27.07.2014.

MALO VEROVATNA MISIJA: Žene u crnom



Kulturni centar REX
ponedeljak, 28. jul 2014. u 19:00

Razgovor u okviru programa Malo verovatna misija treba da prodiskutuje i osvetli različite uzroke, nivoe i oblike permanentnih konflikata pacifističke misije Žena u crnom i ratnog i postratnog okruženja u kom deluju, kao i da omogući bolje sagledavanje i razumevanje prošlosti, sadašnjosti i perspektive takvog aktivističkog delovanja.
Postojanje i dugogodišnje delovanje Žena u crnom permanentno nailaze na različite vrste otpora u javnom prostoru, medijskoj sferi ali i u, bilo zvanično ili ne, mnogim institucijama sistema. Istorija Žena u crnom je velikim delom i istorija ignorisanja, potiskivanja, kleveta, pretnji i otvorenih nasrtaja na njihov ljudski i aktivistički integritet. U poslednje vreme na nasilan obračun sa njima je preko tviter naloga pozivao istaknuti službenik MUPa, ispred njihovih prostorija zakazivane su preteće demonstracije u znak podrške tom pozivu a na nedavnom skupu u Valjevu aktivistkinje i aktivisti koji su uzeli učešća u njihovoj akciji fizički su napadnuti od strane pripadnika radikalnih desničarskih grupa. U nastavku ove najave možete pročitati pismo koje je pre neki dan jedna od najistaknutijih aktivistkinja Žena u crnom poslala prijateljima.
Razgovor u okviru programa Malo verovatna misija treba da prodiskutuje i osvetli različite uzroke, nivoe i oblike permanentnih konflikata pacifističke misije Žena u crnom i ratnog i postratnog okruženja u kom deluju, kao i da omogući bolje sagledavanje i razumevanje prošlosti, sadašnjosti i perspektive takvog aktivističkog delovanja.


O napadu na Stašu Zajović

Dana 22. jula 2014. godine, oko 14h na autobuskoj stanici, u blizini glavne pošte (kod cvećare "Jelena") u Zemunu, crnomanjasti, visoki kurpulentni muškarac, između 30 do 40 godina, tokom par minuta, upućivao mi je neprekidno uvrede i pretnje: "Znam ja tebe, ti si Staša Zajović iz Žena u crnom. I da znaš, nema ti mesta u Srbiji". Na moje pitanje: "Ko ste vi?" nije odgovorio i nastavio je: "Plašiš li se za svoju sigurnost? Za sigurnost tvoje familije? Morala bi se plašiti, jer ti mrziš Srbe i radiš za Muslimane... I da znaš, neću ti reći ime. Mi smo nevidljivi, mi dolazimo iz mraka i radimo po mraku, nas ima svuda... Nećete braniti američki komandosi". Ponovio je da "radiš za Muslimane, a oni su mi pobili porodicu". Ja sam mu rekla da mi je jako žao zbog toga i to što priča nije tačno i pitala sam ga da li je bio na Orlovači, 18. jula 2014. na pomenu srpskim žrtvama, gde su bile Žene u crnom, zajedno sa porodicama, i nikog više nije bilo. I dalje je nastavio da govori da me neće "spasiti američki komandosi..." Onda je došao autobus 84, sa kojim sam se dovezla do Zelenog venca, u 14.26h.

Нема коментара:

Постави коментар