::: Regionalne vesti iz kulture ::: Književnost ::: Muzika ::: Pozorište ::: Film ::: Konkursi ::: Promocije ::: Knjige::: Izložbe:::
28. 2. 2018.
In memoriam: Aleksandar Ilić (1945-2018)
U Beogradu je u subotu u 73. godini preminuo profesor Filološkog fakulteta na katedri za opštu književnost, prevodilac, ambasador u Češkoj od 2001. do 2005. godine – Aleksandar Ilić.
U knjizi koja se našla u najužem izboru za Ninovu nagradu 2016. godine – „Hronika sumnje“, Vladislav Bajac posvetio mu jedno poglavlje.
25. 2. 2018.
Razgovori s razlogom: Goran Gocić
GORAN GOCIĆ
POSLEDNjA STANICA BRITANIJA
ELEN
Ponedeljak, 26. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7
Razgovori s razlogom:
Goran Gocić
Poslednja stanica Britanija, roman (Laguna, Beograd, 2017)
Elen i druge pesme o navikama svetosti (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, edicija Povelja, Kraljevo, 2017)
S autorom razgovaraju:
Slađana Ilić i
Dejan Simonović
Uređuje i vodi Dejan Simonović
„Poslednja stranica Britanija“ je gorak roman o gubitnicima koji se ne mire sa porazom i podređenima koji se ne mire sa sopstvenom podređenošću. O strancima u tvrđavi Britaniji, koju istovremeno odbacuju, kao i što i Britanija njih odbacuje, i pokušavaju da osvoje. Pripovest o ponosu i preziru, o otporu i mukama sa samoodređenjem. Pripovedan iz ugla jednog Sicilijanca, ovaj roman prikazuje borbu samog pripovedača, kao i njegovih prijatelja – dva Srbina i jednog Čeh-Slovaka – ne samo za ostanak i opstanak već i za očuvanje dostojanstva u Londonu, crnoj rupi koja sve guta.
Knjiga poezija „Elen i druge pesme o navikama svetosti“, zgusnute emocije i snažnog romantičnog naboja, povezana je mnogim nitima sa romanom.
„Možda i jesmo bili uljezi, možda i jesmo bili marginalci, jesmo bili siromasi; možda jesmo bili nedodirljivi, jesmo bili poslednji; možda jesmo bili na ivici – egzistencije, besa i dnevnog svetla, ivici plača – jesmo bili na rubu propasti, jesmo prezaduženi pojedinci, jesmo iz država u dužničkom ropstvu. Nas su predstavljali kao južnjake s malim j, istočnjake s malim i, parije s velikim P, Evropljane koji se u Evropu ne računaju. Možda su bili u pravu. To je bilo onda. A sada?
Probasmo sve da prodremo tamo.“
(„Poslednja stanica Britanija“)
Goran Gocić ove godine slavi tridesetogodišnjicu novinarskog staža. Za to vreme radio je za tridesetak medijskih kuća uključujući Indipendent, Bi-Bi-Si, Sajt end saund, Politiku i RTS. Njegov prvi roman Tai (2013), bio je bestseler, osvojio četiri nacionalne nagrade za književnost i preveden je na četiri jezika. Drugi roman Poslednja stanica Britanija (2017) diskretno stiče poštovaoce. Napisao je tri studije, Endi Vorhol i strategije popa (1997), Emir Kusturica: Kult margine (2001) i Kako ubiti Betovena: Bolest kao stil (očekuje se 2018), kao i zbirku poezije Elen (2017). Snimio je tuce dokumentarnih filmova ispred i iza kamere, a tekstovi su mu zasad objavljeni u dvadeset i šest zbornika. Knjige, tekstovi i filmovi su mu prevedeni na ukupno dvanaest jezika.
POSLEDNjA STANICA BRITANIJA
ELEN
Ponedeljak, 26. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7
Razgovori s razlogom:
Goran Gocić
Poslednja stanica Britanija, roman (Laguna, Beograd, 2017)
Elen i druge pesme o navikama svetosti (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, edicija Povelja, Kraljevo, 2017)
S autorom razgovaraju:
Slađana Ilić i
Dejan Simonović
Uređuje i vodi Dejan Simonović
„Poslednja stranica Britanija“ je gorak roman o gubitnicima koji se ne mire sa porazom i podređenima koji se ne mire sa sopstvenom podređenošću. O strancima u tvrđavi Britaniji, koju istovremeno odbacuju, kao i što i Britanija njih odbacuje, i pokušavaju da osvoje. Pripovest o ponosu i preziru, o otporu i mukama sa samoodređenjem. Pripovedan iz ugla jednog Sicilijanca, ovaj roman prikazuje borbu samog pripovedača, kao i njegovih prijatelja – dva Srbina i jednog Čeh-Slovaka – ne samo za ostanak i opstanak već i za očuvanje dostojanstva u Londonu, crnoj rupi koja sve guta.
Knjiga poezija „Elen i druge pesme o navikama svetosti“, zgusnute emocije i snažnog romantičnog naboja, povezana je mnogim nitima sa romanom.
„Možda i jesmo bili uljezi, možda i jesmo bili marginalci, jesmo bili siromasi; možda jesmo bili nedodirljivi, jesmo bili poslednji; možda jesmo bili na ivici – egzistencije, besa i dnevnog svetla, ivici plača – jesmo bili na rubu propasti, jesmo prezaduženi pojedinci, jesmo iz država u dužničkom ropstvu. Nas su predstavljali kao južnjake s malim j, istočnjake s malim i, parije s velikim P, Evropljane koji se u Evropu ne računaju. Možda su bili u pravu. To je bilo onda. A sada?
Probasmo sve da prodremo tamo.“
(„Poslednja stanica Britanija“)
Goran Gocić ove godine slavi tridesetogodišnjicu novinarskog staža. Za to vreme radio je za tridesetak medijskih kuća uključujući Indipendent, Bi-Bi-Si, Sajt end saund, Politiku i RTS. Njegov prvi roman Tai (2013), bio je bestseler, osvojio četiri nacionalne nagrade za književnost i preveden je na četiri jezika. Drugi roman Poslednja stanica Britanija (2017) diskretno stiče poštovaoce. Napisao je tri studije, Endi Vorhol i strategije popa (1997), Emir Kusturica: Kult margine (2001) i Kako ubiti Betovena: Bolest kao stil (očekuje se 2018), kao i zbirku poezije Elen (2017). Snimio je tuce dokumentarnih filmova ispred i iza kamere, a tekstovi su mu zasad objavljeni u dvadeset i šest zbornika. Knjige, tekstovi i filmovi su mu prevedeni na ukupno dvanaest jezika.
24. 2. 2018.
OTKAZANA PREEDSTAVA - SEX & СЕЛО / 24.2. / Teatar Levo
PISAC :
Petar Petrović Pecija
REŽIJA :
Nenad Purić
Seks i selo je predstava-omnibus, sastavljena od četiri priče: Čizme, Rod, U naviljcima i Mala.
Po žanru je poetska, lirska komedija mentaliteta našeg podneblja i govori o vremenu nastanka patrijarhalnog, tradicionalnog i nikad do kraja prevaziđenog morala i sistema vrednosti.
Teme priča se dotiču erotizma, prvih ljubavnih i čulnih iskustava mladih bića, sujeverja, sukoba generacija…
21. 2. 2018.
In memoriam: Branislav Prelević
ISTAKNUTI srpski pesnik, prevodilac, aforističar, dramski i pisac za decu Branislav Prelević preminuo je u Beogradu u 78. godini. Rođen u Zeleniku, osnovnu i srednju školu, kao i studije književnosti, završio je u Beogradu.
16. 2. 2018.
Zoološka priča / 17.2. / Teatar Levo (Beograd)
TEKST: Edvard Olbi
REŽIJA : Darko Purić, po motivima predstave „Zoološka priča“ Snežane Trišić
VOĐA PREDSTAVE: Danica Subotički
SCENOGRAFIJA : Snežana Trišić
KOSTIM : Katarina Kovačević
IZBOR MUZIKE : Snežana Trišić
TEHNIKA : Nikola Plančak
IZRADA SCENOGRAFIJE : Milan Pjević – Čupa
IGRAJU :
Kim……………………..Danica Subotički
Kimberli……………….Sonja Vratonjić Krstić
O PREDSTAVI :
„Zoološka priča preispituje mogućnost postojanja slobode u savremenom društvu, koje je izgrađenu civilizaciju okrenulo protiv sebe.
Junaci ove priče, Piter i Džeri (po originalnom tekstu) tokom slučajnog susreta i upoznavanja, suočavaju se sa svojim ništavnim i porobljenim položajem u društvu koje progresivno raste i gazi ka svom ispunjenju. Iz te mašine, njih dvojica će pokušati da pobegnu, svako na svoj način…
Da li postoji sloboda izbora i mogućnost drugačije realnosti ili je celo naše postojanje jedna dobro izrežirana predstava u kojoj moramo da ispunimo funkciju i zadatak lika koji nam je dodeljen? Možemo li da budemo neko drugi?”
14. 2. 2018.
Poezin Party u klubu Petak
Novi Poezin Party, održaće se 25. februara (nedelja) od 20h u klubu Petak u Lominoj 14. Konkurs za pesnike i pesnikinje koji žele da nastupaju na događaju je na linku:
http://www.slamstudio.org/ organizacija/ stalni-konkurs-poezina-za-n astup-na-poetskoj-sceni/
Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u klubu Petak!
http://www.slamstudio.org/
Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u klubu Petak!
kontakt@poezin.net
13. 2. 2018.
NAKON 15 GODINA UMETNIČKOG I HUMANITARNOG RADA APSART IZBAČEN NA ULICU
SAOPŠTENJE ZA MEDIJE
Opštinska vlast na Novom
Beogradu, pod izgovorom uvođenja novog Pravilnika za upravljanje prostorima Mesnih zajednica, isterala
je iz prostora mesne zajednice ApsArt - jednu od najaktivnijih i najpoznatijih
domaćih umetničkih organizacija iz oblasti izvođačkih umetnosti i društveno
angažovanog rada, koja je za svoj umetnički i humanitarni rad dobila niz
uglednih međunarodnih i domaćih priznanja.
ApsArt je sopstvenim sredstvima, koje je dobio kao nagradu i
donaciju ERSTE Fondacije za izuzetne rezultate u radu sa ugroženim grupama a u
saglasnosti i saradnji sa Opštinom Novi Beograd, 2011. godine renovirao zapuštenu salu mesne
zajednice Studentski grad (nekadašnji
Viktor Bubanj) i od nje napravio komšijsko pozorište tj. ApsArt Pozorište
zajednice. U početku su taj prostor prema istovetnom ugovoru, bez materijalne
nadoknade, koristile još dve umetničke organizacije: Scena Carina i Galerija
Kontekst. Tačnije Scena Carina do svog zatvaranja 2015.godine.
Od 2011. pa do 2016. kroz Pozorište zajednice su prošle hiljade
korisnika dramskih razvojnih radionica a među njima – bivši osuđenici,
zavisnici od droga, pacijenti dnevnih bolnica, oboleli od HIV-a, deca sa smetnjama
u razvoju, studenti, majke sa bebama i mnogi, mnogi drugi. Rad sa najosetljivijim
grupama u okviru radionica je sastavni deo naših redovnih projektnih i besplatnih
aktivnosti kao i naše: predstave, tribine, obuke, razne stučne prakse za
studente, gostovanja stručnjaka itd. Godinama je ApsArt Pozorište zajednice
bilo mesto okupljanja, razmene, podrške i kretivnog rada sa građanjima.
Tokom svih ovih godina, upravljačke figure i figurine u Opštini su
se smenjivale, ali nijedna od njih se nije preterano interesovala za rad
umetnickih organizacija. Od dolaska Aleksandra Šapića na čelo opštine, gotovo
sva komunikacija sa umetničkim organizacijama biva prekinuta. Za to vreme mi
smo radili i slali izveštaje.
Prošle godine u martu, zatekli smo na vratima sale u kojoj radimo i
koju smo, da ponovimo, od sopstvenih grantova renovirali, rukom ispisan papir –
obustavlja se korišćenje prostora do daljnjeg, brave se uskoro menjaju, “dok se
pitanje mesnih zajednica sa Gradom ne reši“. Od tog trenutka počinje
kafkijanska igranka u kojoj ApsArt dobija instrukciju od nadležne činovnice u
Opštini “vršite sad vi pritisak na Grad, jer Opština
ima lošu komunikaciju sa Gradom”.
Jasno je bilo da je ovim zatvaranjem mesnih zajednica za građansko korišćenje,
Opština očekivala da nevladin sektor izvrši “pritisak” na Grad kako bi se
vratili prostori mesnih zajednica na upravljanje Opštini.
U međuvremenu deca i mnoge druge grupe, naši korisnici i sve naše
projektne aktivnosti – čekaju. Deset meseci! Tokom deset meseci nam je
telefonskim putem obećavano „ništa ne brinite sve će se rešiti kad Grad vrati
prostore na upravljanje Opštini”.
Grad Beograd je Odlukom od 6. juna 2017. prostore svih MZ na
opštini Novi Beograd vratio na upravljanje Opštini.
Na prvom sastanku u Opštini koji se odigrao tek početkom ove godine
– predstavnicima ApsArta je „ljubazno“ objašnjeno da ima pravo da svoje
pozorište koristi (bez nadoknade) dva sata mesečno (!), a da ostalo vreme mora
da plaća tržišnu cenu (mi bismo rekli cenu višu od tržišne) od 1.500 din po
satu!
Načelnica Olivera Višnjić je na naše napomene o značaju ApsArta, o
aktivnostima koje sprovodimo, ističući njihov humanitarni i neprofitni
karakter, objasnila da Opština već ima “Centar za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom“ i da im
naše aktivnosti “nisu potrebne“. Samo neverovatno neznanje, neinformisanost i
zagnjurenost u politički i lični interes može da formira ovakav stav. Zaboravila
je pri tom da napomene da su aktivnosti tog tzv. centra, inače osnovanog prošle
godine, velikim delom na nivou foto razglednica i ad hoc jednokratnih događaja i da ceo taj „poduhvat“ služi
isključivo u svrhe političkog marketinga Aleksandra Šapića koji već niz godina
na teritoriji opštine isključivo deluje po principu „mi vama damo besplatne
aktivnosti - a vi nama glasove“.
Dakle, Opština Novi Beograd je nas i sva druga udruženja građana koja
su koristila prostorije mesnih zajednica - izbacila iz prostora ali nas je
iskoristila da “izvršimo
pritisak“ na grad te kad su im prostori MZ-a vraćeni na upravljanje stavili su
ih u upotrebu po tržišnoj ceni! Kada napravite računicu biće vam jasno da bi
mesečno korišćenje prostora MZ u punom kapacitetu 12h/30 dana iznosio 4.500
EUR, što je rekordan iznos za zakup nekog prostora u Beogradu, i to ne
poslovnog prostora već komunalnog prostora koji treba da bude u službi građana
i lokalne zajednice.
Da li je moguće da u demokratiji
moramo da budemo na vlasti da bismo bili u svojim zajednicama aktivni na bilo
koji način i da li čak i okupljanja u javnim prostorima treba da nam kreira
vlast? Podsetimo da je namena ovih prostora za građansko samoorganizovanje u
demokratiji.
Sa današnjim danom ApsArt je i fizički izašao iz prostora mesne
zajednice. Mi ćemo svakako tražiti neko drugo rešenje za svoje aktivnosti i
postojanje u ovome gradu ali ono o čemu
ne želimo da ćutimo je deo pitanja koji se odnosi na javne prostore grada Beograda
i njihovu (zlo)upotrebu. Novi Beograd sve više postaje feud jednog gazde
koji posluje po partijsko – familijarnom principu gradeći veliko Potemkinovo
selo u kome nema mesta ni za šta što
nije deo agende tog lokalnog feudalca.
A za pozorište, nema veze...biće neki novi tržni centar pa će
građani imati gde da se okupe i ogreju duše.
izvršna direktorka
dpl rediteljka Aleksandra Jelić
ApsArt Centar za pozorišna
istraživanja
064.145.56.52
10. 2. 2018.
ODLAZAK NEBOJŠE GLOGOVCA
Komemoracija i sahrana u ponedeljak
U ponedeljak, 12. februara, u 11 sati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće održan komemorativni skup posvećen Nebojši Glogovcu, javljeno je iz ovog teatra. Sahrana je istog dana. Opelo u crkvi svetog Nikole na Novom groblju u Beogradu počinje u 14 časova. Poznati glumac biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana.
ZADARSKI KNJIŽEVNI LJETOPIS
U Multimedijalnoj dvorani Gradske knjižnice Zadar 12. veljače
(ponedjeljak) s početkom programa u18 sati održat će se promocija prvoga broja
časopisa za kulturu i znanost "Zadarski književni ljetopis".
Ovaj časopis za kulturu i znanost uz podršku HKD i HKD ogranak Zadar
pokrenuo je književnik Nikola Šimić Tonin.
Uz poeziju, prozu, osvrte, oglede, kritike, aforizme, haiku objavljivat
će znanstvene radove. Uz književnike i znanstvenike Zadarske regije, Lijepe
naše, suradnici su i iz regije i svijeta. Jedan od priloga u ovom je broju i
osvrt ugledne znanstvenice sa Sorbonne dr. sc. Milice Marinković, (Plava oaza
naslednika mediterana) akademika Vasila Tocinovskog, dr. sc. Adolfa Polegubića,
Ružice Soldo, Ive Mije Andrića, Željke Lovrenčić, Ante Kolanovića; Znanstveni
rad Chaty – Thereze Kolega; Poezija: Žaklina Glibo, Sanja Kosić, N. Š. T.,
Barbara Klepić, Hrvoje Bazina, Rajko Glibo, Vlatko Majić, Tomislav Meštrić,
Mirko Jamnicki Dojmi, Srđan Duhović, Andreja Malta, Anđelka Korčulanić, Jasmina
Hanjalić, Ante Gregov, Jurin, Zorica Antulov, Jozefina Dautbegović Krajinović,
Mirjana Majić: Prijevodi: Adolf Polegubić, Valerio Orlić, Nataša Butinar;
Prozni Kutak: Petra Parać, Valter Šarović… Aforizmi Abdurahmana Halilović –
Ahila; Haiku: Nataša Periša, Ivan Gaćina, Borivoj Bukva, Siniša Matasović,
Milan Stančić – Kimi… i mnogi drugih.
7. 2. 2018.
SRCE 2 – Valentinovo uz drag show i House of Flamingo
Klub
Močvara (Trnjanski nasip bb) | 14.2.2018. | 20 – 02 h
House of
Flamingo za Valentinovo, 14. veljače, organizira premijernu izvedbu drag show programa „S.R.C.E. 2“ u Klubu Močvara
(Trnjanski nasip bb) s početkom u 20 sati. Show „S.R.C.E.“ time postaje tradicionalna
zagrebačka queer anti-valentinovska noć koja će staviti osmijeh na lica i
zagrijati dušu najhladnijih mizantropa, neovisno o njihovom ljubavnom i bračnom
statusu!
Show program, za razliku od uobičajenih solo izvedbi, za ovu priliku
sastavljen je od dueta HoF rezidentica. Spazam Orgazam, Roxanne, Colinda Evangelista
i Entity; uz domaćine Flufenstanzu i Sorela, preves(la)t će
publiku preko valova pop kulture u audio-vizualnom spektaklu dirljivom poput ljubavnog
filmskog klasika. Izvedbe će varirati od srcedrapajućih balkanskih lakonotnih
uspješnica do kompleksnih i emotivnih balada; a dio showa uključivat će i live
pjevanje. Ukratko, „S.R.C.E. #2“
pokazat će vam kako je biti solo, monogaman ili razvratan sasvim ok; a svemu
tome možete svjedočiti (ili participirati) unutar jedne večeri i kojim god
redom želite. Nakon glavnog programa, publiku će rasplesati DJ tandem Vektor + Neonski.
„S.R.C.E. 2“ održava se u sklopu redovnog godišnjeg programa „Tranđeli kulture“
kolektiva House of Flamingo; te je odgovor na manjak ponude queer kulturnih i
izvedbenih sadržaja u Zagrebu i Hrvatskoj. Program nudi siguran prostor
opuštanja i zabave queer parovima i pojedincima, koji na mnogim lokacijama za
izlaske još uvijek zbog straha od predrasuda, ne mogu slobodno provoditi
vrijeme sa svojim partnerima i partnericama. Dodatno, program nudi i
nesvakidašnje scensko iskustvo umjetničke prakse draga koji je sastavnica
kulturne i klupske ponude brojnih zapadnih metropola, a s kojom se hrvatska
publika tek upoznaje. Prvo izdanje programa „S.R.C.E.“ održalo se prošle godine
a posjetilo ga je 400 osoba. Program je nakon toga gostovao u Splitu u rujnu te
u Londonu u studenom 2017. godine.
Ulaznice za program mogu se preuzeti u Octopus piercing i tattoo studiju
(Gundulićeva 31) čija donacija u pretprodaji iznosi 30 kuna. Ulaznice će biti
dostupne i na dan događaja na ulazu u klub s participacijom od 50 kuna.
Za više informacija pratite:
House of Flamingo FB - http://bit.ly/2eoMGCB
Facebook event - http://bit.ly/2DCQMq7
6. 2. 2018.
Priznanje Drugom programu Radio Beograda za izuzetni medijski doprinos književnosti i kulturi
Povodom 60 godina rada Drugog programa Radio Beograda, Srpsko književnoj društvo ovoj veoma važnoj medijskoj kući, njenim urednicima, zaposlenima i saradnicima, dodeljuje:
PRIZNANjE ZA IZUZETAN MEDIJSKI
DOPRINOS KNjIŽEVNOSTI I KULTURI
Drugi program Radio Beograda u kontinuitetu, na veoma kvalitetan način, uz mnogo obaveštenosti, znanja i entuzijazma, doprinosi da sadržaji iz književnosti i kulture budu predstavljeni slušaocima širom Srbije i tako dopru do onih kojima su namenjeni.
Drugi program Radio Beograda pokazuje da je, i u vreme medijskog srozavanja, moguće visoko držati dostojanstvo profesije.
Srpsko književno društvo
predsednik Upravnog odbora
Slavoljub Marković
U Beogradu, 6. februara 2018. godine
5. 2. 2018.
FILIP GRBIĆ: RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI
Sreda, 7. Febrar u 19.00 mala sala SKC
FILIP GRBIĆ: RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI
razgovor povodom knjige nagrađene Nagradom Miloša Crnjanskog
Učestvuju: Milo Lompar, Slađana Jaćiomović, Nataša Anđelković i autor;
Moderator i urednik: Vesna Kapor
„Ovaj roman donosi složenu i zanimljivu, temperamentno stilizovanu, priču o tananom duševnom sklopu glavnog junaka i o sudbinama čoveka i žene čiji su odnosi dobili dramatično ubrzanje na letovanju na Kritu. Sama priča je višeznačna i ide iznad pojedinačnih sudbina, jer se ukršta sa epohalnim kretanjem, koje je ispunjeno haotičnošću, kriminalom, seksualnošću i politikom. Upečatljivo su prikazani svetovi kultura (srpske, ruske, grčke i nemačke) i globalizacijski trenutak njihovog doticaja. Tome su saobraženi različiti tipovi pripovedanja, koji se smenjuju u ubrzanom tempu, od esejističko-meditativnog preko psihološko-medicinskog do erotsko-naturalističkog. Tako se dinamična radnja spaja sa produbljeno uprizorenim likovima, intriga i zaplet sa esejističkim osvetljenjima i opsesivno-psihijatrijskim razmišljanjima, brutalni društveni milje sa problescima nežne osećajnosti, tamna praznina duše sa rasprskavajućim mnoštvom njenih asocijacija. Roman Filipa Grbića uspeva da jednu priču o muškarcu i ženi ispripoveda u intenzitetu koji ne dozvoljava predah, da joj postavi dublja psihološka i društvena sidrišta, da joj obezbedi otvoren i višeznačan završetak: u paradoksalnom i uzbudljivom profilu osećajnosti i pripovedanja u našem vremenu.“ Saopštenje žirija Nagrade Miloša Crnjanskog
4. 2. 2018.
Beleške jednog urednika: Gojko Božović: Deficit samopouzdanja, jedna smo od retkih evropskih kultura u kojoj su prevedene knjige čitanije od domaćih
Već dvadeset godina izbliza pratim kako neprestano opada udeo čitanosti domaće književnosti na srpskom tržištu knjiga. Mi smo jedna od retkih evropskih kultura u kojoj su prevedene knjige čitanije od domaćih knjiga.
Пријавите се на:
Постови (Atom)