19.09.2013.

Pomoć države jedina šansa za savremenu umetnost

Država mora da razvije strategiju predstavljanja savremene srpske umetničke scene u svetu i da institucionalizuje individualne kontakte i napore umetnika čiji su radovi prepoznatljivi u inostranstvu, saglasni su sagovornici „Blica“ Darka Radosavljević, Sanja Kojić Mladenov i Uroš Đurić.

Inicijativa reditelja Srdana Golubovića i šefice pregovaračkog tima sa EU Tanje Miščević, gostujućih urednika “Blica”, da se srpska savremena umetnost bolje i više predstavi u inostranstvu, naišla je na odobravanje relevantnih protagonista naše kulturne scene.
Darka Radosavljević, izvršna direktorka nezavisne umetničke asocijacije Remont, smatra da je država, tačnije Ministarstvo kulture, imala praksu da kojekuda organizuje razne prigodne dane srpske kulture koncipirajući programe i birajući učesnike po nejasnim kriterijumima, i da takva praksa mora da se prekine.
Kako smatra naša sagovornica, potreban nam je operativni tim koji bi država oformila a koji bi radio na obezbeđivanju odgovarajućih okolnosti za predstavljanje naše savremene umetničke scene u inostranstvu.
  - Potreba, kao i modeli predstavljanja savremenog stvaralaštva postoje, izuzetno su značajni za identitet i pozicioniranje jedne zemlje, samo je pitanje kako, zašto i ko ih realizuje. Bilo bi veoma korisno kada bi se, recimo, pri Ministarstvu kulture formirao jedan savetodavni i operativni tim iskusnijih aktera koji bi koncipirao i razvio strategiju ovakvih predstavljanja. Finansiranje takvih manifestacija bi bilo izvan praznog budžeta za kulturu - kaže Darka Radosavljević.  
Sa njom se slaže i Sanja Kojić Mladenov, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, koja naglašava da je za bolje predstavljanje savremene umetnosti iz Srbije svetu bitna finansijska i administrativna podrška države prvenstveno institucijama kulture, jer one su te koje bi trebalo da omoguće i realizuju velike međunarodne projekte razmene i prezentacije naše scene u inostranstvu.
- Nama danas nedostaje kako prezentacija značajnih svetskih umetničkih dela kod nas, tako, još više, realizacija velikih izložbi autora iz Srbije u inostranim muzejima, galerijama, na manifestacijama, festivalima... Dosadašnja, sada već dugogodišnja praksa saradnje sa međunarodnim organizacijama i pojedincima iz domena savremene umetnosti se zasnivala najviše na inicijativi pojedinaca, bilo iz institucija ili manjih nezavisnih organizacija. Njihov entuzijazam je bio presudan u pronalaženju sredstava iz evropskih fondova. Pomoć države, lokalnih sponzora i donatora ili je bila samo simbolična ili je izostajala. Umesto toga država mora da okupi stvaraoce i sa njima razvije strategiju prezentovanja savremene umetničke scene koja je i te kako prepoznatljiva u svetu.
 Slikar Uroš Đurić koji češće izlaže u inostranstvu nego u Srbiji ističe da državna administracija mora da smesti kulturu u centar razvoja našeg društva.
- Političke elite smatraju da kultura nije potrebna građanima Srbije i tako opstruiraju svaki pokušaj modernizacije našeg društva. Umesto da finansira podsećanja na dela davno preminulih umetnika, ona mora da uloži u izvanredne protagoniste savremene umetničke scene čiji radovi izazivaju interesovanje publike i kritike u Beču, Njujorku, Londonu... Da bi je promovisala u svetu, država treba prvo da prepozna sopstvenu savremenu umetničku scenu. 

(izvor -- BLIC)

Нема коментара:

Постави коментар