Poslanička grupa Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd - zahtev ministarki kulture i informisanja Maji Gojković

 

Beograd, 28. oktobar 2022.

Dostaviti udruženjima:
Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)
Srpska sekcija Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA)
Udruženje likovnih umetnika (ULUS),
Udruženje muzičkih umetnika (UMUS)
Udruženje baletskih umetnika (UBUS),
Stanica – Servis za savremeni ples
AICA Srbija
Udruženje kompozitora Vojvodine (UKV)
Udruženje arhitekata Srbije (UAS)
Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV)

Poštovani/e,
Poslanička grupa Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, podržava zahteve predstavnika
umetničkih udruženja iznetih u okviru kampanje „Za dostojanstven rad u kulturi“.
Smatramo da su zahtevi za pravovremeno raspisivanje konkursa za kulturu, kao i za objavu
rezultata u razumnom roku, kako bi se omogućio nesmetan rad udruženjima, minimum koji bi
Ministarstvo kulture i informisanja moralo da poštuje. Takođe, rešavanje problema dugovanja
samostalnih umetnika rešilo bi i ceo korpus problema sa kojima se oni suočavaju, tuđom krivicom,
kao što je ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje, penziju, porodiljsko odsustvo, i druge.
U skladu sa tim, predsednik Poslaničke grupe Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, u
Narodnoj skupštini, narodni poslanik Radomir Lazović, uputio je na sednici održanoj 18. oktobra
2022. zahtev ministarki kulture i informisanja Maji Gojković, kojim je zatražio pismeno
obaveštenje i objašnjenje zbog čega se svake godine kasni sa raspisivanjem konkursa i objavom
rezultata konkursa za podršku kulturno-umetničkim produkcijama i programima.
Zahtev je upućen saglasno članu 287. Poslovnika Narodne skupštine. Prema Poslovniku,
traženo obaveštenje i objašnjenje u pisanom obliku ministarka je u obavezi da dostavi u roku od 15
dana.
O odgovoru ministarke ćemo vas obavestiti po prijemu.
_________________________
Radomir Lazović
Predsednik Poslaničke grupe
Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd

KRAF 2022.

KRAF – Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma u ovogodišnjem, šesnaestom po redu izdanju, vraća se svojim korenima kada je i osnovan kao prvi filmski festival Šumadije – antiratnom konceptu i nezavisnim autorima i solidarnosti i podršci nezavisne kulturne scene, jer je uskraćivanjem podrške tradicionalnih donatora doveden opstanak u pitanje u godini kada rat besni Evropom i kada je antiratni glas, čiji KRAF jedinstveno u regionu gaji,

Otvori na arte.rs

 

Smrt fašizmu, sloboda(n ulaz) narodu!, počinje 16. KRAF u Kragujevcu

   |  Z. Mišić

Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma počinje danas, 24. do srede, 26. oktobra.

Organizator KRAF-a je NVO „MillenniuM” iz Kragujevca. Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma u ovogodišnjem, šesnaestom po redu izdanju, vraća se svojim korenima kada je i osnovan kao prvi filmski festival Šumadije – antiratnom konceptu i nezavisnim autorima i solidarnosti i podršci nezavisne kulturne scene. Uskraćivanjem podrške tradicionalnih donatora doveden je opstanak u pitanje u godini kada rat besni Evropom i kada je antiratni glas,

Otvori na danas.rs

Darinka Pop Mitić povodom 59. Oktobarskog salona: Salon je siroče za razliku Bitefa, Bemusa i Belefa

 |  Mirjana Boba Stojadinović

Na povratku svojim korenima, 20. oktobra biće otvoren 59.

Oktobarski salon, na kome će se predstaviti 47 umetnika u izboru Zorane Đaković Miniti, kustoskinje Kulturnog centra Beograda, inicijatorke Kolekcije Oktobarski salon, pomoćnice direktora za program Kulturnog centra Beograda. Ovogodišnje izdanje Oktobarskog salona, biće posvećeno propitivanju istorije i značaja manifestacije koju je Grad Beograd osnovao 1960. godine U tom kontekstu rad Darinke Pop-Mitić, koji se bavi istraživanjem odnosa između istorije i prostora

Otvori na danas.rs

Intervju reditelja i kolumniste Danasa Zlatka Pakovića hrvatskim Novostima povodom otkazivanja predstave „Pjer Paolo Pazolini režira Strašni sud“ u Crnoj Gori

  |  Bojan Munjin

– Glumci i ja našli smo se na ulici. To nas, međutim, nije sprečilo da – sad već u podgoričkoj katakombi – nastavimo sa završnim radovima na oblikovanju predstave, kaže pisac, glumac i redatelj o otkazivanju predstave u Crnoj Gori. O čemu govori vaša predstava „Pjer Paolo Pazolini režira Strašni sud“? – Žanrovski sam predstavu odredio kao psihomahiju. Reč je dakle o borbi za dušu i o borbi protiv volje za moći. Kako se u duši izboriti protiv njene vlastite žudnje

Otvori na danas.rs

Kritičar Gardijana razočaran Marinom Abramović: Ritual veštice iz Blera

  |  Aleksandra Ćuk

Samo dve zvezdice od mogućih pet za najnoviju izložbu “Kapije i portali” u Galeriji Modern Art Oxford.

Tako je umetnički kritičar Gardijna, Džonaton Džons, ocenio novi projekat Marine Abramović, koji se, sudeći prema onome što je naveo u svom tekstu, smrtno izdosađivao krećući se kroz postavku ove art zvezde. Umetnica, kako kaže nije prisutna u svom najjnovijem nastupu, umesto nje, kroz postavku vas vodaju svršeni polaznici njenog metoda, nagoveštavajući ritual veštica iz Blera. Performans “The Artist is Present” iz 2010 u Njujorku, učinio je Marinu Abramović

Otvori na danas.rs

Izlozba "Ustav i prava gradjana" // Magacin u Kraljevića Marka 4-8

 

Комбинарт већ годинама својим уметничким инсталацијама на смео, аутентичан и иновативан начин промишља стварност коју живимо. Њихова уметност провоцира и поставља кључна питања, захтевајући ментални и емотивни ангажман гледалаца. 

 

Уметничком поставком Устав и права грађана указали су на разноврсну перцепцију правде и на живот који сви живимо, на надреалну реалност која нас окружује. Изузетно озбиљну тему, која одређује идентитет и даје темељ једном друштву, Комбинарт представља разиграно али са неизоставном дозом ироније. Поигравају се државним симболима и симболима правде дајући могућност за многобројна тумачења и доживљаје. Полазиште налазе у језику. Хомоним речи суд их доводи до оригиналне уметничке инсталације која савким својим сегментом указује на изазове живљења данас. На њиховој богатој трпези налазе се шупље, поломљено и крњаво посуђе (судови), тучкови и даске за месо које ће испод своје нецеловитости скривати новац, много кришом угураног новца. Тиме, слика свечано постављеног стола са заставом, попут поносног стољнака бива нарушена. 

 

Ова поставка несумњиво позива на реакцију, на размену мишљења, на разговор. Позива нас да критички сагледамо друштвене појаве које смо прихватили као неминовне а које су несумњиво одраз ишчашености. Комбинарт овом изложбом ставља једно велико знак питања и ишчекује од свих нас да се покренемо, ангажујемо или бар себи да дамо неке неопходне одговоре. Комбинарт нас покреће!

Александра Ердевички Томић

Siniša Kovačević izabran za predsednika Odbora za kulturu i informisanje

 

Članovi Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje su danas za predsednika tog odbora izabrali Sinišu Kovačevića iz poslaničke grupe Narodne stranke, saopšteno je iz parlamenta. Za zamenika predsednika tog odbora izabran je Nebojša Bakarec iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić - zajedno možemo sve”. To je bila prva sednica Odbora za kulturu i informisanje u novom sazivu Skupštine Srbije, objavljeno je na sajtu parlamenta, prenosi Tanjug.

Otvori na politika.rs

Koje zemlje Evrope imaju najviše muzeja: Srbija na dnu liste

 Al Jazeera Balkans

Izbijanjem pandemije, kulturne institucije su pretrpele žestok udarac, a čak 90 odsto muzeja širom sveta je zatvorilo svoja vrata tokom krize.

Istražujući uticaj pandemijske krize na muzeje, UNESCO je između ostalog napravio listu svih muzejskih institucija na svetu. Ta lista je otkrila da na svetu postoji oko 95.000 muzeja, 60 odsto više nego 2012. godine, i većina se nalazi na evropskom kontinentu. Najveći broj muzeja u odnosu na broj stanovnika imaju takozvane mikrodržave, koje imaju jako mali broj stanovnika. Listu predvodi Andora sa 324,7 muzeja na milion stanovnika, San Marino (323,5) i Monako

Otvori na danas.rs

Glumci kritikuju organizaciju Filmskih susreta u Nišu

tekst -  Vesna Torović // danas

Protagonisti filma Petra Ristovskog “Bilo jednom u Srbiji” Viktor Savić i Sloboda Mićalović, koji je prikazan u zvaničnim programu treće festivalske večeri na 57.

Festivalu glumačkih ostvarenja igranog filma – Filmski susreti u Nišu, izneli su optužbe “zbog loše organizacije Festivala, pre svega jer publici po nevremenu nije omogućeno da gleda filmove u zatvorenom prostoru”. “Tokom prikazivanja našeg filma u Nišu padala je jaka kiša, čak je grmelo, tako da su pravi heroji svi oni koji su ostali da ga gledaju na letnjoj pozornici u Tvrđavi. Meni je neverovatno da se ostavlja mogućnost da se pređe u zatvoreni prostor kad je

Otvori na danas.rs

Viktor Savić kritikovao organizatore Filmskih susreta u Nišu zbog propusta

 

Viktora Savića publika je izabrala za najboljeg protagonistu treće večeri na Filmskim susretima u Nišu.

Glumac se za nagradu bori s filmom " Bilo jednom u Srbiji" Petra Ristovskog, a na konferenciji za medije izneo je niz optužbi na račun loše organizacije.

 

 - Evo, ja sada nemam čašu vode ispred sebe... Sam sam platio piće dole i kupio prepržen hleb. Organizator nije ni znao da li mi dolazimo ili ne. Moramo jednostavno da svi zajedno radimo na tome da ovaj festival bude u rangu ili iznad Sarajevskog festivala - poručio je glumac.

 

 

Otvori na kurir.rs

Ivan Karl podneo ostavku na mesto gradskog sekretara za kulturu

 

Ivan Karl, Sekretar za kulturu Grada Beograda podneo je ostavku na tu poziciju u gradskoj upravi, potvrdio je Karl Tanjugu. „Ne ulazeći u razloge, ali poštujući zahtev za personalnim promenama koje sprovodi nova gradska uprava, juče sam podneo ostavku na mesto Sekretara za kulturu Grada Beograda, dve godine pre isteka mandata” rekao je Karl Tanjugu. Karl je istovremeno podneo ostavke i na mesto predsednika odbora FEST-a, kao i člana odbora Sajma knjiga, Bemusa i

Otvori na politika.rs