22.09.2013.

POEZIN INTERVJU: DRAGOSLAVA BARZUT


Intervju sa pesnikinjom i voditeljkom Queer Poezina, Dragoslavom Barzut
KVIROVKA SAM TIM SE DIČIM, TO NE MOŽE BITI SVAK
Pitanja postavio – Milan Mijatović

Udruženje građana Poezin prirediće 24. septembra u Kulturnom centru Grad queer veče Spoken Word poezije, u okviru Nedelje ponosa – manifestacije koja prethodi Beograd Prajdu 2013. Povodom predstojećeg Queer Poezina u KC Gradu, intervjuisali smo voditeljku večeri Queer poezije, Dragoslavu Barzut.

- Dragoslava do sada verujem, niko nije organizovao veče queer poezije u Srbiji. Ovo je prvi put da se organizuje ovakav tip događaja kod nas, mada u svetu već odavno se organizuju ovakva dešavanja. Kako se osećaš, kada znaš da ćeš kao voditeljka prva probiti led i svojim nastupom promovisati drugačiji tip aktivizma na poetskoj sceni?
- Veoma sam uzbuđena zbog toga! Jedva čekam! Spremam nastup u veselju i raduje me Queer Poezin, adrenalinski se osećam kao pred prvi nastup. Sve je tu. Za mene će Queer Poezin biti prava uživancija, izlazak kakav priželjkujem odavno.  Queer Poezin spaja dve moje velike životne strasti i poziva, poeziju i aktivizam. Aktivizam u poeziji ili poezija u aktivizmu…

- Koliko je queer kultura zastupljena u Srbiji i da li nam možeš nešto više reći o queer-u? Šta se podrazumeva pod ovim izrazom u širem smislu značenja reči queer?
-  Queer je ranije u engleskom jeziku korišćen kao pogrdan naziv za ne-heteroseksualne osobe. Ovaj termin su LGBTTIQ osobe zatim preuzele kako bi opisivale same sebe. Neke osobe posebno cene ovaj termin zato što označava prkos i zato što obuhvata različitost – ne samo gejeva i lezbejki već i biseksualnih, transrodnih i interseksualnih osoba, kao i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili žive svoj život van hetero-patrijarhalnih normi.

- Da li možeš da pomeneš neke angažovane queer pesnike kod nas? Ko su autoriteti za queer poeziju i queer kulturu u svetu?
- Kod nas je to vrlo teško reći jer je queer kultura generalno vrlo mlada, queer u poeziji može se odnositi na svakoliku drugačijost tako da bi to bila jedna velika tema sa za sada vrlo malo primera. Trenutno sam fascinirana izvođenjem Denice Frohman, Spoken Word pesnikinjom koja nosi queer glas, to se negde poklapa sa mojim doživljajem Spoken Word-a koji je žustar i kviričan. LINK

- Ti si angažovana u organizaciji LABRIS (http://labris.org.rs/o-labrisu/) ali si na neki način angažovana i oko Prajda. Kakva je trenutno situacija po pitanju prava i sloboda LGBT populacije?
-  Ukoliko poredim sa atmosferom od prethodnih godina, mislim da je ova, tekuća, godina ubedljivo najbolja što se LGBT populacije tiče, stvari se menjaju na bolje, što potvrđuje i atmosfera pred ovogodišnji Prajd, dalje, to potvrđuje seoba tekstova sa LGBT tematikom iz senzacionalističkih rubrika u rubrike društva… Lepše je i lakše.

- Ove godine organizatori Belgrade Pride, najavili su veliki broj događaja u okviru Pride Week-a. Čak 55 događaja! Možeš li da nam kažeš nešto više o tome?
- Da, skoro duplo više nego prethodne godine. Mogu da ti kažem šta ja svakako neću propustiti. To je predstava „Izopačeni“, Dyke party (koji je odmah posle Queer Poezina), neću propustiti ni koncert: Army of Lovers & Lollobrigida kao i većinu panela koji će se održati u prepodnevnim terminima.

- Koje relevantne organizacije u Srbiji se bave pravima LGBT populacije?
- Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, GSA – gej strejt alijansa, Gayten koji okuplja biseksualne, trans, interseks, queer i heteroseksualne osobe, Glic – gej lezbejski info centar, Queeria centar, Beograd Prajd, Spy koji pruža podršku roditeljima čija su deca LGBt itd.

- U Beogradu postoji nekoliko noćnih klubova gde se organizuju odlične LGBT žurke, zabavna i kulturna queer dešavanja pa ako bi mogla da nam preporučiš neka mesta? KC Grad, Van Helsing, Underworld…?
- Pored pomenutih, tu je čuveni „Apartman“ koji u poslednje vreme retko otvara svoja vrata. Čula sam da se otvorio novi lezbejski klub „Sweet“ ali nisam još bila tamo. Takođe „XL“ je veoma frendli itd.

- Slem poezija je angažovana, pripada izvođačkoj sceni noćnih klubova i napravljena je kao otpor u bunt u odnosu na monotona akademska čitanja poezije i akademsku scenu. Šta tebe privlači kod slema? Znam da si uvek bila naklonjena Poezinu i sceni noćnih klubova. Definiši našim čitaocima šta te privlači kod ovakve scene?
- To što mogu da izađem na scenu i budem totalni „open“.  To što odmah vidim kako publika reaguje pa nema mesta za trip da mi je poezija do jaja, ako nije. To što mi je klub domaći teren, pa sam opuštenija, za razliku od akademskih prostora koji me plaše svojim odjecima. To što mogu da pijem, vičem i pritom ostanem „pesnikinja“.
Počela sam da posećujem ovakve večeri zato što mi je to bio najbolji izlazak u grad.

- Za razliku od jezičke poezije koja ukida naraciju (Charles Bernstein) kao “oblik ugnjetavanja”, Spoken Word poezija (Gil Scott-Heron) se oslanja na narativnu tradiciju i pripovedanje “kao oblik slobode”.  Danas postoje najmanje dve “savremene” pesničke struje u Srbiji. Jedna struja kao teorijsku podlogu koristi radove Dubravke Đurić “Jezik, poezija, postmodernizam”, a druga struja zasniva svoje delovanje na tekstovima Ivane Đorđević “SLAM KULTURA – različitost znaka ili znak jednakosti”. Ti si dosta sarađivala sa ažinovkama Dubravke Đurić ali si takođe i veoma intezivno nastupala i učestvovala na slem i spoken word sceni Poezina i Pesničenja. Možemo slobodno reći da je ova prva scena više akademski određena, a da ova druga slem scena je neformalnija. Nakon svih ovih godina, gde je tvoja prava “pesnička” domovina :) ?
- Ne bih mogla da kažem da pripadam nekoj sceni, naročito ne u tim pesničkim odrednicama.  Ako imam domovinu onda je ona u svakom smislu queer. Moja domovina je queer domovina.

Biografija:
Dragoslava Barzut, kritičarka, novinarka, blogerka i pesnikinja, rođena je 1984. u Somboru. Diplomirala je komparativnu književnost u Novom Sadu, gde je delovala u okviru Centra za novu književnost “Neolit”. Objavljuje književnu kritiku i poeziju. Njen esej “Recepcija poezije Rastka Petrovića u zbirci “Otkrovenje u 21. veku” osvojio je drugu nagradu za esej na konkursu “Ulaznica” 2009. Nagrada “Đura Đukanov” za 2011. godinu dodeljena je Dragoslavi Barzut za zbirku priča “Zlatni metak” koja se istakla “autentičnim glasom ženskog urbanog pripovedača koji suvereno vlada formom kratke priče”.

Нема коментара:

Постави коментар