CLS u Kinoteci, u okviru programa Anarhizam i film

:::: BEOGRAD :::

Od 1. do 5. decembra, u okviru XVI Festivala autorskog filma, bice organizovan prateci program pod nazivom "Anarhizam i film". Projekcije su besplatne, sa pocetkom u 15:30 u beogradskoj Kinoteci, Kosovska 11.

Pozivamo vas da dodete u Kinoteku i pogledate tematski odabrane filmove, a svi posetioci programa moci ce i da dodu do publikacija Centra za liberterske studije.

U nastavku možete videti spisak filmova koji ce biti prikazani.

1. dec, 15:30 – Nula iz vladanja (Zéro de conduite) FRA/1933/41' R: Jean Vigo
2. dec, 15:30 – Vikend (Week End) FRA/1967/109' R: Jean Luc Godard
3. dec, 15:30 – Sweet movie KAN/1974/98' R: Dušan Makavejev
4. dec, 15:30 – Za zemlju i slobodu (Land and Freedom) VB/1995/109' R: Ken Loach
5. dec. 15:30 – Stara škola kapitalizma SRB/2009/122' R: Želimir Žilnik

Preminuo slikar Dado Đurić

Jedan od najpoznatijih EX-YU slikara Miodrag Dado Đurić preminuo je danas u Parizu nakon duge i teške bolesti, javili su podgorički mediji.
Đurić je rođen 4. oktobra 1933. godine, na Cetinju. Umetičku školu je završio u Herceg Novom 1952. godine, a potom Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića.
Prvu izložbu imao je u Rijeci 1958. godine, nakon koje odlazi u Pariz.
Pored ulja i crteža, radio je grafike, kolaž, instalacije, asamblaž, a njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.
Đuriću je u avgustu dodeljena Trinaestojulska nagrada za životno delo, najveće državno priznanje Crne Gore.
Mnogi savremenici i svetski mediji opisivali su ovog sjajnog umetnika kao svojeglavog i slobodomislećeg intelektualca. O ratu u kojem se raspala SFRJ, Đurić je na NIN pre nekoliko godina govorio.
- Radi se o jednoj civilizaciji koja je bila potpuno ugušena i sa Istoka i sa Zapada; to je Vizantija. Nas su tamanili jos od krstaških ratova, s druge strane Turci, Katarina Velika, pre toga Rimljani. Balkan je uvek bio gušen između nekih spoljnjih pritisaka. Vizantija ne postoji u Ujedinjenim nacijama, ali postoji u senzibilitetu, u mentalitetu, u načinu života. Zapad nikad nije volio Vizantiju. Ona je uvek bila ismejavana, da čak postoji izraz na francuskom “vizantijske svađe”, što znači beznačajne svađe. Rat u “bivšoj” Jugoslaviji, kako je sada zovu, bio je “vizantijski rat”, samo ovoga puta krvavi rat koji je mnoge naveo da prodaju svoje gelere. Postoji jedna izreka kod nas: “Crna Goro, krv te ugazio”.
Uvek originalan u umetničkom izrazu, Đurić je i na sebi svojstven način komentarisao svoj boravak u Francuskoj...
- Za mene je francusko slikarstvo najveće planetarno slikarstvo, zato što živim u Francuskoj. Da živim u Nemačkoj verovatno bih to rekao za nemačko slikarstvo. Dakle, to slikarstvo koje me zanima ide od slavnih francuskih majstora Avinjona pa preko Fransoa Klue do danas. Moderni Francuzi me manje interesuju, a najbolji živi francuski slikar je Baltus, koji je poreklom Poljak.

(izvor ::: TANJUG)

ĐORDI SOSIJAS, fotografija

::: BEOGRAD :::

Državni organ Španije za kulturne aktivnosti u inostranstvu (SEACEX), Institut Servantes u Beogradu i Ambasada Španije u Srbiji imaju zadovoljstvo da Vas pozovu na otvaranje izložbe

ĐORDI SOSIJAS, fotografija

Koje će se održati u sredu, 17. novembra 2010, 19.00 h
Galerija Instituta Servantes, Čika Ljubina 19, Beograd
Đordi Sosijas (Barselona, 1945) danas predstavlja sinonim za foto-novinarstvo u Španiji, zbog svog drugačijeg i nesvakidašnjeg načina na koji doživljava novinarsku fotografiju. Njegov jedinstveni stil, iako pod uticajem svetski priznatih majstora poput Avedona ili Kartije-Bresona, obeležio je više generacija reportera. U tom smislu, od njegovog dolaska u Madrid početkom 70-ih godina, njegov profesionalni put ostao je vezan za grafičku sliku Španije u časopisima poput „Cover", „Cambio 16", „la Calle", „Madrid Me Mata", „El Europeo" ili „El País". Kao urednik fotrografije, postao je poznat po stvaranju fotografskih ikona poput čuvene slike Salvadora Dalija.
Na ovoj izložbi može se videti izbor fotografija koje je fotograf napravio između 1973. i 2005. godine, koje prikazuju momente iz španske svakodnevice. Ali, nesumnjivo, centralno mesto izložbe čini galerija fotografija ključnih ličnosti za razumevanje španske i evropske kulture u poslednje četiri decenije.

BALKANIA

:::: BEOGRAD ::::

Ambasada Španije u Beogradu i Institut Servantes imaju zadovoljstvo da Vas pozovu na predstavljanje časopisa
BALKANIA
na kojem će učestvovati
Migel Rodrigez Andreu, urednik časopisa, i Fransisko Vega, autor jednog od članaka, politički analitičar i ekspert za Balkan i profesor savremene istorije na Univerzitetu Autonoma u Barseloni.
Biće organizovan simultani prevod, a posle predavanja biće priređen koktel.
Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.

Ponedeljak, 15. novembar 2010, 20:00,
Svečana sala Instituta Servantes

Opera i komentari

Emir Kusturica tvrdi da je još uvek PANKER. Zanimljiva izjava o kojoj čitaoci BLICA imaju svoje mišljenje...

xxl
Utorak, 09. 11. 2010. 23:45h
neregistrovan korisnik :::

"pank nije samo muzika vec i pokret,revolucionaran,buntovnicki,ako hocete,antiglobal,a on,Kusta,se bori protiv gluposti,neznanja,nemaste,ogranicenosti...a ako jos zaradi koju kintu,sta ima lose u tom..."

Kosta
Utorak, 09. 11. 2010. 22:50h

neregistrovan korisnik

Kad si panker sto ne snimas jeftine filmove nego ti je budzet po desetak miliona evra? Kad si panker sto ne zivis u jednosobnom stanu u Zarkovu, a ne u vili. Pride imas i vilu u Parizu. Kad si panker sto se svakom predsedniku uvlacis? Kad si panker sto si furno iz Sarajeva? Kad si panker sto si promenio veru? Kad si panker sto ne sviras pank a ne cobanski rok?

Zlatiborac
Utorak, 09. 11. 2010. 22:24h

neregistrovan korisnik

Panker sa Gorice(deo Sarajeva)?Pre bi rekao"foldžija"(sarajevski izraz za foliranta)i u filmskom i u muzickom stvaralastvu.O kabadahijskom ponašanju prema Mokrogorcima necu ni da govorim,sreca sto svoj Drvengrad nije ugurao na Zlatibor,bilo bi "rutavo"(opet izraz sa sarajevske čaršije).Nije se on džaba" rastalio" sa Bregom koji je, gle čuda iz sasvim drugog kraja Sarajeva,iz ulice Miloša Obilića(1km od Baš-čaršije).Al' nek' je živ i zdrav!

Zivadinka
Utorak, 09. 11. 2010. 22:04h

neregistrovan korisnik

Nažalost i ja se pridružujem opštem čuđenju zbog toga što Kusturica u sebi vidi pankera. Kusturica je cool, ali ovo je stvarno jako smešno. Panker!?hahahahahahahaha

Jovan
Utorak, 09. 11. 2010. 21:30h

neregistrovan korisnik

Prvo se oshishaj,pa ti mozda i poverujem...

Turbonegro
Utorak, 09. 11. 2010. 20:01h

neregistrovan korisnik

Ako si ti panker... onda je vreme da pank jos jednom umre.

tuksi
Utorak, 09. 11. 2010. 20:01h

neregistrovan korisnik

jedini panker koji ima privatni nacionalni park. mudar neki panker.

deja
Utorak, 09. 11. 2010. 19:12h

neregistrovan korisnik

Bar da znas sta je punk, ne bi lupao ovako.

vlax
Utorak, 09. 11. 2010. 19:02h

neregistrovan korisnik

jel to neki pastirski pank?! pozdravio te brega roker...

Ivan Jankovic
Utorak, 09. 11. 2010. 18:45h

Kusturica panker?! Odavno nisam čuo ništa smešnije! Njegov kompanjon dr Nele Karajlić je jedan od rodonačelnika sarajevskog pokreta Novi primitivizam. A to ima veze sa pankom, koliko i Bog sa šeširdžijom.

Александар Здравковић
Utorak, 09. 11. 2010. 18:41h

Ako je on panker, onda je Sasa Popovic dirigent drage mu opere.

Relja-Krilati
Utorak, 09. 11. 2010. 17:43h

neregistrovan korisnik

Ako je on još uvek panker, ja sam Deda Mraz. Ho, ho, ho, ho!

Vučela i Brana o Zokiju Radmiloviću

BEOGAD ::::

Večeras na RTS 2 premijerno će biti prikazan igrano dokumentarni film “Zalažem se za laž” u kome će na sasvim drugačiji način biti prestavljen bard srpskog glumišta Zoran Radmilović.

Ovaj TV projekat je rađen po istoimenoj knjizi dnevničkih zapisa poznatog dramskog umetnika, koji koji nas je napustio pre dvadeset pet godina. Knjigu je priredila Ana Radmilović, kćerka Dine Rutić i Zorana Radmilovića, koja je, zajedno sa urednicom Draganom Bošković, i scenaristkinja ovog filma.
O drugoj strani karaktera nezaboravnog Kralja Ibija, Radovana Trećeg i još mnogih likova, u filmu govore i Brana Crnčević, Bora Đorđević, Milica Kralj, Milorad Vučelić, Toma Mijović, Selena Vicković... Kroz ovo neobično i neskavidašnje putovanje, pouzdan vodič je sama Ana Radmilović, koja svedoči o neobičnom liku svoga oca.
-Iako se smatram autorom, nisam videla kako je ispao film, jer nisam bila u montaži. Pošto je ekipa bila sjajna, verujem da je sve to super ispalo i jedva čekam nedelju da na miru pogledam ovo ostvarenje. Nadam se da će gledaoci saznati neke stvari koje nisu znali o mom ocu i koje su nepoznate širem auditorijumu. Radmilovićeve tekstove, iz njegovih dnevničkih zapisa, tumači prvak Šabačkog pozorišta, Ivan Tomašević. Pošto sam prisustvovala snimanju, za Ivana mogu samo da kažem reči hvale, jer su njegovi monolozi zvučali jako emotivno - priča Radmilovićeva.
Zanimljivo je Ana nedavno završila još jednu knjigu o svom ocu.
- Pošto knjiga “Kada je svet imao brkove” nikako da bude objavljena, stalno je dopisujem i jedva čekam kada će ugledati svetlost dana. U njoj sam pokušala još jednom da evociram uspomene na njega.

(izvor ::: Blic, BG)

NEBOJŠA GLOGOVAC: Intervju (PDF)

Intervju sa beogradskim glumcem NEBOJŠOM GLOGOVCEM u PDF-formatu možete preuzeti na sledećem:

::: LINKU ::::

Mračna komora

Institut Servantes, Nacionalni arhiv Katalonije, Udruženje španskih boraca 1936-1939 i prijatelja i Ambasada Španije u Beogradu imaju čast da Vas pozovu na otvaranje izložbe

Mračna komora 1936-1939. Snimci Katalonije foto-reportera Branguli

Koje će se održati u četvrtak, 4. novembra u 19 časova u galeriji Instituta Servantes.


Brangulijevi je porodično ime katalonskih foto-reportera čijj je rad započeo Đuzep Branguli Soler, a koji su nastavili njegovi sinovi Žoakim Branguli Klaramunt i Ksavijer Branguli Klaramunt. Njihov arhiv, koji su naslednici fotografa 1992. godine predali katalonskoj vladi, čini deo zbirke više od pola miliona fotografija koja nudi širok pogled na društveni, kulturni i politički život Katalonije XX veka.