28. 9. 2013.

ŽELJKO BEBEK UOČI KONCERTA „INDEXI I PRIJATELJI: SVE OVE GODINE“


(Autor: Haarlem S)

Veliki koncert posvećen jednoj od najharizmatičnijih jugoslovenskih grupa „Indeksi", nazvan po njihovom velikom hitu SVE OVE GODINE, biće održan  10. oktobra u Sava centru, najavila je producentska kuća „Harlem S", organizator koncerta. Ulaznice po ceni od 1.500, 1.900 i 2.300 dinara se prodaju na blagajni Sava centra, prodavnici Jugoton i svim prodajnim mestima Eventima.
Ovo je četvrti koncert koji se poslednjih godina organizuje u čast jedne od najpopularnijih grupa bivše Jugoslavije.  Organizatori najavljuju dvopiočasovno putovanje kroz vreme i nezaboravne trenutke na koncertu. Sudeći po tome da je ostalo još veoma mali broj karata na blagajnama Sava centra i Bilet servisa, jasno je da za dobru muziku uvek ima publike.
Željko Bebek, jedan od neizostavnih pevača na ovim koncertima, i čvrsta karika ovog projekta, od prvog dana učestvuje na koncertima koji su posvećeni Indexima.  Šta za njega znače ovi koncerti posvećeni Indexima , Bebek nam je rekao
:„Imam jaku svest o tome da su Indexi muzička istorija na našim prostorima i da su oni bili toliko dobar bend da je njihov rad ostao zabeležen i da ga vole i današnji tinejdžeri, a vole ih još uvek i oni koji su u vreme Indexa bili tinejdžeri. „
„Smatrao sam da je bitno i lepo da budem deo tog projekta, a ti me koncerti uvek drže u posebnom uzbuđenju jer pevam pesme koje nisu nikada bile na mom repertoaru osim „Sve ove godine“ koju smo izvodili s Dugmetom. A sve su mi te pesme bile uvek drage i lepe. To je moj doprinos da se Indexi i dalje slušaju i da se još jače čuju. I to me čini sretnim i zadovoljnim.Drugi razlog zbog koga se uvek odazovem na koncerte Indexa i prijatelja je saradnja s kvalitetnim muzičarima koji su nekad svirali u Indexima. Tu bih posebno spomenuo Fadila Redžića koji je uistinu kultni basista u Sarajevu koga u njegovom umeću sviranja nikada niko nije uspeo da nadmaši. On i danas sjajno svira što ćete imati prilike da čujete na koncertima. Tu je i Ranko Rihtman, Neno Jurin, Miroslav Šaranović, Kornelije Kovač, Peco Petej. Sve je to sjajna ekipa za svirku i za druženje.“
- Pesme koje izvodite se u jednom delu menjaju svake godine, ali ipak, imate vi i svoju neizostavnu pesmu na ovim koncertima, to je „Plima“.
Zašto uvek „Plima“?
-  „Tu pesmu smatram kutnom pesmom i možda čak i najvažnijom u karijeri  Indexa! S tom su se pesmom Indexi na početku karijere predstavili kao ozbiljan bend neponovljivo dobrog zvuka. Ta pesma je pokazala da Indexi  imaju koncept koji se u to vreme mogao meriti sa svetskom muzičkom scenom toga vremena.  Zapevati tu pesmu je za mene poseban užitak a bitno mi  je i to da kad je pevam, pevam u pratnji živih muzičara tog vremena, članova Indexa. Druga meni omiljena pesma koju volim da pevam je“Sve ove godine“, to je pesma koju smo s Dugmetom otkrili i uvrstili je na svoj repertoar. To  je jedna stvarno vesela ljubavna pesma i uživam da je pevmi jer je publika prepoznaje  i rado je peva sa mnom!“

- Sa Indexima ste povezani i kroz svoju muzičku istoriju a i sada uz ovaj projekat „Indexi i prijatelji“  u sklopu koga pevate u Zagrebu 9. 10. i Beogradu 10.10. U vreme osnivanja Indexa, bili ste član popularne sarajevske grupe Kodeksi. Kakvo je to bilo vreme, vreme  nastanka sarajevske pop-rock škole… Jeste li u to vreme bili svesni da stvarate istoriju  na ovim  prostorima?
- „Nismo bili svesni. U to smo vreme bili mladi zanesenjaci, veliki romantičari, voleli smo muziku i sastajali smo se gotovo u svim sarajevskim kvartovima i pomalo sviruckali. Tražili smo naravno priliku i da to što sviramo i pokažemo na nekim plesnim večerima petkom ili vikendom. Sviđali su nam se ti naši uspesi, a uspeh je značio da vam hiljadu ljudi dolazi svake subote  na neki ples u centru Sarajeva. U to vreme ipak nije baš bilo masovnih okupljanja izuzev u politici i sportu, a najmasovnije iz sfere kulture je bilo pozorište. Pa ipak, mi smo uspeli na tim večerima da skrenemo pažnju na našu muziku i pokazati da radimo nešto u šta verujemo i što nam se činilo da je ozbiljno. U vreme kada su nastali i etablirali se Indexi, postali su  najznačajniji sarajevski bend i mi svi koji smo bili članovi nekih drugih bendova u to vreme shvatali smo da i mi doprinosimu toj priči, da grad živi bolje, lepše, da se mladi zabavljaju uz našu . Takođe, doprinosili smo i tome da mladi preko nas osluškuju što se dešava na muzičkoj  sceni i izvan naših granica. „

- Koja su bila popularna i dobra mesta vaših izlazaka u to vreme?
„Sloga je bila najpopularnije i kultno mesto. Nije to bio preveliki prostor, mogao je da primi nekih 700 ljudi u publiku bez stolica. To je inače bila sala Kulturno-umetničkog društva u kojoj se igrao folklor.
Uz Slogu, popularni je bio i prostor Fiskulturnog doma, popularno smo ga zvali FIS. Tako su i drugi bendovi osim popularnih Indexa mogli da nastupaju u isto vreme u Sarajevu. Subotom je to izgledalo tako da su istovremeno bile dve gaže – u Slozi su obično svirali vodeći Indexi, a u FIS-u mi, Kodeksi i ostali bendovi. Onda se desila 1969. godina kada se završila gradnja popularne sarajevske dvorane Skenderija, deo je napravljen kao Dom mladih i to je postalo centralno mesto za svirke u gradu, a tako je zapravo ostalo dugi niz decenija. U Domu mladih smo tada svi mi mladi bendovi imali i svoje prostorije za probe.  Ne znam koliko nas je bilo, jer smo u to vreme obično svi gledali samo sebe i svoj bend i svoju muziku, ali bilo nas je puno i svi smo pomalo zaslužni za muzički smer koji je kasnije postao poznat kao sarajevska scena ili sarajevska pop-rock škola.“

- Sa momcima  iz Indexa ste vršnjaci. Jeste li se družili, razgovarali o muzici, da je li bilo konkurencije među vama?
- „O muzici se uvek razgovaralo samo unutar svog benda – to je bilo jedino mesto gde se raspravljalo o stvaranju muzike, donosile su se odluke, zauzimali stavovi kojim smerom raditi, kako napraviti svoj put da ne budeš isti kao drugi bedovi. I mi smo nastojali u to vreme kao i drugi prikriti svoj program da se ne sazna šta ćemo svirati svake subote. Uvek smo svirali i poneku novu obradu. Naravno, tih šezdesetih su Indexi već bili ispred svih jer su Indexi radili svoje pesme i svoju muziku, bili su i etablirani kao najkvalitetniji muzičari, a njihova muzika je bila bliska radijskim stanicama, pa su tako i imali prilike da uđu u studio i snime pesme, učestvuju na festivalima. Dali su  već tada jak doprinos na poznatim festivalima u Opatiji i u Zagrebu, pa i na sarajevskom i beogradskom festivalu.“
- Vi ste već tada bili protagonist malo tvrđeg, rokerskijeg zvuka u odnosu na Indexe. U  Kodeksima, pa kasnije u grupi Jutro i u Bijelom dugmetu. ..
- „Tačno tako. Mi smo u Kodeksima shvatili da ne možemo ići tim putem, da se ne možemo takmičiti s Indexima da budemo bolji. Mi smo bili drugačiji od njih i hteli smo da budemo drugačiji. Tako smo i sebi osigurali stalne gaže na sarajevskim plesnim večerima, naš repertoar je bio drugačiji. Postali smo poznati po tome, znalo se da u Kodeksima peva neki Bebek, svira neki Bregović. Nije to bila konkurencija Indexima. Mi smo imali drugačiji zvuk. Pomalo smo sigurno zavideli jedni drugima i na repertoaru, jer ako su Indexi odabrali neku obradu za svirku, nismo je mi svirali, pa i obrnuto. To nisu bila vremena kada se puno svirala autorska muzika, retko ko je imao svog kompozitora. Svirali smo Erica Claptona, Hendrixa, a Indexi su uglavnom uz svoje pesme izvodili Stonese, Beatlese i slično. U njihov repertoar se nismo mešali. Ali moram reći da su onda došla i sretna vremena kada smo svi počeli da komponujemo i izvodimo sve više svoje muzike i tada je postalo potpuno jasno da smo potpuno različiti, da možemo bez problema zajedno stajati na pozornici ili u tv studiju i da se jasno vidi da su to dva različita benda.“

Link za „skidanje“ spotova: 

Нема коментара:

Постави коментар