Dok se istorija dešavala na ulicama...

Nataša Milović

Dok se istorija dešavala na ulicama, mase marširale i kostimirale se, ona je mirno sedela u svojoj kući na periferiji grada. Tamo gde se voze metalna kolica za veš, gde ljudi deluju sivkasto i ne bi ih niko pustio da budu čak ni statisti u holivudskom filmu. Za sve postoji vreme. Kada se maršira, kada se kostimira, kada se rade stvari iz ideala, kada se radi da bi se radilo, a postoji i vreme za sebičnu štednju samog sebe. To je vreme i kada se radi samo i isključivo na sebi, zato što je život zahtevno delanje. Da biste bili aktivista, nikako ne treba da ste nezaposleni, a bez kakve apanaže. Ne biste smeli da dozvolite ni da ste pripadnik/ca rezervne armije prekaritetnih i ne treba biti radnik/ca u pravom smislu reči (da osećate fizički bol od napornog rada). Da biste bili dobar aktivista, treba da radite neke sofisticirane, intelektualne poslove ili bar neke koje volite, a da vam donose prihode, ili čak neke koje ne volite, a donose vam prihode. Zatim, da imate baby fond jos od rodjenja, nekretnine i neku zemlju na prodaju. tako da ne morate ni da radite, pa kada sve to imate, što ne biste imali i mišljenje. Ono koje vas vuče na mesta koja stvaraju istoriju. Ukratko, treba da pripadate klasi koja ima kreditni rejting. Ima li prava ijedan iz srednje klase da zameri nekome ko ne pripada tom miljeu što nije bio na protestu? Samo pogledajte strukturu maršera...samo obratite pažnju na njihov stil odevanja, na te bezbrižne osmehe sa reklame koju, kao da ste nekada već i sami gledali i pitali se ko su ti ljudi koji idu ka zalasku sunca, večito mladi i lepi...ruka u ruci...pa, eto, to su oni. Beli zubi koji jedan dan u životu nisu proveli u totalnoj neizvesnosti. Ko će da se bori za prava prljavih, ružnih i sa lošim ukusom za muziku i odevanje? Oni? Pa njima je ovo provod iz snova! Prava su tu da bi se taj iskorak u karneval smatrao - istorijskim. Čak i temperatura deluje podesno za jednu finu građansku šetnju nezadovoljstva, ispunjenu radošću jer su na jednom mestu istomišljenici, svi zajedno....bili su u istoriji i svedočili joj aktivno. Moja averzija i antipatija prema tom obliku kolektivizma srazmerna je onoj koja je i razlog njihove reakcije. Čovek koji je oportunista i ne stidi se svoje pozicije, poželi da se izoluje od svega toga, dok ne napravi i on udobnost iz koje može da kritikuje, "misli" i preduzima "akcije". U svakom drugom smislu, taj čovek je koristan idiot, koji se trpa tamo gde mu nije mesto.