Tradicionalni koncert „Veče sevdaha“ 26.11. ponovno okuplja zvezde sevdaha u Sava centru

Nakon velikog uspeha pretprošle godine, producentska kuća Haarlem S ponovo organizuje veliki koncert istaknutih interpretatora sevdalinki koji će se održati se 26. novembra u velikoj dvorani Sava centra sa početkom od 20 časova.

Muzički producent Tomislav Kašljević  ponovno okuplja zvezde sevdaha koje će 26.11. nastupiti u Sava centru, na koncertu koji se tradicionalno održava u Beogradu već treći put.

Vrhunski intepretatori lepih bosanskih sevdalinki okupiće se na jednom mestu na koncertu za koji se svih prethodnih godina tražila karta više, a ovogodišnje veče za dušu u beogradskom Sava centru  predvode Merima Njegomir, Hari Mata Hari, Marinko Rokvić, Marija Šestić, Enes Begović, Muhamed Mujkanović, Vesna Hadžić, Reuf Feković, Boki Milošević i Esad Kovačević. Pevače će pratiti orkestar Dinka Mujanovića, a posebno iznenađenje je gostovanje Omladinskog hora Zenica. 

„Biće to ponovno odlično veče za pamćenje!“ obaćava inicijator ove muzičke tradicije i producent koncerta Tomislav Kašljević u susret beogradskom koncertu.

„Zvijezda tjera mjeseca“, „Moj dilbere“, „Žute dunje“, „Tamburalo momče uz tamburu“,  „Čudna jada od Mostara grada“, „Emina“, „Ne klepeći nanulama“ , samo su neke od lepih i večnih pesma u kojima će publika moći da uživa u „Večeri sevdaha“. 

Uskoro će biti objavljene informacije o ceni ulaznica za koncert sevdalinki i prodajnim mestima.

UVEZIVANJE KULTURE

UVEZIVANJE KULTURE I AGRI-KULTURE, UPOZNATOST I INFORMACIJA

u subotu 2. Novembra, dođite u Mesnu zajednicu "Aradac" Trg palih boraca 1, na jutarnji i popodnevni program:

Jutarnji program 11-13h: GMO U POLJOPRIVREDI.

Povodom aktuelnih polemika oko legalizacije GMO u Srbiji pozivamo vas na otvoreni razgovor vezan za ovu temu. Računamo na prisustvo lokalnih poljoprivrednika. U slucaju lepog vremena razgovor ce se održati u šetnji kroz Aradac.

Okupljanje 11h, ispred zgrade Mesne zajednice, Aradac.

Popodnevni program 15-18h: SITUACIJA U KULTURI.

Sa merom smanjivanja državnih budžeta sufinansiranja poslednjih godina najviše je bio oštećen kulturni sector, a ulaganje u nezavisnu kulturnu scenu gotovo da nepostoji. Razgovori uz prisustvo lokalnih kulturnih radnika baviće se ovom temom dok će se simultano vezti poruke protesta na odevnim predmetima učesnika.
Okupljanje 15h ispred mesne zajednice Aradac.

U zavisnosti od vremenskih prilika dogadjaji ce se odvijati na otvorenom prostoru ili u prostorijama Mesne zajednice.

Književno podne sa dr Mirjanom Matarić

Utorak, 5. novembar 2013. godine
12,00 časova
Kulturno-prosvetna zajednica Srbije
Nušićeva 4/II, Beograd

Književno podne  sa dr Mirjanom Matarić, srpskom književnicom iz Sjedinjenih Američkih Država

„...Stvaralac radi bez predumišljaja

osluškuje ćutanje

najrečitije sporazumevanje

imenujući nepoznato

pripitomljavamo ga

jezik je nadahnuto imenovanje pojava“

                                 (M. Matarić)

O stvaralaštvu dr Mirjane Matarić govore:

Ljiljana Simić, urednica
Dr Miodrag Maticki, književnik
Predrag Bogdanović Ci, književnik
Miodrag Jakšić, književnik
Dr Mirjana Matarić, autor

KALIOPI ZAPOČELA TURNEJU!!

 Sinoćnim koncertom u Tuzli, Kaliopi započela bosanskohercegovačku turneju

U prepunoj dvorani BKC-a sinoćnim koncertom Kaliopi započela svoju BH turneju. S  hitom "Crno i belo" Kaliopi je započela koncert koji se kroz dva sata pretvorio u dirljivo pa gotovo i intimno druženje s tuzlanskom publikom koja je sve pesme otpevala u glas - Melem, Vučica, Ljubi, Ljubicice, Oprosti, pa sve do najnovijeg singla Lokomotiva. Publika je s Kaliopi pevala, plesala i podelila svoju dušu.

„Kofer ljubavi“ i „Rođeni“ dočekane su s gromoglasnim aplauzom, a takođe i unplugged interpretacija autorske pesme "Ne plači" i balade Miroslava Rusa "Ako još ikad padne snijeg".

Gotovo sat vremena nakon koncerta, Kaliopi se družila s fanovima i predstavnicima medija, a večeras nastavlja s koncertom u BKC-u u Sarajevu, zatim koncert u BNP-u u Zenici, pa dolazi na red Beograd 10.novembra. 

Da podsetimo, da će Kaliopi u okviru regionalne turneje pod nazivom „Melem“ nastupiti u beogradskom Sava Centru, 10. novembra.

Ulaznice, po ceni od 1700, 1900 i 2100 dinara mogu se nabaviti na blagajni Sava Centra, u Jugotonu, kao i na svim  Eventim prodajnim mestima.

“Sam naslov turneje “Melem”,najavljuje šta je ono što donosim publici, mojim prijateljima u Beogradu. Moj album je lek i melem i meni i mojoj publici. Jako se radujem što ću po prvi put održati solistički koncert u Beogradu!” izjavila je Kaliopi i dodaje: „ Cela  ova turneja mi jako puno znači, jer je najveća do sada i jer  su predamnom divni trenuci kad sam najbliže s publikom - to su trenuti kad sam na bini i pevam.”

Na koncertu u Beogradu Kaliopi će promovisati svoj aktuelni album “Melem” koji je veoma dobro prihvaćen od strane publike, ali i stroge muzičke kritike u svim zemljama Ex-Yu regiona. Sama Kaliopi ovaj album smatra krunom svoje karijere koju je pre gotovo 30 godina započela pesmom „Rođeni“, autora Romea Grilla, koji takođe potpisuje kompletno autorstvo i produkciju hit albuma „Melem“.

Ono što je od izuzetnog značaja je da će turneja „Melem“ biti do sada najveća regionalna koncertna turneja makedonske pop zvezde, koju će na svim koncertima pratiti njen dugogodišnji bend. Kaliopi će svojoj vernoj publici u Beogradu uz aktuelne singlove „Melem“, „Mrvica“, „Vučica“, „Oprosti“ i ostale pesme s albuma „Melem“, kao i neizostavnog evrovizijskog hita „Crno i belo“, otpevati i starije hitove „Rođeni“, „Kofer ljubavi“, „Ljubi“ i mnoge druge nezaboravne pesme.

Javno pismo Asocijacije NKSS povodom raskida Protokola o saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja

Upravni odbor Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije danas je uputio javno pismo ministru Ivanu Tasovcu i državnom sekretaru Dejanu Ristiću povodom dopisa Ministarstva kulture i informisanja koji je stigao poštom 23.oktobra 2013. kojim se Asocijacija NKSS obaveštava o raskidu Protokola o saradnji potpisanim 16. januara 2011. Protokol o saradnji Asocijacije NKSS koja okuplja 91 neprofitnu organizaciju civilnog društva iz 22 grada širom Srbije, potpisan je sa ministrom Nebojšom Bradićem i verifikovan s ministrima Predragom Markovićem i Bratislavom Petkovićem. Protokol je predstavljao prvi korak u nastojanju da se uspostavi struktuisan dijalog između nezavisnog sektora savremenog stvaralaštva i resornog Ministarstva, kako bi se pojačala participacija svih učesnika u kulturi u osmišljavanju i donošenju strategija kulturnog razvoja koje već decenijama ne uspevaju da budu usvojene.

Raskidajući Protokol o saradnji sa NKSS, Ministarstvo kulture navelo je u dopisu NKSS da očekuje “širi pristup nevladinog sektora prema doprinosu izgradnje institucija kulture na način i u sadržaju koji će jednako tako omogućiti i brojem veću prisutnost” subjekata na tako važnom poslu, u svoj svojoj raznolikosti.

Ministarstvo je navelo da je “svesno da se time odriče saradnje sa jednim užem brojem predstavnika civilnog sektora i pored punog saznanja i svesti o njihovom doprinosu zajedničkim ciljevima”.

Kako je navedeno, upravo činjenica da se “radi o organizacijama u kojima se ozbiljno promišljaju problemi kulture u raznim dimenzijama”, dozvoljava uverenje Ministarstva kulture da će raskidanje Protokola pred njegovim potpisnicima “biti prikazano i predstavljeno na način koji će omogićiti da upravo i ove organizacije budu uključene u dalje promišljanje i implementaciju kulturne politike Republike Srbije kako na strateškom, tako i na zakonodavnom i organizacionom nivou, a iznad i pre svega kroz oblast stvaralaštva”.

Javno pismo Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije Ministarstvu Kulture i informisanja

Beograd, 24. oktobar 2013.

Poštovani gospodine Tasovac,

poštovani gospodine Ristiću,

Neprijatno smo iznenađeni Vašim pismom koje smo primili 23. 10. 2013. godine. Deluje nam tragikomično da rešavanje nagomilanih problema u zapuštenoj kulturi Srbije započinjete poništavanjem Protokola o saradnji sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije. Ovakvom odlukom Ministarstvo pokazuje nezainteresovanost za saradnju sa vaninstitucionalnim akterima u kulturi, na šta je po Zakonu o kulturi obavezno.

U pismu su iskazane dve posebno problematične pozicije koje Ministarstvo kulture i informisanja zauzima. Jedna je sumnja u reprezentativnost Asocijacije, a druga je očekivanje da vaninstitucuonalni akteri u kulturi učestvuju u izgradnji institucija. Te pozicije su iskazane u očekivanju za „širi pristup nevladinog sektora prema doprinosu izgradnji institucija kulture“, kojem sledi zaključak da je Asocijacija predstavnik užeg broja organizacija civilnog sektora.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, formalno osnovana 22. maja 2011, okuplja 91 organizaciju iz 22 grada širom Srbije koje se bave savremenim stvaralaštvom i koje su neprofitne u svojoj delatnosti. Možda će Vam biti interesantni podaci da ovaj broj predstavlja ¾ aktera sa nezavisne kulturne scene u Srbiji, da Asocijacija okuplja više od 3.000 visokoobrazovanih umetnika, kustosa i menadžera u kulturi i da ta scena produkuje između 1.500 i 1.800 programa godišnje. Ističemo da istovremeno i najmanja institucija kulture u Srbiji dobija više novca iz javnog budžeta za kulturu od svih ovih organizacija zajedno.

Nadamo se da ste upoznati sa radom naših članica, da pomenemo samo neke: Kulturni centar Reks, Kulturni Centar Grad, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Dah Teatar, Stanica – Servis za savremeni ples, Beldocs međunarodni festival dokumentarnog filma, Bazaart, Kiosk platforma za savremenu umetnost, Liceulice, SeeCult.org, Treći Beograd (Beograd), MMC Led Art, CK13, kuda.org, Videomedeja (Novi Sad), MillenniuM (Kragujevac), Zaječarska inicijativa (Zaječar), Krug (Čačak), Film art, Forca (Požega), Asocijacija Mladih (Kruševac), Alternativni kulturni centar, CESK, E-Tvrđava (Niš), Generator (Vranje)...

Protokol o saradnji nije sredstvo kojim Asocijacija monopoliše odnos Ministarstva i nevladinog sektora u kulturi, kako se u Vašem pismu insinuira, već on pruža širi okvir za usklađivanje delovanja Ministarstva i organizacija civilnog društva na zajedničkom cilju opisanom u članu 6. Zakona u kulturi. Takođe, Protokol o saradnji nije dokument koji finansijski obavezuje Ministarstvo prema Asocijaciji, već upravo kanal za učešće većeg broja predstavnika civilnog sektora u kreiranju strategije razvoja kulture.

Očekujući od vaninstitucionalnih aktera kulture da učestvuju u izgradnji institucija pokazujete osnovno nerazumevanje uloge koju danas civilni/nezavisni sektor ima u kulturi. Srećom, Zakon o kulturi je tu da Vas ispravi. Uloga civilnog sektora u kulturi nije izgradnja institucija, već doprinos ostvarivanju ciljeva iz člana 6. Zakona o kulturi, i to u svojstvu ravnopravnog aktera kulturnog razvoja. O ravnopravnosti i neophodnom učešću drugih subjekata u procesu odlučivanja govore i član 3, stavka broj 7 i 8, kao i i član 73. Zakona o kulturi, i to na osnovu dokumenata UNESKO i drugih međunarodnih sporazuma čiji je Republika Srbija potpisnik.

I ovom prilikom Vam se obraćamo molbom (kao i 16. 09. 2013. i 10.10. 2013.) da u Vašem ispunjenom programu posvećenom izgradnji institucija odvojite vreme i za sastanak sa po Zakonu ravnopravnim, drugim subjektima u kulturi koje Asocijacija NKSS nesporno, po broju članica, ostvarenjima i doprinosima u kulturi Srbije, predstavlja.

S poštovanjem,

Upravni Odbor Asocijacije NKSS

Program ovonedeljnih žurki u Kafe Baru Jedinstvo

ČET 24. 10
21h - 02h

DAVID Y ARMANDA (Cayman Islands)

Ultimativni DJ tim sa kajmanskih ostrva u četvrtak u Jedinstvu zadaju novu definiciju vrućeg!

Zašto je ovaj tim nakon Versaćijevih zabava došao pravo u Beograd, svetsku prestonicu žurki?

Nezvanično saznajemo da u našem gradu traže utočište

posle dugotrajnog bega od policije Abu Dabija koja ih tereti za brutalno kršenje

moralnih normi i šerijatskog zakona.

muzički izbor: rap rnb 90s latin house dance ghetto exotic i slične vožnjice...

https://www.facebook.com/events/231131043715862/

PET 25. 10
21:30h - 02h

"MAGIC TWINS" (+Johnny L'Ove) Acoustic Night


"MAGIC TWINS" nakon letnje pauze ponovo sa vama u BG-u!

U klabing ambijentu na Savamali, u Kafe Baru Jedinstvo, ovog petka blizanci i njihov prepoznatljiv ekstatičan session party.

Unplugged pop rock psychedelic experience, samo za vas ! Magična braća podsećaju vas na magiju 70ih, 80ih...
+
Nikola Brkic a.k.a. Johnny L'Ove, kantautor iz Beograda, odsviraće nekoliko autorskih pesama sa predstojećeg EP-a. Ove godine je nastupio na regionalnom festivalu autorske muzike u Novom Sadu, gde je na konkursu za posebne aktere festivala osvojio najviše glasova publike.

https://www.facebook.com/events/669033976440739/?notif_t=plan_user_joined

SUB 26.10  
21:30 - 02h

ELEKTRO SWING PARTY:
GLAMOUR & KINKY BY NINA PEARL


Nina Pearl DJ team, u vreloj subotnjoj večeri 26. oktobra
pružiće vam igranku i glamur koju nećemo moći da obuzdamo ni aparatima za gašenje požara.

Ponesite vlažne maramice i rezervni veš.

Za sve klabere i ljubitelje house muzike novije generacije
Jedinstvo vam sprema elektro swing party,
nezaboravni miks house i swinga na kakavom još niste bili.

Elektro swing trenutno važi za jedan od vodećih svetskih pravaca u house muzici,
i kao takav pretenduje da ovlada klupskim prostorima celog Beograda praveći vrhunske žurke.

https://www.facebook.com/events/1425583447655778/?ref_newsfeed_story_type=regular  

Program kampanje KULTURA U PROTESTU

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) realizuje do sredine novembra kampanju “Kultura u protestu” u gradovima širom Srbije - u vidu programa 12 organizacija koji preispituju poziciju i ulogu nezavisnih umetnika i radnika u kulturi i umetnosti, uz kritički osvrt na aktuelnu situaciju i marginalizaciju savremene umetničke produkcije. Kampanjom “Kultura u protestu”, NKSS poziva nadležne na svim nivoima, a pre svega Ministarstvo kulture i informisanja, na započinjanje dijaloga o rešavanju nagomilanih problema koji će dovesti do konačnog priznanja značaja nezavisne kulturne scene i omogućiti iskorišćavanje njenog ogromnog potencijala za dalji razvoj celokupnog kulturnog života, ali i edukacije, stvaranja nove publike i unapređenja imidža države u svetu.

U programu učestvuju Kulturni centar Rex, DAH teatar Centar za pozorišna istraživanja, Teatar Mimart, Plavo pozorište, Poezin, Cirkusfera i Udruženje Kreativno usmereno rešavanje situacije (KURS) iz Beograda, MMC Led art iz Novog Sada, Kroz prozor Fabrika iz Zrenjanina/Beograda, Kulturni centar Lift iz Čačka i udruženja “MillenniuM” iz Kragujevca i “Photo Expo” iz Aradca, u saradnji sa organizacijama iz drugih gradova širom zemlje.

Projekti organizacija koje učestvuju u programu “Kultura u protestu” odabrani su na internom konkursu NKSS, u okviru razvojnog projekta podržanog od Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.

PROGRAM KAMPANJE KULTURA U PROTESTU:

Organizacija Cirkusfera izvešće 24. oktobra u 17 sati na Trgu Nikole Pašića u Beogradu uličnu akciju i šetnju “Društvo mrtvih srpskih pesnika” kojom poziva sve na “spektakularno Dada Raskrinkavanje preraspodele robovanja u tranzicionoj burazersko partijskoj ekonomiji naplativih sloboda i likvidnog duha”. “Očekujemo od države da u roku od X dana izgradi srpsku privredu, razvije proizvodnju, izvoz, i zaposli Y ljudi, kako bi se u budžetu stvorio novac za kulturu! Osim toga usled pojave učestalih protesta, nudimo svoje umetničko protestvovanje onima koji su umorni za protest. Za određenu finansijsku naknadu, izvodimo za vas uzorke protestnih koreografija i diskursa, podižemo pesnice ka uzrocima. Povoljno se iznajmljujemo za proteste radnika, malinara, mlekara, rudara,učitelja, manekenki, policajaca, milionera, i ostalih ugroženih grupa, i nudimo usluge kulture u vidu odabranih kulturno umetničkih vradžbina i rutina. U tom smislu očekujemo porast izvođačke tražnje i umetničkih kapaciteta. Ovaj performans sponzoriše Fond za otvoreno društvo, dakle mi smo strani plaćenici. Ali to ne mora da bude tako! Mi želimo da nas plaća srpski konzument!”, poručuje Cirkusfera, koja realizuje akciju “Društvo mrtvih srpskih pesnika” u saradnji sa Stanicom - servisom za savremeni ples i Karkatag kolektivom.

Udruženje građana “MillenniuM” u Kragujevcu organizuje 30. oktobra, u okviru sedmog Kragujevačkog festivala antiratnog i angažovanog filma (KRAF), veče posvećeno nezavisnoj kulturi. U okviru debate “Kultura u protestu”, biće prikazan dokumentarni film “Na sopstveni pogon” (2012) o nezavisnoj kulturnoj sceni, u produkciji NFC “Filmart” iz Požege, nakon čega sledi razgovor na temu: “Uloga i značaj civilnog sektora u kulturi i odnos države prema njemu”, u kojem će učestvovati Darka Radosavljević (Remont, Beograd) i Sunčica Milosavljević (Bazaart), uz moderaciju Vladimira Paunovića (MillenniuM). Biće prikazan i dokumentarni muzički film o upotrebi javnih prostora “Muzički soliter” (2013) Mine Sablić i Aleksandra Papajića, uz razgovor na temu “Upotreba javnih prostora za aktivnosti civilnog sektora i omladinskih organizacija” sa predstavnicima inicijative Ministarstvo prostora iz Beograda. Takođe, biće prikazan dokumentarni film o istoriji filantropije u Kragujevacu „Pioniri građanskog društva“ (2010), u produkciji NVO “MillenniuM” i Agencije “Public”, uz razgovor na temu “Civilni sektor u kulturi - kao budžetska manjina”, u kojem će učestvovati Miroslav Tamburić (Forca, Požega), predstavnici UG “Vido” (Kragujevac) i neformalne grupe “Zid”.

Poezin organizuje 1. i 2. novembra u klubu Panic Room Žica u Beogradu takmičarski Festival slem poezije “Kultura u protestu”, čiji će pobednik dobiti novčanu nagradu i mogućnost nastupa na Slem šampionatu Evrope. Tema Festivala je “katastrofalna situacija u kulturi i dosadašnja nebriga države za savremenu umetnost i savremenu scenu”. Festival će okupiti pesnike i pesnikinje koji će izvoditi na sceni angažovanu poeziju u okviru zadate teme, a pobednik će dobiti novčanu nagradu u iznosu od 20.000 dinara i mogućnost da, kao i 2012. godine, nastupi kao beogradski i srpski slem šampion na Slem šampionatu Evrope. Žiri čine: Milan Mijatović, Dragoslava Barzut, Siniša Stojanović, Biljana Kosmogina i Tomislav Naumovski, a zainteresovani mogu da se prijave preko linka http://www.poezin.net/prijava-za-poetski-klabing/

Teatar Mimart realizovaće 4. novembra projekat “SOS” koji obuhvata ulični performans i projekciju kratkih umetničkih filmova o mogućim rešenjima za izlazak kulture iz krize na platou ispred Kulturnog centra Beograda (pop up prostor), kao i specijalno izdanje “Delikatesnog ponedeljka” u Kulturnom centru Grad iste večeri, u saradnji sa udruženjem SEEcult.org. Tokom umetničke kulinarske večeri "SOS", posetiocima će biti kuvani razni sosovi, uz prisustvo performera i projekciju odabranih kratkih filmova i video zapisa umetnika koji jezikom kulinarskih veština pravljenja sosa nude moguće recepte za spas kulture.

Kroz prozor fabrika poziva na predstavu “Nemam da platim, neću da platim” 1. i 8. novembra u Teatru Le Studio u Beogradu - komediju Darija Foa, u režiji Žan Baptista Demarnjija (Jean-Baptiste Demarigny), koja nudi mogućnost da se “smejemo sebi i svojoj bedi, svom osećaju nemoći, arogantnosti političara, pohlepi najbogatijih…” Drama Daria Foa je adaptirana u srpski kontekst, pa počinje sa dva protesta, od kojih je jedan u supermarketu zbog poskupljenja robe, a drugi u fabrici zbog neuspešne privatizacije. Ti spontani događaji pokreću dva ključna pitanja u dve radničke srpske porodice: da li je moguće i dalje sedeti skrštenih ruku i čekati... ili se ne može više, i mora se nešto preduzeti. I jedan i drugi izbor, imaju svoje razloge za, ali i svoje posledice.

 Plavo pozorište učestvuje u programu “Kultura u protestu” predstavom “Ostrvo cveća”, u režiji Nenada Čolića, čija je evropska premijera održana 27. septembra u Bilefeldu u Nemačkoj, na festivalu “Prenošenje baklje: nasleđe i očuvanje u savremenom pozorištu”. Reditelj i osnivač Plavog pozorišta Nenad Čolić učestvovao je tom prilikom i u panel diskusiji “Strast ili profesija? Razlozi za bavljenje kreativnim stvaralaštvom”, u kojoj se osvrnuo i na stanje nezavisne kulture u Srbiji danas. Plavo pozorište trenutno radi na verziji predstave “Soba cveća” na srpskom jeziku, a beogradska premijera planirana je za kraj oktobra - početak novembra.

Multimedijalni centar Led art realizovaće akciju “ŠOK koferi” kojima radikalizuje ideju Šok galerije kao najmanjeg izlagačkog prostora na Balkanu. Akcija je nastala kao odgovor i interpretacija ovogodišnjih rezultata konkursa Gradske uprave za kulturu Novog Sada koja je MMC Led art ostavila bez ikakvih sredstava za rad. ŠOK koferi sadrže: slikovnicu (kratka istorija protesta Leda art 1993-2013, zaključno sa izložbom “Slučaj rezultata konkursa GUK 2013.”), brošuru (izložba “Slučaj rezultata konkursa GUK 2013.”), plakat/mapu (plakat predstavlja mapu ŠOK zadruge, pozicije izgrađenih šok galerija u Novom Sadu i njihove fotografije), kao i prilog u vidu publikacija Led arta, majica i drugog materijala.

Organizacija Photo Expo učestvuje u programu kampanje “Kultura u protestu” regionalnim projektom “Dokumentarni vez”, u okviru kojeg organizuje dvonedeljnu radionicu u javnom prostoru “Vezna kancelarija” u Aradcu. Učesnici su pozvani da predlože teme u vezi sa svojim okruženjem koje će biti reprezentovane u tehnici veza na platnu, a završna tapiserija, koja će nastati spajanjem svih komada, predstavljaće prostor komunikacije i razmene među najrazličitijim grupama i načinma percipiranja realnosti koji koegzistiraju na istom mestu. Javna prezentacija završne zajedničke tapiserije predviđena je za 5. novembar.

Udruženje Kreativno usmereno rešavanje situacije (KURS) učestvuje projektom “Zidne novine” u cilju problematizovanja trenutnog stanja u kulturi i skretanja pažnje na neizdržive uslove života i produkcije radnica i radnika u kulturi. Kroz ilustracije i kraće tekstove, KURS želi da prikaže probleme u umetničkoj i kulturnoj produkciji kao sastavni deo opšteg lošeg stanja u društvu. “Zidne novine” se ne obraćaju samo stručnoj publici, već svima koji su pogođeni lošim uslovima života i sistemskim uništavanjem osnovnih socijalnih prava.

DAH Teatar Centar za pozorišna istraživanja prikazaće 2. novembra u svom prostoru u Marulićevoj 8 film “Ne/Vidljivi grad” o nastanku istoimenog projekta koji je započet 2005. godine u Beogradu  sa ciljem da multietničku strukturu gradova u Srbiji i bogatstvo različitih etničkih kultura učini vidljivijom. Projekat “Ne/Vidiljvi grad”, realizovan u saradnji sa partnerima iz Danske, Makedonije, Velike Britanije i Francuske, sastojao se od predstava u autobusima gradskog prevoza, koje "pričaju" multietničku istoriju gradova, kulturnih razmena i debata o međuetničkoj toleranciji koje su se odigrale u četiri zemlje. Kroz dokumentarni film o projektu DAH Teatar želi da doprinesem razvoju civilnog društva koje se zasniva na toleranciji.

Kulturni centar Rex učestvuje projektom “NVO u krizi, kriza u NVO” koji podrazumeva izradu priručne publikacije koja sažeto predstavlja motive, metodologiju i prve rezultate aktivističkog istraživanja obavljenog tokom jula 2013. godine u okviru projekta “Mašinsko odeljenje Evropa”. Intervjui koji su tada realizovani sa kulturnim radnicima/cama i aktivistima/tkinjama mapirali su odnose aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji prema aktuelnim krizama njihovog funkcionisanja i delovanja, a time i otpore, proteste i druge načine tretmana ili prevazilaženja problema.

Kulturni centar Lift realizovao je 12. oktobra u Čačku tribinu “Afirmativni provincijski čas” o razvoju savremene umetnosti i umetničke prakse u provinciji, na kojoj su učestvovali savremeni vizuelni umetnici iz Mionice (Ana Krstić), Užica (Aleksandar Dimitrijević), Požege (Uroš Pavlović) i Čačka (Bojana Stamenković). Tribina je održana tokom trajanja projekta Umetničke galerije Nadežda Petrović “Mladi 2013”, a gostujući umetnici su, osim učešća u diskusiji, prikazali i svoje radove (skulpture, crteže-murale, video radove, jednodnevne intervencije, instalacije) u javnom prostoru, dajući na taj način podstrek mladim umetnicima za dalji rad.

*Organizatori zadržavaju pravo izmene programa

Više o kampanji “Kultura u protestu” i Asocijaciji NKSS na sajtu: www.nezavisnakultura.net, kao i na Fejsbuk strani Asocijacije.

Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije

a: Sremska 4a, peti sprat, Beograd

t: 011 328 36 72, m: 063 19-66-652

e: koordinator@nezavisnakultura.net

w: www.nezavisnakultura.net

Pozorišna škola Teatar Poezija - "Eksperimenti o besmrtnosti"

Pozorišna asocijacija Ansambl Miraž organizuje

Pozorišnu školu Teatar Poezija

Eksperimenti o besmrtnosti

novembar 2013. - jun 2014.

I ove godine Ansambl Miraž nastavlja sa radom Pozorišne škole pod nazivom “Teatar Poezija” namenjenoj svima onima koji imaju potrebu za traganjem drugačijih vidika (misli, osećanja, iskustava), za širenjem sopstvenog unutrašnjeg prostora i kreiranjem smisla. Pozorište će se koristiti pre svega kao medij koji omogućava ona iskustva kroz koja često nismo u mogućnosti da prolazimo u svakodnevnom životu ili nismo stimulisani da ih živimo na neki drugačiji način od uobičajenog.

Ovogodišnji program nosi naziv „Eksperimenti o besmrtnosti“ i predviđeno je da rezultira istoime-nom predstavom.

Proces uključuje rad na bazičnim pozorišnim elementima i principima (tipovi energije, percepcija,ekspresija, komunikacija, rizik, hrabrost, kreativnost, imaginacija, fantazija...), i osvešćivanju njihovog značaja za razvijanje sopstvenih potencijala.

Koristeći pozorište kao instrument susretaćemo i oživljavati velike životne teme (Ideal, Smisao, Bog, Smrt, Strah, Pobuna...), i promišljaćemo večita pitanja: Zašto sam ovde? Koji je moj zadatak? Moj smisao? Gde su završili moji veliki snovi iz detinjstva? Koje bih reči uputio Bogu? Šta je zaista smrt? Zašto se plašim? Vredi li pitati se i misliti?..., a sve to u cilju sticanja znanja o životu koja nam naša svakodnevica ne pruža, a koje je neophodno ukoliko želimo da budemo protagonista sopstvenog života.

Program pozorišne škole Teatar Poezija se bazira na pedagoškoj aktivnosti Ansambla Miraž koja se razvijala kao posledica višegodišnjeg učenja od Kulturno-umetničke asocijacije Aletheia iz Milana.

Škola traje šest meseci, od novembra 2013. do juna 2014. Održavaće se svakog petka, u večernjim terminima, u trajanju od 3h, u centru grada. Početak rada planiran je za 15. novembar (petak) 2013. u 20h. Rok za prijavu je 13. novembar 2013. Broj mesta je ograničen.

U ponedeljak 11. novembra u 20h u centru grada biće organizovan susret gde će zainteresovani biti bliže upoznati sa procesom rada.

Prijava i sve dodatne informacije mogu se dobiti putem:
tel: 062 300 180 i 063 827 3568,

 ili e-mail: ansambl.miraz@gmail.com

Presing i Konkursi regiona na 58. Sajmu knjiga

Presing i Konkursi regiona će  izložiti svoja izdanja na 58. Sajmu knjiga; štand Presinga nalazi se na galeriji hale 1 Beogradskog sajma. Broj štanda je 1519.

Presing je počeo sa radom u martu 2013, od kada smo objavili 24 knjige.

Spisak izdanja se može videti putem linka:

http://konkursiregiona.net/presing-na-sajmu-knjiga/

Posetite nas na Sajmu knjiga!

Dobro došli!

Saopstenje Asocijacije NKSS povodom cenzure umetničkog rada u Novom Sadu

Beograd, 17.10.2013.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) najoštrije osuđuje cenzuru rada mlade novosadske umetnice Danijele Tasić u Kulturnom centru Novog Sada i zahteva od nadležnih da hitno omoguće slobodu umetničkog izražavanja, na šta su obavezni i prema Ustavu Srbije.

Asocijacija NKSS ujedno apeluje na stručnu i najširu javnost da takođe osude svaki vid cenzure i ustanu u odbranu slobode izražavanja.

Neprihvatljiva je ocena direktora KCNS-a Andreja Fajgelja o potrebi razlikovanja cenzure i uređivanja, jer umetnička sloboda ne sme biti bilo čime ograničena.

Uvredljivo danas može biti samo to što se u zvanično sekularnoj državi, i to u 21. veku, cenzuriše umetnički rad pozivanjem na navodnu potrebu zaštite interesa određenih verskih zajednica.

Rad KCNS-a finansira se iz gradskog budžeta, odnosno od poreza svih građana Novog Sada, među kojima su i vernici drugih veroispovesti i ateisti.

Cenzura izložbe u KCNS samo je još jedan primer neprihvatljivog odnosa novosadskih vlasti prema građanima Novog Sada.

Asocijacija NKSS

Novosadski umetnici povlače svoje izložbe

NOVI SAD, 17. oktobra 2013. 

Umetnici u Novom Sadu nastavili su u četvrtak da iz protesta povlače svoje izložbe iz galerija kojima upravlja Kulturni centar Novog Sada (KCNS), kao znak podrške umetnici Danijeli Tasić, čiji je rad cenzurisao direktor institucije Andrej Fajgelj.

U četvrtak je zatvorena već treća izložba, novosadskog umetnika Borislava Šuputa, koji je povukao izložbu skulptura otvorenu u ponedeljak, 14. oktobra u Likovnom salonu KC, a u sredu je svoju izložbu iz Malog likovnog salona KCNS povukao Dušan Vuletić.

Vuletić je novinarima rekao da umetnici moraju da dignu glas kada postanu žrtve cenzure i represije.

"U vremenu kada umetnička scena u Srbiji jedva i da postoji, odredjeni ljudi bave se suzbijanjem iste. To je sramotno i umetnici na takvu situaciju ne bi smeli da ćute", rekao je Vuletić novosadskim medijima.

On je dodao da ga ne čude ovakvi dogadjaji u domenu kulture jer živimo u "partokratskoj državi u kojoj se konsultuju crkvene strukture i gde su demokratija i sekularizam samo mrtvo slovo na papiru".

Nezadovoljstvo novosadskih umetnika počelo je zatvaranjem izložbe radova studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja je iz protesta zatvorena 15. oktobra, nakon što je KCNS zahtevao da jedan od radova bude skinut iz postavke.

Na spornom radu mlade umetnice Danijele Tasić prikana je ljudska figura bez lica na raspeću sa novčanicama u rukama.

(Beta, 17.10.2013)

Pismo novosadskih pisaca ministru kulture

 NOVI SAD -

Pisci članovi Društva književnika Vojvodine (DKV) poslali su danas otvoreno pismo ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu, povodom sličnog pisma 36 pisaca upućenog Tasovcu pre dva dana, u kojem su ukazali da razgovor bez pisaca Novog Sada i Vojvodine ne može biti razgovor o srpskoj kulturi i kulturi Srbije.

Pisci iz Novog Sada i Vojvodine ističu da problematika književnog prostora ima složeniju strukturu u intelektualnom, ideološkom i geografskom smislu, nego što bi se mogao steći utisak na osnovu zalaganja jedne grupe pisaca.

"Smatramo da jednokratni razgovor, koji se naziva javnom raspravom, o tako važnim pitanjima kao što su politika otkupa knjiga, pomoć izdavaštvu, stvaranju uslova za gradske, regionalne i državne stipendije za  podršku stvaranja novih dela, te problematika podrške prevođenju naše književnosti u svetu, može samo da stvori utisak da je reč o grupi i promociji jedne vrste prava, gde su svi jednaki, a neki jednakiji", ističu autori okupljeni oko DKV.

Napominjući da je u dosadašnjim odnosima pisaca i kulturnih ustanova sa Ministarstvom kulture kritički jezik odbacivan, a dijalog smatran obesvećivanjem vlasti, kulturni poslanici očekuju od Ministarstva i ostalih subjekata koji učestvuju u kulturi da se odreknu "autoritarnih reakcija, narcizma i da umesto ideološke i moralne netrpeljivosti prihvate razgovor", sa uvažavanjem sagovornika.

Stvaraoci iz Vojvodini kritikovali su činjenicu da se "javnom" raspravom naziva rasprava sa piscima koji kroz medije već godinama promovišu, u najvećoj meri, svoje probleme i svoja rešenja i istakli da srpska kultura postoji svuda gde postoje srpski pisci i pisci Srbije, a ne samo u jednom središtu i u polju nekoliko povlašćenih grupa.

Oni traže da se javna rasprava održi u Novom Sadu i napominju da je ovaj grad na severu zemlje intelektualno središte u kojem deluje veći broj značajnih autora, izlaze važni književni časopisi i u kojem se nalaze se važne izdavačke kuće.

"U polju književnosti odvija se jedna vrsta rata za uticaj na svim poljima, favorizovanje i nametanje određenih pisaca omogućuje da oni ostvaruju neobične kulturne uticaje i vrlo je vidljivo da se to dešava uz pomoć politike", navodi se u pismu članova DKV.

Književnici iz Vojvodine ističu da živimo u dobu medija i predrasuda, te da smo svedoci kulturnih događaja koji postoje samo zato što su proizvedeni u medijima.

"Setimo se samo međunarodnih festivala koji to ni po čemu nisu, izdavača koji samo najavljuju svoja epohalna izdanja, pisaca koji isključivo u domaćoj štampi stiču svetsku slavu, onih čija dela nemaju ni kapi krvi, časopisa koji liče na mrtvo more", kažu u DKV i dodaju da tamo gde postoji agresivnost, ne mora da postoji velika kultura, niti velika vizija.

U DKV pozivaju ministra kulture da odbaciti špekulativni duh koji vlada u komisijama, a koji ne vodi računa o reprezentativnosti, stručnosti i nezavisnosti njihovih članova, nego o raznim političkim i parakulturnim naklonostima.

Pisci iz Vojvodine su kao bizarnu i neprihvatljivu ocenili ideju potpisnika prvog pisma o standardizaciji časopisa i njihovom dizajnu, navodeći da se radi o opasnim namerama koje ukidaju kreativnost, pravo na razliku i suštinsku karakteristiku književnosti kao književnosti, uz ponovno uvođenje neke vrste proletkultovske nivelacije.

(izvor -- RTV)