Podrška „Akademiji“ tokom vikenda

::: BEOGRAD :::

Beogradski klub „Akademija“, u borbi protiv zatvaranja, tokom 14., 15. i 16. januara organizovaće autentičan programski sadržaj - izložbu slika, poetsko veče i brojne svirke.
U art kafeu „Fleka“ na „Akademiji“, 14. januara biće otvorena izložba slika beogradske umetnice Irene Bijelić - Gorenjak, a oko 22h počinje žurka u Velikom klubu, na koju je ulaz besplatan. Za atmosferu će se pobrinuti bendovi „Repetitor“, „Bolesna štenad“ i „The schtrebers“.
Dan kasnije u Malom klubu na „Akademiji“ sviraće bendovi „Fog eater“ i „Kick down“, a posle njihovog nastupa sledi veče japanske rok muzike.
U nedelju, 16. januara, u Velikom klubu biće održan poetski klabing solidarnosti sa „Akademijom“, u organizaciji pesnika i pesnikinja okupljenih oko sajta www.poezin.net. „Ne trebaju nam zviždaljke i lonci. Ponesite stihove i muziku!“, navedeno je u njihovom saopštenju.
„Akademija“, jedan od simbola kulturne scene Beograda, posle 50 godina postojanja, suočava se sa zatvaranjem, na osnovu sudskog naloga o iseljenju. Tome se protive brojni građani i javne ličnosti, pa je u toku i potpisivanje peticije za opstanak ovog kluba.

(izvor --- TANJUG)

Umro legendarni džezer Boško Petrović

::: ZAGREB:::

Kako javljaju hrvatski mediji, u Zagrebu je u 76. godini umro velikan džeza, vibrafonista Boško Petrović.
Petrović je rođen 18. februara 1935. u Bjelovaru. Svoj puni muzičarski format dosegnuo je tek kada je sredinom pedesetih godina prošlog veka pronašao svoj instrument – vibrafon. I s njime obišao svet.
Iako nikada nije mirovao, Petrović je u poslednje vreme bio osobito aktivan. Lani je Croatia Records u povodu 75. rođendana i više od 50 godina rada objavila boxset s presekom njegove karijere, a odnedavno se gotovo svakodnevno nalazio s novinarom Davorom Hrvojem koji je pisao Petrovićevu biografiju, čije pojavljivanje je bilo najavljeno za kraj ove godine.
S objavljivanjem te knjige Petrović nije žurio da ne bi, kao što je nedavno ironično komentarisao za zagrebački “Večernji”, napravio gužvu na aktuelnom tržištu “autobiografija”:
– Kako vidim, mladi i uspješni ljudi pišu svoje autobiografije već sa 25, 30 godina. Ja mislim poživjeti još 5-6 godina pa bi mi bilo žao da i iz tog razdoblja ne uđe nekoliko štoseva u tu knjigu - govorio je, na sebi svojstven način, Boško Petrović.

(izvor --- BLIC, BG)

Sačuvajmo "Akademiju"! / Save "Akademija"!

::: BEOGRAD :::

Klub “Akademija" http://www.akademija.net/, verovatno najznačajniji noćni klub u Beogradu od izuzetnog značaja za gradsku kulturu glavnog grada Srbije ali i čitavog postjugoslovenskog regiona suočava se sa nestankom nakon 50 godina pos...tojanja! Odlukom Privrednog suda u Beogradu, klub je 28. decembra 2010 dobio nalog za iseljenje, čime bi ova institucija velikog značaja za kulturu Beograda prestala da postoji.

Osnovana početkom 1961 godine kao Klub fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, "Akademija" predstavlja okosnicu gradske kulture, oko koje se već decenijama okuplja sve što je u Beogradu stvaralo savremeni urbani duh i težilo umetničkoj i intelektualnoj nezavisnosti. Ono što za London predstavlja Marquee klub, ili za Njujork čuveni CBGB, to je Beogradu bila i još uvek jeste Akademija – mesto koje je iznedrilo, povezalo i afirmisalo najznačajnije stvaraoce beogradske rock kulture, likovne umetnosti, filma i književnosti sa gradskim predznakom.

Od 2002. godine klub je privatizovan. Fakultet likovnih umetnosti ustupio je ugovorom prostor kluba u podrumskim prostorijama zgrade u Rajićevoj 10 privatnom preduzeću Sens Art, koje je u modernizaciju, tehničko opremanje i infrastrukturu kluba uložilo preko 200 hiljada evra. Sens Art je od aktivnosti kluba finansirao nabavku umetničkih materijala, nastavnih sredstava, honorare modela koji su studentima pozirali, studentske ekskurzije, a brojni studenti FLU su radom u klubu mogli da zarade džeparac.

Nakon višegodišnje saradnje, ispostavilo se da Fakultet likovnih umetnosti nijednog trenutka nije imao pravo da ovaj prostor ustupi bilo kakvoj privatnoj firmi, jer je vlasnik prostora gradsko komunalno preduzeće „Poslovni prostor“, a ne fakultet. Investitor, preduzeće Sens Art, nije bio obavešten o toj činjenici u trenutku potpisivanja ugovora i uložio je nepovratna sredstva u infrastrukturu kluba. Posle nekoliko godina rada, pokrenut je sudski postupak za iseljenje kluba, koji po slovu zakona nema pravo da koristi dati prostor ukoliko to ne odobri vlasnik, preduzeće „Poslovni prostor“. Epilog priče je presuda za iseljenje kluba Akademija.

Apelujemo na javnost, gradske i republičke vlasti i kulturne poslenike našeg grada i zemlje da ne dozvole ovakav razvoj stvari, budući da se radi ne o običnom ugostiteljskom lokalu, već o mestu od izuzetnog značaja za modernu kulturu Beograda! Svi gajderi – knjige vodiči koje strani turisti nose sa sobom kada dođu u Beograd navode klub Akademija kao jedan od 10 najznačanijih rokenrol klubova Evrope, a nebrojeni koncerti, izložbe, večeri poezije i drugi sadržaji čine ovaj klub i dalje neprocenjivo važnim za naš grad.

Rešenje sigurno postoji i apelujemo na naše vlasti da pronađu način da se ova institucija gradske kulture ne izbriše sa mape na ovakav način!

Pozivamo vas da potpisivanjem peticije podržite očuvanje kluba Akademija. Takođe, pozivamo vas da ako ste u mogućnosti uzmete učešća u protestnim okupljanjima svih koji podržavaju opstanak kluba, u okviru kojih će nastupati svi muzičari, pesnici, likovni i dramski umetnici koji su gradili i još uvek grade neponovljivi duh Akademije.

Ne dozvolimo dalje obezličavanje Beograda! Akademija mora nastaviti da postoji, da bismo imali pozornicu na kojoj se formira kulturna scena grada.

(izvor ::: FACEBOOK)

ONI KOJI NISU ODUSTALI

::: BEOGRAD ::::

ONI koji nisu odustali ima ukupno petnaest. Ili šesnaest, svejedno.
Neke od njih možete videti i na fotografiji.
Tu je i KG-pesnik Zoran Petrović. Do njega je Čačanin Vladan matijević, a na samom početku - g-din iz Lajkovca.
Roman kao da se iz Beograda preselio u Srbiju. Pa, čak je i Sv. Basara iz Bajine Bašte.
A sada citat iz BLICA:
"Član žirija za NIN-ovu nagradu za roman godine Mileta Aćimović Ivkov izjavio je da je na sednici održanoj 3. januara broj kandidata za ovo prestižno priznanje sveden sa 30, koliko ih je bilo na najširoj listi, na 16 kandidata a nakon pregledana 124 dela pristigla na konkurs."
Sad i ja više verujem da su ta dela pogledana i pregledana nego što su pročitana!
Uži izbor biće poznat nakon sednice žirija koja će biit održana 10. januara.
Ime dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine biće poznato 17. januara, a nagrada će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda.
Neko bi rekao da se NIN i dalje zakuktava.
Pored BLICA, bloga EX YU VESTI i E-novine se bave NINOM.
"Jagnje Božje i Šukalo iz bezdana" su na sledećem LINKU.
Što se tiče žirija, "AĆIMOVIĆ IVKOV, Mileta (Bogatić, 1966), ili u prevodu – rođen da bude zvezda palanačke kritike." (E-novine)
Što bi se reklo za neke je i PALANKA puna kapa!

Tema sa književnog foruma: Da li postoji lijepo pjesništvo?!

Izvesna pesnikinja sa nick-nameom Nježna Apostolska na jednom književnom forumu se pita "da li postoji lepo pesništvo"?!
"Ja sam ovdje nova", kaže ona na početku, "u vašem malom društvancetu i voljela bih da imamo ozbiljne rasprave."
I šta je ona kao nova na književnom forumu uradila?! Ona je malo prolistala "vaše teme i nažalost nisam našla nešto prigodno za ono o čemu želim s vama pričati, pa sam postavila ovu temu."
I dalje:
"Koliko vas se usudi reći da zaista poznaje stih? Da ga osjeća, onako kao cvijet u proljeće, kao miris majke,kao ljubav? Koliko vas je pjesništvo stavilo u rang facebooka i nekih cool stvari u društvu, a nije ga primilo na grudi i osjetilo?
Voljela bih da ovdje pričamo o velikanima i da sami budemo jedni drugima uzor. Ja se nadam da ću među vama pronaći svoje uzore. Kao i vi u meni.
Budite tako slobodni da prokomentirate moju pjesmu. Nisam velika pjesnikinja, ali se trudim i živim poeziju svaki dan."
Pussy Bellum joj odgovara sledeća (kao pesnikinja pesnikinji):
"ja ne znam za lepu književnost, mene su seksualno zlostavljali od desete pa naovamo, ja živim govna i žvaćem dim, ja sam ispucali krst na krvavoj bradavici, mlada damo, prema tome, obrati se mojoj poeziji, a ostale članove ostavi na miru. nema ovde lepote, ima samo side i leukemije. odumiranje u iglama..."
Tako joj odgovara Pusi Belum.
I nastavlja:
"Imala sam prijateljice kao ti, na kraju su me sve napustile, potpuno isti šablon funkcionisanja, životarenje po ćoškovima, haustorima, tračarenje, spletkarenje, takve žene kao ti su me godinama jurile, nemam ja vremena više devojko posveti se sveštenstvu, možda te issusss spase"
Forumaš Andjeo_Sa_Rogovima kao da žali:
"Oteraste pesnikinju... Istripovala se da je upala u sektu..
Te isus, pesme, poezija čuda-muda... jao jao jao..jete biserka, zanimljivo do koske...:
))))
@ pussy, jeste zensko je :)"
Tu je i neibežni anonimni GOST:
"Ko i uvek, ne zna se ko je veci mentol,ova nova devojka,koja je ista obrnuta osmica sa svojim forama (17. vek i ljubim ruke) ili oseljakfazonjetakodobrastvar Pusi ili JA,koji vas citam u 2 ujutru.
Aj zdravo(mozgu)..."

(izvor - BUNDOLO)

NINOVA nagrada: da ili ne?!

::: BEOGRAD :::

Možda je dosadašnjim dodelama NINOVE nagrade za najbolji roman nedostajala polemika pre dodele? Više transparentnosti...
Zahvaljujući E-Novinama situacija kao da se menja. Ne nešto bitno, ne spektakularno, ali, ipak - menja se.
Autor teksta "Književnost je tamno srce Srbije" je Saša Ilić koje je odustao od NINA tj. povukao svoj roman iz konkurencije.
Evo jednog citata iz njegovog teksta:
"Deset novih krvavih godina buncanja nisu donele nikakve promene. Naprotiv, imenovani žiriji su nastojali da čitaoce i dalje prave budalama, objašnjavajući da su Ukop oca Mladena Markova, Semolj zemlja Mira Vuksanovića i Glasovi u vetru Grozdane Olujić prvorazredni romani, te da su ambasadorske knjige poput Uspona i pada Parkinsonove bolesti Svetislava Basare ili Ruskog prozora Dragana Velikića ona razina književnog standarda kojem treba težiti. Ukupni skor dvehiljaditih je u stvari melanž dnevne politike, lobiranja i vraćanja zasluga piscima pred penzijom čija su najvažnija dela napisana krajem osamdesetih. To potvrđuje i edicija Off-NIN (2005) koju su profesori iniverziteta, naknadnom pameću oformili i objavili u produkciji Ljušićevog Zavoda za udžbenike. "

Ilićev tekst je na sledećem:

LINKU

“Disko vozom“ u Ljubljanu posle provoda u Beogradu

Oko 800 Slovenaca koji su pre tri dana došli u Beograd “Disko vozom” danas oko 13 sati su puni pozitivnih utisaka krenuli put Ljubljane.

Mladi “zmajčeki“ su rekli da su se super proveli i da bi voleli da ostanu barem još jedan dan u glavnom gradu Srbije.
Za tri dana boravka u Beogradu na Slovence je najjači utisak ostavio noćni život prestonice.
- Prvog dana smo bili u klubu “Tjub“ gde smo se, iako malo umorni od puta, fantastično proveli. Za Novu Godinu smo bili u hotelu “Kasina“, a stigli smo i da na kratko odemo na koncert ispred Skupštine da čujemo Bajagu. Trećeg dana smo otišli na splav “H2O“ i moram priznati da mi je žao što se vraćamo u Ljubljanu, pošto bi volela da ostanem u Beogradu barem još jedan dan - kaže Urša Čiček, koja je “disko vozom“ put Beograda krenula sa četiri drugarice.
Za Uršine zemljake, pored ludog provoda, lepe uspomene iz našeg grada biće i Beograđanke.
- Jako lepo nam je bilo u vašim klubovima, ali moram priznati da na muziku i nisam toliko obraćao pažnju, pošto sam, gde god da sam se okrenuo, video neku lepu devojku. Ipak, i nisam imao sreće, tako da sam ih uglavnom samo gledao. U svakom slučaju, opet ću doći u Beograd - kaže Ante, koji je u Beogradu boravio sa prijateljima Juretom i Kristom.

Krenuo je NIN!

Ninovom nagradom za najbolji roman najviše se bave E-novine, pa evo od danas i EX-YU VESTI. Može nam se, imamo vremena, a i prostora... Širok je i dugačak Internet...
Članovi žirija su stari i provereni kadar:
- Vasa Pavković, urednik, kritičar, pisac,
- Ljiljana Šop, visoka funkcionerka Srpskog književnog društva,
- Mileta Aćimović Ivkov, književni kritičar bez mane i straha
- Aleksandar Ilić
- i Mladen Šukalo.
Već se stiglo i do šireg izbora za NIN-ovu nagradu u kom nema romana Saše Ilića i Sretena Ugričića.
A nema ih zato što su oni "betonci", a i nemaju više od šezdeset godina što je postao i nephodan a i dovoljan uslov da se dobije NINOVA nagr(a)da.
Među kandidatima za NIN-ovu nagradu su sledeći romani - "Trezvenjaci na pijanoj lađi" Mirka Demića, "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić, "Što se ne javiš bratu" Vladana Kosorića, "Mrtvo polje" Srđana Srdića, "Ćerka" Davida Albaharija, "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje.
I naravno tu nije kraj. Ima ih još...
U novom broju NIN-a je objavljeno i otvoreno pismo pisca i upravnika Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića koji je svoje delo "Neznanom junaku" povukao iz konkurencije za nagradu.
Pošteno.
Sad E-novine se pitaju da li će još neko krenuti Ilićevim i Ugričićevim stopama.
To se E-novine pitaju i za sada nema odgovora.

Stariji Slovenci tuguju za Jugoslavijom

::: LJUBLJANA :::

Slovenija danas obeležava 20-godišnjicu nezavisnosti, a najnovija anketa pokazuje da većina Slovenaca nije zadovoljna rezultatima koje je zemlja postigla otkad se opredelila za samostalnost.
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, koje jeobjavilo ljubljansko "Delo", 65 odsto građana na pitanje da li je nezavisnost ispunila njihova očekivanja, odgovorilo je da nije, a 35 odsto da jeste. Skoro polovina Slovenaca starijih od 30 godina smatra da se bolje živelo pre 20 i više godina, a taj procenat dodatno se povećava u starijim kategorijama ispitanika.
Očekivanja građana su najviše ispunjena kada je reč o ličnim slobodama, a najmanje u domenu socijalnih prava - čak 80 odsto Slovenaca navelo je da su ta prava, pre svega prava radnika, nekada bila veća.
Vodeći slovenački dnevnik sproveo je anketu povodom 20. godišnjice od referenduma na kojem se ogromna većina, 95 odsto, Slovenaca izjasnilo za otcepljenje od tadašnje SFRJ.
Odziv na referendumu, održanom 23. decembra 1990, bio je 93,2 odsto. Rezultati glasanja objavljeni su 26. decembra 1990. godine i taj dan se u Sloveniji od tada slavi kao dan nezavisnosti i jedinstva.

(izvor --- TANJUG/Blic)

Promocija knjiga poezije Alena Johnny Alispahića

::: BEOGRAD :::

Dana 21. decembra 2010, u 19 časova, u prostorijama biblioteke „Milutin Bojić“ (Ilije Garašanina 5, Beograd), održana je promocija knjiga poezije Alena Johnny Alispahića, u izdanju „Libera“.
O knjigama su govorili beogradski književnik Zoran Ilić, Siniša Lekić („Liber“) i sam autor.

GRADSKE PRIČE

::: Beograd :::
"Gradske priče" - radio džingl by knjiznica

Promocija zbirke "GRADSKE PRIČE" u izdanju Kulturnog Fronta/KC Grada
Centar za kulturu i debate GRAD
www.gradbeograd.eu
utorak, 21. decembar u 20h
UČESTVUJU: Vladimir Krakov (Beograd), Ksenija Kušec (Zagreb), Predrag Milojević (Mladenovac), Aleksandar Đuričić Ash (Beč), Vitomir Jovanović (Beograd), Slobodan Bubnjević (Pančevo), Raša Todosijević (Beograd) i priređivači: Tijana Spasić (KC Grad) i Mirnes Sokolović (časopis "Sic!", Sarajevo)

Od 21h, u sklopu promocije nastupiće subotički bend Pionir 10

DJ team Mačkica&Mečkica afterparty
* * *
Zbirka "Gradske priče" - prvo izdanje Kulturnog centra "Grad" - konačno je pred čitaocima!
Nastala kao rezultat konkursa za najbolju kratku priču na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku - odnosno na jezicima koje nije potrebno međusobno prevoditi i koje razumemo i kada ne znamo svaku upotrebljenu reč - zbirka "Gradske priče" neuvijeno i uzbudljivo odgovara na pitanje kakvi su zaista gradovi danas i ko su njihovi stanovnici.
Sposobnost autora da odaberu relevantnu temu sa osnovnim motivom grada i gradskog života bila nam je od presudnog značaja prilikom odabira priča koje su se našle u zbirci, a potrudili smo se i da čitaocima ponudimo što raznovrsnije autorske poetike.
Autori "Gradskih priča" nude nove i neočekivane poglede na već poznate teme, a zadiru i u oblasti koje su do sad bile neistražene ili retko obrađivane (priče koje se odvijaju u romskom miljeu, bavljenje homoseksualnošću kod mladih itd).
Na promociji ćete imati priliku da saznate više o tome kako je knjiga nastajala, upoznate se sa autorima, i što je najvažnije - čujete kako neke od priča zvuče uživo!
Zbirku su priredili: Tijana Spasić (urednica književnog programa KC Grada), Mirnes Sokolović (urednik sarajevskog književnog časopisa "Sic!") i Božidar Pavlović (književni kritičar zagrebačkog portala "Booksa")

Sadržaj:

1. Neven Ušumović: "Vinaverova djeca"
2. Mima Simić: "Kesteni"
3. Nenad Jovanović: "Kobila"
4. Vladimir Krakov: "Bermudski trougao"
5. Marko Dejanović: "Dječak koji je raspleo Gordijski čvor"
6. Maja Karačić: "Krijesnice"
7. Josip Ergović: "Amok"
8. Ksenija Kušec: "Dva mora"
9. Predrag Milojević: "Beg"
10. Ruždija Sejdović "2110"
11. Aleksandar Đuričić Ash: "Karmina i mesečeva reka"
12. Vitomir Jovanović: "Don Kihot"
13. Slobodan Bubnjević: "Jevanđelje grešnog Gligorija"
14. Željko Funda: "Riblji anđeo čuvar"
15. Goran Karanović: "Kapetan Hrabrost i 20 maraka"
16. Raša Todosijević: "Kabalistička priča o kraju sveta"/"Ulaz u raj ili kraj istorije"

Tribina: Island - finansijski kolaps i državna represija

Ponedeljak, 20 decembar, u 18h u klubu ILEGALA, Studentski Plato (ulaz kroz knjižaru Plato)

Trenutno je u Rejkijaviku u toku jedan od najapsurdnijih sudskih procesa u skorijoj istoriji Islanda. Prvi sudski postupak, vezan za ekonomski kolaps iz 2008. godine, ne vodi se protiv nekog od mnogobrojnih bankara ili vladinih zvanicnika optuženih za korupciju i kriminalni nemar. Ne, prvi koji ce biti krivicno preocesuirani, nakon potpunog kolapsa ekonomije Islanda, bice devetoro demonstranata - medu kojima su i anarhisti i radikalni levicari - koji su u decembru 2008. godine ušli u zgradu Parlamenta, inace otvorenu za javnost, da bi procitali svoj proglas. Cetrdeset dana kasnije, u januaru 2009, masovni protesti su uspeli da obore desnicarsku vladu i dovedu do novih izbora. To je prvi put u istoriji Islanda da su javni protesti izazvali nešto tako. Za svoju ulogu u dramaticnim dogadajima te zime, devet demonstranata, poznatih kao rejkijavicka devetorka, suoceni su sa mogucnošcu dobijanja do 16 godina zatvorske kazne.

Govori: Roskvi Vermut, studentski aktivista sa Islanda

Organizator: Centar za liberterske studije (CLS)