Bog blagi na nebesima mi je svedok da nisam želeo da se dalje bavim
NIN-ovom nanogicom. Ima toliko važnijih tema od ove propale nagrade i
njenog žalosnog žirija. A i previše je sve to predvidivo.
Uostalom,
nema tu šta da se doda. U ponedeljak će proglasiti roman kome je
rezervisana nagrada čim je objavljen. I u Politikinom Kulturnom podvarku
je tom romanu, pred ninovanje, objavljen prigodan prikaz-reklama,
zgodno se namestilo, nema šta.
Htedoh,
dakle, da se manem ove nanogičaste zanimacije kad, ne lezi vraže, u
subotnjem Politikinom Kulturnom podvarku saznah da je članica žirija
NIN-ove nanogice proglasila ovo (para)književno telašce –
neprikosnovenim.
Eto ti ga na, žiri NIN-ove nanogice – nepriksonoven.
Podiđe me i neki strah kad to videh, zazvuča mi, nekako, vučićevski.
Iz čisto humanih razloga, a i za njeno vlastito dobro, poželeh, ipak, da drugarici članici pojasnim osnovnu stvar.
Žiriranje je javna delatnost, ne privatni poslić članova žirija. Kao svaka javna delatnost, podložno je javnom sudu, uključujući osporavanja.
Dakle, u javnoj sferi nema ničeg – neprikosnovenog. Sve je stvar razmatranja i rasprave.
Drugarica članica nas takođe obaveštava da o svakoj knjizi nanogičasti žiri naširoko i argumentovano raspravlja. Baš lepo. Još samo da nam tu svoju tvrdnju potkrepi nečim konkretnim. Da čujemo, na primer, audio zapise sa sastanaka žirija. Ili da pročitamo stenograme. Pa odmerimo, procenimo argumentaciju. Možda nešto i naučimo od ovih mudrih znalaca-poletaraca.
Ili je žiriju bilo draže da za sobom ne ostavlja tragove?
Drugarica članica je, sa svadljivom umišljenošću, za Politikin Kulturni podvarak nadrobila još dosta toga ali nemam ni vremena ni volje da se svime time bavim.
Umišljenost je pokazatelj slabosti, arogancija ukazuje na nedostatak argumenata. Sve su to odavno i dobro poznate stvari.
Eto ti ga na, žiri NIN-ove nanogice – nepriksonoven.
Podiđe me i neki strah kad to videh, zazvuča mi, nekako, vučićevski.
Iz čisto humanih razloga, a i za njeno vlastito dobro, poželeh, ipak, da drugarici članici pojasnim osnovnu stvar.
Žiriranje je javna delatnost, ne privatni poslić članova žirija. Kao svaka javna delatnost, podložno je javnom sudu, uključujući osporavanja.
Dakle, u javnoj sferi nema ničeg – neprikosnovenog. Sve je stvar razmatranja i rasprave.
Drugarica članica nas takođe obaveštava da o svakoj knjizi nanogičasti žiri naširoko i argumentovano raspravlja. Baš lepo. Još samo da nam tu svoju tvrdnju potkrepi nečim konkretnim. Da čujemo, na primer, audio zapise sa sastanaka žirija. Ili da pročitamo stenograme. Pa odmerimo, procenimo argumentaciju. Možda nešto i naučimo od ovih mudrih znalaca-poletaraca.
Ili je žiriju bilo draže da za sobom ne ostavlja tragove?
Drugarica članica je, sa svadljivom umišljenošću, za Politikin Kulturni podvarak nadrobila još dosta toga ali nemam ni vremena ni volje da se svime time bavim.
Umišljenost je pokazatelj slabosti, arogancija ukazuje na nedostatak argumenata. Sve su to odavno i dobro poznate stvari.
Нема коментара:
Постави коментар