28. 2. 2018.

In memoriam: Aleksandar Ilić (1945-2018)


U Beogradu je u subotu u 73. godini preminuo profesor Filološkog fakulteta na katedri za opštu književnost, prevodilac, ambasador u Češkoj od 2001. do 2005. godine – Aleksandar Ilić.
U knjizi koja se našla u najužem izboru za Ninovu nagradu 2016. godine – „Hronika sumnje“, Vladislav Bajac posvetio mu jedno poglavlje.

25. 2. 2018.

Razgovori s razlogom: Goran Gocić

GORAN GOCIĆ 
POSLEDNjA STANICA BRITANIJA 
ELEN

Ponedeljak, 26. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7
Razgovori s razlogom:
Goran Gocić 
Poslednja stanica Britanija, roman (Laguna, Beograd, 2017)
Elen i druge pesme o navikama svetosti (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, edicija Povelja, Kraljevo, 2017)

S autorom razgovaraju:
Slađana Ilić i
Dejan Simonović

Uređuje i vodi Dejan Simonović

„Poslednja stranica Britanija“ je gorak roman o gubitnicima koji se ne mire sa porazom i podređenima koji se ne mire sa sopstvenom podređenošću. O strancima u tvrđavi Britaniji, koju istovremeno odbacuju, kao i što i Britanija njih odbacuje, i pokušavaju da osvoje. Pripovest o ponosu i preziru, o otporu i mukama sa samoodređenjem. Pripovedan iz ugla jednog Sicilijanca, ovaj roman prikazuje borbu samog pripovedača, kao i njegovih prijatelja – dva Srbina i jednog Čeh-Slovaka – ne samo za ostanak i opstanak već i za očuvanje dostojanstva u Londonu, crnoj rupi koja sve guta.
Knjiga poezija „Elen i druge pesme o navikama svetosti“, zgusnute emocije i snažnog romantičnog naboja, povezana je mnogim nitima sa romanom.

„Možda i jesmo bili uljezi, možda i jesmo bili marginalci, jesmo bili siromasi; možda jesmo bili nedodirljivi, jesmo bili poslednji; možda jesmo bili na ivici – egzistencije, besa i dnevnog svetla, ivici plača – jesmo bili na rubu propasti, jesmo prezaduženi pojedinci, jesmo iz država u dužničkom ropstvu. Nas su predstavljali kao južnjake s malim j, istočnjake s malim i, parije s velikim P, Evropljane koji se u Evropu ne računaju. Možda su bili u pravu. To je bilo onda. A sada?
Probasmo sve da prodremo tamo.“
(„Poslednja stanica Britanija“)

Goran Gocić ove godine slavi tridesetogodišnjicu novinarskog staža. Za to vreme radio je za tridesetak medijskih kuća uključujući Indipendent, Bi-Bi-Si, Sajt end saund, Politiku i RTS. Njegov prvi roman Tai (2013), bio je bestseler, osvojio četiri nacionalne nagrade za književnost i preveden je na četiri jezika. Drugi roman Poslednja stanica Britanija (2017) diskretno stiče poštovaoce. Napisao je tri studije, Endi Vorhol i strategije popa (1997), Emir Kusturica: Kult margine (2001) i Kako ubiti Betovena: Bolest kao stil (očekuje se 2018), kao i zbirku poezije Elen (2017). Snimio je tuce dokumentarnih filmova ispred i iza kamere, a tekstovi su mu zasad objavljeni u dvadeset i šest zbornika. Knjige, tekstovi i filmovi su mu prevedeni na ukupno dvanaest jezika.

24. 2. 2018.

OTKAZANA PREEDSTAVA - SEX & СЕЛО / 24.2. / Teatar Levo



PISAC :
Petar Petrović Pecija

REŽIJA :
Nenad Purić

Seks i selo je predstava-omnibus, sastavljena od četiri priče: Čizme, Rod, U naviljcima i Mala.

Po žanru je poetska, lirska komedija mentaliteta našeg podneblja i govori o vremenu nastanka patrijarhalnog, tradicionalnog i nikad do kraja prevaziđenog morala i sistema vrednosti.

Teme priča se dotiču erotizma, prvih ljubavnih i čulnih iskustava mladih bića, sujeverja, sukoba generacija…


21. 2. 2018.

In memoriam: Branislav Prelević


ISTAKNUTI srpski pesnik, prevodilac, aforističar, dramski i pisac za decu Branislav Prelević preminuo je u Beogradu u 78. godini. Rođen u Zeleniku, osnovnu i srednju školu, kao i studije književnosti, završio je u Beogradu.

16. 2. 2018.

Zoološka priča / 17.2. / Teatar Levo (Beograd)


TEKST:  Edvard Olbi
REŽIJA : Darko Purić, po motivima predstave „Zoološka priča“ Snežane Trišić
VOĐA PREDSTAVE: Danica Subotički
SCENOGRAFIJA : Snežana Trišić
KOSTIM : Katarina Kovačević
IZBOR MUZIKE : Snežana Trišić
TEHNIKA :  Nikola Plančak
IZRADA SCENOGRAFIJE : Milan Pjević – Čupa
IGRAJU :
Kim……………………..Danica Subotički
Kimberli……………….Sonja Vratonjić Krstić

O PREDSTAVI :
„Zoološka priča preispituje mogućnost postojanja slobode u savremenom društvu, koje je izgrađenu civilizaciju okrenulo protiv sebe.
Junaci ove priče, Piter i Džeri (po originalnom tekstu) tokom slučajnog susreta i upoznavanja, suočavaju se sa svojim ništavnim i porobljenim položajem u društvu koje progresivno raste i gazi ka svom ispunjenju. Iz te mašine, njih dvojica će pokušati da pobegnu, svako na svoj način…
Da li postoji sloboda izbora i mogućnost drugačije realnosti ili je celo naše postojanje jedna dobro izrežirana predstava u kojoj moramo da ispunimo funkciju i zadatak lika koji nam je dodeljen? Možemo li da budemo neko drugi?”

14. 2. 2018.

Poezin Party u klubu Petak

Novi Poezin Party, održaće se 25. februara (nedelja) od 20h u klubu Petak u Lominoj 14. Konkurs za pesnike i pesnikinje koji žele da nastupaju na događaju je na linku: 

http://www.slamstudio.org/organizacija/stalni-konkurs-poezina-za-nastup-na-poetskoj-sceni/

Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u klubu Petak!

kontakt@poezin.net

13. 2. 2018.

NAKON 15 GODINA UMETNIČKOG I HUMANITARNOG RADA APSART IZBAČEN NA ULICU


SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

Opštinska vlast na Novom Beogradu, pod izgovorom uvođenja novog Pravilnika za  upravljanje prostorima Mesnih zajednica, isterala je iz prostora mesne zajednice ApsArt - jednu od najaktivnijih i najpoznatijih domaćih umetničkih organizacija iz oblasti izvođačkih umetnosti i društveno angažovanog rada, koja je za svoj umetnički i humanitarni rad dobila niz uglednih međunarodnih i domaćih priznanja. 
ApsArt je sopstvenim sredstvima, koje je dobio kao nagradu i donaciju ERSTE Fondacije za izuzetne rezultate u radu sa ugroženim grupama a u saglasnosti i saradnji sa Opštinom Novi Beograd,  2011. godine renovirao zapuštenu salu mesne zajednice  Studentski grad (nekadašnji Viktor Bubanj) i od nje napravio komšijsko pozorište tj. ApsArt Pozorište zajednice. U početku su taj prostor prema istovetnom ugovoru, bez materijalne nadoknade, koristile još dve umetničke organizacije: Scena Carina i Galerija Kontekst. Tačnije Scena Carina do svog zatvaranja 2015.godine.
Od 2011. pa do 2016. kroz Pozorište zajednice su prošle hiljade korisnika dramskih razvojnih radionica a među njima – bivši osuđenici, zavisnici od droga, pacijenti dnevnih bolnica, oboleli od HIV-a, deca sa smetnjama u razvoju, studenti, majke sa bebama i mnogi, mnogi drugi. Rad sa najosetljivijim grupama u okviru radionica je sastavni deo naših redovnih projektnih i besplatnih aktivnosti kao i naše: predstave, tribine, obuke, razne stučne prakse za studente, gostovanja stručnjaka itd. Godinama je ApsArt Pozorište zajednice bilo mesto okupljanja, razmene, podrške i kretivnog rada sa građanjima.
Tokom svih ovih godina, upravljačke figure i figurine u Opštini su se smenjivale, ali nijedna od njih se nije preterano interesovala za rad umetnickih organizacija. Od dolaska Aleksandra Šapića na čelo opštine, gotovo sva komunikacija sa umetničkim organizacijama biva prekinuta. Za to vreme mi smo radili i slali izveštaje.
Prošle godine u martu, zatekli smo na vratima sale u kojoj radimo i koju smo, da ponovimo, od sopstvenih grantova renovirali, rukom ispisan papir – obustavlja se korišćenje prostora do daljnjeg, brave se uskoro menjaju, “dok se pitanje mesnih zajednica sa Gradom ne reši“. Od tog trenutka počinje kafkijanska igranka u kojoj ApsArt dobija instrukciju od nadležne činovnice u Opštini  vršite sad vi pritisak na Grad, jer Opština ima lošu komunikaciju sa Gradom. Jasno je bilo da je ovim zatvaranjem mesnih zajednica za građansko korišćenje, Opština očekivala da nevladin sektor izvrši “pritisak” na Grad kako bi se vratili prostori mesnih zajednica na upravljanje Opštini.
U međuvremenu deca i mnoge druge grupe, naši korisnici i sve naše projektne aktivnosti – čekaju. Deset meseci! Tokom deset meseci nam je telefonskim putem obećavano „ništa ne brinite sve će se rešiti kad Grad vrati prostore na upravljanje Opštini.
Grad Beograd je Odlukom od 6. juna 2017. prostore svih MZ na opštini Novi Beograd vratio na upravljanje Opštini.
Na prvom sastanku u Opštini koji se odigrao tek početkom ove godine – predstavnicima ApsArta je „ljubazno“ objašnjeno da ima pravo da svoje pozorište koristi (bez nadoknade) dva sata mesečno (!), a da ostalo vreme mora da plaća tržišnu cenu (mi bismo rekli cenu višu od tržišne) od 1.500 din po satu!
Načelnica Olivera Višnjić je na naše napomene o značaju ApsArta, o aktivnostima koje sprovodimo, ističući njihov humanitarni i neprofitni karakter, objasnila da Opština već ima Centar za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom“ i da im naše aktivnosti nisu potrebne“. Samo neverovatno neznanje, neinformisanost i zagnjurenost u politički i lični interes može da formira ovakav stav. Zaboravila je pri tom da napomene da su aktivnosti tog tzv. centra, inače osnovanog prošle godine, velikim delom na nivou foto razglednica i ad hoc jednokratnih događaja i da ceo taj „poduhvat“ služi isključivo u svrhe političkog marketinga Aleksandra Šapića koji već niz godina na teritoriji opštine isključivo deluje po principu „mi vama damo besplatne aktivnosti  - a vi nama glasove“.
Dakle, Opština Novi Beograd je nas i sva druga udruženja građana koja su koristila prostorije mesnih zajednica - izbacila iz prostora ali nas je iskoristila da izvršimo pritisak“ na grad te kad su im prostori MZ-a vraćeni na upravljanje stavili su ih u upotrebu po tržišnoj ceni! Kada napravite računicu biće vam jasno da bi mesečno korišćenje prostora MZ u punom kapacitetu 12h/30 dana iznosio 4.500 EUR, što je rekordan iznos za zakup nekog prostora u Beogradu, i to ne poslovnog prostora već komunalnog prostora koji treba da bude u službi građana i lokalne zajednice.
Da li je moguće da u demokratiji moramo da budemo na vlasti da bismo bili u svojim zajednicama aktivni na bilo koji način i da li čak i okupljanja u javnim prostorima treba da nam kreira vlast? Podsetimo da je namena ovih prostora za građansko samoorganizovanje u demokratiji.
Sa današnjim danom ApsArt je i fizički izašao iz prostora mesne zajednice. Mi ćemo svakako tražiti neko drugo rešenje za svoje aktivnosti i postojanje u ovome gradu ali ono o čemu ne želimo da ćutimo je deo pitanja koji se odnosi na javne prostore grada Beograda i njihovu (zlo)upotrebu. Novi Beograd sve više postaje feud jednog gazde koji posluje po partijsko – familijarnom principu gradeći veliko Potemkinovo selo u kome nema mesta ni za šta što nije deo agende tog lokalnog feudalca.
A za pozorište, nema veze...biće neki novi tržni centar pa će građani imati gde da se okupe i ogreju duše.
izvršna direktorka
dpl rediteljka Aleksandra Jelić

ApsArt Centar za pozorišna istraživanja
064.145.56.52
FB ApsArt                                                



       12.2.2018.

10. 2. 2018.

ODLAZAK NEBOJŠE GLOGOVCA
Komemoracija i sahrana u ponedeljak


U ponedeljak, 12. februara, u 11 sati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće održan komemorativni skup posvećen Nebojši Glogovcu, javljeno je iz ovog teatra. Sahrana je istog dana. Opelo u crkvi svetog Nikole na Novom groblju u Beogradu počinje u 14 časova. Poznati glumac biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

ZADARSKI KNJIŽEVNI LJETOPIS


U Multimedijalnoj dvorani Gradske knjižnice Zadar 12. veljače (ponedjeljak) s početkom programa u18 sati održat će se promocija prvoga broja časopisa za kulturu i znanost "Zadarski književni ljetopis".
Ovaj časopis za kulturu i znanost uz podršku HKD i HKD ogranak Zadar pokrenuo je književnik Nikola Šimić Tonin.

Uz poeziju, prozu, osvrte, oglede, kritike, aforizme, haiku objavljivat će  znanstvene radove. Uz književnike i znanstvenike Zadarske regije, Lijepe naše, suradnici su i iz regije i svijeta. Jedan od priloga u ovom je broju i osvrt ugledne znanstvenice sa Sorbonne dr. sc. Milice Marinković, (Plava oaza naslednika mediterana) akademika Vasila Tocinovskog, dr. sc. Adolfa Polegubića, Ružice Soldo, Ive Mije Andrića, Željke Lovrenčić, Ante Kolanovića; Znanstveni rad Chaty – Thereze Kolega; Poezija: Žaklina Glibo, Sanja Kosić, N. Š. T., Barbara Klepić, Hrvoje Bazina, Rajko Glibo, Vlatko Majić, Tomislav Meštrić, Mirko Jamnicki Dojmi, Srđan Duhović, Andreja Malta, Anđelka Korčulanić, Jasmina Hanjalić, Ante Gregov, Jurin, Zorica Antulov, Jozefina Dautbegović Krajinović, Mirjana Majić: Prijevodi: Adolf Polegubić, Valerio Orlić, Nataša Butinar; Prozni Kutak: Petra Parać, Valter Šarović… Aforizmi Abdurahmana Halilović – Ahila; Haiku: Nataša Periša, Ivan Gaćina, Borivoj Bukva, Siniša Matasović, Milan Stančić – Kimi… i mnogi drugih.

7. 2. 2018.

SRCE 2 – Valentinovo uz drag show i House of Flamingo


Klub Močvara (Trnjanski nasip bb) | 14.2.2018. | 20 – 02 h

House of Flamingo za Valentinovo, 14. veljače, organizira premijernu izvedbu drag show programa „S.R.C.E. 2“ u Klubu Močvara (Trnjanski nasip bb) s početkom u 20 sati. Show „S.R.C.E.“ time postaje tradicionalna zagrebačka queer anti-valentinovska noć koja će staviti osmijeh na lica i zagrijati dušu najhladnijih mizantropa, neovisno o njihovom ljubavnom i bračnom statusu!

Show program, za razliku od uobičajenih solo izvedbi, za ovu priliku sastavljen je od dueta HoF rezidentica. Spazam Orgazam, Roxanne, Colinda Evangelista i Entity; uz domaćine Flufenstanzu i Sorela, preves(la)t će publiku preko valova pop kulture u audio-vizualnom spektaklu dirljivom poput ljubavnog filmskog klasika. Izvedbe će varirati od srcedrapajućih balkanskih lakonotnih uspješnica do kompleksnih i emotivnih balada; a dio showa uključivat će i live pjevanje. Ukratko, „S.R.C.E. #2“ pokazat će vam kako je biti solo, monogaman ili razvratan sasvim ok; a svemu tome možete svjedočiti (ili participirati) unutar jedne večeri i kojim god redom želite. Nakon glavnog programa, publiku će rasplesati DJ tandem Vektor + Neonski.

„S.R.C.E. 2“ održava se u sklopu redovnog godišnjeg programa „Tranđeli kulture“ kolektiva House of Flamingo; te je odgovor na manjak ponude queer kulturnih i izvedbenih sadržaja u Zagrebu i Hrvatskoj. Program nudi siguran prostor opuštanja i zabave queer parovima i pojedincima, koji na mnogim lokacijama za izlaske još uvijek zbog straha od predrasuda, ne mogu slobodno provoditi vrijeme sa svojim partnerima i partnericama. Dodatno, program nudi i nesvakidašnje scensko iskustvo umjetničke prakse draga koji je sastavnica kulturne i klupske ponude brojnih zapadnih metropola, a s kojom se hrvatska publika tek upoznaje. Prvo izdanje programa „S.R.C.E.“ održalo se prošle godine a posjetilo ga je 400 osoba. Program je nakon toga gostovao u Splitu u rujnu te u Londonu u studenom 2017. godine.

Ulaznice za program mogu se preuzeti u Octopus piercing i tattoo studiju (Gundulićeva 31) čija donacija u pretprodaji iznosi 30 kuna. Ulaznice će biti dostupne i na dan događaja na ulazu u klub s participacijom od 50 kuna.

Za više informacija pratite:
House of Flamingo FB - http://bit.ly/2eoMGCB
Facebook event - http://bit.ly/2DCQMq7


6. 2. 2018.

Priznanje Drugom programu Radio Beograda za izuzetni medijski doprinos književnosti i kulturi




Povodom 60 godina rada Drugog programa Radio Beograda, Srpsko književnoj društvo ovoj veoma važnoj medijskoj kući, njenim urednicima, zaposlenima i saradnicima, dodeljuje:

PRIZNANjE ZA IZUZETAN MEDIJSKI
DOPRINOS KNjIŽEVNOSTI I KULTURI

Drugi program Radio Beograda u kontinuitetu, na veoma kvalitetan način, uz mnogo obaveštenosti, znanja i entuzijazma, doprinosi da sadržaji iz književnosti i kulture budu predstavljeni slušaocima širom Srbije i tako dopru do onih kojima su namenjeni.
Drugi program Radio Beograda pokazuje da je, i u vreme medijskog srozavanja, moguće visoko držati dostojanstvo profesije.

Srpsko književno društvo
predsednik Upravnog odbora
Slavoljub Marković

U Beogradu, 6. februara 2018. godine

5. 2. 2018.

FILIP GRBIĆ: RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI

Sreda, 7. Febrar u 19.00 mala sala SKC
FILIP GRBIĆ: RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI
razgovor povodom knjige nagrađene Nagradom Miloša Crnjanskog
Učestvuju: Milo Lompar, Slađana Jaćiomović, Nataša Anđelković i autor;
Moderator i urednik: Vesna Kapor
„Ovaj roman donosi složenu i zanimljivu, temperamentno stilizovanu, priču o tananom duševnom sklopu glavnog junaka i o sudbinama čoveka i žene čiji su odnosi dobili dramatično ubrzanje na letovanju na Kritu. Sama priča je višeznačna i ide iznad pojedinačnih sudbina, jer se ukršta sa epohalnim kretanjem, koje je ispunjeno haotičnošću, kriminalom, seksualnošću i politikom. Upečatljivo su prikazani svetovi kultura (srpske, ruske, grčke i nemačke) i globalizacijski trenutak njihovog doticaja. Tome su saobraženi različiti tipovi pripovedanja, koji se smenjuju u ubrzanom tempu, od esejističko-meditativnog preko psihološko-medicinskog do erotsko-naturalističkog. Tako se dinamična radnja spaja sa produbljeno uprizorenim likovima, intriga i zaplet sa esejističkim osvetljenjima i opsesivno-psihijatrijskim razmišljanjima, brutalni društveni milje sa problescima nežne osećajnosti, tamna praznina duše sa rasprskavajućim mnoštvom njenih asocijacija. Roman Filipa Grbića uspeva da jednu priču o muškarcu i ženi ispripoveda u intenzitetu koji ne dozvoljava predah, da joj postavi dublja psihološka i društvena sidrišta, da joj obezbedi otvoren i višeznačan završetak: u paradoksalnom i uzbudljivom profilu osećajnosti i pripovedanja u našem vremenu.“ Saopštenje žirija Nagrade Miloša Crnjanskog

4. 2. 2018.

Beleške jednog urednika: Gojko Božović: Deficit samopouzdanja, jedna smo od retkih evropskih kultura u kojoj su prevedene knjige čitanije od domaćih


Već dvadeset godina izbliza pratim kako neprestano opada udeo čitanosti domaće književnosti na srpskom tržištu knjiga. Mi smo jedna od retkih evropskih kultura u kojoj su prevedene knjige čitanije od domaćih knjiga.