26. 6. 2010.

Diskusija u Beogradu: EVROPSKA KRIZA I GRČKI OTPOR

Датум: субота, јул 3, 2010
Време: 7:00 по подне - 9:00 по подне
Место: Kafe Ilegala, knjižara Plato pored Filozofskog fakulteta
Улица: Akademski Plato
U utorak 29. juna u Grčkoj će se održati novi generalni štrajk. Mere štednje koje su grčkoj vladi nametnule EU i MMF prouzrokovale su eskalaciju nezadovoljstva najborbenijeg radničkog pokreta u Evropi, budući da te mere podrazumevaju masovna otpuštanja, srozavanje životnog standarda, privatizacije i ukidanja socijalnih izdataka.
Grčka kriza je, međutim, samo nagoveštaj dubine krize u kojoj se nalazi čitava Evropa. Danas u velikoj meri od ishoda borbe grčkih radnica i radnika zavisi dalji razvoj krize i otpora na kontinentu.

Grčki antikapitalistički pokret je tokom ove borbe proizveo i platformu koju je predložio celokupnom evropskom pokretu. Platformu možete pročitati ovde: http://www.marks21.info/index.php?option=com_content&view=article&id=507%3Asaoptenje-povodom-evropske-krize&catid=45%3Amaj-2010&Itemid=159

Babis Kurundis, advokat i sindikalni aktivista, govoriće o iskustvima ovih borbi i perspektivama međunarodnog otpora kapitalu koji teret sopstvene krize pokušava da prebaci na radnice i radnike.
Ljubica Stjepanović-Muhić i Mirjana Nadin su radnice IP ''Prosveta'', preduzeća koje je u štrajku već mesecima i čiji se radnici i radnice bore istovremeno protiv svog gazde, koji im ne isplaćuje zarade i bezobzirno rasprodaje imovinu ''Prosvete'', i države koja mu u celoj prevari pomaže. One će govoriti o svojim iskustvima višemesečne borbe i potrebi povezivanja izolovanih radničkih štrajkova kao nužnom uslovu za uspešan otpor neoliberalnim procesima koji se odigravaju u našem društvu.

POZIVAMO VAS DA PRISUSTVUJETE TRIBINI I INFORMIŠETE SE O TRENUTNOM TOKU DOGAĐAJA, ALI I DA UČESTVUJETE U DISKUSIJI O KRIZI I NAČINIMA ORGANIZOVANJA MEĐUNARODNOG OTPORA!

SOLIDARNOST SA GRČKIM NARODOM!
NEĆEMO DA PLAĆAMO ZA NJIHOVU KRIZU!
USTAJTE NARODI EVROPE!

(izvor ::: Facebook)

(ex) Bulevar (REVOLUCIJE) ostao bez poslednjeg platana

::: BEOGRAD :::

Radnici „Gradskog zelenila“ posekli su juče ujutru oko sedam sati i poslednji platan na delu Bulevara kralja Aleksandra koji se rekonstruiše. Platan broj 198, poznat po tome što ga je danonoćno čak četiri meseca čuvao apsolvent kineskog jezika Vladimir Živanić, odnet je samo nedelju dana pošto su, kako kaže njegov čuvar, gradske vlasti obećale da će biti sačuvan. U „Gradskom zelenilu“ ističu da su morali da uklone stablo jer bi radovi oštetili njegov koren, a da će najesen na tom mestu biti presađen novi platan visine 10 metara.
Ekipa “Gradskog zelenila” počela je da uklanja platan juče već oko šest sati ujutru, a Vladimira je o tome obavestila prijateljica koja živi u neposrednoj blizini.
- Spavao sam kad me je pozvala telefonom. Istog trenutka navukao sam majicu i pantalone i istrčao na ulicu. Uleteo sam u taksi, ali kad sam došao u Bulevar platan je bio već do pola posečen. Ogradili su drvo sa svih strana, bilo je desetak policajaca i nisu dozvoljavali nikome da se približi - priča Vladimir (25) poznatiji kao “drveni advokat” čija grupa na fejsbuku ima više od 15.000 članova.
Ubrzo su se okupili sugrađani koji su Vladimira podržavali tokom čitave akcije odbrane platana, a ni mnogi prolaznici nisu mogli da sakriju emocije. Srećom, incidenata nije bilo.
- Nisam mogao da gledam kako ga seku, samo se u jednom trenutku začuo tresak prilikom pada stabla. Nije mi žao što sam se 119 dana borio za to drvo da bi ga na kraju uklonili, već sam besan što me je gradska vlast prevarila - ističe Vladimir.
Pre deset dana Vladimir je, kako kaže, imao sastanak sa gradskim menadžerom Aleksandrom Bijelićem i Radovanom Draškićem, direktorom „Gradskog zelenila“ da bi se dogovorili o načinu uređenja parka oko platana kako bi to drvo nastavilo da živi i nakon rekonstrukcije Bulevara.
- Obojica su mi obećali da će platan ostati na tom mestu. Pošto sam već imao svoj projekat uređenja tog dela Bulevara, gospodin Draškić rekao je da će „Gradsko zelenilo“ napraviti svoja dva predloga kako bi se kasnije odlučilo koja je ideja najbolja. Međutim, u ponedeljak mi se javio i saopštio da „Gradsko zelenilo“ neće imati predloge uređenja i da ja sam pošaljem svoj projekat Gradu - objašnjava Vladimir.
S druge strane, u „Gradskom zelenilu“ ističu da su, i pored želje da izađu u susret građanima i sačuvaju platan broj 198, bili primorani da ga uklone jer se na njegovom mestu nalazi čvorište radova.
- Na tom delu neophodno je kopanje dubokih rovova usled čega bi došlo do oštećenja razgranatog korena stabla. Zbog toga smo morali da posečemo drvo, ali ćemo na istoj lokaciji postaviti nove specijalne kasete sa sistemom za navodnjavanje koji će omogućiti sadnju još jednog stabla iz kontigenta velikih platana. Zahvaljujući građanima koji su učestvovali u akciji „Dar za Bulevar” kupićemo rezervne sadnice pa će i ovaj ugao sa Ulicom Vatroslava Jagića najesen imati zrelo stablo visine 10 metara - kažu u „Gradskom zelenilu“ i dodaju da će nakon rekonstrukcije Bulevar imati 60 platana više nego pre početka radova.


Sačuvao 15 grančica
Nakon seče platana Vladimir je sakupio 15 grančica posečenog stabla u nadi da će one u vodi nakon mesec dana pustiti korenje.
- Ukoliko pusti žile pokušaću da je nakalemim na mladu sadnicu kako bi barem na taj način platan nastavio da živi. Žilavo je to drveće tako je, na primer, na jednom od izrovarenih panjeva na Bulevaru niklo novo mlado stablo. Pokušaću, ako Bog da da je nakalemim na mladu sadnicu - kaže Vladimir.

(izvor ::: BLIC, Beograd)

25. 6. 2010.

Posečen platan "drvenog advokata"

Beograd, Srbija ::: Jutros je iznenada posečen "poslednji" od više od 300 platana predviđenih za seču na Bulevaru kralja Aleksandra. Platan se nalazio na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice Vatroslava Jagića.
Platan broj 198, poznat po tome što ga je danonoćno čuvao Vladimir Živanović, apsolvent kineskog jezika na Filološkom fakultetu, već je uklonjen, a policija je obezbeđivala mesto.
Prema podacima sa sajta platana broj 198, gradske vlasti i predstavnici "Gradskog zelenila" su na sastanku prošle nedelje rekli da je odlučeno da će platan broj 198 biti ostavljen i najavili izradu projekta uređenja prostora oko njega koji bi bio finansiran iz gradskog budžeta.
Tada je najavljeno i da će taj platan biti uklopljen u postojeći projekat drvoreda "Zelenila Beograd".
(izvor ::: BLIC)

22. 6. 2010.

Kikinda short-peti međunarodni festival kratke priče

Peti međunarodni festival kratke priče Kikinda short

Peta strana sveta: PRIČA!


Od 30. juna do 3. jula 2010. u Kikindi i Beogradu održaće se peti međunarodni festival kratke priče Kikinda short. Kako najavljuju organizatori, ovo će biti najkvalitetniji festival do sada. Na festival dolazi dvadeset i petoro prevashodno mlađih pisaca iz sedamnaest zemalja. Između ostalih tu su Petina Gapa, ovogodišnja dobitnica Gardijanove nagrade, Krejg Tejlor, kanadski autor koji piše za Indipendent i Njujork Tajms, kao i Gustav Murin, slovački pisac koji je preveden na čak na 36 jezika.
Zemlja-specijalni gost je Holandija i nju predstavljaju Martje Vortel, Saneke van Hasel koja je i organizator festivala kratke priče u Amsterdamu te Ton Rozeman, glavni urednik holandskog sajta posvećenog kratkoj prozi ShortStory.nu
Nemačku proznu scenu zastupaće Maike Vetcel, autorka koja je ubrojana među sto najperspektivnijih pisaca nemačke pre nego što je objavila knjigu. Da su procene bile tačne, govori podatak da su po objavljivanju njene dve knjige kratkih priča višestruko nagrađivane a jedna od njih je objavljena i na engleskom jeziku u čuvenoj izdavačkoj kući Fejber i Fejber. `´Volim da pišem o neverovatnim stvarima kao što su one koje se dese kad neko kaže `´Volim te´´, ili o skvoterima u porodici. Tom temom se bavim u svojoj priči `´Poslednji vitez´´ koju ću čitati u Kikindi.´´, kaže Vetcelova i dodaje da je za kikindski festival čula u Nemačkoj: `´ U književnim krugovima u Berlinu kruže glasine da se u Srbiji svake godine čitaju kratke priče dok se ljudi neverovatno zabavljaju. Drago mi je da ću ove godine biti deo toga.´´
Da su rekacije slične i kod ostalih autora, potvrđuje i Srđan Papić, koordinator projekta: `´Zaista smo uspeli da napravimo respektabilan festival za ovih pet godina. Kontaktiraju nas urednici izdavačkih kuća kao što su Blumzberi ili Fejber i Fejber i pitaju nas da li bismo prihvatili njihove autore. Za jedno malo mesto kao što je Kikinda je zaista velika čast da bude poznato u najeminentnijim književnim krugovima, da ljudi u Londonu, Berlinu ili Njujorku znaju šta se ovde dešava i što je najvažnije - žele rado da ga posete.´´
Pored navedenih autora, na festivalu nastupaju još Andrea Štift, Kornelia Travniček (Austrija), Muharem Bazdulj (Bosna i Hercegovina), Emanuil A. Vidinski (Bugarska), Antonija Novaković, Alen Kapidžić (Hrvatska), Lars Frost (Danska), Kristos Asteriou (Grčka), Oršoja Benčik, Laslo Kiš (Mađarska), Vladimir Martinovski (Makedonija), Radu Pavel Geo (Rumunija), Gustav Murin (Slovačka), Matjaž Brulc (Slovenija), Santjago Pahares (Španija), Aleksandar Gatalica, Miloš Ilić, Miloš Krneta (Srbija), Luis Krofts, Krejg Tejlor (Velika Britanija) i Petina Gapa (Zimbabve).
Osim čitanja, planirano je i održavanje okruglog stola na temu `´Kako objaviti u inostranstvu?´´. Namera organizatora je da iskoriste iskustvo koje imaju njihovi gosti i da se autorima iz Srbije prenesu saznanja o mehanizmima i načinima za upešno prevođenje i objavljivanje knjiga u drugim zemljama. Okrugli sto će biti održan 3. jula u Gete institutu u Beogradu a učesnik će biti i Džim Hinks, urednik izdavačke kuće `´Koma pres´´ iz Mančestera, jedne od retkih koja u Britaniji objavljuje prevodnu literaturu: `´U Engleskoj je svega 3% objavljenih knjiga prevedeno. Veliki izdavači su skloni konzervativnim stavovima i igraju na sigurno sa britanskim piscima. Iskreno, mislim da o književnosti sa prostora Balkana obični čitaoci gotovo da ne znaju ništa. Osim istorijskih knjiga o ratu, ostali žanrovi literature sa vašeg prostora nisu uočljivi u knjižarama. Čak ako ih i imaju, nalaze se negde u dnu knjižare. Mislim da mi time potcenjujemo svoje čitaoce.´´ Pored Hinksa, u razgovoru će učestvovati Hristos Asteriou, osnivač Evropskog centra za literarno prevođenje, Maike Vetcel koja će govoriti o sopstvenom primeru uspešne prakse, te Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag, koji će govoriti o problemu prodaje autorskih prava domaćih pisaca inostranim izdavačima.
Sam festival će se u Kikindi održati u sredu 30. juna i u četvrtak 1. jula u bašti Narodne biblioteke ´´Jovan Popović´´ s početkom u 21 sat. Nakon pisaca nastupiće bendovi The Fuckables (sreda) i The Kurija Band (četvrtak).
Beogradska čitanja su osmišljena na neobičan način. Srđan Srdić, urednik festivala objašnjava: `´2. i 3. jula se igraju polufinalne utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu. Trudićemo se da obezbedimo prenos tako da će publika fudbal moći da gleda zajedno sa piscima, a oni kojima to nije interesantno mogu da se druže sa autorima koje takođe ne zanima sport. U svakom slučaju, čitanja kreću oko pola jedanest uveče.´´ Beogradski nastup održaće se u bašti Studentskog kulturnog centra.
Konferencija za štampu sa organizatorima i učesnicima Kikinda šorta zakazana je za 29. jun 2010. u 13 časova u prostorijama PEN centra, na Terazijama broj 29/2 u Beogradu.
Na kraju organizatori napominju da svako od autora čita priču u originalu dok su obezbeđeni prevodi na srpski i engleski, te je ovo odlična prilika da se pored vrhunske književnosti čuju i sedamnaest jezika za samo sat i po vremena.

Organizator festivala je Asocijacija Kikinda short a više informacija se može naći na www.kikindashort.org.rs


Festival su pomogli Ministarstvo kulture, Knjižare English book, Holandska fondacija za promovisanje prevoda i književne produkcije, Traduki, Fondacija Hajnrih Bel, Gete institut -Beograd, Austrijski kulturni forum, Grčki centar za knjigu, Skupština opštine Kikinda, Danski umetnički savet, Krug Jožef Atila, Slovenačko društvo pisaca i Radio Beograd - Treći program, TV B92, nedeljnik Nin, Pen centar i Studentsku kulturni centar Beograd.

21. 6. 2010.

Otvaranje izlozbe "Stihovi iz prirode"

Ambasada Španije i Institut Servantes pozivaju na svečano otvaranje izložbe povodom završnice španskog Predsedavanja
Evropskom unijom u Beogradu

Manuel Valensija

Stihovi iz prirode

Četvrtak, 24. jun, 19:00
Galerija Instituta Servantes

Manuel Valensija je rođen u Madridu, a obrazovanje je stekao na umetničkoj akademiji "Stichting de Vrije" u Holandiji, kao i u mnogim umetničkim studijima i na kursevima. Održao je veliki broj samostalnih izložbi i učestvovao na mnogim grupnim, a ovom kolekcijom predstavlja botaničke motive, inspirisan prirodom koju je, kako kaže, upoznao u Japanu i Kini, zemlji u kojoj te uče da je čovek sa prirodom povezan, da je njen deo i da joj nije suprotstavljen. O svom delu on kaže:
„Sada više ne slikam, samo radim crteže. Odavno, ne znajući zašto, opredelio sam se za crtež. Osećam se nesputano u tom izražajnom sredstvu. Crtanje je moja psihoanaliza. U današnje vreme umetničko delo je neodvojivo od svog autora. Ova povezanost dobija na snazi u crtežu, gde posmatrač prvo vidi stvaraoca pa tek onda prikazani motiv. Posmatrač, ne svojom voljom, postaje "voajer", bez razloga za sram, umetnikovih životnih događaja. Eto zato je crtež toliko savremen. "
Izložba će biti otvorena do 5. jula.

20. 6. 2010.

Besplatan bioskop: Evropski film: RUSALKA (Rusija, 2007)

Датум: уторак, јун 22, 2010
Време: 8:00 по подне - 11:00 по подне
Место: CK13
Улица: Vojvode Bojovića 13
Град/место: Novi Sad, Serbia


Ulaz i kokice: Besplatni!
Neobična priča o introvertnoj devojčici koja živi na obali mora sa mamom i bakom i odrasta u uverenju da ima moć da ispunjava želje.
Primorana je da ovo verovanje nekako pomiri sa stvarnošću kada, kao mlada devojka, odlazi u Moskvu i hvata se u koštac sa ljubavlju, savremenim svetom i materijalizmom.

Trajanje: 118 min

Režija: Anna Melikyan

Uloge: Mariya Shalayeva, Yevgeni Tsyganov, Mariya Sokova, Anastasiya Dontsova, Veronika Skugina, Natalya Rychkova, Irina Skrinichenko, Veronica Skugina

IN MEMORIAM: Zoran Matić Mazos (1960-2010.)

Poslije kraće i teške bolesti, u Paraćinu (Srbija) je u ranim jutranjim satima 17.6.2010.g. umro Zoran Matić Mazos.
Rođen 1960. godine u Paraćinu, gde je proveo najveći dio svog kratkog, ali plodotvornog umjetnickog života i rada. Sveobuhvatnost njegove autorske poetike bila je vidljiva unutar grafičkog dizajna, crtanja stripova, karikatura i animacije crtanih filmova. Objavljivao je karikaturu i strip širom ex-Yu prostora, ali i svijeta. Učesnik je više od trideset festivala, uz četiri samostalne izložbe. Pisao je prozu (u pripremi je imao roman) , poeziju i književno- satirične forme (aforizam, pjesmu). Uređivao je i recenzirao knjige drugih autora. Objavljivao je u elektronskim i štampanim medijima. Osnivač je:
1. "Satirične Pozornice ŽIKIŠON" (2005.) koja se bavila isključivo satiričnom reči i "Satirične Radionice ŽIKIŠON" (2006.) koja se bavila karikaturom i stripom. Info: www.zikison.net.

2. Pokrenuo je prvi privatni humorističko-satirični list posle II svjetskog rata u Srbiji "GOLAĆ" (1991.) i uređivao više listova u okviru izdavačke kuće NIP "ORFELIN" (1990-2000.), čiji je bio vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik. Pored toga, bio je ko-urednik elektronskog nedjeljnog satiričnog lista "Satir" - www.artija.net.

3. Bio je dizajner i urednik DUGE DEVETKE, strip magazina- http://comics-stripovi-exyu.blogspot.com/2010/05/duga-devetka-broj-24-april-2010-izdanje.html (Urednik stripa i DD, Franjo Straka).
4. Glavni i odgovorni urednik elektronskog nedeljnog časopisa za političku satiru, humor, karikaturu i strip "Žikišon" - http://www.zikison-weekly.comoj.com/ , čiji je bio vlasnik i osnivač (2008.g.-2010.g.).
5. Osnivač je i direktor online magazina pro cultura DIOGEN (gl.i odg.urednik Sabahudin Hadžialić- 2009.g.)- http://www.diogenis.0fees.net/
Bio je autor i voditelj više radio i TV emisija iz kulture i član nekoliko Udruženja.
Objavio je knjigu karikatura "Mazos - karikature" (1992.) i multimedijalnu knjigu aforizama i karikatura "Diogen(p)isanje" u okviru projekta "ŽIGOSANJE". Knjiga aforizama "FUCK YOU!" je bila njegova treća knjiga.
Dobitnik je mnoštva nagrada od kojih izdvajamo posljednju, koja mu, nazalost nije uručena- 2010.g. Književna nagrada "Čičak" za satiru Književnog kluba "Đura Jakšić" iz Jagodine, Srbija, koja se dodjeljuje u znak sećanja na jagodinskog slikara, novinara i satiričara Žikicu Jovanovića Čička (1950-2004).
Sjećanje na umjetničko, ali i ljudsko djelo će opstati zahvaljujući inspirativnoj refleksiji umijeća majstora pera i kista, Zorana Matića Mazosa. Čovjeka, prije svega.

Zvaničnici Austrije žale za Bogdanovićem

Zvaničnici Austrije juče su izrazili veliko žaljenje zbog smrti bivšeg gradonačelnika Beograda Bogdana Bogdanovića, koji je preminuo u petak u Beču.
„Izgubili smo čoveka koji je brisao granice između politike, arhitekture, umetnosti, literature i filozofije.
Njegovo delovanje se odlikovalo njegovim zalaganjem za ljudska prava, slobodu izjašnjavanja i za jevrejske žrtve nacionalsocijalizma”, istakla je ministarka kulture Austrije Klaudija Šmit.

Ministar kulture pokrajine Beč Andreas Majlat-Pokorni rekao je da se radi o „gubitku svestranog mislioca koji je, čak i u teškim vremenima, uspeo da nađe zajedničku osnovu politike, arhitekture i demokratskog razmišljanja”.
„On je bio veliki učitelj, koji je delovao daleko iznad svojih oblasti i koji je svojim bavljenjem spomenicima žrtvama holokausta i partizanima iznova definisao značaj spomenika”, ocenio je on.
U Beču gde je živeo poslednjih godina, Bogdanović je bio posebno vezan za Centar arhitekture kojem je 2005. predao svoj crteški arhiv, podsetio je Majlat-Pokorni
Bogdanović za svoje zasluge od grada Beč dobio zlatan orden. Bogdanović koji je preminuo u Beču u 87-oj godini, bio je od 1982. do 1986. gradonačelnik Beograda.
Bogdanović se distancirao od novog partijskog rukovodstva pod Miloševićem optuživši ga za ratnohuškačku velikosrpsku politiku.
Nakon što mu je politički prećeno a njegova „Seoska školu za filozofiju i arhitekturu” u mestu Mali Popović zatvorena, Bogdanović je napustio Beograd i doselio se u Beč 1993.
Kao arhitekta proslavio se pre svega svojim spomenicima, a kao najpoznatiji se izdvaja „Betonski cvet” u Jasenovcu.

Lepote periferije
Ja sam mnogo lutao po Beogradu i po Beču sam mnogo šetao. Osećao sam se kao Džoni Voker, mitski šetač! Bio sam suviše razmažen, nisam tražio lepote Beograda, već sam više išao po periferiji, i posmatrao apsurdne građevine koje ljudi sami sebi prave, izvan kodova arhitekture. Jako sam voleo pridunavski Beograd, uvek mi je Dunav bio opsesija... Voleo sam na Dorćolu i u Donjem gradu da tražim tragove Beograda kojih ima mnogo: turski, pa mađarski, austrijski i ti slojevi su mi interesantni“, govorio je Bogdan Bogdanović.

(izvor ::: BLIC)

19. 6. 2010.

Dečija umetnička Evro-radionica/Euro-taller infantil de arte

Četvrtak, 24. jun
Dečji kulturni centar, Takovska 8

ARTIĆ
Dečija umetnička Evro-radionica

Dečija umetnička Evro-radionica „Artić" počela je ove godine sa radom u organizaciji NVO Centar za istoriju, teoriju i menadžment umetnosti -Artis, Evropskim kulturnim centrima i Dečijim kulturnim centrom u Beogradu.
Radionica je zasnovana na ideji upoznavanja najmlađih sa nekim od najznačajnijih dela evropske umetnosti. Program je primeren uzrastu i potrebama predškolske i školske dece, kao i dece sa posebnim potrebama. Radionica počiva na konceptu popularnog predstavljanja kulturne baštine evropske civilizacije u kombinaciji sa praktičnim radom, odnosno školicom slikanja i vajanja, a prema uzorima koje će deca upoznati tokom predavanja.
Deci će ove godine biti predstavljena umetnost nekoliko evropskih zemalja. Prva u nizu radionica ove godine biće posvećena Austrijskoj kulturi i umetnosti, i počeće 01. maja 2010. godine.
U saradnji sa Institutom Servantes u Beogradu od 01. juna 2010. godine počinje druga po redu radionica posvećena Španiji. Tokom čitavog meseca upoznavaće se deca sa istorijom i kulturnim nasleđem Španije. Pored vizuenog materijala koji će biti prezentovan, deca će imati priliku i da praktično slikaju i vajaju inspirisana velikim delima španskih umetnika.
U prvoj nedelji juna meseca deca će se upoznati sa pećinskim slikarstvom Altamire i inspirisana njime slikaće crteže temperom na velikim pločama koje će simulirati zidove pećina.
Druga nedelja biće posvećena srednjovekovnoj umetnosti, velikim katedralama, hodočasničkim mestima, skulpturi, freskama, i rukopisnim knjigama. Upoznata sa srednjovekovnom umetnošću deca će slikati na papiru koji podseća na pergament, isto kao što su nekada monasi oslikavali rukopise u velikim skriptarnicama Španije.
Treća nedelja biće posvećena dvorskoj umetnosti gde će deca slikati po uzoru na velikog španskog slikara Velaskeza.
Poslednje nedelje juna meseca obrađivaće se španska moderna umetnost sa akcentom na Pablu Pikasu. Deca će raditi u tehnici kolaža.
Po završetku svih radionica predviđenih za ovu godinu, biće organizovana velika aukciona novogodišnja izložba dečijih radova. Sredstva prikupljena na ovakav način biće donirana Dečijem odeljenju za onkologiju Kliničkog centra Srbije.
Predavači na radionici su Katarina Dimitrijević dipl. istoričar umetnosti, Tamara Ognjević, dipl. istoričar umetnosti i Petar Vujošević, akademski slikar.

17. 6. 2010.

Dan španskog jezika

Dobrodošli na Dan španskog jezika!!!
Institut Servantes Vas poziva na proslavu Dana španskog jezika u subotu 19. juna

Kompletan program:
-- 11:00h – Kiša reči (performans)
--- 11:00h –Poznaješ li španske poslovice? (takmičenje u biblioteci) i glasanje za najbolju knjigu, muzički CD i film
-- 11:30 – Pokloni reči (performans)
-- 11:30 – Igra španskog (igra ukrštenih reči) i igra „Pronađi zastavu“ (pronađi zastavu zemlje u kojoj se ne govori španski)
-- 12:00 – Piktogram (crtanje španskih reči u biblioteci)


12:30 – Predavanje „Putem kastiljanskog jezika. Putovanje kroz naš jezik“


13:00 – Sangrija iz kafića „Besame mucho“ ispred Instituta Servantes


13:30 – Pričamo vam priče (bajke na španskom i srpskom za decu)


21:00 – Žurka Instituta Servantes u klubu Havana (Nikole Spasića 1)



Iz programa posebno izvajamo:
*Konferencija „Putem kastiljanskog jezika“ u 12.30h.
*Takmičenje u poznavanju španskog jezika „Igra španskog“ u 11:30h.
Prva nagrada: kurs španskog jezika. Prijava za takmičenje na e-mail: adxbel@cervantes.es
*Žurka Instituta Servantes u klubu La Havana.
Ulaz sa pozivnicama od 21:00h.Ulaznice važe za dve osobe. Od 22:30h ulaz slobodan.

Anarhisti oslobođeni!

Viši sud u Beogradu oslobodio je juče grupu od šestoro anarhista optužbe da su bacanjem Molotovljevog koktela na Ambasadu Grčke u Srbiji izazvali opštu opasnost. Anarhisti su odmah nakon izricanja presude najavili da će tužiti državu jer su šest meseci nevini ležali u zatvoru.
Viši sud u Beogradu utvrdio je da nije dokazano da su optuženi članovi Anarho-sindikalističke inicijative, Ratibor Trivunac (28), Tadej Kurepa (25), Ivan Vulović (25), Sanja Dojkić (20), Ivan Savić (26) i Nikola Mitrović (30), učinili krivično delo izazivanja opšte opasnosti!

- Osnov za oslobađajuću presudu je zakonski, a ne politički, niti Hamurabijev. Nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo izazivanje opšte opasnosti kada su 24. avgusta 2009. godine, oko tri sata ujutru, ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva Molotovljeva koktela na zgradu grčke ambasade u Francuskoj ulici. Tačnije, nije bilo dokaza da je u njihovim radnjama bilo elemenata krivičnog dela koje im je optužnicom bilo stavljeno na teret - rekao je sudija Dragomir Gerasimović.

Bili optuženi za terorizam

Anarhisti su najpre bili optuženi za međunarodni terorizam, pa su posle hapšenja, krajem avgusta 2009. godine, narednih šest meseci proveli u pritvoru CZ-a. Više tužilaštvo u Beogradu je krajem marta 2010. promenilo optužnicu i optužilo ih za izazivanje opšte opasnosti. Inače, šteta na ambasadi je procenjena na oko 18 evra, a u napadu nije bilo povređenih.

Po izricanju presude, tridesetak prijatelja i rodbine oslobođenih anarhista gromoglasnim aplauzom pozdravilo je sudsku odluku. Ratibor Trivunac je ispred Palate pravde novinarima izjavio da je iznenađen presudom!
(izvor ::: Press Online)

15. 6. 2010.

Tragična smrt Bekima Fehmijua

Zvezda jugoslovenskog filma Bekim Fehmiju (74) nađen je danas mrtav u svom stanu u beogradskom naselju Zvezdara, saznaje "Blic". To je Tanjugu potvrdio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Dačić je rekao da se pretpostavlja da je reč o samoubistvu, jer je pucano iz pištolja koji je registrovan na Fehmijuovo ime.
Bekim Fehmiju je rođen 1. juna 1936. godine u Sarajevu. Fakultet dramskih umetnosti je studirao u Beogradu od 1956. do 1960. godine u klasi profesora Mate Miloševića. Slavu je stekao u filmu „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića (1967).
Karijeru je gradio i u inostranstvu, a posebno u Italiji, gde je imao ugovor s rediteljem Dinom de Laurentisom. Sarađivao je i sa Džonom Hjustonom, Avom Gardner, Šarlom Aznavurom i drugima.
Glumom je prestao da se bavi 1987. godine u znak protesta zbog „antialbanske histerije“.
Tu odluku objasnio je u intervjuu nedeljniku "Vreme" 2001. godine: „Sva ona telefoniranja od Triglava do Đevđelije posle oproštajnog intervjua u 'Politici', aprila 1987. godine, pohvale za hrabrost, čestitanja, ništa mi nisu značili. Moj predosećaj, upozorenje, naročito sa pesmom Dušana Vasiljeva 'Čovek peva posle rata', koji kaže, 'Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova...' a završava sa 'O dajte meni, samo još šaku zraka, i malo bele jutarnje rose, ostalo vam na čast', ništa nije značilo. Postigao sam nulu, jednu apsolutnu nulu u atmosfri jahača apokalipse, prošavši kroz veliku duševnu patnju. Postigao sam ono, kao Stefan Cvajg u 'Jučerašnjem svetu', izolaciju, usamljenost. To me nateralo da zapisujem dalja sećanja."
Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima je i Zlatna arena na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, za ulogu Halil-bega u filmu „Roj“.
Bio je oženjen Brankom Petrić, s kojom ima dva sina – Hedona i Uliksa.
Uliks Fehmiju je takođe glumac, a poslednju zapaženu ulogu imao je u filmu „Sutra ujutru“ Olega Novkovića.
U aprilu 2001. godine je objavio autobiografsku knjigu „Blistavo i strašno“ u izdanju Samizdata B92, koju je napisao još 1985. godine.
Reč je o knjizi sećanja na detinjstvo provedeno u Sarajevu, Skadru i Prizrenu, u godinama pred početak Drugog svetskog rata do 1954.
(izvor ::: BLIC, BG)

11. 6. 2010.

Anarhisti pozivaju na sudjenje!

BEOGRAD ::: Podsecamo javnost da ce u sredu, 16. juna, u 10h u "Palati pravde" biti održan nastavak politickog procesa protiv "beogradske šestorke" - Tadeja Kurepe, Sanje Dojkic, Nikole Mitrovica, Ratibora Trivunca, Ivana Savica i Ivana Vulovica. Na ovom rocištu ce se nastaviti dokazni postupak, saslušanjem jednog od svedoka odbrane, a sudija Gerasimovic je najavio i iznošenje završnih reci i izricanje presude. Pritisak javnosti, kod nas i u svetu, i brojno prisustvo gradana tokom citavog sudenja, dovelo je do prekvalifikacije dela i izmene kriminalne optužnice, koja je u
pocetku "beogradsku šestorku" teretila za delo "medunarodnog terorizma".
Sudskim mahinacijama proces protiv šestoro mladih ljudi, koji su bez ikakvog pravnog osnova bili zatvoreni u istražnom zatvoru skoro pola godine, prolongira se, i na taj nacin se pokušava smanjiti interesovanje javnosti za ovaj slucaj.
Zbog toga ponovo pozivamo sve zainteresovane da u što vecem broju dodu na ovo sudenje, kako ne bismo dozvolili da država van ociju javnosti, na osnovu falsifikovanih dokaza, osudi bilo koga od ovih šestoro ljudi. Jedino masovnim prisustvom možemo naterati vlastodršce da u potpunosti
povuku neutemeljenu optužnicu, i obeštete žrtve državne represije.
Sindikalna konfederacija "Anarhosindikalisticka inicijativa"
- Sekcija Medjunarodnog udruženja radnika i radnica

6. 6. 2010.

Drugi književni festival "Krokodil" od 10. do 12. juna

Drugi regionalni književni festival "Krokodil" (Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju) biće održan od 10. do 12. juna u amfiteatru ispred Muzeja "25. maj" u Beogradu, najavili su danas organizatori.
Na festivalu koji je zamišljen kao program javnih čitanja dela savremene književnosti, praćenih performansima i muzičkim nastupima, ove godine će učestvovati 16 autora iz Srbije i drugih bivših jugoslovenskih republika, rekao je na konferenciji za novinare osnivač festivala, pisca Vladimir Arsenijević.
"Festival ima intezivan popularni i zabavni karakter. Svaki pisac ima po 20 minuta za čitanje odlomaka iz svojih dela, uz uvodno petominutno predstavljanje kroz razgovor s voditeljima programa, Ivanom Bevcom ", rekao je Arsenijević.
Prema njegovim rečima, program ovogodišnjeg festivala malo je raznovrsniji od prošlogodišnjeg, jer su pozvani i pisci starije generacije, sa ciljem da se mlađoj publici približi i njihovo stvaralaštvo.
Prve festivalske večeri, u pauzama između čitanja, publiku će zabavljati "The Books of Knjige" iz Crne Gore, druge večeri nastupaće "K.O.F.Y", a poslednjeg dana najavljen je program "Pesničenje", koji se, inače, svakog meseca održava u Kulturnom centru "Reks" u Beogradu.
Festival "Krokodi" prati i program "Književna jutra", u okviru kojeg će učesnici manifestacije gostovati u beogradskim srednjim školama na teritoriji opštine Savski venac - Filološkoj gimnaziji i Gimnaziji "Sveti Sava".
Prošle godine "Krokodil" je predstavljen i u Puli, na festivalu "Sa(n)jam knjige u Istri", kao i na književnom festivalu u Inđiji, a ove godine program manifestacije, uz gostovanje nekoliko regionalnih autora, biće predstavljen u Ljubljani.
(izvor ::: BETA)