Skandal na Pravnom fakultetu u Beogradu: Studenti ismejali ministra Radulovića, umalo tuča

Debata na Pravnom fakultetu u Beogradu koja je održana večeras na temu Zakona o radu, umalo se pretvorila u tuču: tokom izlaganja ministra privrede Saše Radulovića, studenti su glasno negodovali i smejali se njegovim konstatacijama, uz opaske da zakon neće proći, a nakon što su upozoreni na ponašanje, umalo su se sukobili sa učesnicima tribine.

Studenti ali i predstavnici raznih sindikata, između ostalih i Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada, glasno su negodovali na objašnjenja ministra Radulovića, a aplauzima pružali podršku onima koji su jasno izrazili svoje stavove protiv ovakvog zakona o radu, naviodeći da će on štititi samo poslodavce i dati im legalnu mogućnost da daju otkaze i niske plate, kao i da ponižavaju radnike.

Do incidenta je došlo kada je novinarka "Blica" ugrabila priliku da postavi pitanje Raduloviću, a jedna od organizatora tribine ustao i upozorio prisutne na ponašanje, čime je izazvao masu, te je došlo do incidenta, koji se umalo pretvorio u tuču.

Ministar Radulović je, zajedno sa ostalim učesnicima debate, iskoristio "gužvu" da  ode sa Pravnog fakulteta, izbegavajući da odgovori na pitanje.

(izvor --- BLIC)

KULTURA U PROTESTU - Gradska galerija Požega - petak 27. decembar 2013. u 19 časova

KULTURA U PROTESTU - otvaranje izložbe – petak 27. decembar 2013. u 19 časova

Gradska galerija Požega

27. decembar 2013. – 10. januar 2014.

Na otvaranju – takmičenje u slaganju pazli - sledi vredna nagarada ŠOK ZADRUGE!

I još – topao čaj i štrudla s makom ....

NFC Filmart i Kulturni centar Požega predstavljaju projekat „Kultura u protestu“ Asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije, podržan od Fondacije za otvoreno društvo. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) realizovala je u toku oktobra i novembra 2013.godine kampanju „Kultura u protestu“ u gradovima širom Srbije - u vidu programa 12 organizacija koji su preispitivali poziciju i ulogu nezavisnih umetnika i radnika u kulturi i umetnosti, uz kritički osvrt na aktuelnu situaciju i marginalizaciju savremene umetničke produkcije.

U Gradskoj galeriji Požega biće predstavljeno nekoliko projekata članica Asocijacije NKSS:

• Šok kofer – MMC Led art, Novi Sad

• Zidne novine - Kreativno usmereno rešavanje situacije (Kurs udruženje), Beograd

• Afirmativni provincijski čas - Kulturni Centar Lift, Čačak

• SOS - Teatar Mimart i SEEcult.org, Beograd

• Dom vojske=Dom kulture? - Ministarstvo prostora prostora, Beograd

• Dobar dan, Banjice! (Art Fora /ART 4A) - BAZAART Beograd

DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus

četvrtak, 26. decembar u 19.00 mala sala SKC
DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus
PUTNIK SA DALEKOG NEBA:  Miloš Crnjanski u priči
 priredio Milovan Marčetić
Učestvuju: Ljubica Arsić, Milisav Savić, Mihajlo Pantić, Miroslav Josić Višnjić, Milovan Marčetić i Vesna Kapor

Trideset proznih putovanja kroz život Miloša Crnjanskog povodom 120. godina od njegovog rođenja.
„Nikada nisam patio od želje za literarnom slavom, niti sam zavideo salonskim lavovima“, kaže Miloš Crnjanski u jednoj od priča u ovoj knjizi, u kojoj ga današnji najpoznatiji i najtalentovaniji pisci zamišljaju kao književnog junaka.
O čemu u noćnom vozu za Veneciju razgovaraju Crnjanski dečak i Crnjanski ataše za štampu, pisac i u mladosti skandal-majstor? Da li se krajem Prvog svetskog rata Crnjanski sreo s Vitgenštajnom u Italiji? Zašto Crnjanski zapodeva kavgu sa Krležom u hotelu Moskva? Čega se Crnjanski seća dok govori u jednom londonskom pabu pred svoj povratak u Beograd i kako je posle povratka dočekan? Da li je Crnjanski zaista bio srpski Kazanova? U kojem se vremenu susreću Crnjanski i Vuk Karadžić i o čemu se spore? Da li je Crnjanski „umro namerno“, ali „ljut kao ris, uveren da je ipak zakasnio“?
Crnjanski je pisao o prošlosti, ali je više od svih drugih pisaca bio pisac budućnosti. Životni i književni put Miloša Crnjanskog bio je složeniji i s više iskušenja nego put bilo kojeg našeg pisca.
Nije patio za literarnom slavom, a postao je najslavniji.

“TIŠI OD VODE” U UŽEM IZBORU ZA NIN-OVU NAGRADU

Na sastanku NIN-ovog žirija, održanog 23. decembra 2013. u redakciji NIN-a,  razmotren je najširi izbor romana, kao i nekoliko knjiga koje su stigle u međuvremenu, posle izlaska prošlonedeljnog NIN-a.

U uži izbor za izbor romana godine ušli su sledeći autori i romani:

Miomir Petrović, MIRIS MRAKA, Laguna, Beograd

Srđan Srdić, SATORI, Književna radionica Rašić, Beograd

Milovan Stanković, AKO U SLEDEĆEM ŽIVOTU BUDEŠ LEPTIR, KOV, Vršac

Goran Gocić, TAI, Geopoetika, Beograd

Slobodan Vladušić, MI, IZBRISANI, Laguna, Beograd

Bojan Babić, ILEGALNI PARNAS, Levo krilo, Beograd

Silvana Hadži-Đokić, ZLATNO DOBA, Interpres i Tema, Beograd

Sonja Atanasijević, VAZDUŠNI LjUDI, Prosveta, Beograd

Mileta Prodanović, ARKADIJA, Arhipelag, Beograd

Vladislava Vojnović, KOZJE UŠI, Dereta, Beograd

Ivančica Đerić, SVA JE PRIRODA DIVLjA I SUROVA, Rende, Beograd

Berislav Blagojević, TIŠI OD VODE, Rende, Beograd

Gordana Ćirjanić, MREŽA, Vukotić medija, Beograd

Goran Skrobonja, SVA TESLINA DECA, Laguna, Beograd

Dragan Jovanović Danilov, TALASI BEOGRADSKOG MORA, Vulkan izdavaštvo, Beograd

Žiri je radio u sastavu: Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Vasa Pavković (predsednik). Odluka o najužem izboru romana za prestižno priznanje biće doneta na sledećem sastanku žirija, 30. decembra 2013. godine. Izdavači čiji romani ispunjavaju propozicije, mogu poslati po pet primeraka knjiga do 31. decembra, kada je poslednji termin za predaju radova.

Na LINKU možete da pročitate i osvrt Vase Pavkovića, predsjednika žirija, na ovogodišnja romaneskna ostvarenja .

KONKURS ZA ZBORNIK ,,RUKOPISI 37”

Dom omladine Pančevo poziva sve zainteresovane mlade autore da pošalju radove na ovogodišnji 37. po redu konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju – „Rukopisi 37“.

Konkurs će biti otvoren do 3. februara 2014. godine, a pravo učešća imaju devojke i mladići od 15 do 30 godina koji pišu na jezicima bivših ex-Ju republika.

Treba poslati 3 pesme i / ili 3 priče dužine do 3 kucane strane (dakle, do 7 000 karaktera, veličina fonta 12, 1.5 prored), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom, brojem telefona i i-mejlom na: Dom omladine, Svetog Save 10, 26 000 Pančevo, Srbija (s naznakom ,,za Rukopise 37”) ili na mejl: zbornikrukopisi@gmail.com.  Molimo autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova!

Ovogodišnji žiri radi u sastavu: Čarna Popović, Dragana Mladenović, Dejan Čančarević i Jasmina Topić (gl. urednik), urednik za Sloveniju: Ana Ristović, urednik za Makedoniju: Zvonko Taneski.

,,Rukopisi 37″ će izaći iz štampe do maja 2014. a krajem maja planirana je i promocija u Pančevu, odnosno dvodnevni festival. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, primerci će biti poslati poštom.

Da li je Zoran Radmilović mrzeo seljake?!

 

Nedavno je kćerka  Zorana Radmilovića Ana Radmilović objavila sledeći tekst:

"Sve mi je jasniji moj dobri otac koji se siroma(h) ceo život plašio seljaka i mrzeo ga iz dna duše, umesto Nemca. Jesam bila dete i bilo mi je smešno kada mi njegova majka, a moja baka Ljubičica preti: "Daću te seljacima ako budeš bezobrazna".
Eto, oni nisu zapatili tipičan srpski strah od cigana, ali su imali traume iz WW2 (Drugi Svetski rat), i sve čega se moj jadni otac sećao bili su grozni srbijanski seljaci koji su za zlato, čipku i srebrni escajg prodavali ljudima brašno.
I šta od potomaka takve stoke može čovek da očekuje danas? Pa isto to, samo je mutiralo i sada se ogleda u mržnji prema azilantima (baš mislim, da li bi ih mrzeli da imaju šta da im uzmu), beskrupuloznosti, hvalisanju sitnim ćarom i potajnom omrazom na grad i sve što grad simboliše. oni naravno ne znaju šta je to, ali slute da im ne pripada. ne jer je grad neki zatvoren zamak... ali duga je to priča za jedan status. ne mrze oni ni azilante ni izbeglice ni pedere ni strance ni bolesne,niti bilo koga, oni samo ne podnose one kojima ne mogu ništa da uzmu."

Tekst je moguće pročitati na Fejsbuku, a link je sledeći:  https://www.facebook.com/anka.radmilovic/posts/629162317148233

E, sad fanovi glumca Zorana Radmilovića nešto ne veruje u priče njegove kćerke Ane Radmilović.

Tim pre što je na stranici: http://secanja.com/2012/zoran-radmilovic/

moguće pročitati i sledeće:

"Ranih sedamdesetih godina, Zoran je došao na ideju da okupi grupu glumaca, pisaca i slikara, i da krenu u mala mesta u unutrašnjosti, kako bi igrali predstave. Akcija se zvala „Selu u pohode“, i starim autobusom oni su stizali u najzabačenija sela da bi ljudima pružili priliku da uživaju u pozorišnoj i drugim oblastima umetnosti. Sa Milenom Dravić snimio je 1983. edukativnu igrano-dokumentarnu seriju „Priče iz Nepričave“, o životu na selu. "

DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus CRNJANSKI I POLITIKA

::: BEOGRAD :::

sreda, 18. decembar u 19.00 mala sala SKC

DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus

CRNJANSKI I POLITIKA

tragom piščevih novinskih tekstova i memoarske proze

Govore: Milo Lompar. Zoran Avramović i Nada Mirkov

urednik i moderator: Vesna Kapor

„ U svakoj književnosti postoje male i velike nepravde učinjene prema piscima i njihovim knjigama. One se uglavnom vezuju za pogrešna tumačenja i ocene javnog ponašanja pisca. Takvih nepravdi je bilo i biće u svakoj kulturi, samo je pitanje da se i kako one ispravljaju.“ Z. Avramović (Odbrana Crnjanskog)

Crnjanski je, već svojim karakterom, predodređen za bure i nemire. Njegova biografija, prema faktografiji ima težinu i raznovrsnost za više života, a njegov unutrašnji doživljaj pređenog puta, stostruko povećava i usložnjava činjenice.

Zbog toga je on i jedan od najvoljenijiih pisaca, a istovremeno, van literarnog konteksta, diskreditovan zbog novinskih tekstova i eseja, što se, svakako, prenosilo i na vrednovanje njegove književnosti, te njene valjanosti u prethodnim decenijama.

Diplomata, novinar, znatiželjnik, erudita...gde je to, da li je, čime i koga toliko uvredio, da se ceo vek posle rođenja, sporovi oko njegovih stavova nastavljaju...

KONKURS ZA NAGRADU BILJANA JOVANOVIĆ

Srpsko književno društvo raspisuje konkurs za nagradu Biljana Jovanović,
za prozna, pesnička i dramska dela objavljena 2013. godine na srpskom jeziku. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa. Knjige (u tri primerka, sa naznakom za nagradu Biljana Jovanović) treba poslati na adresu: Srpsko književno društvo, Beograd, Francuska 7 najkasnije do 31. januara 2014. godine. Ime dobitnika nagrade biće objavljeno sredinom marta.
Žiri će raditi u sastavu: Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Bojan Vasić.

Nagrada Biljana Jovanović ustanovljena je 2005. godine. Dodeljuje se uz povremenu finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Dosadašnji dobitnici su:
Srđan Valjarević za knjigu Dnevnik druge zime (za 2005. godinu)
Danica Vukićević za knjigu poezije Luk i strela i Ibrahim Hadžić za pesničku knjigu Nepročitane i nove pesme (za 2006. godinu)
Nemanja Mitrović za knjigu Bajke sa Venere i Uglješa Šajtinac za knjigu Vok on! (za 2007. godinu)
Jelena Lengold za knjigu priča Vašarski mađioničar (za 2008. godinu)
Milena Marković za knjigu pesama Ptičije oko na tarabi i Slobodan Tišma za roman Quatro stagioni (za 2009. godinu)
Vladislava Vojnović za knjigu poezije PeeMeSme(za 2010. godinu)
Srđan Srdić za knjigu priča Espirando (za 2011. godinu) i
Ivančica Đerić za roman Nesreća i stvarne potrebe (za 2012. godinu).

Dodatne informacije na: tel/faks: 011 2628 892, mejl: srpskoknjizevno@gmail.com 



                                                                               
U Beogradu,    Upravni odbor SKD-a
17. decembar 2013. godine 

U PRODAJI KOMPILACIJE MAGAZINA I SEVERINE!!

U OKVIRU EDICIJE „ORIGINALNE PJESME“ !

Nakon što su box set kompilacije Miše Kovača i Olivera Dragojevića postale jedno od najprodavanijih izdanja ove godine, Croatia Records nam  donosi nove kompilacije iz edicije "Originalnih pjesama".

Reč je petostrukom izdanju jedne od najdugovečnijih i najboljih zabavnih grupa MAGAZIN  i trostrukom box setu najpopularnije hrvatske pevačice SEVERINE.

Petorostruko izdanje  jedne od najdugovečnijih i najboljih zabavnih grupa MAGAZIN  je presek njihove bogate karijere i to od početka 80-ih i njihovog prvog albuma "Slatko stanje" pa sve do novijih hitova "Isti kao ti", "Dušu nemaš da me na njoj nosiš", "Sijamski blizanci" i ostalih koje je otpevala Andrea Šušnjara.Sve od evergreena "Piši mi", "Kokolo", "Put putujem", "Ginem", "Svileni", "Da li znaš da te ne volim" do "E, moj anđele", "Parade", "Jutro nakon", odnosno od Ljiljane Nikoloske, Danijele Martinović, Jelene Rozge, Ivane Kovač do Andree Šušnjare, Magazin ne prestaje da oduševljava svojim hitovima.

SEVERININ trostruki box set sadrži ukupno 50 pesama s pratećom knjižicom. Osim najvećih hitova kao što su "Mili moj", "Ajde, ajde zlato moje", "Mala je dala", "Ante", "Ja samo pjevam", "Djevojka sa sela", "Trava zelena", "Pogled ispod obrva", "Krivi spoj", "Prijateljice", "Virujen u te" i mnogih drugih, na albumu ćete pronaći i manje poznate, ali sjajne pesme iz bogate Severinine diskografije. Tu su i brojni dueti s raznim pevačima kao što su legendarni Žera iz Crvene jabuke, Amir Kazić Leo, Sarr e Roma,Boris Novković, Željko Bebek i Lana Jurčević. Na albumu se nalaze i mnoge pesme koje autorski potpisuju velikani hrvatske glazbe kao što su Đorđe Novković, Zrinko Tutić, Rajko Dujmić, Gibonni, Dino Dvornik, Jurica Pađen, Nikša Bratoš, Nenad Ninčević i mnogi drugi.

Naslovnice ovih izdanja krasi crtež poznatog hrvatskog strip crtača Dubravka Matakovića.

Kompilaciju Magazina i Severine možete kupiti u Jugotonu. 

Regionalni konkurs REČ U PROSTORU 09 – uramljena reč

Studentski kulturni centar, Beograd, raspisuje konkurs za mlade autore (do 30 godina) za kratku priču i/ili pesmu.

    Propozicije:

-- Radovi ne smeju imati više od 1500 karaktera (sa proredima)
-- Slati najviše po tri rada potpisana punim imenom i prezimenom sa kratkom biografijom
-- Radovi mogu biti objavljivani

Radove treba slati na adresu: skcrecuprostoru@gmail.com ili poštom, na adresu: Ulica Kralja Milana 48, 11 000 Beograd, Srbija.
Konkurs je otvoren do 31. januara 2014. godine.
Dvadeset odabranih radova biće dizajnirani i izloženi u okviru Aprilskih susreta 2014. godine kada će biti organizovano i njihovo javno iščitavanje ili multimedijalno predstavljanje, u zavisnosti od opredeljenja autora.

PROTEST PROTIV HAJKE NA SAŠU JELENKOVIĆA

Srpsko književno društvo najoštrije osuđuje način na koji su se lokalni moćnici u Zaječaru okomili na uglednog srpskog pesnika Sašu Jelenkovića, dobitnika najznačajnijih književnih nagrada i istaknutog člana SKD-a. Nakon promene lokalne vlasti, smenjen je sa mesta upravnika zaječarske biblioteke, ali poslednji događaji jasno pokazuju da je to bio samo početak političkog progona, koji se odvija prema već uhodanim mehanizmima.

    Ne želeći da se meša u rad istražnih organa i imajući poverenje u pravni sistem Republike Srbije, Srpsko književno društvo protestuje zbog načina na koji su zaječarski lokalni mediji unapred presudili Saši Jelenkoviću, i to ne zbog navodne krivice, koja se tiče putnih naloga koje je potpisao kao upravnik biblioteke, već zbog pesnikovih javno iznetih stavova o politici i prilikama u Zaječaru nakon promene vlasti.

Svi građani koji su počinili i najmanji prekršaj sigurno treba za to da odgovaraju prema važećim zakonima, ali isto tako svi građani imaju pravo da slobodno izražavaju svoje političke i druge stavove u javnosti .

Zahtevamo da sva građanska prava ima i pesnik Saša Jelenković i da garantovanjem tog prava organi vlasti pokažu da im je istinski stalo do evropskih vrednosti za koje se deklarativno i neprekidno zalažu.

    Srpsko književno društvo i ovim povodom ukazuje na katastrofalno stanje u kome se nalazi naša kultura i apeluje na državne institucije da jasnim i snažnim delovanjem zaustave urušavanje i ovo malo preostalog dostojanstva umetnika, koji se, uprkos višedecenijskom ponižavanju, i dalje odgovorno i s ljubavlju bave svojim pozivom.

                                    Upravni odbor SKD-a
       U Beogradu    

  29.11.2013.