Projekcija radova i razgovor sa umetnikom

VIŠEMEDIJSKO STVARALAŠTVO I UMETNICI
U okviru ovog ciklusa Sekcija proširenih medija ULUS i SKC predstavljaju stvaraoce u oblasti višemedijske umetnosti. Polimediji, višemediji, transmediji, intermediji, prošireni mediji, kao i multimediji su alternativni termini kojima se mapiraju prakse koje još uvek predstavljaju izazov teoriji i istoriji umetnosti, u velikoj meri zarobljenim u okviru modernističke paradigme koja na naglašen način insistira na medijskim podelama u stvaralaštvu.


Glavna tema razgovora je lična poetika Vladana Radovanovića pod nazivom sintezijska umetnost, koju je moguće sagledati u okviru opšte teorije o višemedijskoj umetnosti, kao široj oblasti kojoj pripadaju i drugi modeli te umetnosti: pozorišna drama, balet, opera, gezamtkunstverk, film, video, vokovizuel, višemedijski performans, multimedij i drugo. Vladan Radovanović razvija prvo svoju ličnu poetiku od 1953. godine do kraja šezdesetih, a potom opštu teoriju višemedijske umetnosti, između sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Višemedijska umetnost je 2000. godine postala predmet magistarskih pa doktorskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njoj pripadaju sve pojave koje kombinuju najmnje dva raznočulna medija u opsegu uodnošavanja od puke istovremenosti do determinizma, u vidu objekta, instalacije, sekvencijelnosti sa živim izvođačima ili bez njih. I u sintezijskoj umetnosti, kao u jednom od modela višemedijske, mogu se kombinovati i neelektronski i elektronski mediji, ali isključivo na deterministički način. Nezanemarljivo mada ne ultimativno obeležje sintezijske umetnosti jeste zahtev za stvaranje iz jednog duhovnog centra. Tokom razgovora projektovaće se nekoliko Radovanovićevih ostvarenja iz oblasti sintezijske umetnosti.

Moderator: Saša Janjić, teoreičar umetnosti
Organizacija Sekcije proširenih medija, ULUS: Vladeta Stojić, višemedijski umetnik
Organizacija Filmforum SKC: Stevan Vuković, teoretičar umetnosti

Studentski kulturni centar
Kralja Milana 48
11000 Beograd
+381.11.360.20.09

PREDSTAVLJAMO VAM ROMANE ZA NIN-OVU NAGRADU ZA 2017.

Ivan Glišić (FACEBOOK)

MOJ SAMIZDAT ROMAN 'PAZOLINI-VARIJACIJE NA JEDAN ŽIVOT I JEDNU SMRT' NA SPISKU ZA NIN-OVU NAGRADU. PA ŠTA BUDE DA BUDE, A ZNAM DA NIŠTA NEĆE NI BITI, JER IZA MENE, ZA RAZLIKU OD DRUGIH, NE STOJI AMA BAŠ NIKO, NI MEDIJI, NI KNJIŽEVNI KRITIČARI, NI SLAVNI IZDAVAČI, NI GRAD, NI VLADINE I NEVLADINE ORGANIZACIJE, NI BIZNISMENI I TAJKUNI, NI ROTARIJANCI, NI MASONI, NI POLITIČKE STRANKE JER SAM IZ DNA DUŠE APOLITIČAN I SVOJ, AMA BAŠ NIKO OSIM MENE SAMOGA, I VAS KOJI ME BUDETE LAJKOVALI..

Promocija knjige pesama „Na zemlji" Stevana Bradića 12.12.2017.

U utorak 12. decembra u 20 časova biće održana promocija knjige pesama „Na zemlji" Stevana Bradića u knjižari BulevarBooks u Novom Sadu.

O knjizi govore: 
Dejan Matić (urednik, pesnik)
Ivan Radenković (filozof, aktivista)
Branislav Živanović (pesnik, kritičar)
i autor
moderira Jelena Anđelovska (pesnikinja)

Promocija knjige pesama „Na zemlji" Stevana Bradića

Druga pesnička zbirka pesnika i književnog teoretičara Stevana Bradića, „Na zemlji", govori o gradu – kao prostoru i kao pozornici za razumevanje društvenih kretanja i traženje sreće kao neostvarenog obećanja kojim svaki sistem zavarava svoje građane. Ulice, zgrade, obale reke, ljudi i priroda koja postoji na obodima grada u jedinstvu daju sliku tihog, sumornog sveta u viziji lirskog subjekta koji ipak opominje da svi okviri i rešetke koji nas okružuju sačinjeni su od znoja pljuvačke i blata koji pripadaju svakome od nas. Bradićeva knjiga biće vam dobar sagovornik na putu propitivanja savremenosti, bez potrebe da propisuje, poučava i objašnjava.

Stevan Bradić piše poeziju, eseje, prikaze i kritiku, prevodi sa engleskog. Objavio je zbirku pesama „U kotlarnici" (2013) i studiju „Simulacija i gastronomija" (2012). Zaposlen je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Uređuje portal za knjževnost, filozofiju i društvenu teoriju „Rizom". Živi u Novom Sadu.
Na zemlji je autorova druga knjiga poezije (nagrada Beogradskog festivala poezije i knjige Trgni se! Poezija! 2017).