19.03.2010.

Nastavak represije nad slobodarskim pokretom u Srbiji

Beograd -- Srpska vladajuća klasa nastavlja pojačanu represiju nad slobodarskim pokretom; represiju koja je započeta hapšenjem beogradske šestorke - Sanje Dojkić, Tadeja Kurepe, Ratibora Trivunca, Ivana Vulovića, Nikole Mitrovića i Ivana Savića - u septembru 2009. godine. Do tada nepoznata anarhistička grupa „Crni Ilija“ preuzela je odgovornost za bacanje dve flaše zapaljene tekućine na pločnik u blizini grčke ambasade u Beogradu, kao reakciju na varvarsko postupanje grčke države prema ustanicima u toj zemlji, pri tome prouzrokujući na ambasadi štetu od 18 evra. Režimski mediji potpomognuti režimskim analitičarima i „dobro obaveštenim izvorima“, pokrenuli su hajku protiv jedine anarhističke organizacije koja javno deluje u Srbiji - Sindikalne konfederacije „Anarhosindikalistička inicijativa“ (ASI), sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica. Ono što je počelo medijskim špekulacijama o povezanosti ASI i događaja ispred ambasade, završeno je hapšenjem četvoro članova beogradske lokalne grupe ASI i dvojce beogradskih anarhista a zatim, nakon intervencije „sa vrha“, podizanjem prve optužnice za krivično delo međunarodnog terorizma u Srbiji. Beogradska šestorka je narednih pet ipo meseci provela u strahovitim uslovima izolacije i torture Centralnog zatvora u Beogradu.
Reakcija na očiglednu bahatost i neskrivenu represivnost države, koja se ogledala u fabrikovanju dokaza protiv anarhista i bezumnoj kvalifikaciji ovog događaja kao međunarodnog terorizma, poslužila je kao osnova za masovnu mobilizaciju kritičke javnosti protiv ovog procesa, koji je odmah označen kao montirani politički proces protiv kritičara režima. Tokom perioda koji je beogradska šestorka provela u pritvoru javnost, kako u Srbiji i regionu, tako i u čitavom svetu, najoštrije je reagovala protiv ovakvog ponašanja srpskih vlasti. Pored velikog broja javnih peticija i protestnih pisama, slobodarski pokret organizovao je niz protesta - u Srbiji ali i u Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Poljskoj, Slovačkoj, Portugaliji, Austriji, Australiji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Ukrajini, Grčkoj, Češkoj, Holandiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Francuskoj, Turskoj, SAD, Švajcarskoj, Švedskoj, Španiji itd. Protestima i aktivnostima u korist uhapšenih anarhista pridružili su se i mnogi kritički intelektualci, umetnici i javne ličnosti sa prostora čitave bivše Jugoslavije. Interesovanje koje je izazvao slučaj i pritisak zainteresovane javnosti je nesumnjivo odigrao presudnu ulogu u ukidanju pritvora beogradskoj šestorki. Na glavnom pretresu, kome je pokušalo da prisustvuje preko 200 ljudi iz Srbije i sveta, nakon saslušanja osmunjičenih, sud je doneo odluku o ukidanju pritvora, te omogućavanju anarhistima da nastave svoju odbranu sa slobode.
Uprkos pobedi koju je javnost izvojevala puštanjem optuženih da se brane sa slobode, država tokom čitavog perioda trajanja pritvora, ali i tokom samog suđenja šestorki, pa i kasnije, jasno stavlja do znanja da nema nameru da oslabi pritisak na našu organizaciju i slobodarski pokret uopšte. Već krajem oktobra 2009. trojica članova vršačke lokalne grupe ASI - Ivan Feher, Nenad Horvat, i maloletni R.K. - uhapšeni su jer su, na za to predviđenom mestu, lepili plakate sa natpisom „Sloboda uhapšenim anarhistima“. Oni su privedeni i protiv njih je pokrenut krivični postupak za novoustanovljeno i u javnosti izuzetno kontroverzno krivično delo „ometanja pravde“. Krivični postupak za isto delo je pokrenut i protiv dvoje anarhista - Rade Živadinović, državljanke Srbije sa stalnim prebivalištem u Beču i Davora Bilića, državljanina Hrvatske - koji su došli u Beograd na suđenje da bi pružili podršku svojim uhapšenim drugovima. Oni su u holu suda otvorili papir na kome je flomasterom napisano „Anarhizam nije terorizam“ i na nekoliko sekundi ga prislonili uz prozor na sudnici. Njih dvoje su istog časa privedeni, u policijskom pritvoru su zadržani duže od zakonom dozvoljenog roka, i nakon toga su pušteni da se brane sa slobode, a pasoši su im oduzeti. Prošlo je više od mesec dana od kada im je onemogućeno da napuste Srbiju, a istraga je pokazala da sudija koji sudi u slučaju beogradske šestorke Dragomir Gerasimović nije bio ometen njihovim gestom tokom obavljanja svoje dužnosti. Uprkos tome, zamenik javnog tužioca Svetlana Nenadić najavljuje podizanje optužnice u još jednom političkom procesu, koji se ovaj put ističe činjenicom da ne postoji oštećena strana. Doživevši prvi poraz na suđenju šestorki, država je odlučila da primeni alternativne vidove represije i zastrašivanja anarhosindikalista. Početkom marta su se u jednom beogradskom soliteru pojavili fašistički plakati pod nazivom „Upoznaj svoj komšiluk! Spoznaj neprijatelje Srbije“. Na plakatima se nalazi fotografija beogradskog anarhosindikaliste i jednog od pripadnika beogradske šestorke Ivana Vulovića, koji stanuje u pomenutom soliteru, poziv na linč izmišljenim spiskom „zlodela“ ASI i rečenicom „ako korumpirani sud neće da im sudi ima ko hoće!“ uz fašističko-policijski preteći slogan „Znamo gde živite, znamo kada spavate!“.
U periodu nakon glavnog pretresa pripadnici šestorke Ivan Savić i Ratibor Trivunac su se sastali sa Zaštitnikom građana republike Srbije Sašom Jankovićem i njegovim zamenikom za zaštitu prava lica lišenih slobode Milošem Jankovićem. Njima su predočeni dokazi o torturi kojom se od Ivana Savića pokušalo iznuditi priznanje o tome da je nameravao da sa dve defanzivne bombe ubije grčkog konzula u Beogradu i obavešteni su o kršenju prava Ratibora Trivunca do kojih je došlo u pritvoru. Prilikom sastanka Zaštitniku građana je stavljeno do znanja da se neće trpeti dalja pravno divljanje u vidu fabrikovani političkih postupaka protiv vršačkih anarhosindikalista i drugarice i druga kojima su oduzeti pasoši, dok je sa strane Zaštitnika građana posebno podvučeno protivpravno lišavanje slobode koje su sprovodili pravosudni organi protiv Rade i Davora nakon isteka zakonskog roka od 48 sati. U istom periodu članove beogradske šestorke su kontaktirali i predstavnici Evropske unije koji su predložili sastanak u vezi slučaja.
Sindikalna konfederacija „Anarhosindikalistička inicijativa“, uz podršku čitavog slobodarskog pokreta u zemlji i svetu, kao i celokupne demokratske javnosti zahteva od države Srbije da povuče besmislenu optužnicu protiv beogradske šestorke i u potpunosti obustavi farsični proces koji se protiv njih vodi. Takođe, zahtevamo da se ne podižu optužnice protiv trojice drugova uhapšenih u Vršcu i dvoje uhapšenih na suđenju šestorki, te da se i ti procesi na taj način okončaju. Zahtevamo da se Davoru i Radi vrate njihova dokumenta, i time im se omogući da se vrate svojim kućama.
Na glavnom pretresu beogradskoj šestorci kao datum sledećeg ročišta označen je 23. mart. Činjenica da se predmet šestorke još uvek nalazi u Tužilaštvu, i da je tek nekoliko osoba dobilo poziv za sledeće ročište, budi opravdanu sumnju da država ima nameru da prolongira ovaj groteskni proces dovoljno dugo dok ne popusti pritisak javnosti, i da tek onda pokuša da zada neki ozbiljniji kontraudarac šestorci i svima nama. Mi na to ne pristajemo, i zahtevamo da se sva pomenuta suđenja okončaju u najkraćem roku. Javnost ćemo nastaviti da obaveštavamo o razvoju situacije, a javni poziv svim zainteresovanima za prisustvovanje suđenjima će biti poslat naknadno.


U Beogradu,
Sekretarijat Sindikalne konfederacije „Anarhosindikalistička inicijativa“,

19. marta 2010. sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica

Нема коментара:

Постави коментар