PROJEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA "GODINE KOJI SU POJELI lavovi...

::: BEOGRAD :::
Време
уторак, мај 3 · 7:00 по подне - 10:00 по подне
Место
CZKD, Bircaninova 21

Dokumentarni film “Godine koje su pojeli lavovi” delo je Bore Kontića, uglednog novinara, publiciste i direktora sarajevskog Media centra. On je u pravljenju ovog filma bio podstaknut krivičnom prijavom NUNS-a Tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv NN lica, odnosno novinara odgovornih za ratnohuškačku propagandu. Radi se o prvom konkretnom pokušaju ove vrste da se pitanje novinara, ratnih huškača, postavi kao javno. Po autorovim rečima „film predstavlja platformu za javnu diskusiju o medijskom nasleđu u regionu, koje je još veoma živo, jer su današnji mediji samo nastavak onoga što se tada dešavalo. Zato je važno da se film prikazuje i na TV stanicama u regionu“.
Od juna 2009. godine do maja 2010, autor je u celoj regiji obilazio ljude koji su na bilo koji način bili uključeni u ratnu propagandu tražeći odgovor na pitanja „Gde su danas i šta rade ratni novinari propagandisti“, odnosno – „Da li ovo pitanje više išta znači u ovim sredinama“? Godinama sakupljajući primere neprofesionalnog novinarstva tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, Bora Kontić filmskoj publici je predstavio referentne primere propagande, ratnog huškanja i govora mržnje devedesetih. U filmu se smenjuju izveštaji sa hrvatskog i bosanskohercegovačkog ratišta sa izjavama iz Dnevnika RTS-a u 19.30 sa poznatim licima – Miloradom Komrakovim, Milijanom Baletić, Vesnom Jugović…ali i novinskim natpisima srpskih štampanih medija
Film je premijerno prikazan u takmičarskom programu dokumentarne selekcije 16. Sarajevo film festivala 24. jula 2010. godine a u Beogradu je prvi put prikazan u Media centru 1. oktobra posle čega je održana rasprava Mediji: Odgovorno izveštavanje, potrebe i očekivanja publike u organizaciji NUNS-a.

(izvor ---- FACEBOOK)

U šumu ili na ulicu(?!)

Sto dvadeset i pet godina je prošlo od kada je hiljade radnika i radnica u Čikagu stupilo u generalni štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme. Borba tokom koje su radnici zatvarani, prebijani i ubijani, zaslužna je što je danas širom sveta osmočasovno radno vreme priznato kao zakonsko pravo radnika. Ipak, i danas smo svedoci stalnog neplaćenog prekovremenog rada nas i naših prijatelja i poznanika. Iako se svet od 1886. godine više puta menjao, suština kapitalizma je ostala ista – i dalje smo primorani da radimo za druge da bismo preživeli, a vladajuća klasa nas izrabljuje i bogati se našim radom.
Ni jedno od prava koje danas uzimamo zdravo za govoto i koje mnogi dozvoljavaju da im bude oduzeto bez ikakvog stvarnog otpora nije nam bilo poklonjeno, niti je dobijeno u parlamentu. Prava su izborena u borbi, u štrajkovima, u sukobima sa državom na ulicama i radnim mestima. Država i danas žestoko reaguje na sve što može ugroziti njenu dominaciju i interes kapitala. Dovoljno je samo setiti se kako su pre par meseci pretnjama i manipulacijama gušili štrajk prosvetnih radnika. Država i gazde se uvek služe ucenama, podmićivanjem, pretnjama, hapšenjem i krivičnim gonjenjem organizatora štrajkova. Kada to ne upali, prebijaju štrajkače uz pomoć policije ili prihvatnih obezbeđenja. Jasno je da će oni učiniti sve da odbrane interese eksploatatora radničke klase.
Iako je Srbiju zadesio talas štrajkova, oni još uvek ne daju nikakve rezultate. Žuti sindikati razvodnjavaju i sabotiraju proteste i štrajkove, troše energiju i entuzijazam borbenih radnika. Mediji su kontrolisani, a funkcioneri potplaćeni. Nema koordinacije i međusobne pomoći između različitih štrajkova, a radnici i dalje umesto direktne akcije pribegavaju autodestruktivnim vidovima borbe poput štrajka glađu. Nižu se porazi, a radnici su ogorčeni i razočarani jer su ih sindikalne birokrate prevarile i izdale. Vođe na kraju uvek izdaju interese onih u čije ime navodno govore. Svaki put kada omogućimo nekome da odlučuje umesto nas, stavljamo ga u poziciju u kojoj će on nužno predstavljati svoj lični interes naspram opšteg interesa. Da bismo sprečili da nas prevare razni karijeristi, sindikalne birokrate i političari, moramo se organizovati samostalno; bez bilo koga ko odlučuje u ime drugog. Odluke treba donositi isključivo na radničkim zborovima koji će biti otvoreni za sve radnike i na kojima će svi imati pravo da diskutuju, predlažu i glasaju. Samo zahvaljujući sopstvenim naporima možemo poraze i razočarenja da pretvorimo u pobede. Radni ljudi mogu odoleti pritiscima države i kapitalista jedino ako su direktno-demokratski organizovani. To je ono čemu nas uči celokupna istorija klasne borbe: Radnička klasa nema saveznika osim sebe same!
Radnici treba da napuste birokratske, žute sindikate koji su jedan od potpornih stubova sistema. Organizovanje u samoupravne, nehijerarhijske borbene sindikate koji neće imati obzira prema gazdama i neće biti stranačke i državne sluge, uslov je za efikasnu radničku borbu. Neka štrajkovi, okupacije radnih mesta, blokade puteva, okupacije zgrada državnih ustanova postanu standardni arsenal radničke borbe u Srbiji. Vlast nam neće činiti nikakve ustupke ukoliko je ne primoramo na to.
Sadašnja kriza nije slučajna, niti posledica „ljudske pohlepe“ kako nas lažu eksperti na televiziji. Kriza je prirodni deo kapitalizma, jer je priroda kapitalizma ciklična. U kapitalizmu posle dužeg perioda napretka uvek dođe kriza i svaka velika kriza je sve dublja, teža i razornija. Lažu nas da je svetska kriza skoro gotova, a znaju da će trajati bar još deset godina i da je sve što smo do sada videli samo početak. U vreme prošle velike krize u XX veku krupni industrijski kapital je širom Evrope doveo fašiste i naciste na vlast da bi uništili radnički pokret i uklonili opasnost od revolucije. Žrtvovali su stotine miliona radnika u Prvom i Drugom svetskom ratu i nakon toga u nebrojenim „malim ratovima“ iz kojih je teška i vojna industrija izvukla ogromne profite. To je isti onaj „ugalj i čelik“ koji je doveo do formiranja današnje Evropske unije i NATO-a. Šta li nam sada spremaju na svojim samitima? Ratove? Diktature? Totalnu kontrolu? Ekološku apokalipsu? Koliko će miliona radničkih života narednih godina biti žrtvovano da bi se kapitalizam izvukao iz krize?
Ako želimo da imamo budućnost moraćemo sami da je stvaramo i da se borimo za nju. Anarhosindikalistička inicijativa nastavlja borbu za bolje uslove života i rada, sa krajnjim ciljem stvaranja društva lišenog eksploatacije i vlasti čoveka nad čovekom.
Priključi se, da se zajedno borimo za budućnost u skladu sa zajedničkim interesima i potrebama proizvođača!

Sekretarijat Sindikalne konfederacije „Anarhosindikalistička inicijativa“,
Sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica
Kontakt: 063/116-5551, info@inicijativa.org, www.inicijativa.org

Radnici radije uz roštilj nego na protestima

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak rekao je da taj sindikat ove godine ne organizovao prvomajske proteste i pozvao partije levice da se uključe u zaštitu prava radnika.
Prema njegovim rečima, samo će jedan od granskih sindikata, Sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva, kao i prošle godine organizovati protestnu povorku u Kruševcu.
- Ove godine očekujemo da će na tom protestu biti više radnika jer je organizovano kuvanje pasulja - rekao je Čanak.
On je dodao da "Nezavisnost" provodm praznika ne organizuje centralnu manifestaciju jer "radnike nije lako privoleti da se 1. maja odreknu opušanja uz roštilj".
- Ima toliko partija levice u Srbiji koje imaju iste obaveze kao sindikati i njih niko ne proziva šta rade za Prvi maj, a oni isto idu na roštilj i jagnjetinu toga dana - kazao je predsednik UGS "Nezavisnost".

Radnici nemaju energije za proteste

Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović je ukazao da radnici u Srbiji Prvi maj, Međunarodni praznik rada, dočekuju u veoma teškom položaju.
Orbović je kazao da taj sindikat ove godine nije organizovao prvomajske demonstracije jer nema energije koja bi pokrenula ljude.
- Veliki broj ljudi je ostao bez posla, većina ima niske plate, ova godina je teža nego što su bile ranije - rekao je Orbović agenciji Beta.
Prošle godine u Srbiji je bilo oko 180 štrajkova u kojima je učestvovalo oko 20.000 ljudi, ali kako kaže Orbović, u državi koja nije pravna sindikati ne mogu imati kvalitetnu ulogu.
- Možete protestovati, štrajkovati, sve smo to imali, ali vi u zemlji koja nije pravna možete štrajkovati tri, pet dana, a to se sve razvodni i efekti budu jako mali - ukazao je on.

Najveći problemi nezaposlenost i otpuštanja

Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Zoran Martinović, ukazao je, povodom 1. maja, na visoku stopu nezaposlenosti u Srbiji, uz otpuštanje radnika. Martinović je agenciji Beta rekao da je neredovna isplata zarada najčešći uzrok štrajkova i nezadovoljstva zaposlenih, ali kako je ocenio, pojedine aktivnosti nagoveštavaju poboljšanje njihovog položaja.
- Inspekcija rada je od početka 2011. godine zbog štrajkova obišla 17 preduzeća i donela devet rešenja za uklanjanje nepravilnosti, a pokrenuti su prekršajni postupci", kazao je državni sekretar.

(izvor --- BETA)

Umro pesnik i novinar Petru Krdu

VRŠAC -

U Vršcu je danas umro pesnik Petru Krdu, predsednik Književne opštine Vršac (KOV).
Krdu je rođen je 1952. godine u južnobanatskom selu Barice. Fakultetsko obrazovanje stekao je u Bukureštu. Bio je novinar Radio-televizije Vojvodina i biće upamćen kao autor brojnih intervjua sa najpoznatijim književnicima širom sveta.
Bavio se i prevodilaštvom i publicistikom, a dela su mu prevedena na više svetskih jezika.
U književnim krugovima biće upamćen kao jedan od utemeljivača KOV-a, zajedno sa pesničkim magom Vaskom Popom, renomirane izdavačke kuće na čijem je čelu bio više od dvadeset godina.
Krdu je bio inicijator prestižnog književnog priznanja - Evropske nagrade za poeziju, koja se dodeljuje veće 16 godina, a čiji su laureati najviđeniji pesnici sa svih meridijana.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

(izvor -- TANJUG)

12 soba - 12 samostalnih izložbi

::: BEOGRAD :::
Lokacija: Kuća kralja Petra I
Adresa: Vase Pelagića 40
Datum: 28. april 2011.
Vreme: 19:00

Kuća kralja Petra I ima 12 različitih izložbenih prostora zato je izložba koncipriana sa 12 autora i 12 samostalnih celina.
Umetnici - učesnici: Djordje Odanović, Radomir Stančić, Selman Trtovac, Tamara Pantić, Rade Marković, Milica Stojšin, Maja Beganović, Zorica Šormaz, Tatjana Ilić, Ivan Gračner, Vojislav Radovanović i Vuk Vučković.
Na ovoj izložbi je moguća i kupovina umetničkih radova.
Izložba traje od 28 aprila do 3 maja. Otvorena je svakog dana (uključujući i prvomajske praznike) od 10:00 do 20:00h.

(izvor -- Idemo rs)

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"

::: BEOGRAD :::

Vreme
četvrtak, april 28 · 11:00 pre podne - 2:00 po podne

Mesto
CZKD, Bircaninova 21

Pozivamo vas na
IZLOŽBU FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
u Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21 u
FOTOGRAFIJE SU PRIZORI IZ ŽIVOTA ULIČNIH SAKUPLJAČA SEKUNDARNIH SIROVINA

Umro hrvatski glumac Ivica Vidović

Poznati hrvatski glumac Ivica Vidović umro je u Zagrebu nakon duge i teške borbe s rakom u 72. godini.
Vidović je pre dve godine operisao čvoriće na glasnicama, a u septembru prošle godine dijagnostikovan mu je rak.
Nedavno je operisan i treći put, ali, iako je do samog kraja bio optimističan i odlučan, borbu s opakom bolešću nije uspeo da dobije.
Vidović je rođen u Beogradu 10. maja 1939. godine.
Na pozorišnoj akademiji u Zagrebu diplomirao je 1963. godine, nakon čega počinje da radi u zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu, a bio je član i drugih pozorišnih ansambala.
Za svoje uloge više puta je nagrađivan, a šira publika najviše ga pamti po ulogama u filmovima "Prometej s otoka Viševice", "U gori raste zelen bor", "Servantes iz malog mista", "Ritam zločina", "Izbavitelj", "Čovjek koji je volio sprovode", "Kako je počeo rat na mom otoku", "Maršal" i "Zaseda", kao i u ulogama Servantesa u seriji "Naše malo misto", Očalinka u "Velom mistu" i Vinka Marinića u "Inspektoru Vinku".
Vidovića je 1996. godine odlikovao Franjo Tuđman, a 2005. godine dobio je godišnju nagradu "Fabijan Šovagović", koju Društvo hrvatskih filmskih režisera dodeljuje glumcu ili glumici čije je delo ostavilo trajan trag u istoriji hrvatskog filma, a dobio je i nagradu grada Zagreba.

(Tanjug )

Jelena Bogavac - SMRT SRCA PTICA

::: BEOGRAD :::

POEZIN XP special edition

poetsko/lirički show off

Jelena Bogavac

SMRT SRCA PTICA

muzika: Marko Grubić
Žica Panic Room, Beograd, Kraljevića Marka 5 – sreda, 20. april, 21h

WASH AND GO POETRY ili KA POETSKOJ KATARZI

Čista poezija – luda muzika – čisto ludilo – čista klasika.
Marko Grubić na basu. Jelena Bogavac na mikrofonu.
Prljave misli u vazduhu – biseri treskaju na prljavi pod kafane.

DRIVE IN POETRY

Poezija halucinacija – halucinantna situacija – konstruisana opstrukcija.

Poezija koju vozi muzika – muzika koja voza vokal – provozane misli – navozane reči.

CRASH IN POETRY

Polomljena poezija – poezija sudara – u sudaru s ritmom.
Sudarena – sa sobom – sa svetom – sa setom – u stihu.
POEZIN XP je all stars poetski događaj koji okuplja najbolje, najluđe, najstrasnije & najglasnije autore/autorke, beogradske/srpske OFF- OFF poetske scene. POEZIN XP je ulaganje u scenu, ulaganjem u njene aktere i akterke kojima se u okviru ovog programa, otvara prostor da kroz solo performans promovišu svoju poeziju, poetiku, autorsku politiku i izraz. POEZIN XP je show u pokušaju da definiše estetske odrednice poezije koja nastaje ovde i sada, koja se govori ovde i sada, naglas.

PROMOCIJA KNJIGE istoričarke Olivere Milosavljević

::: BEOGRAD :::
Време
Среда, април 20 · 7:00 по подне - 10:00 по подне
Место
CZKD, Bircaninova 21
Sreda, 20. april 2011. u 19 časova, Centar za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21)

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji vas poziva na promociju knjiga istoričarke Olivere Milosavljević - „Savremenici fašizma: percepcija fašizma u beogradskoj javnosti 1933-1941“ i „Savremenici fašizma: Jugoslavija u okruženju 1933-1941“

O knjigama govore:
Olga Manojlović-Pintar, istoričarka
Branimir Stojanović, psihoanalitičar
Djokica Jovanović, sociolog
Milivoj Bešlin, istoričar i
Olivera Milosavljević, autorka
Moderator: Sonja Biserko
Knjige su objavljene zahvaljujući pomoći Savezne Republike Nemačke u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope

(izvor --- FACEBOOK)

Manekeni Bigza prezentuju novu scenu

::: BEOGRAD :::

Време
уторак, април 19 у 9:00 по подне - април 20 у 1:00 пре подне
Место
Panic room Zica

DJ set Manekena Bigza predstavice vam Novu scenu
i svoju perspektivu kroz koju kao kroz okular mozete viriti
u sve ono sto ste propustili da primetite, novoobjavljene singlove
domacih bendova, sa njihovog labela, sjajne bendove iz Srbije
i iz okruzenja koji su objavili, ili ocekuju svoja izdanja za razne etikete
cucete i ono sto Manekeni vole da slusaju.
Manekeni Bigza do sada potpisali su sest izdanja od pocetka ove godine,
za svoju online NEETIKETU.
Sve to mozete za dzabe skinuti i preslusati na

http://www.manekenibigza.org/category/neetiketa/

Vidimo se u Zici, pozivamo sve bendove da nam donesu svoje snimke
da preslusamo i rado razmotrimo objavljivanje materijala
pod parolom - Zajedno smo jaci!

DJ Ckoi i DJ Sinister

(izvor ---- FACEBOOK)

ZAJEDNIčKA ISTORIJA SRPSKIH I ALBANSKIH UDŽBENIKA

::: BEOGRAD :::

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na učešće u radionici:

Zajednička istorija iz albanskih i srpskih udžbenika
od 18 do 21 aprila 16-19h
CZKD Birčaninova 21

http://czkd.org/programi.php?id=391&lang=sr

Dezintegracija Jugoslavije, smatra se, da započinje i završava konfliktom na Kosovu. Prva u seriji radionica Istorije u raspravi bavi se upravo temom koncepcije istorijskih istina kroz udžbenike na albanskom i srpskom jeziku koji su bili u opticaju u regionu poslednjih par decenija. Kroz istraživačko-kreativan pristup na ovoj radionici će se uporedno obradjivati selektovani materijali iz udžbenika koji se tiču dogadjaja iz zajedničke istorije. U praktičnom smislu ovo se odnosi na prevođenje, klasifikaciju, analizu tekstualnog i grafičkog materijala i kompilovanja jedne radne sveske, kao finalnog rezultata radionice.

Kroz razgovore i predavanja u toku ove radionice otvoriće se pitanja:

Kako se možemo baviti događajima iz bliže ili dalje prošlosti u kojima nismo sami učestvovali?
U kakvoj sprezi se nalazi zvanična verzija istorije i kolektivni identiteti?
Možemo li posmatrati istorijske tekstove u kontekstu narativne literarne forme?
Da li se istina komponuje iz različitih perspektiva ili postoji samo jedna istina o tome kako su se događaji u prošlosti odigrali?
Kako se očituju mehanizmi kojim se istorijske naracije koncipiraju iz perspektiva vladajućih sistema i politika?
Utorak, 19 April u 16h predavanje Dubravke Stojanović: Komparativna istraživanja udžbenika na Balkanu
Na radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani za temu, bez obzira na profesiju ili godište.
Kontakt osoba za prijavljivanje:
Vahida Ramujkić wah@rotorrr.org
Radni materijal:
Katalog biblioteke Istorije u raspravi:

www.irational.org/cgi-bin/vahida/history/catalog/index.pl

Dodatna literatura:

www.irational.org/vahida/history/files/kosovo/

(izvor :::: FACEBOOK)

Amerikanci i Francuzi pripremali "Oluju" sa hrvatskom vojskom

:::: ZAGREB :::

Hrvatskoj vojsci su u pripremi vojno-policijske akcije "Oluja" mnogo pomogli francuski i američki vojni stručnjaci, izjavio je penzionisani pukovnik Hrvatske vojske i poslanik opozicione Socijaldemokratske partije u Hrvatskom saboru Ante Kotromanović.

On je rekao za HRT da su francuski vojni stručnjaci pomagali u Šepurinama kod Zadra, gdje se osnivala podoficirska škola i osposobljavao oficirski kadar.
Kotromanović kaže da su Hrvatskoj vojsci u pripremama operacije veliku pomoć pružili i oficiri američke vojske na čelu sa generalom Karlom Vonom.
"Da li to onda znači da su i Francuzi i Amerikanci deo zajedničkog zločinačkog preduzeća, odnosno da smo mi, zajedno s Francuzima i Amerikancima, protjerali ljude s područja na kome je sprovedena 'Oluja'", pitao je Kotromanović.
On je rekao da je slušajući optužnicu, imao osećaj da su se zločini za koje su optuženi generali Ante Gotovina i Mladen Markač dogodili na području Srbije, negdje oko Čačka i ocijenio da je Oluja "odrađena vojnički korektno i bez ikakvih zadnjih primisli".
Haški tribunal izrekao je juče kaznu od 24 godine zatvora hrvatskom generalu Anti Gotovini i 18 godina zatvora Mladenu Markaču, proglasivši ih krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu tokom i nakon akcije "Oluja" 1995. godine, čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva sa područja Krajine u Hrvatskoj.
General Ivan Čermak oslobođen je po svih devet tačaka optužnice.

(izvor ---Srna | 16. 04. 2011. - 13:05h |)