Razgovor: Kuda ide Oktobarski salon

 

Kulturni centar Beograda, Portal za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult i Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – sekcija Srbija Vas pozivaju na

 

Razgovor

Kuda ide Oktobarski salon

Četvrtak 01. decembar od 17.00 do 19.00

Klub RTS, Svetogorska 1 (zgrada Radio Beograda)

 

U okviru programa 59. Oktobarskog salona Kulturni centar Beograda u saradnji sa Portalom za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult i Međunarodnim udruženjem likovnih kritičara AICA – sekcija Srbije organizuje javni razgovor na temu Kuda ide Oktobarski salon.

 

Završnica „prestupnog”, 59. Oktobarskog salona prilika je za javni razgovor o budućnosti te međunarodne izložbe savremene umetnosti i ključnim pitanjima koja su otvorena proteklih godina, a ostala su bez odgovora, uključujući i ideju o Beogradskom bijenalu. Tim povodom uputili smo poziv za razgovor predstavnicima Sekretarijata za kulturu grada Beograda kao osnivača manifestacije, članovima Odbora OS, predstavnicima Ministarstva kulture, umetnicima, kustosima i drugim predstavnicima stručne javnosti.

 

Na skupu će biti iznete i teze o mogućem razvoju Oktobarskog salona, predstavljene na simpozijumu Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA-sekcija Srbije održanog u okviru programa Oktobarskog salona.

 

Imajući u vidu značaj manifestacije za čitavu stručnu javnost ovim putem upućujemo poziv svim zainteresovanim akterima u polju kulture ali i široj javnosti da se pridruže događaju i uključe u javnu diskusiju o budućnosti Oktobarskog salona.

 

Razgovor će moderirati Vesna Milosavljević ispred Regionalnog portala za kulturu SEEcult i Milica Pekić ispred Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA-sekcija Srbije.

 

 

 

Preminuo glumac Davor Janjić

 

Poznat je po mnogobrojnim ulogama u jugoslovenskoj kinematografiji. Jedna od njih je i lik Nihada u „Ovo malo duše“. Davor Janjić preminuo je u 54. godini u Beogradu.

Vest o smrti glumca Davora Janjića potvrdio je njegov prijatelj Ahmed Burić. Rođen je u Tuzli 18. novembra 1969. godine. Studirao je glumu na Akademiji u Sarajevu. Bio je član Otvorene scene „Obala" u Sarajevu i najmlađi član Ateljea 212 u Beogradu. U glumi se okušao vrlo mlad, a još neki od naslova po kojima ga pamti publika sa naših prostora su Život sa stricem, Gorila se kupa u podne, Bluz za Saru, Kuduz, Duhovi Sarajeva i brojni drugi. Od 1997. godine radio je

Otvori na rts.rs

Koncerti Radeta Šerbedžije u Beogradu i Novom Sadu

 |  City Magazine

Poznati glumac, pesnik, reditelj i muzičar, Rade Šerbedžija, ovog decembra ponovo će obradovati publiku svojim tradicionalnim prednovogodišnjim koncertima, i to 21. decembra u mts Dvorani u Beogradu i 22. decembra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Na ovim koncertima, Rade Šerbedžija će, uz svoj bend Zapadni kolodvor, publici predstaviti pesme sa novog albuma, ali i neprolazne hitove poput „Ne daj se Inesˮ, „Imam pjesmu za tebeˮ, „Meni se dušo od tebe ne rastajeˮ, „Barbaraˮ i mnoge druge… Album Ne okreći se, sine sa 11 numera predstavlja stvaralaštvo velikana regionalne muzičke scene. Svirali su članovi prateće grupe Zapadni kolodvor, a među autorima su i: Husein Hus Hasanefendić (Parni valjak), koji je

Otvori na danas.rs

Festival „Merlinka“ od 8. do 11. decembra u Domu omladine Beograda

 |  Autor:FoNet

Međunarodni festival kvir filma Merlinka biće održan od 8. do 11. decembra godine u Domu omladine Beograda, a tokom četiri dana biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, najavljeno je danas.

Direktor festivala Predrag Azdejković izjavio je da festival sloganom „Acta, non verba“ (Dela, ne reči) želi da istakne da podrška LGBT+ zajednici koja se zasniva na rečima i lajkovima ne daje rezultate i više nije dovoljna. „Vreme je za dela. Vreme je za akciju. Vreme je za angažovanu filmsku umetnost, fizičko prisustvo i Merlinka filmski festival“, rekao je Azdejković. Festival će otvoriti francuski film „Peter von Kant“, sa Izabelom Ađani, Denisom Menošetom i

Otvori na rs.n1info.com

Marković: Vlast „Tajvansku kanastu“ digla na viši nivo, oni određuju sva pravila

   |  N1

Goranu Markoviću nisu dozvolili da snimi film, pa je umesto toga objavio knjigu „Doktor D“ – izmišljotinu koja liči na nešto što se moglo i desiti.

Govoreći o svom filmu „Tajvanska kanasta“, koji je nedavno digitalizovan, rekao je da je vlast digla tu nepostojeću igru bez pravila na viši nivo – oni određuju pravila, a većina ljudi se ponaša kao da razume ta pravila, a onda im s vremena na vreme neko da pare što učestvuju. Marković napominje da je na delu terorisanje ljudi koji su u stanju potpune obamrlosti. Govoreći o tome kako se desilo da izda knjigu umesto filma, on kaže da ovo nije prvi put da radi tako

Otvori na danas.rs

Goran Marković: Ja sam od ove vlasti prošao golootočki špalir

 |  Radmila Radosavljević

– Moja generacija je bila naivna, verovala je da se umetničkim simbolima, metaforama, alegorijama i aluzijama može menjati surova društvena klima.

Kasnije je postalo jasno da je to obična utopija. Posledica neuspeha revolucije iz 1968. je da danas živimo u jednom bezosećajnom svetu u kome nema mesta prevaziđenim osećanjima kao što su empatija i solidarnost – kaže za Danas Goran Marković, jedan od naših najvažnijih sineasta i angažovanih intelektualaca. Reditelj i scenarista koji je ovdašnju kinematografiju obeležio sa petnaest igranih filmova od kojih se mnogi svrstavaju u kultna ostvarenja, i oko pedeset

Otvori na danas.rs

Poslanička grupa Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd - zahtev ministarki kulture i informisanja Maji Gojković

 

Beograd, 28. oktobar 2022.

Dostaviti udruženjima:
Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)
Srpska sekcija Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA)
Udruženje likovnih umetnika (ULUS),
Udruženje muzičkih umetnika (UMUS)
Udruženje baletskih umetnika (UBUS),
Stanica – Servis za savremeni ples
AICA Srbija
Udruženje kompozitora Vojvodine (UKV)
Udruženje arhitekata Srbije (UAS)
Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV)

Poštovani/e,
Poslanička grupa Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, podržava zahteve predstavnika
umetničkih udruženja iznetih u okviru kampanje „Za dostojanstven rad u kulturi“.
Smatramo da su zahtevi za pravovremeno raspisivanje konkursa za kulturu, kao i za objavu
rezultata u razumnom roku, kako bi se omogućio nesmetan rad udruženjima, minimum koji bi
Ministarstvo kulture i informisanja moralo da poštuje. Takođe, rešavanje problema dugovanja
samostalnih umetnika rešilo bi i ceo korpus problema sa kojima se oni suočavaju, tuđom krivicom,
kao što je ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje, penziju, porodiljsko odsustvo, i druge.
U skladu sa tim, predsednik Poslaničke grupe Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, u
Narodnoj skupštini, narodni poslanik Radomir Lazović, uputio je na sednici održanoj 18. oktobra
2022. zahtev ministarki kulture i informisanja Maji Gojković, kojim je zatražio pismeno
obaveštenje i objašnjenje zbog čega se svake godine kasni sa raspisivanjem konkursa i objavom
rezultata konkursa za podršku kulturno-umetničkim produkcijama i programima.
Zahtev je upućen saglasno članu 287. Poslovnika Narodne skupštine. Prema Poslovniku,
traženo obaveštenje i objašnjenje u pisanom obliku ministarka je u obavezi da dostavi u roku od 15
dana.
O odgovoru ministarke ćemo vas obavestiti po prijemu.
_________________________
Radomir Lazović
Predsednik Poslaničke grupe
Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd

KRAF 2022.

KRAF – Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma u ovogodišnjem, šesnaestom po redu izdanju, vraća se svojim korenima kada je i osnovan kao prvi filmski festival Šumadije – antiratnom konceptu i nezavisnim autorima i solidarnosti i podršci nezavisne kulturne scene, jer je uskraćivanjem podrške tradicionalnih donatora doveden opstanak u pitanje u godini kada rat besni Evropom i kada je antiratni glas, čiji KRAF jedinstveno u regionu gaji,

Otvori na arte.rs

 

Smrt fašizmu, sloboda(n ulaz) narodu!, počinje 16. KRAF u Kragujevcu

   |  Z. Mišić

Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma počinje danas, 24. do srede, 26. oktobra.

Organizator KRAF-a je NVO „MillenniuM” iz Kragujevca. Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma u ovogodišnjem, šesnaestom po redu izdanju, vraća se svojim korenima kada je i osnovan kao prvi filmski festival Šumadije – antiratnom konceptu i nezavisnim autorima i solidarnosti i podršci nezavisne kulturne scene. Uskraćivanjem podrške tradicionalnih donatora doveden je opstanak u pitanje u godini kada rat besni Evropom i kada je antiratni glas,

Otvori na danas.rs

Darinka Pop Mitić povodom 59. Oktobarskog salona: Salon je siroče za razliku Bitefa, Bemusa i Belefa

 |  Mirjana Boba Stojadinović

Na povratku svojim korenima, 20. oktobra biće otvoren 59.

Oktobarski salon, na kome će se predstaviti 47 umetnika u izboru Zorane Đaković Miniti, kustoskinje Kulturnog centra Beograda, inicijatorke Kolekcije Oktobarski salon, pomoćnice direktora za program Kulturnog centra Beograda. Ovogodišnje izdanje Oktobarskog salona, biće posvećeno propitivanju istorije i značaja manifestacije koju je Grad Beograd osnovao 1960. godine U tom kontekstu rad Darinke Pop-Mitić, koji se bavi istraživanjem odnosa između istorije i prostora

Otvori na danas.rs

Intervju reditelja i kolumniste Danasa Zlatka Pakovića hrvatskim Novostima povodom otkazivanja predstave „Pjer Paolo Pazolini režira Strašni sud“ u Crnoj Gori

  |  Bojan Munjin

– Glumci i ja našli smo se na ulici. To nas, međutim, nije sprečilo da – sad već u podgoričkoj katakombi – nastavimo sa završnim radovima na oblikovanju predstave, kaže pisac, glumac i redatelj o otkazivanju predstave u Crnoj Gori. O čemu govori vaša predstava „Pjer Paolo Pazolini režira Strašni sud“? – Žanrovski sam predstavu odredio kao psihomahiju. Reč je dakle o borbi za dušu i o borbi protiv volje za moći. Kako se u duši izboriti protiv njene vlastite žudnje

Otvori na danas.rs

Kritičar Gardijana razočaran Marinom Abramović: Ritual veštice iz Blera

  |  Aleksandra Ćuk

Samo dve zvezdice od mogućih pet za najnoviju izložbu “Kapije i portali” u Galeriji Modern Art Oxford.

Tako je umetnički kritičar Gardijna, Džonaton Džons, ocenio novi projekat Marine Abramović, koji se, sudeći prema onome što je naveo u svom tekstu, smrtno izdosađivao krećući se kroz postavku ove art zvezde. Umetnica, kako kaže nije prisutna u svom najjnovijem nastupu, umesto nje, kroz postavku vas vodaju svršeni polaznici njenog metoda, nagoveštavajući ritual veštica iz Blera. Performans “The Artist is Present” iz 2010 u Njujorku, učinio je Marinu Abramović

Otvori na danas.rs

Izlozba "Ustav i prava gradjana" // Magacin u Kraljevića Marka 4-8

 

Комбинарт већ годинама својим уметничким инсталацијама на смео, аутентичан и иновативан начин промишља стварност коју живимо. Њихова уметност провоцира и поставља кључна питања, захтевајући ментални и емотивни ангажман гледалаца. 

 

Уметничком поставком Устав и права грађана указали су на разноврсну перцепцију правде и на живот који сви живимо, на надреалну реалност која нас окружује. Изузетно озбиљну тему, која одређује идентитет и даје темељ једном друштву, Комбинарт представља разиграно али са неизоставном дозом ироније. Поигравају се државним симболима и симболима правде дајући могућност за многобројна тумачења и доживљаје. Полазиште налазе у језику. Хомоним речи суд их доводи до оригиналне уметничке инсталације која савким својим сегментом указује на изазове живљења данас. На њиховој богатој трпези налазе се шупље, поломљено и крњаво посуђе (судови), тучкови и даске за месо које ће испод своје нецеловитости скривати новац, много кришом угураног новца. Тиме, слика свечано постављеног стола са заставом, попут поносног стољнака бива нарушена. 

 

Ова поставка несумњиво позива на реакцију, на размену мишљења, на разговор. Позива нас да критички сагледамо друштвене појаве које смо прихватили као неминовне а које су несумњиво одраз ишчашености. Комбинарт овом изложбом ставља једно велико знак питања и ишчекује од свих нас да се покренемо, ангажујемо или бар себи да дамо неке неопходне одговоре. Комбинарт нас покреће!

Александра Ердевички Томић

Siniša Kovačević izabran za predsednika Odbora za kulturu i informisanje

 

Članovi Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje su danas za predsednika tog odbora izabrali Sinišu Kovačevića iz poslaničke grupe Narodne stranke, saopšteno je iz parlamenta. Za zamenika predsednika tog odbora izabran je Nebojša Bakarec iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić - zajedno možemo sve”. To je bila prva sednica Odbora za kulturu i informisanje u novom sazivu Skupštine Srbije, objavljeno je na sajtu parlamenta, prenosi Tanjug.

Otvori na politika.rs

Koje zemlje Evrope imaju najviše muzeja: Srbija na dnu liste

 Al Jazeera Balkans

Izbijanjem pandemije, kulturne institucije su pretrpele žestok udarac, a čak 90 odsto muzeja širom sveta je zatvorilo svoja vrata tokom krize.

Istražujući uticaj pandemijske krize na muzeje, UNESCO je između ostalog napravio listu svih muzejskih institucija na svetu. Ta lista je otkrila da na svetu postoji oko 95.000 muzeja, 60 odsto više nego 2012. godine, i većina se nalazi na evropskom kontinentu. Najveći broj muzeja u odnosu na broj stanovnika imaju takozvane mikrodržave, koje imaju jako mali broj stanovnika. Listu predvodi Andora sa 324,7 muzeja na milion stanovnika, San Marino (323,5) i Monako

Otvori na danas.rs

Glumci kritikuju organizaciju Filmskih susreta u Nišu

tekst -  Vesna Torović // danas

Protagonisti filma Petra Ristovskog “Bilo jednom u Srbiji” Viktor Savić i Sloboda Mićalović, koji je prikazan u zvaničnim programu treće festivalske večeri na 57.

Festivalu glumačkih ostvarenja igranog filma – Filmski susreti u Nišu, izneli su optužbe “zbog loše organizacije Festivala, pre svega jer publici po nevremenu nije omogućeno da gleda filmove u zatvorenom prostoru”. “Tokom prikazivanja našeg filma u Nišu padala je jaka kiša, čak je grmelo, tako da su pravi heroji svi oni koji su ostali da ga gledaju na letnjoj pozornici u Tvrđavi. Meni je neverovatno da se ostavlja mogućnost da se pređe u zatvoreni prostor kad je

Otvori na danas.rs

Viktor Savić kritikovao organizatore Filmskih susreta u Nišu zbog propusta

 

Viktora Savića publika je izabrala za najboljeg protagonistu treće večeri na Filmskim susretima u Nišu.

Glumac se za nagradu bori s filmom " Bilo jednom u Srbiji" Petra Ristovskog, a na konferenciji za medije izneo je niz optužbi na račun loše organizacije.

 

 - Evo, ja sada nemam čašu vode ispred sebe... Sam sam platio piće dole i kupio prepržen hleb. Organizator nije ni znao da li mi dolazimo ili ne. Moramo jednostavno da svi zajedno radimo na tome da ovaj festival bude u rangu ili iznad Sarajevskog festivala - poručio je glumac.

 

 

Otvori na kurir.rs

Ivan Karl podneo ostavku na mesto gradskog sekretara za kulturu

 

Ivan Karl, Sekretar za kulturu Grada Beograda podneo je ostavku na tu poziciju u gradskoj upravi, potvrdio je Karl Tanjugu. „Ne ulazeći u razloge, ali poštujući zahtev za personalnim promenama koje sprovodi nova gradska uprava, juče sam podneo ostavku na mesto Sekretara za kulturu Grada Beograda, dve godine pre isteka mandata” rekao je Karl Tanjugu. Karl je istovremeno podneo ostavke i na mesto predsednika odbora FEST-a, kao i člana odbora Sajma knjiga, Bemusa i

Otvori na politika.rs

Spor oko festivala u Vrnjačkoj banji: „Ako ste se prijavili, poštujte pravila“

  Autor:Danas

Šta god da bude rezultat našeg zahteva za adekvatno prikazivanje filma „Nije loše biti čovek“ na izričitu želju Dušana Kovačevića ovo ostvarenje neće biti prikazano u okviru takmičarskog programa “Jedinog pravog festivala filmskog scenarija”, kako se tendenciozno zove manifestacija posvećena scenariju u Vrnjačkoj Banji, rekao je za Danas Miša Mogorović, producent produkcijske kuće Art – PopCorn i filma “Nije loše biti čovek”. On je ponovio i da će pokrenuti i

Otvori na rs.n1info.com

Na izričitu želju Dušana Kovačevića film „Nije loše biti čovek“ neće biti prikazan u takmičarskom programu Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji

 

Šta god da bude rezultat našeg zahteva za adekvatno prikazivanje filma „Nije loše biti čovek“ na izričitu želju Dušana Kovačevića ovo ostvarenje neće biti prikazano u okviru takmičarskog programa “Jedinog pravog festivala filmskog scenarija”, kako se tendenciozno zove manifestacija posvećena scenariju u Vrnjačkoj Banji – kaže za Danas Miša Mogorović, producent ispred produkcijske kuće Art – PopCorn i filma “Nije loše biti čovek”. Takođe, pokrenuće i inicijativu kod

Otvori na danas.rs

Još jedno odustajanje od festivala u Vrnjačkoj Banji: Povučen i film "Usekovanje"

 A.P.

POSLE reditelja Dušana Milića, koji je zbog neadekvatnog prostora, ali i termina, povukao svoj film "Mrak" iz selekcije 46. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, na isti korak odlučila se i ekipa filma "Usekovanje".

- Slično kao i sa "Mrakom" organizatori su naš film "Usekovanje", umesto na letnju pozornicu, smestili u bioskop, u neodgovarajući termin - kaže, za "Novosti", producent Zoran Janković iz "Košutnjak filma". Debitantski film Siniše Cvetića premijerno je prikazan nedavno, na 50. Sofestu, gde je dobio nagradu publike. "Usekovanje" predstavlja portret jedne porodice i njene crne ovce i najmlađeg člana, Jovana, koga igra Pavle Mensur, u svojoj prvoj

Otvori na novosti.rs

Siniša Kovačević: Zagazio sam u politički potok, pokušaću do druge obale

 Nova S

Prioritet će mi svakako biti da u novom budžetu značajniji procenat bude opredeljen za kulturu i informisanje, kaže za Nova.rs dramski pisac i reditelj Siniša Kovačević, novi predsednik Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine.

Nakon što je proletos na Velikoj sceni Narodnog pozorišta postavio svoj novi komad „Godine vrana„, smešten u period tokom okupacije i neposredno posle oslobođenja srpske prestonice, nazvavši je „najvažnijom predstavom u svom životu“ za koju se u nacionalnom teatru tražila karta više, Siniša Kovačević je u junu objavio peti po redu roman, naslovljen „Beograd“. No, dramski pisac i reditelj Siniša Kovačević sada se prihvatio novog, „vrućeg krompira“. Naime, Kovačević,

Otvori na danas.rs

Odlazak filmskog velemajstora: Reditelj Jovan Joca Jovanović preminuo u 83. godini

  Foto: Anđela Stevanović Živković

NAJZABRANJIVANIJI reditelj bivše Jugoslavije, velemajstor filma, učitelj i uzor mnogih, skrajnut već u doba punog stvaralačkog potencijala a potom dosledno prećutkivan, sklanjan od javnosti godinama i decenijama - sve je to, do samog kraja, bio Jovan Joca Jovanović, koji je juče, u 83. godini, napustio svet u beogradskom KBC, gde se duže vreme borio protiv onog najzloćudnijeg, neprijatelja iznutra.

Sa neprijateljima spolja, Joca se dosledno obračunavao - istinom, za kojom je uporno celog života tragao, žudno čitajući, slušajući, ali pre svega posmatrajući svet oko sebe. I to je bilo ono što bi, uvek i svakome, odgovarao na stalno mu postavljano pitanje: kako je moguće, u ono doba vladajućeg jednoumlja, snimiti toliko do te mere proročkih filmova, koji su precizno secirali sistem i ukazivali na sve njegove manjkavosti i bolesti

Otvori na novosti.rs

Nagrada publike srpskom filmu na puli: Četiri Zlatne arene odnela je zbornica! Bez priznanja za mikija manojlovića

 

Film "Leto kad sam naučila da letim" Radivoja Raše Andrića osvojilo je dve nagrade na 69.Pulskom filmskom festivalu. Komedija s mladom glumicom Klarom Hrvanović osvojila je priznanje publike u Međunarodnom programu jer je od gledalaca dobila najvišu ocenu - 4,87. Zlatna arena otišla je u ruke glumici Snježani Sinovčić Šiškov za ulogu bake Luce. View this post on Instagram A post shared by Jasminka Petrovic (@jasminkapet) Nagradu je na zatvaranju preuzela simbolično njena filmska unuka Sofija - Klara. Najviše nagrada, četiri Zlatne arene, odnela je

Otvori na kurir.rs

Пријавите се на позив за вајарско-архитектонско идејно решење скулптуре посвећене Митру Суботићу Суби, пиониру електронске музике у Југославији.

 

Пријавите се на позив за вајарско-архитектонско идејно решење скулптуре посвећене Митру Суботићу Суби, пиониру електронске музике у Југославији.

Скулптура ће бити постављена на уласку у Лимански парк на Субином платоу. Рок за пријаву је 7. септембар до 15 сати.

Прочитајте више: https://novisad2022.rs/evropska-prestonica-kulture.../

„Goran Marković čačka tamo gde boli zato je meta vlasti i tabloida“

 

Marković je u svim režimima bio popularan, istovremeno, nijedna ga vlast nije volela.

On je hroničar građanske klase koja se prodala, korupcije koja nije nužno za novac, nego za komoditet, nemešanje, lagodnu inerciju. Marković ne napada vlast. On napada nas. A to, priznajte, više boli, kaže Jurica Pavičić, selektor Motovunskog festivala obrazlažući nagradu "Maverick" koja se dodeljuje za kinematografsku hrabrost i širenje granica filmskog izraza, a čiji je ovogodišnji laureat proslavljeni reditelj. – Motovun Maverick nagrada je obično namenjena onim

Otvori na nova.rs

Otvoren 29. Festival evropskog filma Palić

 

Dodelom nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji našem proslavljenom piscu, scenaristi i reditelju Dušanu Kovačeviću, otvoreno je 29. izdanje Festivala evropskog filma Palić.

Nagradu ovogodišnjem laureatu uručili su Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, i Mira Banjac, počasna predsednica Saveta Festivala evropskog filma Palić, koja je Dušanu Kovačeviću najpre poželela dobro zdravlje. “Za mene je ovo jedan izuzetan i značajan trenutak. Srela su se dvojica ljudi i prepoznali u ovoj lepoj umetnosti. Dve jake i značajne biografije. Lifka koji je zaštitni znak i simbol ovog Festivala. Lifka, to ste svi vi koji ste

Otvori na danas.rs

Retrospektiva filmova Sergeja Loznitse na 28. Sarajevo Film Festivalu

 28. Sarajevo Film Festival prikazat će retrospektivu filmova scenariste, reditelja i producenta Sergeja Loznitse u znak priznanja za izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti.

Izbor filmova ovog cijenjenog autora bit će prikazan u okviru festivalskog programa „Posvećeno“ (Tribute To) – uključujući igrane filmove MOJA RADOST, U MAGLI i DONBAS; dokumentarne MAJDAN i BABIN JAR. KONTEKST, kao i kratke filmove PORTRET, REFLEKSIJE. REDITELJSKA VERZIJA i NOĆ U OPERI.

Loznitsi će biti uručeno i priznanje Počasno Srce Sarajeva na svečanom otvaranju 28. Sarajevo Film Festivala.

Sarajevo Film Festival je u prošlosti već sarađivao sa Loznitsom – izdvaja se saradnja na omnibusu MOSTOVI SARAJEVA, za koji je režirao kratki film REFLEKSIJE. U okviru Tribute to programa, Sarajevo Film Festival će prikazati REFLEKSIJE. REDITELJSKA VERZIJA – Loznitsinu proširenu verziju kratkog filma originalno napravljenog za omnibus.

Sergei Loznitsa rođen je 1964. Odrastao je u Kijevu (Ukrajina), a 1987. godine diplomirao je primijenjenu matematiku na Kijevskom politehničkom institutu (Kiev Polytechnic). U periodu od 1987. do 1991. radio je kao naučnik na Kijevskom institutu za kibernetiku, gdje se specijalizirao za istraživanje umjetne inteligencije. Godine 1997. diplomirao je na Ruskom državnom institutu za kinematografiju (VGIK) u Moskvi, gdje je studirao film.

Filmove snima od 1996. godine, a do sada je režirao 25 nagrađivanih dokumentarnih filmova i četiri igrana.

Dugometražni prvijenac MOJA RADOST (2010) premijerno je prikazan u glavnoj konkurenciji Festivala u Cannesu. Uslijedio je igrani film U MAGLI (2012), koji je osvojio FIPRESCI nagradu na 65. Festivalu u Cannesu. Loznitsa je 2017. predstavio svoj treći dugometražni igrani film NJEŽNO STVORENJE, također u konkurenciji Festivala u Cannesu. Godine 2018. dobio je nagradu za najbolju režiju u selekciji Un Certain Regard na Festivalu u Cannesu za svoj četvrti dugometražni film, DONBAS.

Loznitsa je 2013. godine osnovao filmsku produkcijsku kompaniju ATOMS & VOID.

Njegov dugometražni dokumentarni film MAJDAN (2014), hronika ukrajinske revolucije, imao je svjetsku premijeru na Séance Special Festivalu u Cannesu. Kasniji dugometražni dokumentarni filmovi, DOGAĐAJ (2015), AUSTERLITZ (2016), PROCES (2018) i DRŽAVNI POGREB (2019) predstavljeni su na specijalnim projekcijama Venecijanskog filmskog festivala. Godine 2021. dobio je specijalnu nagradu žirija L'Oeil D'Or Award u Cannesu za film BABIN JAR. KONTEKST. Njegov najnoviji film, PRIRODNA ISTORIJA DESTRUKCIJE, premijerno je prikazan u posebnom programu na 75. Festivalu u Cannesu ove godine.

Sergei Loznitsa i dalje radi u dokumentarnom i igranom žanru.

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022. godine.

Na letnjoj pozornici na Paliću sutra će otpočeti 29. Festival evropskog filma

Foto: Tanjug

ČAROBNA Letnja pozornica na Paliću i ovoga jula biće bar nakratko dom sedme umetnosti Starog kontinenta.

 I to zahvaljujući Festivalu evropskog filma Palić, 29. po redu, koji će od 16. do 22. jula, doneti 130 filmova i ugostiti dve stotine umetnika i filmskih radnika iz cele Evrope. Prošlogodišnji festival je bio jedan od najboljih, što organizatorima predstavlja svojevrsni zadatak i izazov da u tom ritmu nastave i ove godine. - Pokazalo se koliko je ljudima nedostajala takva vrsta događaja i proslavljanje kulture na različite načine. Mi sebi uvek

Otvori na novosti.rs

 

Maja Gojković: Volela bih da obavljam funkciju ministra kulture i u novoj vladi

 Telegraf.rs

Srbije neće odustati od evropskog puta bez obzira na disonantne tonove, opomene i stalno uslovljavanje - poručila je Gojković

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila je danas da bi volela da nastavi da obavlja funkciju ministra kulture i u novom sazivu u Nemanjinoj 11. Uverena je da će njeni rezultati biti vrednovani u SNS, a da će predsednik Aleksandar Vučić razgovarati sa svakim i predložiti ko će iz SNS biti u narednoj vladi. - Novi politički, ekonomski i drugi izazovi su takvi da treba napraviti tim i solidnu većinu u skupštini da bi zakoni mogli da budu usvojeni -

Otvori na telegraf.rs

Dodelom nagrada završen 50 Filmski festival u Sopotu

  A.Ć.

Jubilarni 50. Filmski festival u Sopotu završen je sinoć svečanom dodelom nagrada o kojima je odlučivao žiri u sastavu: Snežana Bogdanović, glumica (predsednica žirija), Andrej Šepetkovski, glumac i Radenko Ranković profesor Fakulteta dramskih umetnosti. Nagrada Gran Pri festivala za najbolji film pripala je ostvarenju Strahinja Banović Nagradu je primio Stefan Arsenijević, reditelj filma, rekavši: – Baš sam sada razmišljao kako je uvek lepo doći u Sopot, prvi put

Otvori na danas.rs

Ministarstvo kulture i informisanja: Pronaći odgovorne za plakate protiv Verana Matića

  Beta

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije zatražilo je danas od svih državnih organa, kao i organa Gradske uprave grada Vranja, da preduzmu sve mere koje im stoje na raspolaganju da se nađu odgovorni za lepljenje plakata u tom gradu sa likom predsednika Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Verana Matića.

Oni su u saopštenju osudili lepljenje plakata i pozvali sve građane, organizacije i druge aktere da se suzdrže verbalnih i fizičkih pretnji prema novinarima i istakli da „niko nema prava da ugrožava bezbednost medijskih radnika i svih onih koji se zalažu za ostvarivanje ovog demokratskog prava građana“. „Ministarstvo podseća da se ne sme ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritisaka,

Otvori na danas.rs

Bazanje // U10

 

BAZANJE

autor projekta: Luka Knežević Strika

17. jun - 9. jul 2022.

Otvaranje: petak, 17. jun, 20h

-

Bazanje
Besposleno tumaranje, lutanje bez cilja (tur.)

Ušao sam u pogrešan noćni prevoz, nisam video broj 33 umesto broja 31 i našao sam se usred noći u Kumodražu. Pogledao sam kroz prozor i video stanicu koju ne prepoznajem, pomislio prvo da sam samo prešišao Dušanovac, a onda čuo glas bus-plus aparata „…nešto Kumodraž”. Sišao sam iz autobusa i rešio da pođem kući peške. Grad je bio tih i prazan i nepoznat, i posle dugo vremena sam osetio zainteresovanost. Zgrade, drveće, poneki znak, poneki prolaznik, neki psi kreću da me prate i dok se spuštam ostaju uz mene, opraštajući se pred kućom, ostajući iznad mene na pijačnom mostu.

Fotografija ima neku ikoničnost, pripada Beogradu, ali je i bezmestna. I tehnički je loša. Neko želi print. Ulazim u dijalog s Denićem koji je za sat naslika. Neko drugi zamera na nekom detalju, Denić slika opet, neko hoće da kupi print, neko hoće da kupi sliku, Denić hoće sve.

Pogrešni autobusi nailaze svako veče.

---

Voleo bih da izložbu „Bazanja” posmatrate pre svega kao početak i poziv. Tokom njenog trajanja, dobrodošli ste da iskoristite slobodni prostor galerije da podelite svoja bazanja, razmene, dijaloge, svoja ostajanja ili odlaženja o Beogradu. Naročito ako i vas negde žulja, ali što da ne i ako ne. Zato što ne znam koliko može da bude interesovanje a prostor je ograničen, molio bih da pišete da se dogovorimo na koji način – nema ograničenja i selekcije, ali dogovor postoji.

lukastrika@gmail.com

-

Spisak izlagača u trenutku otvaranja: Ana Vuković, Jovan Jović, Nemanja Knežević, Isidora Popović, Viktor Vejvoda, Tadej Vaukman, Ivana Bogićević Leko, Gavrilo Petrović, Miloš Janjić, Ilir Gaši, Aleksandar Denić

Hvala Ivanu Šuletiću, Marku Miliću, Jeleni Mijić, Mii Ćuk, Jani Milenković, Luki Ivanoviću, Marku Aksentijeviću i Isidori Nikolić što su prihvatili da otpočnemo razgovore za koje se nadam da će nastaviti tokom ove izložbe ali i nadalje.

Stevan Filipović: RTS nije televizija, već privatna prćija Aleksandra Vučića s kojom se sprda cela Srbija

Mislim da je to sa RTS-om i Žbanić postalo već tragikomično – kaže za Danas reditelj Stevan Filipović, jedan od prvih, koji je juče prokomentarisao nove intrige u vezi sa (ne)emitovanjem filma „Quo vadis, Aida?“ na nacionalnom javnom servisu.

Kao i prošli put kad je ova ratna drama o Srebrenici trijumfovala na 34. Evropskoj dodeli filmskih nagrada, tako i sada, kada je osvojila prestižno priznanje LUX Evropsku filmsku nagradu publike, ponovo se otvorilo pitanje zašto ovaj film RTS ne želi ili ne sme da emituje. Na to je svojom izjavom podsetila rediteljka Jasmila Žbanić, koja je kazala da joj je u razgovorima oko mogućnosti prikazivanja ovog ostvarenja na RTS neformalno rečeno da bi o tome prethodno

Otvori na danas.rs

 

Žbanić o emitovanju filma „Quo vadis, Aida“ na RTS-u: „Rečeno mi je da moraju da se konsultuju sa Vučićem“

 Beta

Bosanskohercegovačka rediteljka Jasmila Žbanić izjavila je da joj je u razgovorima oko mogućnosti prikazivanja njenog filma “Quo vadis, Aida” na Radio televiziji Srbije neformalno rečeno da bi o tome prethodno morali da se konsultuju su predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Navela je da je nju „to neshvatljivo“, te zapitala „zašto o tome treba da se pita predsednik države…?, preneo je vojvođanski portal Autonomija. „Znam samo da nikad ne bih mogla da živim u državi u kojoj se o prikazivanju jednog filma pita predsednik države…”, kazala je Žbanić. Ona se obratila publici preko video linka, u okviru Autonomnog festivala žena (AFŽ) u Novom Sadu, gde je višestruko nagrađivan film “Quo vadis, Aida” prikazan sinoć i preksinoć, u Muzeju

Otvori na danas.rs

Gradimir Smuđa: Nikada nisam crtao protiv svojih ubeđenja

 

„Vidi ove lude Smuđine radove“, dodato je uz regularan poziv na izložbu „Nit umetnosti“ svetski proslavljenog strip autora, ilustratora i karikaturiste Gradimira Smuđe, koja se otvara večeras u Muzeju primenjene umetnosti.

Takvi su mu radovi. Ozarite se čim ih vidite, ne možete da oćutite ushićenje ni pred Smuđinom slikarskom i crtačkom veštinom, o imaginaciji da ne govorimo. Na izložbi će biti predstavljeno 100 njegovih odabranih radova. Biće to prvo veliko predstavljanje opusa ovog značajnog umetnika, koji od devedesetih živi u italijanskom gradiću Luka, beogradskoj publici. NJegova „Nit umetnosti“ je bukvar slikarstva o velikanima iz istorije umetnosti, ali ništa dosadno, nego kao

Otvori na danas.rs

Predstavljena knjiga Žarka Lauševića "Padre, idiote!"

  Foto N. Skenderija

NOVA knjiga našeg poznatog glumca Žarka Lauševića pod nazivom "Padre, idiote!", u izdanju kuće "Hipatija", predstavljena je sinoć u dvorani prestoničkog Studentskog kulturnog centra.

 Lauševićev četvrti naslov po redu čitaocima donosi nastavak dnevničkih beležaka koje počinju u trenutku kada izlazi iz zatvora u kome je proveo četiri godine i sedam meseci. U novom štivu pominju se i piščeve kolege i prijatelji poput glumaca Cvjete Mesić, Dragana Gage Nikolića, Milene Dravić, Bate Živojinovića, Slavka Štimca...

Otvori na novosti.rs

Everyone has a right to his own piece of heaven // video

 

Premijera "Uspomene na "Crvenu zastavu": 3.maja prvo izvođenje komada Milovana Mračevića

 

foto:Promo 

ANSAMBL Knjaževsko-srpskog teatra premijerno će izvesti 3.maja predstavu "Uspomene na "Crvenu zastavu", po tekstu Milovana Mračevića i u režiji Aleksandra Lukača.

- Pre dvadesetak godina razgovarao sam sa čovekom koji je radio u Zastavinoj namenskoj proizvodnji o razlici života u Kragujevcu za vreme Tita i života u postkomunističkom i postjugoslovenskom vremenu. Razliku je stavio u jednu rečenicu: "Srušila se čitava jedna civilizacija." - kaže autor Milovan Mračević. - Ta rečenica me od tada proganja i ima mnogo veze sa mojom odlukom da napišem komad o čoveku koji je prevaren da veruje da se vratio u vreme kada je

Otvori na novosti.rs

Nove borbe stižu na ulice grada – Ujedinjeni pregovaramo,

 

Nove borbe stižu na ulice grada – Ujedinjeni pregovaramo, razjedinjeni molimo!
Tribina o aktuelnim kultur-političkim temama

Četvrtak, 05. maj, 18h
Plato ispred ULUS galerije, Knez Mihailova ulica

U razgovoru učestvuju:
Marija Kauzlarić, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS)
Marijana Cvetković, Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – sekcija Srbije; Stanica Servis za savremeni ples
Vida Knežević, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)

Razgovor će moderirati: Milica Pekić, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)

Globalna pandemija je pokazala da bi zakonski okviri trebalo da se menjaju, prilagođavaju i koriguju, da uslovi rada moraju da budu sigurniji i stabilniji, da godinama nerešena pitanja umetnika i kulturnih radnica moraju što pre da se reše – naročito ona vezana za status samostalnih umetnika i samostalnih stručnjaka u kulturi, ali i svih drugih koje sistem ne prepoznaje. Ova situacija je pokazala da ima mnogo ljudi koji rade u sektoru kulture a nigde nisu evidentirani, te njihov rad ostaje neprepoznat, da mnogi nemaju mogućnost za „normalan“ život i rad niti obezbeđeno penziono i zdravstveno osiguranje, te su primorani da rade više poslova paralelno, prekovremeno i u stalnom strahu od neizvesnosti.

Svima je postalo jasno – ali se i dalje ništa ne menja.
Uprkos obećanjima, nadležni i dalje ne rade svoj deo posla.

Ministarstvo kulture je tek tokom pripreme ovog razgovora objavilo rezultate Konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva za 2022. godinu - sa više od mesec dana zakašnjenja, čime se grubo krši zakonski okvir vezan za propisane procedure u sprovođenju konkursa. Samostalnim umetnicima i umetnicama i dalje sistemski nije rešen otpis dugova koji se decenijama unazad gomilao, niti im se unapredio radni i socijalni status.

Nove borbe za bolje uslove rada i života u lokalnom kontekstu pokazuju političku svesnost da se za naše interese sami moramo izboriti, udruženo i solidarno, dok iskustva sličnih borbi u međunarodnim okvirima daju nam perspektivu trananacionalnog horizonta koji pojedinačne borbe povezuje u jednu.

Manek broj 10, godišnji časopis Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) sa ključnom temom „Nove borbe“ biće okvir za tribinu „Nove borbe stižu na ulice grada – Ujedinjeni pregovaramo, razjedinjeni molimo!“
Učesnice i učesnici razgovora kao i slučajni prolaznici moći će da dobiju svoj primerak Maneka u kojem će saznati više o prolongiranim uslovima pandemije u kojima prekarizovani umetnici, muzičari, pesnikinje, književnice, kulturni producenti i organizatori, kao i svi ostali, pokušavaju da nastave sa svojim profesionalnim delatanostima, uprkos teškoj društvenoj situaciji u uslovima otežanog i ograničenog rada.

Otvorena izložba posvećena bendovima 90-ih: „Međusobno smo se inspirisali“

 Autor:Beta

Izložba fotografija "Brzi, brži i najbrži bendovi devedesetih", koja je večeras otvorena ispred Umetničkog paviljova "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu, predstavlja omaž grupama koje su, kako napominju autori, unapredile ovdašnju muzičku scenu u jednom mračnom periodu.

Nakon prošlogodišnje izložbe posvećene Novom talasu, autori izložbe Zorica Kojić i Dragan Ambrozić ovogodišnjom postavkom želeli su da, kako napominju u izjavi agenciji Beta, „otkriju jednu generaciju koja je nepravedno zapostavljena i koja je čak pomalo zaboravljena“. „Želeli smo da rekonstruišemo jednu epohu koja je nastala u veoma nesrećnim okolnostima, zapravo jednu generaciju koja je bila lišena svega, patila od oskudice i nemanja elementarnih uslova da se

Otvori na nova.rs

Potpisan Protokol o saradnji i najavljena pomoć dramskim umetnicima

 Promo

Kada se humanost i društvena odgovornost „postavljaju“ na scenu, gotovo neizostavna u „podeli“ je kompanija Mozzart.

Nakon velikog uspeha u organizaciji humanitarne predstave Balkanski špijun, regionalni lider u priređivanju igara na sreću nastavio je da daje podršku Udruženju dramskih umetnika Srbije (UDUS). Partnerstvo kompanije Mozzart i UDUS-a sada je krunisano i Protokolom o saradnji, a u planu je i mnogo novih projekata i aktivnosti. “Umetnost je važna i iznad svega, ona nas unapređuje. Čoveka može samo umetnost da oduševi jer ona hrani dušu. Bitno je da kompanije to

Otvori na danas.rs

Čovek, zver i vrlina // 31.3. // Teatar Levo

 

"Čovek, zver i vrlina“ je priča o grehu. To je komedija o grešnoj ljudskoj prirodi i posledicama njenog poricanja. O posledicama koje komplikuju, inače, jednostavne živote. O čoveku i zveri, a najmanje o vrlini.

„Čovek, zver i vrlina“ je komad čuvenog Luiđija Pirandela, napisan pre gotovo sto godina. Od svog nastanka pa do danas, uspešno se izvodio u mnogim pozorištima širom sveta.

Zbog stalne aktuelnosti teme kojom se bavi, vešto predstavljene kroz naizgled jednostavnu priču, ovaj komad je zasluženo dobio status klasika.

TEKST :
Luiđi Pirandelo

REŽIJA :
Jovan Ljubenović

KOSTIM :
Marija Čarapina

IGRAJU :
Darko Purić (Profesor Paolino)
Mladen Miljanović (Kapetan Perela)
Nevena Zvizdić/Jovana Popović/Marijana Glušac/Sonja Vratonjić Krstić (Gospođa Perela)
Nebojša Radivojević (Doktor Nino Pulejo / Gospodin Toto, apotekar, brat doktora Puleja)
Danica Subotički (Rozarija, guvernanta gospodina Paolina / Gracija, služavka u kući Perelinih)
Miloš Veličković, Tijana Zec (Điljo i Beli, učenici)
Mina Jovanović (Nono, sin Perelinih)

Teatar Levo AKUD Ivo Lola Ribar, Resavska 11.

Karta: slobodan ulaz u martu (rezervacije preporučene)

>>>INFO & REZERVACIJE<<<
0642371417 (poziv, SMS, Viber, Whatsapp)

Izložba „Sonja Savić – devojka iz grada” otvorena u Zagrebu

 

ZAGREB - U Zagrebu, u kultnom Kinu Tuškanac, svečano je otvorena manifestacija pod nazivom „Ponovo radi bioskop” koja je ove godine posvećena glumici Sonji Savić, saopštili su iz Umetničke galerije „Nadežda Petrović”.

Događaj je realizovan u organizaciji Srpskog nacionalnog veća, Ambasade Srbije u Zagrebu, Kina Tuškanac i Jugoslovenske kinoteke iz Beograda. Ovom prilikom priređena je retrospektiva filmova u kojima je Sonja Savić ostvarila svoje najznačajnije uloge, prenosi Tanjug. Kao prateći program u holu je postavljena izložba ,„Sonja Savić - devojka iz grada” u produkciji Umetničke galerije „Nadežda Petrović”. Pored panoa sa pričom o Sonji, njenim ulogama, o „Sonjinom

Otvori na politika.rs

„Veoma hrabro od Srbije“ i „o čemu se radi?“ – komentari na pesmu Konstrakte

   Autor:N1 Beograd

Brojni su komentari na Jutjubu i društvenim mrežama na pesmu Konstrakte "In corpore sano", koja će predstavljati Srbiju na Evroviziji. "Originalno", "hrabro", "neočekivano od Srbije", "o čemu se radi" - tako fanovi Evrovizije iz Evrope komentarišu pobedničku pesmu koja će predstavljati našu zemlju na tom takmičenju.

Ana Đurić Konstrakta izazvala je veliku pažnju domaće publike na društvenim mrežama zbog svoje pesme i nastupa na Beoviziji, a sa pesmom „In corpore sano“ će predstavati Srbiju u maju ove godine na Pesmi Evrovizije u Torinu. U finalu je osvojila najveći broj bodova u zbiru od stručnog žirija, kao i najviše sms glasova publike. Pažnju, pohvale, ali i začuđenost izazvala je i među fanovima Evrovizije u inostranstvu. Brojni su video komentari u kojima se ocenjuje ova

Otvori na rs.n1info.com

Češki filmski festival Febiofest oduzima Kusturici nagradu

  Beta

Češki festival Febiofest odlučio je da oduzme praškom đaku kojim se ponosi filmska akademija u Pragu FAMU, režiseru Emiru Kusturici, nagradu festivala Kristijan zato što je uoči napada Rusije na Ukrajinu prihvatio da vodi Centralno akademsko pozorište ruske armije.

Da se Kusturici oduzme nagrada Febiofesta koju je 2017. godine dobio za doprinos svetskoj kinematografiji zatražio je počasni predsednik festivala, njegov osnivač, režiser Fero Fenič. Fenič je kazao da je i 2017. godine bio protiv toga da Kusturica dobije nagradu Febiofesta zato što Kusturičina sklonost da se divi totalitarnim vođama i podržava ih znači da uprkos talentu režisera ne ispunjava etičke, moralne i demokratske vrednosti i kriterijume da bude nagrađen.

Otvori na danas.rs

Počeo 50.: Fest: Emiru Kusturici i Mikiju Manojloviću uručene nagrade "Beogradski pobednik"

 

Reditelj Emir Kusturica i glumac Predrag Miki Manojlović večeras su zajednički svečano otvorili jubilarni 50. FEST u beogradskoj Kombank dvorani, gde je potom premijerno u Srbiji prikazan film "Strahinja Banović".

Kusturici i Manojloviću je na otvaranju uručena festivalska nagrada "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović je uručio "Beogradskog pobednika" Manojloviću, koji je istakao da je "velika čast i zadovoljstvo primiti nagradu iz ruku čoveka koji je deo svih 50 izdanja festivala". - Važno je da se kaže da nije bilo naših uzora "Crnog talasa", reditelja Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva,

Otvori na blic.rs

Zagrebačka filharmonija skinula sa programa ruskog kompozitora

 

Zagrebačka filharmonija je skinula sa večerašnjeg programa koncerta u dvorani "Vatroslav Lisinski" niz kompozicija Petra Iljiča Čajkovskog. Upravnik filharmonije Mirko Boč kazao je da će se "na taj način izraziti solidarnost s ukrajinskim narodom i umetnicima". Italijanski capriccio, op. 45, op. 35 i 4. simfonija u f-molu op. 36 zameniće se delima drugih kompozitora.

– Juče smo imali veoma sumornu probu. Imamo nekoliko kolega iz Ukrajine koji su bili jako potreseni, ali svi smo se loše osećali, shodno tome promenili smo i program koncerta. Ne radimo to samo mi, nego i mnogi drugi orkestri širom sveta – rekao je Boč za " Jutarnji list", te dodao kako su oni umetnici, te da im je muzika jedini način na koji se mogu boriti Voditeljka se u programu UŽIVO SLOMILA: Videla snimak razrušene porodične kuće u Ukrajini, u šoku je čekala

Otvori na blic.rs

Maja Gojković otvorila izložbu posvećenu Soji Jovanović

 Beta

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila je danas, prilikom otvaranja izložbe posvećene rediteljki Soji Jovanović u Jugoslovenskoj kinoteci, da je reč o prvoj ženi autoru dugometražnih igranih filmova u Srbiji, i o „višestruko nadarenoj umetnici“.

Gojković je istakla da su suštinski i najznačajniji deo priče o Soji Jovanović „filmovi i predstave kojima je stala u red najznačajnijih filmskih, pozorišnih i televizijskih stvaralaca na ovim prostorima“. „Ono što je dalo poseban pečat celokupnom opusu Soje Jovanović, jeste da su njeni filmovi i drame uvek delovali savremeno i bili lako ‘čitljivi’ za najširu publiku iako je velika većina njih radnjom smeštena u neka prohujala doba i u različitim društvenim

Otvori na danas.rs

Haos u ULUS-u: Nezadovoljni članovi sazvali vanrednu sednicu

 Autor:Beta

Nezadovoljni članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) sazvali su za danas vanrednu sednicu Skupštine ULUS-a, koja će biti održana u zgradi beogradske opštine Stari grad.

Poslednja Skupština ULUS-a održana je 29. decembra prošle godine, ali je deo nezadovoljnog članstva sporio validnost sednice, između ostalog, zato što je održana putem platforme Zum, i zatražio poništavanje donetih odluka. „Tada je (na poslednjoj sednici) članstvo požurilo na sednicu kako bi sprečilo da to, preko 100 godina reprezentativno udruženje uđe u rizik od gašenja po Zakonu o udruženjima, jer skupština nije bila održana nijednom tokom dve godine“, navodi se

Otvori na nova.rs

Vida Ognjenović o Peđi Vraneševiću: Izgubili smo velikog umetnika

 

Napustio nas je čudesan umetnik čiji talenat je nadilazio žanrove, kazala je rediteljka Vida Ognjenović za Nova.rs povodom smrti velikana novosadske muzičke scene Predraga Peđe Vraneševića koji je preminuo danas u Novom Sadu. – Bio je vrstan muzičar, ali njegova kreativnost nadilazila je i prožimala se kroz mnoge umetničke žanrove.

U scenskoj umetnosti bio je nenadmašan – istakla je za naš sajt Vida Ognjenović, koja je s Vraneševićem više puta blisko sarađivala. Peđa Vranešević, koji je preminuo u 76. godini, će pored svoje muzičke karijere u sastavu „Labaratorija zvuka“ ostati upamćen i kao jedna od najkreativnijih ličnosti moderne novosadske kulturne scene, koja se formirala tokom šezdesetih i sedamdesetih. Njegov veliki opus obuhvata inovativnu rok, filmsku i pozorišnu muziku, kao i

Otvori na nova.rs