30.07.2013.

Čovek koji se sapleo o zakone, džezere, i patriotizam

Bratislav Petković je vlasnik poslastičarnice i Muzeja automobila, pa je, po mnogima, to što nije osetio gorak "kulturni hleb” opravdanje za njegovo nerazumevanje problema u kulturi


Kada je Aleksandar Vučić predložio ministre iz SNS koji bi trebalo da odu sa svoje funkcije, za Bratislava Petkovića, ministra kulture, rekao je da je on divan čovek, ali su bile teške okolnosti i da se nisu najbolje snašli.
Teške okolnosti u kulturi nisu počele od Bratislava Petkovića, ali su kulminirale čuvenom brojkom od 0,62 odsto koliko je iz budžeta izdvojeno za ovu oblast. Kulminirale su i do sada nezapamćenim javnim protestom kulturnjaka nezadovoljnih stanjem u kulturi.
Deo kulturne javnosti osporavao je Petkoviću stručnost i pripisivao mu nezainteresovanost za probleme u kulturi. Neodgovorne su bile njegove izjave povodom manjka novca za „Nišvil”, kao što je ona da su džez muzičari „ljudi entuzijasti kojima nije stalo do para, samo da  negde mogu da sviraju”. Sapleo se na samom početku kada je rekao da „kultura mora da bude patriotska”. Nije se pojavio na protestu 1000 kulturnih poslenika. Bratislav Petković je vlasnik poslastičarnice i Muzeja automobila u Beogradu, pa je, po mišljenju nekih, činjenica da „nije osetio gorak kulturni hleb” opravdanje za njegovo nesnalaženje i nerazumevanje problema u kulturi.
„Saplitali” su se i prethodni ministri kulture. Od Kojadinovića, preko Brajovića, Bradića, Peđe Markovića, pre svega na prihvaćenim, a potom oborenim projektima za obnovu Narodnog muzeja. Predragu Markoviću javnost je spočitavala da ima samo srednje obrazovanje.
Ministarstvo kulture Bratislava Petkovića oteglo je izradu nacionalne strategije za kulturu, mada je obećano da će biti gotova do kraja prošle godine. U nekim institucijama direktori nisu birani na javnom konkursu (Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Narodni muzej...), a negde su konkursi obesmišljeni tako što je o kandidatima odlučivo ministar, a ne konkursna komisija (Filmski centar Srbije, Muzej savremene umetnosti). Milanski edikt je „trn u oku” zato što je za obeležavanje ovog jubileja izdvojeno trista šezdeset miliona dinara, a za rad svih republičkih institucija kulture četiristo pedeset miliona dinara.
Ministarstvo kulture nije na vreme reagovalo na donošenje apsurdnog zakona o javnim nabavkama u institucijama kulture niti na zakon o budžetskim ustanovama, po kojem bi institucije kulture svoj prihod (od prodaje karata, kataloga itd.) trebalo da vrate u budžet...
Od Ministarstva kulture očekuje se da štiti institucije kulture od donošenja štetnih zakona, poštovanje konkursa, oslanjanje na predloge članova Nacionalnog saveta za kulturu, da ima svest o značaju određenih kulturnih manifestacija i predstavljanju Srbije u svetu (na primer, na sajmu knjiga u Frankfurtu), da ne zapostavlja savremeno stvaralaštvo i  kvalitetne programe nezavisne kulturne scene, da ima svest o značaju kulturnih industrija... Ministarstvo kulture moralo bi da stvori podsticajan ambijent za razvoj kulture, ili, kako je nedavno rekao Dimitrije Vujadinović, direktor Balkankult fondacije, da stvori „državu kulture, a ne državnu kulturu”. Od ministra kulture očekuje se veća komunikativnost.
Nezvanično, kandidat za novog ministra kulture je Dejan Ristić v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije. Ristić ne želi da komentariše novu, potencijalnu, funkciju, a odbija i da odgovori na naše pitanje kako sa sadašnje pozicije komentariše rad Ministarstva kulture. Dejan Ristić je istoričar, a pre dolaska na čelo Narodne biblioteke radio je deset godina u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Kao v. d. upravnika Narodne biblioteke podsticao je medije da učine vidljivim neke akcije u ovoj ustanovi, kao, na primer, predstavljanje javnosti testamenta Svetog Petra Cetinjskog ili Teslino pismo Zmaju. U prisustvu Tomislava Nikolića i ostalih predstavnika državnog vrha u Narodnoj biblioteci je u februaru obeležen Nacionalni dan knjige.
(izvor ---- POLITIKA)

Нема коментара:

Постави коментар