Eseji Srđana Vučinića o jugoslovenskom filmu

SKC Filmforum, utorak, 18. decembar u 20h, mala sala SKC

Predstavljanje knjige "Portreti - 24 sličice u sekundi" u izdanju Filmskog centra Srbije

& razgovor sa Srđanom Vučinićem, autorom ove knjige eseja o jugoslovenskom filmu

Portreti - 24 sličice u sekundi
Dela Aleksandra Petrovića, Vatroslava Mimice, Ante Babaje, Puriše Đorđevića, Živojina Pavlovića, Dušana Makavejeva, Emira Kusturice, Bate Čengića, Bore Draškovića, Krsta Papića, Vlatka Gilića, Živka Nikolića, Lordana Zafranovića, Srđana Karanovića, Gordana Mihića, Dušana Kovečevića, Mirka Kovača, Bore Ćosića, Branka Vučićevića, Slobodana Novakovića, Bogdana Tirnanića, Dušana Vukotića i Krste Šakante inspirisali su Srđana Vučinića za mnoštvo kratkih eseja,koji su za ovogodišnji Sajam knjiga sabrani u izdanje Filmskog centra Srbije. Veoma bogatom i za običnog čitaoca krajnje razumljivom leksikom oni oživljavaju filmove i tekstove o filmu od pre više decenija i vraćaju nas u doba najznačajnih ostvarenja jugoslovenske kinematrografije, pokazujući koliko su ona još uvek nedovoljno istražena i ugrađena u kulturološke matrice današnjice. Zrelim stilom, razvijanim kroz mnoštvo filmskih kritika, eseja, i već nekoliko autorskih knjiga, Vučinić je pružio novi doprinos sagledavanju mnogih kultnih filmova koji su prostavili temelje današnje kinematografije u postjugoslovenskim zemljama. Pored isticanja i razrade tih doprinosa, razgovor će,stoga, teći i u smeru preispitivanja načina prevođenja filmskih u tekstualne narative, za šta ova knjiga daje veoma dobar osnov.

Otvaranje konkursne izložbe "Za 1000 dinara"

Ostavinska galerija vas poziva na izložbu “Za 1000 dinara”, poslednju ovogodišnju izložbu nastalu putem otvorenog konkursa Ostavinske galerije u Kraljevića Marka 8 u Beogradu. Ostavinska galerija deo je Kulturnog centra Magacin.

Izložba se otvara u utorak, 18.12. od 19 časova i biće otvorena svakog dana od 17-21 čas zaključno sa 23.12.

Ovom prilikom želeli smo da propitamo koliko i kakve umetnosti može da se napravi ili izloži za 1000 dinara i koji su drugi materijalni i nematerijalni resursi sadržani u umetničkom radu. Autore smo pozivali da proizvedu novi ili izlože već postojeći umetnički rad u vrednosti od 1000 dinara, ali i da pobroje sve druge ljudske i materijalne resurse angažovane za nastanak i izlaganje umetničkog rada i da pokušaju da ustanove njihovu nominalnu vrednost.

Na izložbi učestvuju: Irena Jevtović, Zoran Ilić, Jovana Braletić, Nikola Radosavljević, Darija S. Radaković, Nevena Vićentić, Adienn Ujhazi, Aleksandra Nikolić, Anamarija Marinković, Nemanja Milenković, Ana Paula Jelić, Stefan Ilić. Aleksa Spasić, Veljko Vujović, Izabela Mašić, Vladimir Sekulić, Milica Bilanović, Dunja Ožegović i Milan Savić.

KONFERENCIJA - MUZEALIZACIJA JUGOSLAVIJE / dec.2018.

AMATERSKE PRAKSE SAKUPLjANjA, ČUVANjA I TUMAČENjA JUGOSLOVENSKOG NASLEĐA
moderator: Tatomir Toroman (Muzej Jugoslavije, Beograd)
govornici: Žarko Gvero Gera (Savez udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije, Beograd), Mario Milaković (Yugodom, Beograd), Milenko Petković (Jugozvuk, Beograd), Nebojša Jakovljević, (Istorija eks-Ju fudbala, Subotica)

KONKURS ZA PRIJAVE FILMOVA NA 66. MARTOVSKI FESTIVAL

Odbor Festivala i Dom omladine Beograda obaveštavaju sve domaće produkcije i autore da je od 01. decembra 2018. do 20. februara 2019. rok za podnošenje prijava za selekciju domaćeg takmičarskog programa (dokumentarnog do 50 minuta, dokumentarnog preko 50 minuta, TV dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma i video arta) 66. BEOGRADSKOG FESTIVALA DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA – MARTOVSKOG FESTIVALA.

Prijava za festival vrši se isključivo preko sajta: www.martovski.rs

Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film.

Festival će se održati od 27. do 30. marta 2019. u Domu omladine Beograda, a producenti ili autori selektovanih filmova biće obavešteni najkasnije do 15. marta 2019.

www.martovski.rs

info@martovski.rs

https://www.facebook.com/MartovskiFestival

https://twitter.com/MartovskiF

https://www.instagram.com/martovskifestival

Ostavinska galerija raspisuje Konkurs "Za 1000 dinara":

Konkursom "Za 1000 dinara" želimo da propitamo koliko i kakve umetnosti može da se napravi ili izloži za 1000 dinara i koji su drugi materijalni i nematerijalni resursi sadržani u umetničkom radu. Umetnici koji izlažu novi rad dodatno mogu koristiti sva sebi dostupna sredstva za produkciju i izlaganje rada uz obavezu kvantifikovanja i valorizacije svih utrošenih sredstava i resursa. Konkurs je otvoren do 2.12. ili do 25 prijava koje uspešno ispune uslove konkursa.

www.kcmagacin.org

www.facebook.com/kcmagacin

www.facebook.com/ostavinska/

Preminuo Velimir Ćurgus Kazimir

Velimir Ćurgus Kazimir

(1948–2018)

Rođen 1948. u Novom Sadu, preminuo 2018. u Beogradu.


Direktor Ebart konsaltinga od 2002. Bio je novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. Pre toga je osam godina bio urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko-izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Autor desetak knjiga proze i eseja na temu kulture i kulturne politike. Prevođen na engleski, francuski, nemački, španski, poljski, japanski itd. Priredio je više knjiga na temu odnosa medija, politike i kulture. Autor je više projekata iz oblasti istraživanja medija i kulture.

Dobitnik Međunarodne nagrade za esej časopisa Lettre International u Vajmaru, 2000. godine. Član je Srpskog PEN centra od 1987, član Srpskog književnog društva. Takođe se bavio slikarstvom, posebno kombinovanim tehnikama na papiru, imao pet samostalnih izložbi. Autor je dva scenarija za kratke filmove.

Objavljena književna dela:

Kavkaski roman i drukčije priče, Auspicije i ljubavne pesme (poezija), Prvih pet godina i smrt Haila Selasija (roman), Baksuzi i popravljači (priče/eseji), Šakom i kapom (roman), Papagajev grob (priče), Kuće (eseji/priče), Poslednji čovek i njegova žena (roman), Kuhinja mog prijatelja (priče/eseji), Muzej melanholije: priče i projekti.

Na svom sajtu www.kazimir.rs objavljivao je od 31. oktobra 2014. godine eseje, razgovore, sećanja i fragmente iz svakodnevice pod naslovom Moj dnevnik.

IN MEMORIAM - Žarko Rošulj (1941–2018)

Žarko Rošulj rođen je 1940. u Beogradu, gde je završio Grafičku školu i diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Preminuo je u Beogradu novembra 2018.
Radio je u Nolitu kao grafički urednik od 1978. do 1996.

Objavio je knjige poezije Tiposignalističke varijacije i Ludajnica, knjigu Zapisi o Vasku i Haši, povodom osamdeset godina od rođenja Vaska Pope.

Intenzivno je proučavao naše humorističke i satiričke časopise i objavio studije: Čas opisa časopisa: Mirođija, Bubanj, Srpska vezilja, Policijski glasnik; Čas opisa časopisa 2, Gedža; Čas opisa časopisa 3, Pera Todorović; Čas opisa časopisa 4, Srpska šaljiva periodika: (1850–1870); Čas opisa časopisa 5; Čas opisa časopisa 6, Žanrovi u srpskoj šaljivoj periodici (1830–1918); Čas opisa časopisa. 7, Leksikon srpske šaljive periodike:1830–1918.

Podrška zaposlenima u NP povodom smene Željka Hubača

prof Ivan Medenica:

Posle brzopoteznih konsultacija, predsedništvo Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije (Nataša Gvozdenović, Ana Tasic, Aleksandar Milosavljević, Dušana Todorović, i Ivan Medenica) jednoglasno je osudilo, u saopštenju za javnost, smenu Željko Hubač s mesta Direktora Drame Narodnog pozorišta. 

Veoma nas čudi što je jutros od 10h ovo saopštenje, koliko nam je poznato, objavio samo portal SEEcult, kome se ovog puta zahvaljujemo, iako je poslato na adrese desetine medija.

CUL-DE-SAC 21.10. u BEK-u od 20h

BEK je nova platforma za raznovrsne društvene i kulturno - umjetničke sadržaje sa ciljem generiranja inovativne sociokulturne klime u svrhu sveobuhvatnog razvoja zajednice. Radi se zapravo o skvotu koji se smjestio u Nazorovoj 53, u devastiranoj zgradi bivšeg centra Vinko Bek za djecu s poteškoćama s vidom.

Skvot aktivno djeluje od početka 2018. i već je održao cijeli niz događanja, a kako se bliži zima, treba im - grijanje.

Tu uskaču legende impro glazbe Cul-de-sac svojim dobrotvornim nastupom koji treba pomoći u rješavanju problema grijanja.

Stoga, nacrtajte se 21. listopada u 20 sati u Nazorovoj 53 i pomozite da zagrebačka kultura dobije još jedno sjajno mjesto.

CUL-DE-SAC / Orkestar za ubrzanu evoluciju, impro jazz experimentalni glazbeni sastav prvi je jugoslavenski impro band, a nastao je 1986. u Zagrebu.

Osnovali su ga glazbenici Dragan Pajić - Pajo (el. gitara) i Damir Prica Kafka - Capri (saksofon). U prvoj postavi svirali su, osim Paje i Caprija, Predrag Dubravčić (bubnjevi) i Nino Markovac (bass), a prve svirke događale su se uglavnom spontano, u zagrebačkom prolazu Oktogon, i u drugim prolazima, kao i na gradskim ulicama. 1987. bendu se pridružuje Mario Barišin na basu, a 1989. Darko Rundek.

S bandom surađuju vizualni umjetnici - Nicole Hewitt, kao autorica postera i covera za kazete i Nikola Vincelj Jinks - projekcije autorskih slajdova, autor postera i covera za kazete i omot za prvu kazetu. Zadnji nastup izvorne postave bio je 1990. na terasi nebodera na zagrebačkom Trgu republike za potrebe diplomskog rada redatelja Tomislava Jageca na Filmskoj akademiji.

Od 1993. do 2000. Cul-da-Sac djeluje u Amsterdamu kao duo ili trio sa Ivanom Marušićem - Klifom, odnosno Andrejom Košavić uz vizualne intervencije Nikole Vincelja - Jinksa koji također kreira postere i omote za cd-e. Nastupa u Amsterdamskim klubovima i prostorima "OCCII", "Villa Omval", "The Dijk Theater", "Gallery W 139", "The Vrij media cafe", "Entrepotdok", "Zaal 100", a 1993. nastupa u Berlinu u Tahelesu.

Nakon Pajinog povratka u Zagreb nastaje Cul-de-Sac Orkestar za ubrzanu evoluciju koji je imao nestalnu postavu, rijetko su bili prisutni svi glazbenici na svirkama, a od tada do danas orkestar nastupa na festivalima Žedno uho, Izlog novog zvuka, u zagrebačkim klubovima, Klagenfurtu, Labinu, Vinkovcima, Rijeci, Zadru, Silbi...

Dragan Pajić-Pajo umro je 23.02 2014. i ostavio za sobom ogromnu ostavštinu prvog impro glazbenika i glazbenog eksperimentatora na ovim prostorima, a glazbenici okupljeni prvo pod imenom Cul-de-Sac, pa kasnije pod imenom Orkestar za ubrzanu evoluciju žele nastaviti tradiciju impro i experimentalne glazbe u Hrvatskoj u spomen na Dragana Pajića Paju, ali i kako bi starim fanovima i novim generacijama približili mogućnosti i atmosferu ovakve vrste muziciranja te time pomogli u nastajanju novih sličnih glazbenih projekata te proširenju impro scene u Hrvatskoj i regiji.

Razgovor sa umetnikom Ilijom Šoškićem

Muzej savremene umetnosti (Ušće 10)

Sreda, 17. oktobar 2018. u 18 časova

Razgovor sa umetnikom Ilijom Šoškićem vode kustosi izložbe Zoran Erić, MSUB i Nebojša Milenković, MSUV.

Povod razgovora sa umetnikom je retrospektivna izložba Ilije Šoškić „Akcione forme“ koja se u isto vreme održava u dva muzeja - u Novom Sadu i u Beogradu, prati konceptualne celine u radu umetnika. U novosadskom segmentu to je akcija, a u beogradskom forma. U MSUV fokus je na radovima sa telom i Šoškićevom ideološki osvešćenom delovanju u javnoj sferi. Reč je o ranim performansima, akcijama i živim slikama („tableau vivant“) koje umetnik realizuje tokom prve polovine sedamdesetih u Italiji, ali i tokom čestih nastupa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. U Beogradskom delu postavke akcenat je na konceptualnim celinama „SATOR“, „Trap / Traphos“, „Paralele“, kao i pojedinačnim radovima svedenih ali i kompleksnih geometrijskih formi. Ti radovi proizvod su Šoškićevog interesovanja za matematičke aksiome i probleme, kao i filozofske postulate, čijem istraživanju se posvećuje tokom osamdesetih. Idejna postavka navedenih celina prati sâm proces umetnikovog razmišljanja – počev od skica, polazišta za radove s umetnikovim tekstualnim objašnjenjima, preko foto dokumentacije akcija i performansa, sve do realizovanih objekata i instalacija.

Ilija Šoškić (Dečani, 1935) jedinstvena je stvaralačka figura i po brojnim identitetskim obeležjima njegove ličnosti: sportista, umetnik, performer, „šezdesetosmaš”, radikalni levičar, teoretičar, i motociklista. Istovremeno pripadajući i delujući u različitim kulturama (evropskoj, italijanskoj, jugoslovenskoj, crnogorskoj, hrvatskoj, srpskoj). Šoškić je uspeo da ostane ono što je bio i na početku svoje karijere – radikalni (neo)avangardista, gerilac ali i umetnik metafizičar koji, iako ne uspeva da promeni društvo, svojim radom i angažmanom pomera granice percepcije umetnosti ne samo kao prostora političke borbe, nego i filozofskog promišljanja smisla kao preduslova za društveni i umetnički opstanak.

Više o izložbi na

 https://bit.ly/2OVz5DL

Počinje prodaja ulaznica po promo ceni za Nišville 2019!

ČETVRT VEKA NIŠVILA OD 2. DO 11.AVGUSTA 2019!

U ponedeljak, 8.oktobra, tačno 10 meseci pre početka glavnog programa narednog izdanja Nišville jazz festivala koji će biti održan od 8. do 11.avgusta  2019, kreće pretprodaja kompleta ulaznica po promo ceni od samo 1.750 dinara! Ova cena važiće za prvih 500 kompleta ulaznica.

36. Internacionalni niški jazz festival „Nišville 2019“ održaće se od 2. do 11.avgusta 2019, a glavni festivalski program 8, 9, 10 i 11.avgusta 2019.godine na niškoj Tvrđavi.

Sledeće izdanje Nišvila biće jubilarno, 25. po redu pod nazivom Nišville jazz festival, a pored bogatog muzičkog programa posetiocima će ponuditi i kvalitetan program u okviru narednog Nišville jazz teatarskog festivala, kao i mnoštvo dokumentarnih i igranih filmova sa muzičkom tematikom – Nišville Movie Summit 2019.

Inače, cena kompleta neposredno pred održavanje festivala iznosiće 4.000 dinara, a pojedinačna ulaznica će koštati 1.750 dinara, tako da će najvernija publika kupovinom promo kompleta u prvoj fazi pretprodaje moći da prati sve programe Nišvila po ceni jedne pojedinačne ulaznice!

Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima u mreži CS Eventim u Srbiji i inostranstvu, kao i putem online prodaje na www.eventim.rs 

Prodajna mesta CS Eventim: http://www.eventim.rs/rs/prodajna_mesta/

Organizatori naglašavaju da komplet ulaznica važi za jednu osobu. Karta se na ulazu poništava i umesto nje se dobija narukvica.

 www.nisville.com  

https://www.facebook.com/NisvilleJazzFestival/

 

LIFFE U BEOGRADU

I ove godine u Bioskopu Vlada Divljan će se održati program BEST OF LIFFE u Beogradu. Program obuhvata filmove prikazane na Internacionalnom festivalu filmske režije u Leskovcu – LIFFE 2018.

U periodu od 05. do 09. oktobra BEST OF LIFFE će ponuditi beogradskoj publici priliku da pogleda najzapaženije filmove regiona koji su privukli pubiku ali i osvojili brojne nagrade na najznačajnim festivalima u regionu i svetu.

Program će otvoriti hrvatski film COMIC SANS mladog reditelja Nevia Marasovića u kome glavnu ulogu tumači regionalna zvezda Janko Popović Volarić.

Iste večeri biće prikazan i srpski kandidat za Oskara, film IZGREDNICI u režiji Dejana Zečevića.

Vidimo se u bioskopu!

LIFFE U BEOGRADU
05.10.2018.

19:00h film COMIC SANS
20:30h koktel Trivulesk – svetski šampion u proizvodnji rakije
21:00h film IZGREDNICI

Nominacija za nagradu Prix Europa za „Enkela“ Aleksandra Reljića

Dokumentarni film Aleksandra Reljića „Enkel“ zavredeo je i nominaciju za nagradu „Prix Europa“ u kategoriji TV dokumentaraca, i to kao jedino ostvarenje tog tipa iz našeg regiona među nominovanima. Enkel je nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije. Pomenuto ostvarenje je krajem marta prikazano u takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Martovskog festivala u Beogradu.

Ovaj dugometražni dokumentarni film u fokusu ima priču o Evi Mozes Kor, koja je preživela holokaust i koja je na simbolički način usvojila Rajnera Hesa, unuka zapovednika u logoru Aušvic. Film je nastao u produkciji Radio-televizije Vojvodine, producenti su Srđan Mihajlović i Miodrag Koprivica, a izvršna producentkinja je Vanja Kranjac. Autor filma je Aleksandar Reljić, umetnička direktorka Milica Stojanov, a kamermani Viktor Prell i Goran Velemir. Muziku su komponovali Milan Kerezović i Mihajlo Obrenov, dok je film montirao Uroš Jandrić. 

Na ovu temu u kratkoj izjavi Aleksandar Reljić, autor ovog filma, rekao je:

-          Jedino što mogu da kažem da je velika stvar za Enkela i Radio televiziju Vojvodina (RTV) što smo dobili nominaciju za Prix Europa, i to kao jedini sa prostora bivše Jugoslavije, i da ćemo biti rame uz rame sa najjačim televizijskim produkcijama. To nam pruža veliku sanšu da se naš film bude prikazan i širokom evropskom auditorijumu, i to u u trenutku kada teme mrznje i ksenofobije, nažalost, ponovo dobijaju na značaju na čitavom evropskom kontinentu.

Nagrada Prix Europa još počev od 1987. godine odaje počast najboljim medijskim produkcijama na tlu Evrope, a ove godine pomenuta prigoda će se odigravati u Berlinu i Postdamu od 13. do 19. oktobra.

Promocija fanzina Infinitum u Srbobranu

Narodna biblioteka Srbobran Vas poziva 29. septembra na promociju fanzina Infinitum, sa početkom u 19 časova.

O publikaciji će govoriti Zoran Ilić, predsednik Društva književnika Beograda i Milan Đorđević. 

Nakon promocije biće održan koncert srbobranske rok grupe Acidfather u kafiću Riks, sa početkom u 21 h.

Povod promocije i svirke je intervju Milana Đorđevića sa Acidafther, objavljen u najnovijem broju beogradskog alternativnog fanzina Infinitum, koji uređuje Zoran Ilić.

Pozivamo sve rokere i prijatelje benda da prisustvuju ovom događaju i da kupovinom fanzina, po ceni od 70 rsd, solidarno pomognu njegov opstanak na nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije.

KAREN ŠAHNAZAROV STIGAO U BEOGRAD NA PREMIJERU FILMA „UBITI PO VIĐENJU“

eograd, 27.9. - Povodom premijere filma „Ubiti po viđenju“ danas je održana konferencija za štampu na kojoj se ruski producent, reditelj i scenarista Karen Šahnazarov obratio predstavnicima sedme sile. Kako je film sniman na autentičnim lokacijama, po istinitim događajima agenata Federalne službe bezbednosti u akciji likvidacije ozloglašenog čečenskog teroriste, odgovornog za smrt stotine civila, među kojima i dece, Šahnazarov je rekao: „To je jedna vrlo škakljiva tema za našu sredinu, u filmu je malo promenjeno prezime ali naravno da se radi  o Basajevu. Film je sniman po realnom događaju i vodilo se računa o detaljima. On se u Rusiji još uvek prikazuje i po meni je dobro prošao.“

Čuveni ruski sineasta na konferenciji za medije povodom premijere filma koji potpisuje kao producent ispred Mosfilma je izjavio: „Drago mi je što sam ponovo u Beogradu. Za mene ja važna sama činjenica što će film biti na srpskom tržištu. Hvala Marku Čkonjeviću i Stefanu Gelineu koji se bave distribucijom ruskog filma i zahvaljujući njima će biti prikazan. Napravili smo mini seriju od 4 epizode i još uvek nije prikazana u Rusiji a nadam se da će biti prikazana i u Srbiji.“

Film je i produkcijski bio veoma zahtevan, zbog snimanja u planinama i na nepristupačnom prostoru, producent je objasnio saradnju na višem nivou: „U filmu su glumili čečenski glumci, to je veoma važan psihološki momenat jer pokazuje da su na neki način saglasni sa onim što je prikazano u filmu. Tražili smo glumce po Čečeniji i Kavkazu i otkrili da tamo ima sjajnih glumaca. Mislim da je postojao izvestan izazov za Čečenske glumce u ovom filmu. To je vrlo složena i škakljiva tema za Kavkaz i sama činjenica da su pristali da glume u filmu pokazuje da se na Kavkazu menjaju stvari.“

Večeras je svečana premijera filma u bioskopu Cineplexx UŠĆE Shopping Center u 20 časova. Film će se naći na repertoaru bioskopa širom Srbije od večeras.

Izjava Bobana Jevtića, direktora Filmskog centra Srbije, a povodom glasina da Filmski centar Srbije podržava antisrpske filmove

Sa velikim žaljenjem konstatujemo da se zbog teksta u dnevnom listu BLIC od subote, 15. septembra 2018. godine, potpisanog od strane novinarke Bojane Bogosav stvorila prava medijska hajka na Filmski centar Srbije, sa ciljem da se centar predstavi kao nekakav bastion "antisrpstva". Kako je naš demanti na ovaj tekst koji vrvi od neistina objavljen tek delimično (i pored pozivanja na zakon i novinarsku etiku), u javnosti su klasičnim "spinovanjem" krenule da kruže glasine o projektima "Teret" i "Mezimica". Da budemo jasni, Filmski centar Srbije nikada nije podržao projekat u kome "Srbi vade vitalne organe Albancima", niti toga ima u filmu "Teret" , niti u scenariju "Mezimice" što je vrlo lako proveriti. Između ostalog, ugovor sa producentom projekta "Mezimica" je sporazumno raskinut, tako da FCS više nema veze sa ovim projektom. Tužno je što se ovako delikatnim temama koje s razlogom ostrašćuju mnoge na ovaj način manipuliše, i što se one koriste za "spinovanje" i razračunavanje sa institucijom kulture koja je u predhodnom periodu uspela da obnovi srpsku kinematografiju i vrati srpski film na svetku mapu. I najzad, verujemo da iza svega ovoga stoje neki drugi interesi od onih koji se javno proklamuju.

Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije

21.9.2018, Beograd

UBITI PO VIĐENJU U BIOSKOPIMA OD 27. SEPTEMBRA

Veliki ruski reditelj i producent Karen Šahnazarov dolazi na premijeru filma u Beograd

Film “Ubiti po viđenju” je baziran na istinitom događaju o hvatanju jednog od najvećih terorista u istoriji Ruske federacije. Scenario je zasnovan na sećanjima direktnih učesnika u složenoj operaciji službe državne bezbednosti. Čuveni ruski sineasta Karen Šahnazarov dolazi u Beograd na premijeru filma koji potpisuje kao producent.

U glavnoj ulozi ćemo gledati ruskog glumca Igora Petrenka, koji je povodom ovog filma izjavio: “Kako je film zasnovan na stvarnim događajima, imali smo ozbiljnu odgovornost prema ljudima koji su to preživeli. Moj lik je operativac FSB (Federalne službe bezbednosti), koji se pridružio timu sa zadatkom da likvidira najtraženijeg teroristu, odgovornog za smrt velikog broja nedužnih civila, uključujući i dece.

Želeo sam da odam počast ljudima koji svakodnevno rizikuju svoje živote čuvajući naš mir.”

Aleksandar Aravin, reditelj filma dodao je da film ima elemente akcionog filma, ali više je priča o o ljudima koji brane svoju otadžbinu: “Ovo nije zabavan film o pravim muškarcima. Ovakvi filmovi se retko mogu videti na ekranima. Ne govorimo o mišićima i pucanju, već o karakteru ljudi, o smislu, o prilici da se preuzme odgovornost.”

Film je sniman na autentičnim lokacijama među najlepšim planinskim pejzažima Severne Osetije i Ingušetije, gde se operacija i odvijala. Nedirnuta priroda, autentična sela u duhu nacionalne tradicije, koju pažljivo čuvaju starosedeoci ovih predela, doprineli su dodatno prenošenju istinske atmosfere ovih događaja. Dramu i emocijalni naboj dodatno pojačava i originalna muzika, koju je napisao kompozitor  Jurij Potejenko.

Film će se naći na bioskopskom repertoaru širom Srbije od četvrtka, 27. septembra.

Trejler filma možete preuzeti sa sledećih linkova:

Sajt: https://www.famesolutions.rs/movie/ubiti-po-videnju/

Trl: https://www.youtube.com/watch?v=1rm6isWcWy4&feature=youtu.be

Izvedbena radionica o aktivizmu u umjetnosti

Izvedbena grupa Freakvencija iz Zagreba organizira kazališnu radionicu i 48-satni happening o aktivizmu u umjetnosti, od 5. do 14.10.2018. u Maloj dvorani Pogona Jedinstvo.
Pozivamo sve umjetnike, aktiviste, studente i ostale da se priključe novoj izvedbenoj radionici koja istražuje odnos između aktivizma i umjetnosti, te otkriju kako artikulirati angažirane ideje odgovarajućim izvedbenim sredstvima. Kritički odnos posredovan angažiranim pristupom provocira distancu između akcije i estetike. Možemo ju svladati nekim dramaturškim rješenjima.
Izvedbenu radionicu o aktivizmu u umjetnosti vodi avangardna redateljica i aktivistica Irena Čurik. Prezentacija radionice je u sklopu 48-satnog happeninga Freakvencija 2018, od 12. do 14. listopada u Maloj dvorani Pogona Jedinstvo.
Prijave za sudjelovanje: freakvencija@gmail.com
Više informacija: freakvencija.weebly.com/home/izvedbena-radionica-o-aktivizmu-u-umjetnosti
Vidimo se!

Završen drugi dan Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije – LIFFE

Sreda, 19. septembar, Leskovac

Druge večeri  jedanaestog  Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije LIFFE, koji se održava od 18. do 22. septembra na više lokacija u Leskovcu, u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra i pod pokroviteljstvom Grada Leskovca i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, prikazane su tri filmske premijere u Srbiji i slovenački film „Osnove ubijanja.”

U okviru takmičarskog programa prvi na programu prikazan je film „Između dana i noći”, za koji režiju potpisuje crnogorski reditelj Andre Martinović. Radnja prati oca i sina u tri vremenska razdoblja: pred kraj Drugog svetskog rata, u vreme pada Berlinskog zida i nakon raspada Jugoslavije. Film je crnogorsko-srpska koprodukcija, a glavne uloge tumače sprski glumci Lazar Ristovski i Tihomir Stanić.

Povodom premijere u Leskovcu, Martinović je rekao: „Bilo mi je interesantno da se susretnem sa publikom, jer je ovo ujedno bila i prva projekcija pred auditorijumom koji govori isti jezik. Zadovoljan sam reakcijama, koje sam mogao da osetim, samo mi je žao što nakon projekcije nije bilo forme razgovora sa publikom na sceni, ali zadržali smo se kasnije sa kolegama da čujem njihove utiske i opservacije.”

Još jedna od  preimijera prikazanih drugog dana festivala u Narodnom pozorištu od 21h je filmsko ostvarenje hrvatskih autora Sare Hribar i Marka Šantića „Lada Kamenski”, u kojem glumice prepliću intimne istine iz privatnog života na audiciji za film.

Srpsku premijeru u Bioskopu od 21:15h imao je i film makedonskog reditelja Gjorčeta Stavreskog „Tajni sastojak”, koji je odabran da predstavlja makedonsku kinematografiju na ovogodišnjem Oskaru. Reč je o beskrajno zabavnom, razigranom i toplom ostvarenju o porodičnim odnosima, koji se komplikuju zahvaljujući odluci sina da pomogne ocu pri lečenju.

Na konferenciji za medije u Leskovcu Stavreski je rekao: „Ja sam prezadovoljan kako je prošla premijera. Reakcije publike su sjajne, dobili smo veliki aplauz od par minuta. Utisci o festivalu su odlični. Nisam očekivao da upoznam toliko bitnih ljudi naše reginalne kinematografije, izbor filmova je odličan. Zaista ovde uživam svaki minut.”

Trećeg dana festivala, u četvrtak, 20. septembra, biće prikazane još dve filmske premijere: „Godina majmuna” od 19h u Narodnom pozorištu i „Slovenija, Australija, sutra ceo svet” od 19:15h u Bioskopu.

Pored ova dva ostvarenja, u okviru takmičarskog programa na programu su hrvatski film „Comic sans”, čija je projekcija zakazana za 21h u Narodnom pozorištu i srpski „Ederlezi Rising” od  21:15h u Bioskopu.

Kao i svake večeri od 23h u Bioskopu biće prikazani studentski radovi, a ovog puta publika će imati priliku da pogleda projekcije studentskih ostvarenja iz Srbije i Makedonije.

U okviru pratećeg programa od 17:30h u Kulturnom centru biće otvorena izložba fotografija „Milena Dravić”, koju će otvoriti koautorka Maja Medić.

Otvoren jedanaesti Leskovački internacionalni festival režije - LIFFE

Utorak, 18. septembar, Narodno pozoršte u Leskovcu

Večeras je u Narodnom pozorištu u Leskovcu otvoren jedanaesti  Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE. Crvenim tepihom prošetali su poznati glumci i glumice, reditelji, producenti i filmski radnici, među kojima i Dragan Bjelogrlić, Anica Dobra, Nataša Ninković, Mima Karadžić, Slobodan Šijan, Marija Bergam i drugi.

Dobrodošlicu gostima i publici poželela je Sanja Conić, direktorka Leskovačkog kulturnog centra, rečima: “Želim da se zahvalim publici i gostima, svima vama koji ste večeras sa nama, kao i svima onima koji podržavaju naš festival”. Publiku je pozdravio i gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović: “Dobro došli na festival koji će Leskovac u narednim danima učiniti regionalnim centrom u oblasti filma. LIFFE iz godine u godinu briše granice i ujedinjuje zemlje bivše Jugoslavije”.

O Leskovcu, leskovačkoj publici i emocijama govorio je reditelj Darko Bajić, umetnički direktor festivala: “Sve ono što ovi divni glumci i glumice, reditelji i ostali umetnici pokažu sa ovog platna, postaje i vaša, naša zajednička emocija. I to je bogatstvo koje svi odavde nosimo sa sobom. Bogatstvo je i što sam zahvaljujući ovom festivalu upoznao Leskovac i ljude koji ovde žive”.

Slobodan Šijan, dobitnik nagrade za afirmaciju filmske umetnosti u svetu 11. LIFFE, obratio se publici rečima: “Tamo negde davne 1970. godine, kad sam diplomirao na Likovnoj akademiji i pitao se šta ću dalje, pročitao sam da je FDU primio docenta Živojina Pavlovića, prijavio sam se i primljen sam, a on je postao deo moje sudbine. Te godine sa njim su bile jedno izvanredno iskustvo stvaralačke slobode i to je bilo dragoceno. Nagrada sa njegovim likom mi mnogo znači.”

Festival je svečano otvorio jedan od najpoznatijih srpskih glumaca Dragan Bjelogrlić, koji se poslednjih godina afirmisao i kao uspešan scenarista, reditelj i producent: „Ja sam prvi put na vašem festivalu, osećam se veoma uzbuđeno i drago mi je da sam tu iz tri razloga: prvi je puna sala, drugi je publika koja je došla da vidi filmove i da bude na festivalu, i treći taj što mnogo ljudi večeras ne gleda utakmicu Crvene zvezde.

Nakon obraćanja usledila je projekcija filma „Južni vetar” sa Milošem Bikovićem, Draganom Bjelogrlićem, Miodragom Radonjićem, Bogdanom Diklićem i Jovanom Stojiljković u glavnim ulogama. Ljubitelji filma mogli su nastaviti svoje filmsko putovanje u Bioskopu od 21:15h, gde je na programu ostvarenje srpskog reditelja Koste Ristića „Banditi u potrazi za mamom”, koji se pored već pomenutog „Južnog vetra” nalazi u takmičarskom programu festivala. Od 22h u klubu Safir nastupio je  bend Magnifico, jedno od najintrigantnijih imena Slovenije i bivše Jugoslavije kada je reč o regionalnoj muzičkoj sceni.

Drugog dana festivala, u sredu, 19. septembra u okviru takmičarskog programa biće prikazani slovenački film „Osnove ubijanja” od 19:15h u Bioskopu, ali i tri filmske premijere u Srbiji: ostvarenje crnogorskog reditelja Andra Martinovića „Između dana i noći” od 19h i hrvatske autorke Sare Hribar „Lada Kamenski” od 21h u Narodnom pozorištu, kao i „Tajni sastojak” Gjorčeta Stavreskog od 21:15 u Bioskopu. Od 23h u okviru studentskog filma biće prikazane projekcije studentskih radova iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

U Leskovačkom kulturnom centru, a u okviru pratećeg programa, od 17h biće otvorena izložba kostima serije „Senke nad Balkanom” u kojoj učestvuju Dragan Bjelogrlić, Marija Bergam i Boris Čakširan. Potom će u okviru programa „Predstavljamo U KRUPNOM PLANU”  biti predstavljene velike zvezde jugoslovenske kinematografije: Anica Dobra, od 17. 30h i Dragan Bjelogrlić od 18.15h, kao i  promocija knjige „Solunska 28” Dr Neleta Karajlića od 20h.

Leskovači internacionalni festival filmske režije održava od 18. do 22. septembra na više lokacija u Leskovcu, u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra i pod pokroviteljstvom Grada Leskovca i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. U okviru glavnog takmičarskog programa publika će imati priliku da pogleda petnaest dugometražnih igranih filmova iz Srbije i regiona, od čega čak devet filmskih premijera.

Filmski centar Srbije raspisao konkurse u četiri kategorije

Filmski centar Srbije je dana 10. septembra raspisao konkurse u četiri kategrije, i to: Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, Sufinansiranje proizvodnje domaćih kratkometražnih igranih filmova, Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova i Sufinansiranje proizvodnje domaćih kratkometražnih dokumentarnih filmova.

Konkursi u ove četiri kategorije su otvoreni mesec dana od dana javnog objavljivanja, odnosno od 10. septembra do 10. oktobra  2018. godine.

Prijavni formular i konkursna dokumentacija dostavljaju se na srpskom jeziku u elektronskoj formi u PDF formatu, na elektronsku adresu Filmskog centra Srbije: konkurs2018@fcs.rs (sa obaveznom naznakom naziva projekta i naziva konkursa za koji se projekat prijavljuje u naslovu mejla)

Neblagovremene i nepotpune prijave, prijave koje nisu podnete od ovlašćenih lica, prijave koje nisu podnete na propisanom formularu i prijave koje nisu predmet javnog konkursa neće se razmatrati.

Formular konkursne prijave i prilozi koji su sastavni deo konkursne dokumentacije, dostupni su na internet stranici Filmskog centra Srbije (www.fcs.rs).

Nišville ukida Youth stage i smanjuje broj volontera

Nišville jazz festival razočaran je rezultatima konkursa  Ministarstva sporta i omladine, odnosno, odlukom da prilikom dodeljivanja sredstava drugu godinu za redom ne budu  sagledani sadržaji Nišvilla namenjeni mladima.

Iako je evidentno da Nišville festival ima najbolji volonterski tim u Srbiji (i ove godine je za 350 mesta konkurisalo duplo više kandidata) i posebnu binu za nastupe mladih sastava – to nije bilo dovoljno da Ministarstvo omladine i sporta makar simbolično pomogne te veoma važne segmente Nišvila.

            Samo troškovi smeštaja, opremanja i edukacije volonterskog tima, ove godine su bili veći od 3 miliona dinara, tako da će naredne godine pored ukidanja Youth stage-a (na kojem je ove godine nastupilo dvadesetak mladih bendova), Nišville i drastično smanjiti broj angažovanih volontera.

 Podsećamo da je pre nekoliko godina Krovna organizacija mladih Srbije za najbolji omladinski projekat proglasila upravo „Nišville volonterski kamp“.