BIA saslušala pripadnika Anarhosindikalističke inicijative

Tokom današnjeg dana službenici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) priveli su na saslušanje u svojim prostorijama na Novom Beogradu člana Anarhosindikalističke inicijative (ASI), R. T.

Kao povod za saslušanje, našem članu su navedene navodne sumnje izvora BIA o umešanosti pripadnika ASI u postavljanje kutija sa životinjskim izmetom ispred zgrada Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, Ministarstva kulture i informisanja i različitih ministarstava u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Naš pripadnik je negirao bilo kakvu umešanost Anarhosindikalističke inicijative i njenih članova u ovaj incident, ukazujući da su metode našeg delovanja pre svega orijentisane na radikalizovanje radničkih borbi, organizovanje štrajkova, protesta i blokada, a ne organizovanje umetničkih performansa. Takođe, pripadnike

BIA su interesovale informacije vezane za delovanje naše sindikalne konfederacije, regionalno organizovanje radikalnih radničkih aktivista, kao i Međunarodno udruženje radnika i radnica – sindikalnu internacionalu kojoj ASI pripada već više od 10 godina. Naš član je odbio da službenicima BIA da bilo koje ime, ili pruži bilo kakve informacije koje nisu javno dostupne o aktivistima, organizacijama, grupama ili pokretima za koje su službenici BIA pokazali interesovanje.

Namera nam je da saopštenjem obavestimo javnost o ovim dešavanjima iz više razloga – prvi je želja da izbegnemo ulogu žrtvenog jarca usled činjenice da su naši članovi ranije već bili izloženi represiji i  procesuirani u montiranim sudskim procesima koji su imali neke slične karakteristike sa slučajem koji je navodno bio povod ovog saslušanja člana ASI; drugi razlog je poznata praksa obaveštajnih službi da iskoriste komunikaciju sa pojedincima kako bi pokušali da, u pogodnom trenutku, u javnosti tu komunikaciju predstave kao neku vrstu saradnje inkriminisanih osoba sa službom.

Mi u Anarhosindikalističkoj inicijativi znamo da je javnost jedina i najbolja odbrana od represije sistema, i u tom kontekstu želimo da je obavestimo u potpunosti o svim kontaktima koje sa represivnim aparatom imaju naši aktivisti. Takođe, za kraj, još jednom želimo da podvučemo da pripadnici Anarhosindikalističke inicijative nemaju nikakve veze sa postavljanjem kutija ispred državnih institucija.

Generalni sekretarijat Anarhosindikalističke inicijative

Sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica

Inicijativa Nišville jazz festivala Ulice Miše Blama u Nišu, Beogradu, Zagrebu..

Nišville jazz festival podneo je zvaničan predlog Komisiji za imenovanje ulica i trgova Grada Niša, da jedna ulica u Nišu ponese ime prošle godine preminulog Miše Blama - jednog od najistaknutijih džez muzičara ne samo u Srbije, već i u celom regionu, pa i svetskim okvirima.
Nišville poziva i direktore beogradskog, novosadskog i kraljevačkog džez festivala – da u svojim gradovima pokrenu istu inicijativu zbog nemerljivog doprinosa koji je Miša Blam dao nastanku tih festivala.
Direktor Nišville jazz festivala Ivan Blagojević kaže da će uputiti poziv i džez poslenicima drugih gradova sa ex Yu prostora u kojima je radio i stvarao Miša Blam, pre svega Zagreba - da jedna ulica u tom gradu ponese ime Miše Blama  - ukoliko je moguće, u neposrednoj blizini ulice Boška Petrovića – velikog Mišinog džez saborca i prijatelja kome se Zagreb nedavno dostojno odužio nazvavši jednu ulicu njegovog imenom.
U obrazloženju koje je Nišville podneo  Komisiji za imenovanje ulica i trgova Grada Niša, između ostalog stoji da je Miša Blam dao nemerljiv doprinos razvoju džeza u Srbiji ali i u Nišu – još od prvih izdanja džez festivala u Nišu osamdesetih godina prošlog veka pa sve do prošle godine. Mihailo Blam je na Nišvilu bio i učesnik – muzičar, kompozitor, voditelj tribina i programa, predavač na radionicama, a 2010. godine je dobio nagradu za životno delo koju Nišville dodeljuje najistaknutijim džezerima sa ovih prostora.
Miša Blam je, i tokom svojih boravaka u Nišu, ali i bilo gde da se zatekao na planeti - uvek bio na raspologanju za razgovor kako kolegama, tako mladim muzičarima i što je najvažnije – publici, pa nije preterano reći da je svaki trenutak njegovog života koji je proveo van svog doma – bila promocija džeza i kulture u najboljem smislu reči. Miša Blam je bio čovek velike intelektualne širine i kosmopolita koji je, s obzirom na svoje umetničke kvalitete, mogao da živi bilo gde u svetu. On i jeste živeo i radio na različitim meridijanima i bio najbolji ambasador svoje domovine, ali je uvek osećao potrebu da se vrati u Srbiju i uradi još nešto za promociju  pravih kulturnih vrednosti. Višedecenisjki rad na prikupljanju predmeta i dokumentacije, Miša Blam je par godina pre smrti krunisao prvom postavkom „Muzeja Džeza u Srbiji“, a autor je i knjige „Džez u Srbiji 1927 - 1944“ u kojoj je objedinio istorigrafske podatke vezane za početke džeza na ovim prostorima. Dobitnik je mnogih priznanja, a uredbom Vlade Srbije dobitnik je posebnog priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi Srbije.

D. PETRIČIĆ: Napredno

(izvor - POLITIKA)

Mislim, dakle prijava...

Danas su aktivistima inicijative Ne da(vi)mo Beograd napisane prijave za deljenje glasila koje se bavi spornim aspektima projekta Beograd na vodi.

Iako se nadležno odeljenje opštine Palilula proglasilo nenadležnim za izdavanje dozvole za deljenje materijala a policija odobrila skup, komunalna inspekcija je privela troje ljudi koji su delili novine, novinarku koja je bila na zadatku i prolaznika koji je zastao da pozdravi prijatelja. Prijave su napisane za “deljenje novina” a kako nam je rečeno, građani nemaju pravo da iskazuju svoje mišljenje na taj način.

Dok država nelegalno postavlja jarbole, bilborde i kafane koji promovišu privatni komercijalni projekat, građani nemaju prava na javno mišljenje. Uskoro će početi i sa zatvaranjem parkova jer im građani ne trebaju ni na ulici. Vlastima u ovoj državi građani generalno smetaju. Nacionalni značaj i javni interes ovde nemaju nikakve veze sa potrebama i željama građana već su proizvod mutnih dilova i privatnih interesa političkih i ekonomskih elita.

Nas ovo neće omesti u daljoj distribuciji novina i insistiranju da se o razvoju grada i društva razgovara argumentovano i javno. Dosadašnje reakcije građana na naše glasilo su ohrabrujuće i dolaze sa svih strana. Koliko god se trudili, ne mogu zabraniti ljudima da misle!

Glasilo Ne da(vi)mo Beograd od danas možete preuzeti i online:

https://nedavimobeograd.files.wordpress.com/2015/03/ne_davimo_beograd_1.pdf

Konkurs Poezina za nastup pesnika i kantautora u klubu Casa Garcia

Udruženje građana POEZIN raspisuje konkurs za nastup pesnika i kantautora u španskom baru Casa Garcia (Kraljevića Marka 19, Beograd). Nastup je planiran za 5. april, nedelja od 20h.

Komisija će izabrati 12 učesnika programa za nastup na Poezin događaju u španskom baru Casa Garcia, koji će predstaviti sebe i svoju poeziju.

Komisija u sastavu: Dragoslava Barzut (predsednica komisije), Siniša Stojanović (član komisije) i Milan Mijatović (član komisije), pregledaće pristigle prijave i odabraće 12 učesnika programa.

Način slanja prijava za konkurs Poezina za nastup u španskom baru Casa Garcia je sledeći:

- zainteresovane osobe šalju svoje prijave u Word dokumentu na mejl kontakt@poezin.net ,

- prijava mora da sadrži: kratku biografiju, kontakt telefon, fotografiju i dve pesme (nepotpune prijave neće biti prihvaćene),

- kantautori (muzičari) šalju pored biografije, kontakt telefona, fotografije, takođe i link ka video zapisu, na kome se može pogledati njihov muzički nastup,

- konkurs traje do 2. aprila, nakon toga pristigli materijal neće biti uzet u razmatranje.

* NAPOMENA: pesme nisu tematski određene.

Emitovana epizoda hrvatske serije CRNO BIJELI SVET u kojoj ključnu ulogu igra Slađana Milošević

Emitovana je peta epizoda hrvatske TV serije CRNO BIJELI SVIJET na prvom programu HRT u kojoj je centralna priča i ključno mesto pripalo Slađani Milošević. Njen lik dočarava domaća glumica Jelena Gavrilović. Najgledanija epizoda pomenute serije naišla je na velike simpatije i oduševljenje kod hrvatske publike, ostaje da vidimo kakav će odjek i komentare izazvati kod publike u Srbiji. Jednu od glavnih uloga u serijalu sjajna Anica Dobra, a sama Slađana igra cameo ulogu na kraju pete epizode.

Siže 5. epizode: 

Unin sastav je dobio priliku da za Dan mladosti nastupi na koncertu mladih sastava iz cele zemlje u beogradskom SKC-u. U Beograd  ih, u kombiju pozajmljenom u preduzeću, vozi Jura, a s Jagodom su, u drugom autu, u Beograd krenuli Žac i Nenad koji žele gledati susret Crvene zvezde i Dinama u finalu fudbalskog  kupa. U isto vreme u Beograd stiže i Kipo koji je završio služenje vojnog roka te na "proputovanju" želi napraviti intervju s novom domaćom rock zvezdom, Slađanom Milošević. U pomoć mu, zahvaljujući malom lukavstvu (uredniku je najavio prilog o kolonama ispred Kuće cveća) stiže i Žungul, no njihovo "druženje" sa Slađanom završava se u grotesknom stilu, baš kao i epizoda u SKC-u gde Una i prijatelji susreću neke od budućih zvezda novog talasa.


Uloge:  Filip Riđički (Kipo), Slavko Sobin (Žungul), Jelena Miholjević (Ksenija), Franjo Kuhar (Dominik), Sreten Mokrović (Jura), Anica Dobra (Jagoda), Karlo Maloča (Žac), Kaja Šišmanović (Una), Elizabeta Kukić (Dunja) i drugi.

Scenario:  Igor Mirković

Autor:  Goran Kulenović

Reditelj:  Igor Mirković

Producent:  Ivan Maloča

Produkcija:  Interfilm za HRT

Urednik:  Hrvoje Ivanković

PRIJAVITE SE NA 18. FAKI!

18. FAKI – Festival alternativnog kazališnog izričaja, održava se ove godine od 26.05. do 30.05.2015. u prostorima bivše tvornice Medike u Pierottijevoj 11. FAKI kao festival alternativnog teatra, uličnog teatra, performansa, off i low budget teatra, afirmira ideju o teatru kao kolektivnoj, inkluzivnoj umjetnosti koja oživljuje i postaje čimbena za zajednicu tek u sprezi s njom, kad okuplja i integrira cijeli lokalitet kao potencijalnu publiku pod zajednički progresivni i kreativni nazivnik.

Stoga su tema ovogodišnjeg festivala  DIY kolektivi - niskobudžetni kolektivi koji svoju produkciju vežu uz nezavisne centre, okupirane prostore i skvotove. FAKI istražuje potencijal interferiranja sa zajednicom spregom maksimalnih uzajamnih mogućnosti te upotrebom maksimalne količine različitih umjetničkih strategija, inicijativa, formi, radnih metoda i predstavljačkih sistema. Smisao i cilj leže u pokušaju iznalaženja operativnih modusa kolaborativne prakse koji bi omogućili kvalitetan razvoj jedinstvenog, profiliranog i učinkovitog diskursa između umjetnika i zajednice, baziranog na uvijek većem stupnju uključivanja putem svih aspekata osobne, društvene, kulturne i političke jedinstvenosti.

U stalnoj smo potrazi za djelotvornom, alternativnom strategijom koja bi mogla posredovati i balansirati sve grupne dinamike jedne zajednice, koju u njenoj biti shvaćamo kao živi i promjenjivi organizam, koji traži nove alate i operativne sisteme, takoreći svake sezone. Poput teatra, i zajednicu ovdje shvaćamo sa stanovišta teorije liminalne i krizne situacije, drugim riječima - pitanjima zajednice pristupamo radikalno, jer mislimo da ćemo joj se tako bolje predati.

Radikalna, ekstremna vizura koja promatra zajednicu iz krizne perspektive želi objektivizirati praktičnu i svrhovitu ulogu umjetnosti unutar zajednice tako što kontinuirano radikalizira, naglašava te rasvjetljava stvarne i indikativne potrebe zajednice i svega što znamo ili mislimo da bi uloga umjetnika u zajednici trebala biti. Ključni umjetnički postupak ovdje leži u generiranju umjetničkog materijala iz interesnih točaka zajednice ne bi li u konačnici ostvario razmjenu osobnog i kolektivnog, privatnog i javnog znanja o ljudskoj psihologiji, putem istraživanja specifičnih lokalnih gesta i običaja s jedne strane te osobnih povijesti s druge, pokušavajući prepoznati i apstrahirati glavne emocionalne lomove i ponašanja, koja su manifestirana u kolektivnom mentalitetu, a koja naposljetku izvode nečiji identitet.

Pozivamo stoga sve samostalne autore, izvođače te kolektive, koji promišljaju ovu temu, da prijave svoja izvedbena istraživanja za sudjelovanje na 18. FAKI-ju posvećenom DIY kolektivima, bez ograničenja na rod, žanr i karakter djela, ali ipak s posebnim interesom za site-specific projekte. Site-specific kazalište je upotreba jezika koji otvoreno koristi svojstva, osobine i značenja koja se nalaze u/na tom određenom mjestu, bilo da je to krajolik, grad, zgrada ili soba. Ovaj oblik kazališta posebno naglašava slike, priče i događaje koji otkrivaju složene odnose između nas samih i našeg okruženja.

Lokacija: Autonomni kulturni centar Attack, Pierottijeva 11, 10 000 Zagreb
Vrijeme: 26.5.2015. - 30.5.205.

Naši prostori su opremljeni osnovnim tehničkim elementima (light, sound, projekcijsko platno i projektor, tehničari, ispicijent).

Za umjetnike koji žive van Zagreba FAKI pokriva putne troškove, smještaj i hranu.

Prijave su otvorene do 20.04.2015.

Ispunjene prijavnice, koje možete skinuti na http://www.attack.hr/faki/, slati na e-mail adresu fakizafaki@gmail.com.

Festival Alternativnog kazališnog izričaja organizira Autonomni kulturni centar Attack. Festival su financijski  podržali Ministarstvo kulture Republike Hrvatske, Grad Zagreb - Gradski ured za kulturu, obrazovanje i sport, zaklada Kultura nova i Nacionalna zaklada za razvoj civilnoga društva.

Srđan Srdić u Lajpcigu

Srpski književnik Srđan Srdić će od 13. do 15. marta 2015. godine biti gost Sajma knjiga u Lajpcigu.

Srdić će, zajedno s nemačkim piscem Marselom Bajerom i fotografkinjom Franciskom Vike učestvovati u razgovoru o Beogradu, a nastupiće i u tradicionalnom sajamskom programu Balkanska noć, posvećenom balkanskoj književnosti i muzici.

Gostovanje organizuju Ministarstvo kulture republike Srbije i mreža Traduki.

DOBITNIK NAGRADE BILJANA JOVANOVIĆ ZA 2014. GODINU OTO HORVAT ZA ROMAN „SABO JE STAO“

                Žiri u sastavu Tamara Krstić (predsednik), Srđan Srdić i Bojan Vasić odlučio je da nagradu „Biljana Jovanović“, za najbolje književno ostvarenje objavljeno u 2014. godini dodeli Otu Horvatu za roman „Sabo je stao“, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.

                Oto Horvat je posle sedam objavljenih knjiga pesama objavio roman koji je uspeo da zadrži ono najbolje iz njegovog pesničkog izraza. „Sabo je stao“ je roman bola, patnje i tišine ispisan  nad  zvukom da "nje" više nema. Preispitujući jezik Erosa i Tanatosa, kroz muziku, knjige, filmove i slike, Oto Horvat preispituje i identitet i slobodu pisca da u novom veku, poput Biljane Jovanović  u prošlom, postavi dušu "kao jedinicu svega" – stešnjenu, izgubljenu, zarobljenu, zapitanu nad porodičnim i društvenim odnosima, nad istorijom i stvarnošću sveta.

Pesničkom imaginacijom, jezikom lirike i osećajnosti, ovaj roman je i potraga za jednom biografijom, za jednom egzistencijom u susretu sa drugim, u susretu sa svetom, za  životom u ramu smrti.

Pesnik Oto Horvat je motiv "mrtve drage" preoblikovao u autentičnu, zgusnutu, nelinearnu, fragmentarnu prozu sećanja u kojoj se narativne perpsektive jednog izgubljenog i raspuklog ja približavaju pesničkom subjektu onoga koji doživljava i onoga koji posmatra svoj život sa strane.

                Roman „Sabo je stao“ dobio je dva glasa, dok je treći Srđana Srdića otišao romanu „Životinjsko carstvo“ Davida Albaharija. Informacija o datumu svečanog uručenja nagrade, koja se sastoji od plakete i novčanog iznosa, a koju dodeljuje Srpsko književno društvo u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, biće naknadno objavljena.

Slađana Milošević zvezda pete epizode velike hrvatske TV serije CRNO - BIJELI SVIJET

Slađana Milošević je ključni lik u petoj epizodi hrvatske TV serije CRNO BIJELI SVIJET o 80tim godinama, koja će se premijerno emitovati u ponedeljak 9. marta na HRT1, od 20 časova, sa reprizom sutradan od 15:30 časova. Njen lik dočarava domaća glumica Jelena Gavrilović. Jednu od glavnih uloga u serijalu sjajna Anica Dobra, a sama Slađana igra cameo ulogu na kraju pete epizode.

Size 5. epizode: Unin sastav je dobio priliku da za Dan mladosti nastupi na koncertu mladih sastava iz cele zemlje u beogradskom SKC-u. U Beograd  ih, u kombiju pozajmljenom u preduzeću, vozi Jura, a s Jagodom su, u drugom autu, u Beograd krenuli Žac i Nenad koji žele gledati susret Crvene zvezde i Dinama u finalu fudbalskog  kupa. U isto vreme u Beograd stiže i Kipo koji je završio služenje vojnog roka te na "proputovanju" želi napraviti intervju s novom domaćom rock zvezdom, Slađanom Milošević. U pomoć mu, zahvaljujući malom lukavstvu (uredniku je najavio prilog o kolonama ispred Kuće cveća) stiže i Žungul, no njihovo "druženje" sa Slađanom završava se u grotesknom stilu, baš kao i epizoda u SKC-u gde Una i prijatelji susreću neke od budućih zvezda novog talasa.

Slađana Milošević – Amsterdam 

https://www.youtube.com/watch?v=2AFZm-iNBLs

Uloge:  Filip Riđički (Kipo), Slavko Sobin (Žungul), Jelena Miholjević (Ksenija), Franjo Kuhar (Dominik), Sreten Mokrović (Jura), Anica Dobra (Jagoda), Karlo Maloča (Žac), Kaja Šišmanović (Una), Elizabeta Kukić (Dunja) i drugi.

Scenario:  Igor Mirković

Autor:  Goran Kulenović

Reditelj:  Igor Mirković

Producent:  Ivan Maloča

Produkcija:  Interfilm za HRT

Urednik:  Hrvoje Ivanković

Drugi Presingov konkurs za neobjavljenu knjigu proze ili poezije

Propozicije:

1. Na konkursu mogu učestvovati autori iz bivših jugoslovenskih republika koji pišu na srpsko-hrvatskom jeziku. Ostali autori uz original moraju poslati i prevod sa slovenačkog, makednoskog, mađarskog, albanskog ili drugog jezika koji je u opticaju na ovim prostorima.

2. Svaki autor može učestvovati sa jednom zbirkom kratkih priča ili pesama. Presing će finansirati štampanje knjige koja se izdvoji objektivnim kvalitetom, bilo da se radi o prozi ili poeziji.

4. Autoru čija zbirka priča/pesama bude štampana, pripašće 65 primeraka od ukupnog tiraža. Pobednički rad se neće honorisati.

5. Nema tematskih ograničenja.

4. Konkurs je otvoren do 31. marta 2015. Uži izbor će biti određen 5. aprila, a ime pobednika do 10. aprila 2015.

6. Rukopisi, potpisani punim imenom i prezimenom, mogu se slati isključivo putem e-maila: presing.konkurs@gmail.com

7. Formati za slanje: .doc ili .docx. Uz rukopis priložiti i kratku biografiju i broj mobilnog telefona.

http://www.presing.org/autor/drugi-presingov-konkurs-za-neobjavljenu-knjigu-proze-ili-poezije/

Očekujemo vaše rukopise!

LAST MINUTE: KONKURS GOLUB 2015

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru raspisuje konkurs za neobjavljen rukopis prve knjige. Nagrada pobedniku na konkursu je objavljivanje knjige, organizacija promocija nagrađene knjige i prezentacija/inicijacija autora u književno stvaralačke tokove sprovodeći programe predstavljanja knjige u Gradu Somboru i drugim gradovima.

Konkurs je namenjen autorima koji pišu na srpskom jeziku, starosti do 40 godina. Primaju se zbirke pesama, zbirke pripovedaka i romani. Jedan autor može poslati jedan rukopis. Mogu se slati radovi koji su učestvovali na prošlogodišnjem konkursu.

Rukopisi se šalju elektronskom poštom na konkursgolub@gmail.com u dva mejla. Prvi mejl treba da bude naslovljen nazivom dela i potpisan šifrom. Drugi mejl treba da bude naslovljen nazivom šifre i da sadrži ime i prezime, adresu, kontakt telefon, mejl i kratku biografiju. Radove slati u Word formatu, ne u PDF.

Konkurs je otvoren od 01. februara do 15. marta 2015. godine.

Rezultati će biti objavljeni do 1. juna na internet prezentaciji Gradske biblioteke Karlo Bijelicki - www.biblioso.org.rs, kao i na sajtovima  www.konkursiregiona.net i www.prozaonline.com. Odluku o nagradi donosi tročlani žiri u sastavu: Jovan Zivlak, predsednik, Nada Dušanić i Vladimir Jerković.