Premijera predstave ''Ostati u tišini''

„OSTATI U TIŠINI”

Sreda, 1. februar 2017. u 19:30

Kulturni Centar „Čukarica“

Turgenjevljeva 5, Beograd

Nova pozorišna produkcija Teatra zajednice KC „Čukarica“ pod rukovodstvom POD Teatra je inspirisana sufi pričom „Sabor ptica“.

Glavna tema predstave je Ljubav - ljubav kao putovanje duše kako bi se našlo ono što je izgubljeno / oni što su izgubljeni, naročito danas, u ovom vremenu Krize.

Predpremijera predstave izvedena je na EXPLOREZ Festivalu u Amsterdamu u organizaciji domaćina -ZID Teatra a kao deo EU projekta „Caravan Next“.

Režija: Tatjana Pajović, POD Teatar

Asistent režije: Branka Bajić, POD Teatar

Učestvuju:

Stariji članovi - Slavica Osman, Rozalija Petrović, Slobodanka Sabovljev Gilezan, Branislava Kojić, Mirjana Vranković, Mirjana Rajković, Ljiljana Petrović,Mira Džozef Bugarski.

Mladi članovi - Isidora Popović, Miloš Rusimović, Petar Jovanović, Hristina Perić i Irena Atlija.

POD Teatar - Branka Bajić

Alinejin video kurs savremene umetnosti, treća epizoda: Remedijacija

Utorak, 31. januar, u 20h
Studentski kulturni Centar
Kralja Milana 48,Beograd

 Maršal Mekluan je izneo tezu da je sadržaj svakog medija uvek neki drugi medij. Tako se raniji mediji inkorporiraju u novije i bivaju predstavljeni u njima (tipa: slika na fotografiji, fotografija na filmu, film na televiziji, itd). To posebno postaje karakeristika novih digitalnih medija, koji preuzimaju stare i rekombinuju ih.  Bolter i Grusin su na tom tragu formulisali i teoriju remedijacije. Kako se delovanje tog procesa odražava na umetničku produkciju i kako se to reflektuje u polju umetničke produkcije, i u kokvom je odnosu spam npomenutih teorija? Na to treba da odgovori ova priča, koja će se kroz video inserte baviti procesima remedijacije, (u kome se u novijem medijiu predstavlja stariji) i retrogradne remedijacije (u kojima se u starijem mediju predstavlja noviji), kao i metamedijskim načinom mišljenja i već gotovo sveprisutnim medijskom nomadizmu savremenih umetnika.
Učesnici: Simona Ognjanović i Stevan Vuković

Prvi rimejk u srpskoj istoriji: "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" sutra u Domu omladine

U četvrtak, 26. 1. u 20h u Velikoj sali Doma omladine Beograda biće prikazan rimejk filma "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" u produkciji filmske škole Preditor.

Godine 1967. Dušan Makavejev snimio je remek-delo jugoslovenske kinematografije a 49 godina kasnije grupa od devetoro studenata filmske škole Preditor napravila je rimejk ovog filma.

Preminula jedna od najlepših glumica sa ovih prostora

Nadežda-Nada Banović, glumica, manekenka i jedna od najlepših žena sa prostora bivše Jugoslavije preminula je u 52. godini. Prelepa Titograđanka, ostala je upamćena kao manekenka iz spota Momčila Bajagića Bajage za pesmu „Tišina“.

Off NIN

Boris Lazić

Među par stvari po kojima se današnja književnost razlikuje od prethodnih, ključna je ta što je sadašnja plebejskog, ne patricijskog porekla.

Da ne bude zabune, o duhovnim principima je reč, ne socijalnim razlikama.

Uostalom, nije problem u plebejskom poreklu (i Kašanin i Kami su po poreklu plebejci) ali jeste u zadovoljavanju takvim horizontom, kao i u postavljanju plebejskog, pod firmom pop kulture ili kontra kulture (juče partizanštine), u normu i normativno.

Za početak: (skoro) nijedan sadašnji, srpski, pisac ne vlada grčkim ili latinskim (vlada li srpskoslovenskim?). Ukoliko i vlada nekim inostranim jezikom (jednim, uglavno), rđavo vlada.

A vi se pitate odakle muke s NIN-ovom nagradom, nagrdom?

Uporedimo temeljno obrazovanje sadašnjih pisaca, spisateljica - pustimo talenat, pustimo priče o darovitosti, svi smo mi tek s te starne neprikosnoveni, Bogom dani! - sa obrazovanjem Isidore, Anice Savić-Rebac, Svetlane Velmar-Janković.

Bolje da ne upoređujemo.

Vi, koji se pozivate na Keruaka i džins prozu, znajte da je u mali nokat poznavao Flobera, Prusta i Selina (direktan mu predak), da je disao tim jezikom i tom formom. A poznato i prisno je pretakao u jezik zadat po rođenju - čiji jezik i formu je preporodio. Dalek od svakog agitpropa Karloa Marksa, tj- Ginzberga.

Basara, Kusturica (plebejski egzotizam), eto šta najbolje prolazi, na polju recepcije naše kulture, recimo, u Francuskoj. Na to se već žalio Danilo Kiš (koji je, ipak, takođe, sračunato, igrao na vlastiti - identitetski - egzotizam).

Kašanin, Andrić, Desnica - plebejac, da bi ih shvatio, nužno mora da ih svede na svoju meru, na svoj vidokrug. Jer nema vrednosti koju naš brlog nije u stanju da ukalja, ponizi. I da se keseri, pun zadovoljstva, nad (post-ignu)tim.

Predstavljanje autora Književnog društva „Sveti Sava“

Petak, 27. januar u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Predstavljanje autora Književnog društva „Sveti Sava“



Književno društvo Sveti Sava na ovoj književnoj večeri će po jedanaesti put predstaviti svoje autore.

Učestvuju:

Željko Medić Žac, Zoran Denić, Dragica Užareva, Gordana Simeunović, Mirko Magarašević, Oliver Janković, Mikailo Bodiroga, Biserka Gajić, Nebojša Ćosić, Zoran Ilić, Slavoljub Marković, Radomir Mićunović, Milja Lukić, Nemanja Mitrović, Grozdana Lučić Lalić, Bratislav Milanović, Dragoslav HadžiTančić, Slađana Ristić, Božidar Pešev, Ljiljana Jerotić, Ružica Leontić, Božidar Vasiljević, Branislav Veljković, Svetlana Fucić, Slavko Pavićević, Adam Puslojić, Dragoslav Mišić.

Izbor iz videografije Ive Kontić

Utorak, 24. januar, u 20h
Studentski kulturni Centar
Kralja Milana 48,Beograd

Izbor iz videografije Ive Kontić

 

 

Narativi video radova Ive Kontić koji će ovog puta biti prikazani razvijeni su kroz odnos konteksta u kojima se izvode pred  kamerom i onih koji nisu neposredno prisutni, a na koje oni računaju i referišu. Političke i kulturne istorije, migracije i radni procesi u njima su uglavnom samo evocirani i nagovešteni, a ne neposredno predstavljeni. Stoga je posmatrač uvučen u proces dešifrovanja i tumačenja, u nekoj vrsti saučesništva sa autorkom. Ona nastoji da konstruisanju njihovih značenja pristupi iz ugla nekoga ko ne preuzima u potpunosti mandat privilegovanog posrednika u tom procesu, već samo pokušava da ih u svojim režiranim video beleškama, koje su u postavci često kombinovane sa fotografijama, slikama i instalacijama, tematizuje i ostavi koliko je to moguće otvorenim za recepciju čiji tok se odvija u zavisnosti od habitusa posmatrača. Svaki od ovih video radova ima priču koja je na neki način nedovršena. Ovom, kao i svim drugim njihovim projekcijama, eksperimentiše se sa načinima na koje se  te priče u konkretnim kontekstima razumevaju i dovršavaju.

1.    Lista video radova koji će biti prikazani:
2.    Tamo daleko, 2009.
3.    Gradska priča, 2010.
4.    Negde blizu duge, 2010.
5.    Na današnji dan, ili 25. maj & ja, 2010.
6.    Mehanički san, 2011.
7.    Ja pištim, ti pištiš, mi pištimo, 2014
8.    AGIT-PROP-FLASH-MOB, ili Ples radnika u suton, 2015

Razgovor ce se voditi na srpskom i engleskom. Video radovi su sa engleskim titlovima.

Iva Kontić je rođena u Beogradu 1982. godine. Studirala je u Milanu i Londonu, a doktorirala na intermedijskim studijama u Beogradu. Živi između Barselone, Beograda i Milana, gde radi kao koordinator master studija iz video i filmske umetnosti na  ARD&NT Institutu (to jest na zajedničkom obrazovnom projektu koji vode Accademia di Belle Arti di Brera i Politecnico di  Milano).

Irish pub

Siniša Radanović

450 ljudi sjedi u Irish pubu, ja ulazim, a dobri i pošteni Uroš mi mahne i pusti "Donnu", i svi je slušaju.
Zatim odem u Shamrock, a Daniel kaže: "Siniša, daj da se malo razveselimo", pa pusti deset pjesama Ramonesa, jednu za drugom, kako je i red, uključujući i "I Want You Around".
 Svratim i u Lazino tele, a tamo me dočekaju kao da sam Mika Špiljak, dok je Mika Špiljak bio popularan. Osjećam se tamo kao Husref Musemić kome pristojni navijači oduševljeno pjevaju "peva cela Marakana za Husrefa muslimana". A Husref, tj. ja, sa devetkom na leđima i osmjehom na licu zadovoljno mahne.
U gradu ima 1.600 ugostiteljskih objekata, kažu statističari. Ja izlazim u ova tri. Da živim u Berlinu ili u Torontu, ja to nikada ne bih doživio (u Pragu je već druga stvar, zbog mog "češkog štiha" i Ruženke Hrabalove). I to ima svojih prednosti.

Duško Radović - Dobro je imati oca i majku...

Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.

KNjIŽEVNO VEČE KLUBA PISACA „ČUKARICA“

PONEDELJAK, 23.01.  u 19.00 h
KNjIŽEVNO VEČE KLUBA PISACA „ČUKARICA“

Predstavljanje novih knjiga pesama Dijane Uherek Stevanović, Sime Golubovića
i Stevana Smuđe, pesnika iz Subotice.

Program vodi: Neđo Ćićo Stojanović.
Ulaz slobodan.

Dok se istorija dešavala na ulicama...

Nataša Milović

Dok se istorija dešavala na ulicama, mase marširale i kostimirale se, ona je mirno sedela u svojoj kući na periferiji grada. Tamo gde se voze metalna kolica za veš, gde ljudi deluju sivkasto i ne bi ih niko pustio da budu čak ni statisti u holivudskom filmu. Za sve postoji vreme. Kada se maršira, kada se kostimira, kada se rade stvari iz ideala, kada se radi da bi se radilo, a postoji i vreme za sebičnu štednju samog sebe. To je vreme i kada se radi samo i isključivo na sebi, zato što je život zahtevno delanje. Da biste bili aktivista, nikako ne treba da ste nezaposleni, a bez kakve apanaže. Ne biste smeli da dozvolite ni da ste pripadnik/ca rezervne armije prekaritetnih i ne treba biti radnik/ca u pravom smislu reči (da osećate fizički bol od napornog rada). Da biste bili dobar aktivista, treba da radite neke sofisticirane, intelektualne poslove ili bar neke koje volite, a da vam donose prihode, ili čak neke koje ne volite, a donose vam prihode. Zatim, da imate baby fond jos od rodjenja, nekretnine i neku zemlju na prodaju. tako da ne morate ni da radite, pa kada sve to imate, što ne biste imali i mišljenje. Ono koje vas vuče na mesta koja stvaraju istoriju. Ukratko, treba da pripadate klasi koja ima kreditni rejting. Ima li prava ijedan iz srednje klase da zameri nekome ko ne pripada tom miljeu što nije bio na protestu? Samo pogledajte strukturu maršera...samo obratite pažnju na njihov stil odevanja, na te bezbrižne osmehe sa reklame koju, kao da ste nekada već i sami gledali i pitali se ko su ti ljudi koji idu ka zalasku sunca, večito mladi i lepi...ruka u ruci...pa, eto, to su oni. Beli zubi koji jedan dan u životu nisu proveli u totalnoj neizvesnosti. Ko će da se bori za prava prljavih, ružnih i sa lošim ukusom za muziku i odevanje? Oni? Pa njima je ovo provod iz snova! Prava su tu da bi se taj iskorak u karneval smatrao - istorijskim. Čak i temperatura deluje podesno za jednu finu građansku šetnju nezadovoljstva, ispunjenu radošću jer su na jednom mestu istomišljenici, svi zajedno....bili su u istoriji i svedočili joj aktivno. Moja averzija i antipatija prema tom obliku kolektivizma srazmerna je onoj koja je i razlog njihove reakcije. Čovek koji je oportunista i ne stidi se svoje pozicije, poželi da se izoluje od svega toga, dok ne napravi i on udobnost iz koje može da kritikuje, "misli" i preduzima "akcije". U svakom drugom smislu, taj čovek je koristan idiot, koji se trpa tamo gde mu nije mesto.

Laureat Nišvila 2017: Nagrada za životno delo – Biseri Veletanlić

Tradicionalna nagrada za životno delo koju Nišville jazz festival dodeljuje zaslužnim domaćim muzičarima, ove godine će biti uručena vokalnoj umetnici Biseri Veletanlić. Bisera će prve večeri festivala, 10. avgusta, takođe po tradiciji – i otvoriti Nišville 2017.

https://www.youtube.com/watch?v=bfm07A-Belg   

Nisville 1995 live Lazar Tošić Quintet/Bisera Veletanlić

https://www.youtube.com/watch?v=jHuTRjdWyAQ    

Bisera Veletanlić & Darkwood Dub – Milo moje

Beogradska Beležnica - Siniša Stojanović

„Филаделфија”: генерацијска ствар

Бенд који је обележио последњу декаду прошлог века: Дарквуд Даб 

(Фото Википедија)

 Владимир Скочајић

Песма „Филаделфија“ групе Дарквуд Даб налази на албуму „У недоглед” који је објављен 1996. године.

То је било време студентских демонстрација, контрамитинга, крадених патика, пиратских филмова и дискова, а број страних музичара који су одржавали концерте у Србији био је једноцифрен.

То је било време без интернета, када смо један албум вртели недељама без престанка и све песме знали напамет.

Иако је реалност била више црна него сива, постојао је трачак наде да ће ствари бити боље.

Један од разлога зашто смо у то веровали јесте чињеница да је баш у том чемеру настао албум који је по квалитету могао изаћи на црту свим оним великим плочама које су тада снимали страни музичари, исти они који су концерте свирали негде другде.   

Preminuo umjetnik i darivatelj Ivan Tomljanović

Umirovljeni slikar i restaurator Ivan Tomljanović preminuo je 18. siječnja u svojoj 90. godini. Pok. Ivan i njegova supruga Anita Tomljanović zadarskoj javnosti poznati su po vrijednom darivanju zbirke tapiserija Etnološkom odjelu Narodnog muzeja Zadar krajem 2015. godine.
Radi se o 32 tapiserije koje je ovaj bračni par izradio u vremenu od 1962. do 2001. godine inspiriran bogatstvom nijansi vune iz brdskih krajeva Dalmacije. Među njihovim tapiserijama ističu se tapiserije s kršćanskom tematikom, potom one posvećene gradu Zadru, u kojem su svojim pedagoškim nastojanjima uobličavali svoj profesionalni put. Snaga ljepote Velebita snažila je njihove zamisli i motivska ostvarenja. Zaljubljenici u prirodu, planinari, izravnom snagom neponovljivih detalja, neposredno doživljenih, tražili su svoj izraz, tapiserijom ostaviti trag o sebi u podneblju i vremenu. Sklad boja i prirodnog materijala, koji su prije već morale dodirnuti nečije ruke i stvarati materijal, stavarati osnovu za novi izraz - umjetničku potrebu. Prvi put su svoje tapiserije tkane prirodnom vunom izložili prije više od 40 godina na istom mjestu, 1975. u Galeriji umjetnina. Ta posebnost razlikuje ih od drugih.
- Nismo niti u jednoj političkoj stranci i nitko nas ne shvaća preozbiljno. Ipak, sada kada su vlasništvo Narodnoga muzeja, možda ih konačno shvate!, pričao je ovaj slikar.
Govorio je Ivan i stvarao uz svoju strpljivu suprugu, a sada govore supruga i tapiserije, ulja na platnu, freske, ustrajan rad umjetnika, restauratora, profesora.
Oteti proždrljivim moljcima - vremenu nesklonom umjetnosti, podilaženju površnosti suvremenog potrošačkog življenja, možemo mijenjati svijest o cjeloživotnim nastojanjima tih običnih neobičnih osobnosti, netipičnih za svoju sredinu i vrijeme.
Sve što kažem pričam o smislu. Ta poniznost čvrsta životom utkana u umjetnost u Traženju izgubljene baštine. Nadahnut planinskim stazama i ljudima koji na bespućima naših planina napasaju stada a kojima nikada ni ime ne saznade. Ivan Tomljanović, (Tihobit za Dobrobit -Antun Travirka), ostaje i jest neizostavna kockica kulturnoga trajanja umjetničkoga mozaika, ne samo Hrvatske, već njen doprinos umjetničkome mozaiku Svijeta.

Nikola Šimić Tonin
Zadarski list – Online izdanje, 21. sijećnja 2017.

Klub Prozor: ALEKSANDAR BLAŽEVIĆ (19.01.2017)

Poezin Party - 29. januar u Poletu

​

Svakog meseca predstavnici organizacije Poezin održavaju poetske žurke "Poezin Party" na kojima pesnici i pesnikinje čitaju (izvode) svoju poeziju. Svi zainteresovani mogu se prijaviti na stalni konkurs Poezina za nastup na poetskoj sceni. Komisija dva dana pre događaja, bira 12 učesnika programa za nastup na "Poezin Party" u klubu Polet. Izabrani učesnici programa na događaju predstavljaju isključivo sebe i čitaju (izvode) poeziju koju su sami napisali i poslali na stalni konkurs Poezina.

Način slanja prijava je sledeći:

- zainteresovane osobe šalju svoje prijave u Word dokumentu na mejl:kontakt@poezin.net ,

- prijava mora da sadrži: kratku biografiju, kontakt telefon, fotografiju i dve pesme (nepotpune prijave neće biti prihvaćene),

- priče se ne čitaju na događaju, već isključivo pesme. Pesma tokom izvođenja (čitanja) ne sme da bude duža od 3-4 minuta na sceni,

- kantautori (muzičari) šalju pored biografije, kontakt telefona, fotografije, takođe i link ka video zapisu, na kome se može pogledati njihov muzički nastup,

- konkurs se zatvara dva dana pre događaja. Rezultati konkursa objavljuju se dva dana pre događaja, na FB strani i grupi Poezina, a učesnici programa se detaljno obaveštavaju o događaju mejlom.

* NAPOMENA: pesme nisu tematski određene.

Link događaja na FB: 

https://www.facebook.com/events/416180238723959/

Ulaz slobodan.
Dobro došli.

Pesma "Gasio sam mrak" benda Dža ili Bu proglašena za hit godine

Slušaoci radio Beograda 202 su izabrali hit 2016. godine! To je pesma "Gasio sam mrak" benda Dža ili Bu, singl sa njihovog novog albuma "Sedma sila" u izdanju Mascom Recordsa.

Jedan od najuspešnijih rock'n'roll bendova na našim prostorima ove godine proslavlja 30 godina rada, a momci su proslavljanje započeli vrlo uspešno! U oktobru prošle godine su objavili novi album pod nazivom "Sedma sila" koji je njihova publika sa oduševljenjem prihvatila, a u isto vreme su započeli i regionalnu turneju koju nastavljaju i u 2017. godini! Pored toga, lepa vest je i da je publika jedne od najslušanijih beogradskih radio stanica -  Radio Beograda 202 izabrala njihovu pesmu "Gasio sam mrak" za hit godine!

Podudarilo se da je bend ovim povodom imao i poklon za svoju publiku - novi spot za pesmu "Globalni građanin".

Novi album "Sedma sila" možete pronaći u Mascom Store radnji u Čumićevom sokačetu ili na www.mascomstore.rs

Slađana Milošević uživo u "Tri boje zvuka"

Dobar zvuk daleko se čuje! Spremite se da u novoj emisiji "Tri boje zvuka" osetite eksploziju dobrog rock and roll zvuka.

Najistrajnija diva domaćeg rokenrola Aleksandra Slađana Milošević obeležava 40 godina od izlaska singla "Au, au" i od početka vrlo uzbudljive karijere. Uvek smela i drugačija, ona je konstantno diktirala stil i pomerala granice, što ce prikazati i ovog puta u emisiji "Tri boje zvuka" Radio televizije Srbije. Gledaoci ce imati priliku da čuju neke od njenih najvećih hitova.

Premijera emisije zakazana je za utorak, 17  januar od 21.50 na Drugom programu RTS-a, repriza u nedelju od 23.40 na Prvom programu RTS-a.

Urednik emisije "Tri boje zvuka" je Jelena Vlahović, reditelj Milodrag Kolarić,  voditelj Bojan Perić.

Najava:

Čas anatomije is over

Kosana Lupu (Facebook)

Kao diskutuju mi tu nešto o romanima u najužem izboru za Nina, u nekoj emisijici nedajbožepretencioznijeg naziva "Čas anatomije" (valjda zato što su gosti okruženi nekim rekvizitima-molekulima u studiju - pa to sve upućuje na nauku, seciranje, izricanje nekih sudova) a na pamet im ne pada da neki odlomak tih istih romana pročitaju ili nedajbože krenu u te iste romane, da se zaista njima bave, valjda prestravljeni da bi gledateljstvo brže bolje promenilo kanal, a onda jedna knj. kritičarka iz "ankete" izjavljuje: 

 

"Kriterijum dodeljivanja nagrade je IZVRSNOST, pa prema tome, ove godine i ne treba da se dodeli, jer kriterijum izvrsnosti, s neba pao, nije zadovoljen."

Ivana Dimić dobitnik 63. NIN-ove nagrade za roman godine.

Novi optimizam u Beogradu

Održana tribina u Pančevu “Prava građana u Srbiji - na papiru i u stvarnosti”

"PRAVA GRAĐANA U SRBIJI – NA PAPIRU I U STVARNOSTI"

U sklopu obeležavanja deset godina rada institucije Zaštitnika građana „Novi optimizam“ i „Građanska akcija Pančevo“ organizovali su tribinu “Prava građana u Srbiji - na papiru i u stvarnosti” . Tribina je održana 12. januara u klubu „Cafe Coupe“ u Pančevu. Učesnici su bili Saša Janković, zaštitnik građana, Nadežda Milenković, kreativna direktorka i kolumnistkinja, Teofil Pančić, kolumnista, kritičar, pisac, dok je moderirao Nenad Živković, novinar.

Središnja tema bio je nesklad između garantovanih prava i onih sa kojima se susrećemo u svakodnevnom zivotu, kao i propust državnih organa i institucija koji govore u prilog ovoj tezi. Reči je bilo i o društevenim i političkim prilikama u kojima i najveći broj običnih građana Srbije oseća ozbiljnu ugroženost svojih ljudskih prava. Od prava na lečenje, pravično suđenje, prava na objektivno informisanje, do političkih prava.

Kroz navođenje brojnih primera ugrožavanja prava građana Srbije izveden je i jednodušni zaključak da se građani kao nosioci suvereniteta moraju aktivirati, oglašavati, organizovati i solidarno nastuputi u odbrani svojih prava. Kako je u nekoliko navrata tokom tribine Janković naglasio, on nema rezervnu zemlju i rešio je da učini sve što može kako bi Srbija imala državne organe koji poštuju zakone i prava građana.

„Građani očekuju odgovornost, efikasnost, zakonitost i pravilnost u radu organa javne vlasti, jer ljudska prava ne smeju ostati samo na papiru“ poručio je Saša Janković. Takođe je rekao da „ljudi postaju sve zainteresovaniji i shvataju da ljudska prava nisu apstrakcija, već da se radi o kvalitetu života i elementarnom dostojanstvu, koje im pripada. Sa druge srane, ako sami građani nisu spremni da brane ono što piše u Ustavu, da su oni nosioci suverenosti, nema tog zaštitnika građana, novinara, niti civilnih organizacija koje će to moći da urade“.

Razgovori u knjižari - Lamija Begagić (Dom omladine, 17.01.)

RAZGOVORI U KNJIŽARI - Lamija Begagić 

Sarajevska prozaistkinja, novinarka i urednica Lamija Begagić predstaviće svoj novi roman "U zoni" u holu Doma omladine, u utorak 17. januara od 19h. 

Učestvuju: Lamija Begagić (Sarajevo) i Dejan Ilić (Fabrika knjiga, Beograd)

Moderatori: Bojan Marjanović i Tijana Spasić

Januarski "Razgovori u knjižari" dovode nam u goste sarajevsku prozaistkinju, novinarku i urednicu Lamiju Begagić, sa kojom ćemo govoriti o njenom dugo očekivanom debitantskom romanu "U zoni", upravo objavljenom u izdanju beogradske Fabrike knjiga.

Nije tačno da sve srećne porodice liče jedna na drugu, jer je porodica iz romana "U zoni" srećna na jedan poseban način – objašnjava izdavač u propratnom tekstu, dodajući da reč "porodica" tek delimično ima veze sa krvnim srodstvom, od koga je, za njene članice, daleko važnija uzajamna bliskost. Nakon antologijske priče "Put u out", reč je o još jednom prikazu ljubavne veze između dve devojke, koji je ovaj put razrađen u velikoj formi. Motiv lezbejske ljubavi kao oblika života na margini autorka uvezuje sa iskustvom odrastanja u maloj sredini, dalekoj od svih centara, bavljenjem rodno netipičnim sportom, koji je uz to i po sebi marginalan (stoni tenis), te privrženošću životinjama. U najvećem delu romana dobijamo pogled iznutra, kroz pripovedanje o usponima i padovima jedne dugogodišnje ljubavne veze, dok su tek odabrani momenti ostavljeni za teme kao što su autovanje pred porodicom, ili strah od mudžahedina u posleratnoj Zenici. Srećan kraj koji autorka podaruje svojim junakinjama nada je u mogućnost promene, i osvajanja slobode izbora u sopstvenom okruženju. 

Lamija Begagić (Zenica, 1980.) diplomirala je južnoslavenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Autorka je dve zbirke kratkih priča: "Godišnjica mature" (Rende, 2005.) i "Jednosmjerno" (Fabrika knjiga, 2010.), te priručnika "Furam feminizam" namenjenog devojčicama u osnovnim školama, u koautorstvu s Marinom Veličković (Sarajevo, 2016.). Urednica je i pokretačica magazina za predškolce i prvake "Kolibrić", kao i članica redakcije magazina za pravednije obrazovanje "Školegijum". Aktivno piše i za nekoliko časopisa i portala u regiji: Urban Magazin, Vox Feminae, lgbti.ba…Za svoj književni rad dobila je nekolicinu priznanja i nagrada, među kojima i nagradu Fondacije "Farah Tahirbegović". Živi i piše na relaciji Sarajevo–Bratislava.

NIN-ova nanogica: Neprikosnoveni žiri

Dejan Simonović

Bog blagi na nebesima mi je svedok da nisam želeo da se dalje bavim NIN-ovom nanogicom. Ima toliko važnijih tema od ove propale nagrade i njenog žalosnog žirija. A i previše je sve to predvidivo. 

Uostalom, nema tu šta da se doda. U ponedeljak će proglasiti roman kome je rezervisana nagrada čim je objavljen. I u Politikinom Kulturnom podvarku je tom romanu, pred ninovanje, objavljen prigodan prikaz-reklama, zgodno se namestilo, nema šta.

Htedoh, dakle, da se manem ove nanogičaste zanimacije kad, ne lezi vraže, u subotnjem Politikinom Kulturnom podvarku saznah da je članica žirija NIN-ove nanogice proglasila ovo (para)književno telašce – neprikosnovenim.
Eto ti ga na, žiri NIN-ove nanogice – nepriksonoven.
Podiđe me i neki strah kad to videh, zazvuča mi, nekako, vučićevski.
Iz čisto humanih razloga, a i za njeno vlastito dobro, poželeh, ipak, da drugarici članici pojasnim osnovnu stvar.
Žiriranje je javna delatnost, ne privatni poslić članova žirija. Kao svaka javna delatnost, podložno je javnom sudu, uključujući osporavanja.
Dakle, u javnoj sferi nema ničeg – neprikosnovenog. Sve je stvar razmatranja i rasprave.
Drugarica članica nas takođe obaveštava da o svakoj knjizi nanogičasti žiri naširoko i argumentovano raspravlja. Baš lepo. Još samo da nam tu svoju tvrdnju potkrepi nečim konkretnim. Da čujemo, na primer, audio zapise sa sastanaka žirija. Ili da pročitamo stenograme. Pa odmerimo, procenimo argumentaciju. Možda nešto i naučimo od ovih mudrih znalaca-poletaraca.
Ili je žiriju bilo draže da za sobom ne ostavlja tragove?
Drugarica članica je, sa svadljivom umišljenošću, za Politikin Kulturni podvarak nadrobila još dosta toga ali nemam ni vremena ni volje da se svime time bavim.
Umišljenost je pokazatelj slabosti, arogancija ukazuje na nedostatak argumenata. Sve su to odavno i dobro poznate stvari.

Strmoglav

Dobroslav Petričević

 

Meša Selimović je pisao o vododijelnici koja dolazi sa četrdesetim godinama. Vrijeme kada je čovjek dovoljno mlad da ima želje i dovoljno star da ne može da te želje ostvari. To je vrijeme u kome se prestaje saznavati i otkrivati "šta čovjek sve može", vrijeme u kome se polako ali sigurna počinje shvatati "šta sve ne može". Vrijeme kada slabi vid, refleksi, ambicije, želje.... Stagnacija koje traje narednih desetak, petnaest godina.
Da je veliki Meša nastavio pratiti životnu putanju, vjerujem da bi došao do dobi koji bi nazvao STRMOGLAV.
Strmoglav je period kada se naglo i bez najave desi veliki udar na naš život. Često su to stvarni zdravstveni udari, traume zbog gubitaka najdražih, velike promjene u radnoj sposobnosti, socijalnom statusu....sudbina uvijek pronađe "dobar razlog".
Razlog i nije toliko bitan. Strmoglav čeka svakoga u jednom periodu života. Poslije toga dana ništa više nije isto. Sve veze sa dotadašnjim životom se ruše i ostaju samo sječanja na nekadašnji život.
Dobro je imati sadržajan život do strmoglava. Na vrijeme ostvariti svoje ciljeve, ispuniti želje. Ostaviti trag svog postojanja. Nije važno koliko je ko živio. Važno je koliko će trajati trag i sjećanje na život.
Strnoglav nas sve čeka. Dobro je dočekati ga sa osmijehom.

Hitna pomoć Kolarcu – novac od opštinskog „pežoa 607”

Predsednik opštine Stari grad Marko Bastać, posle vesti da Zadužbini Ilije M. Kolarca preti katanac, odlučio je da na licitaciju stavi službeni automobil „pežo 607” i da sav novac koji stigne od prodaje osmogodišnjeg četvorotočkaša uplati na račun Kolarčevog univerziteta.

NIN-ova nanogica: Kovači lažnog novca

Dejan Simonović

Evo meni i moje najdraže NIN-ove nanogice. Dogurlo se i do najužeg izbora, svaka čast i čest.
Što se žiriranja tiče, ima onaj Židov roman, zove se „Kovači lažnog novca“. Toliko o tome, ne vredi trošiti reči, stvar je beznadežna.
U najužem izboru, književno je svakako najubedljiviji Matijevićev roman.
Izguran je, dalo se to predvideti, veoma dobro, na pojedinim mestima virtuozno napisan roman Svetlane Slapšak.
Kako književni kriterijumi ovde ne znače ama baš ništa, nanogica će pripasti, svi znamo kome, za uradak koji ne vredi pišljivog boba, da ne ponavljam ono što napisah u prethodnom nastavku ovog serijala: „NIN-ova nanogica: Kud plovi ovaj brod?“ (http://dejansimonovic.blogspot.rs/…/nin-ova-nanogica-kud-pl…)
Eto, rastanak se primakao. Još jedan krug i adio. Pomalo sam i setan, kao pred kraj ekskurzije. Ili kao pred kraj pripovesti. Taman sam se zbližio i zgotivio sa likovima ovog prikazanja, kad ono razlaz. Kako ću bez njih? Kako ću bez meni najmilijeg gazda Gabarita? Kako ću bez Glasao Sam Ništa Čito člana žirija i, ujedno, fudbalskog, lopta je okrugla, znalca?
Šta da se radi, moraću sebi da potražim drugu zabavu.

Poziv na tribinu “Prava građana u Srbiji - na papiru i u stvarnosti”

U sklopu obeležavanja deset godina rada institucije Zaštitnika građana, Saša Janković će posetiti Pančevo kako bi učestvovao na tribini “Prava građana u Srbiji - na papiru i u stvarnosti” koju organizuju „Građanska akcija Pančevo“ i „Novi optimizam“. Tribina će biti održana 12. januara u 19 h u klubu „Cafe Coupe“ u Pančevu, Braće Jovanovića 5.

Pored zaštitnika građana na tribini će učestvovati i Nadežda Milenković, kreativna direktorka i kolumnistkinja, Teofil Pančić, kolumnista, kritičar, pisac, dok će moderator biti Nenad Živković, novinar.

Učesnici tribine odgovaraće na pitanja građana, i govoriće o neskladu između garantovanih prava i onih sa kojima se susrećemo u svakodnevnom zivotu, kao i propustima državnih organa i institucija koji govore u prilog ovoj tezi.

O organizatorima:

​„Građanska akcija Pančevo“ je nevladina organizacija osnovana marta 2001. godine. Njene aktivnosti na promociji ljudskih prava, negovanju kulture mira i nenasilja, razvoju tolerancije prema drugom i drugačijem i različitostima, afirmaciji vrednosti građanskog društva, suočavanju sa nedavnom ratnom prošlošću i podizanju nivoa kvaliteta života građana Pančeva i okoline primetne su u lokalnoj zajednici, i prepoznatljive u NVO sektoru u čitavoj Srbiji i regionu.

Pokret „Novi optimizam" nastao je iz aktivističkog delovanja ljudi okupljenih oko zrenjaninskog „Zelenog Zvona", pozorišnog kluba i svojevrsnog nezavisnog kulturnog centra (1991-2016). Kao zvanična organizacija, Pokret deluje od 2004. na teritoriji Vojvodine, Srbije i regiona. U Proglasu izdatom u godini osnivanja istaknuto je da „Novi optimizam" okuplja umetnike, naučnike, preduzetnike, pronalazače i druge izuzetne pojedince, sa ciljem da ih kao dobar primer predstavi najširoj javnosti. Novi optimisti su ljudi koji zagovaraju pravo na različitost, javno se suprotstavljaju ksenofobiji, provincijalizmu i „ideologiji prosečnosti", podstiču kritičko mišljenje i njegovo javno ispoljavanje. „Novi optimizam“ nalazi se na adresi „Medija centra“, Terazije 3, Beograd.

Konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina

Somborski književni festival i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru raspisuju konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Konkurs je namenjen autorima sa jednim izdanjem iza sebe, a njegov cilj je da pomogne piscima mlađe generacije da prevaziđu tzv. problem druge knjige.

Uslovi konkursa:
• Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa jednom objavljenom knjigom.
• Jedan autor može poslati više od jednog rukopisa.
• Konkurs je otvoren do 15.02.2017.
• Žiri u sastavu Branislav Živanović, Dušan Vejnović i Tamara B. Krstić objaviće rezultate do 15.03.2017.
• Nagrada se sastoji iz štampanja nagrađenog rukopisa.
• Nagrada će biti uručena tokom Somborskog književnog festivala u maju 2017.
• Autor izabranog rukopisa biće lično obavešten.
• Ime pobednika konkursa biće objavljeno na sajtu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i u relevantnim štampanim i elektronskim medijima.

Uputstvo za slanje rukopisa:
• U razmatranje za nagradu ulaze rukopisi bez obzira na žanrovsku određenost (proza, poezija, drama, esej, kritika, književnost za decu, poližanrovska dela).
• Rukopisi se šalju elektronski na adresu somborkf@gmail.com do 15.02.2017.
• Potrebno je poslati dva dokumenta: rukopis potpisan šifrom i razrešenje šifre.
• U razrešenje šifre je potrebno uključiti sledeće podatke:
o Ime i prezime autora
o Kraću biografiju
o Kontakt autora
o Kratak opis, kritiku ili recenziju prve knjige
• Rukopis koji se šalje na konkurs mora biti potpisan šifrom i predstavljati originalno autorsko delo na srpskom jeziku, dok delovi rukopisa mogu biti ranije objavljeni.
• Žiri neće uzeti u razmatranje rukopise koji ne budu ispunili uslove konkursa.

BOX SET DEL ARNO BENDA "IGRAJ DOK TE NE SRUŠE" U PRETPRODAJI

Del Arno Band, najpoznatiji rege bend na Balkanu ove godine proslavlja prvih 30 godina rada, a tim povodom su rešili da obraduju svoju publiku objavljivanjem Box Set izdanja "Igraj dok te ne sruše" za izdavačku kuću Mascom Records.

Prethodnog vikenda, Del Arno bend je održao sjajan koncert pred prepunom salom Amerikana u Domu omladine, a njihova proslava prvih 30 godina se i dalje nastavlja! Box set izdanje "Igraj dok te ne sruše - 30 godina" sadrži pet albuma, koje će svi poštovaoci ovog benda želeti da imaju u svojoj muzičkoj kolekciji.

- Box set je odgovor na proslavu jubileja, ali i na brojne opaske naših poštovaoca koji su nam javljali da je do naših izdanja teško doći. Sadrži četiri naša autorska albuma i peti cd, sa duetima, obradama... Tu će se naći i priličan broj neobjavljenih snimaka, a uz to ide i knjižica sa fotografijama iz porodičnih albuma, kao i prigodni tekstovi ljudi čiju rok misao izuzetno poštujem, a to su Aleksandar Žikić, Dragan Kremer, Petar Janjatović, Dragan Ambrozić i mladi rok novinar iz Novog Sada Nenad Pekez, izjavio je Jovan Matić u intervjuu za Politiku.

Samo u pretprodaji, Box set možete poručiti na Mascom Store web shopu, a promotivna cena izdanja u pretprodaji je 1799.00 dinara.
Dostava je besplatna za celu Srbiju!

Poručite svoj primerak ovde

Komentari - Jedanaest dela u užem izboru za NIN-ov roman godine

Pročitao sam Matijevićevu knjigu "Susret pod neobičnim okolnostima". Podstakao me odgledani TV intervju sa njim. Ipak, utisak je jako bled. Možda je očekivanje od dobitnika NIN-ove nagrade bilo preveliko...

 (Higsov bozon, 6. januar 2017 08:51)

 Meni je znacaj nagrade prilicno okrnjen, jos od kad je nije dobila Mirjana Novakovic za roman "Strah i njegov sluga".
(BOTinator, 5. januar 2017 21:33)

Sveta je dobio NINovu nagradu za "Fama o biciklistima"?
(striza, 5. januar 2017 18:41) 

Nek Basara osvoji sve buduce NIN-ove nagrade. Koliko je Basara dobar pisac, toliko je NIN-ova nagrada znacajna.
(aco, 5. januar 2017 18:24)

 Hvala Bogu, nigde iznenađenja. Sve poznata i prepoznatljiva imena. Nije žiri naivan da stvarno čita knjige.
(Teledirigovana kultura, 5. januar 2017 17:13)

Preminula poznata balerina Zoja Begoli

 

Zoja Begoli, nekadašnja prva solistkinja, a potom i repetitor Narodnog pozorišta u Beogradu, preminula je 2. januara posle duge i teške bolesti, u 68. godini.

Završila je baletsku školu „Lujo Davičo“ 1965. kao jedna od najboljih učenica. Posle dvogodišnjeg usavršavanja u Lenjingradu u čuvenoj Akademiji „A.J. Vaganova“, kao stipendista Narodnog pozorišta, vraća se u Beograd 1967.godine.

Uži izbor za NIN-ovu nagradu

NIN-ov žiri za nagradu za najbolji roman 2016. godine odabrao je u uži izbor 11 naslova, a među autorima su i višestruki učesnici trke za to književno priznanje, ali i debitanti, čije se teme kreću od Španskog građanskog rata do lјubavi, smrti, devedesetih, besparice, tranzicije...

Preminuo dramski pisac Ivo Brešan

U Šibeniku je u 81. godini preminuo profesor Ivo Brešan, jedan od najpopularnijih dramskih pisaca u Hrvatskoj. Rođen je u Vodicama 27. maja 1936., a u Šibeniku je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je slavistiku i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Dalje nećeš moći!

Dejan  Simonović (FACEBOOK)

Nisam hteo danas o NIN-ovoj nanogici, čisto mi ljudski dođe žao članova žirija što se po ovako lepom vremenu bave tako mračnim poslom. Ali, šta da radim kad su mi zabavniji od Vremena sporta i razonode, dođu mi kao nekakav Monti Pajton skeč. Dovoljno je da pomislih na njih pa da počnem da se smejem kao lud na brašno.

Još mi je žalije onih četrdeset književnih mučenika (gde nađoše baš četrdeset a ne, recimo, trideset devet ili četvrdeset jedan, da se to neko u žiriju nije zajebavao) što sa zebnjom u srcu očekuju hoće li ih pripustiti dalje ili će im uzviknuti: "Dalje nećeš moći!"

Većina NIN-onadežnih neće preživeti ovaj likvidacioni krug. Biće pošteđeno deset do jedanaest žiriju najbližih, kao što je već najavio član ovog telašca koji se, istina, ni sam ne seća kada je poslednji put pročitao neku knjigu, ali mu to ni najmanje ne smeta da o nedavno objavljenim romanima sudi.

NIN-ov žiri je tradicionalno u zasedi (da ne kažem sačekuši) ponedeljkom. Ako ne pomere za sutra zbog praznika, odstrel će biti obavljen danas. Po mešanom principu:

- tog mi ne diraj, taj je moj,

- ovog ne bi bilo pametno likvidirati prerano,

- i en-den-dinu-savarakatinu-savaraka-tika-taka, trif-traf-truf, elem-belem-buf.

Streljačkim vodom će komandovati Gabarit lično,