preuzeto sa... FACEBOOK-a
Na moj dopis SKD da zamoli članove koji su aktivno davali podršku naprednjacima, posebno uoči izbora – da napuste Društvo, reagovao je pod lažnim profilom jedan od prozvanih. Najtežim uvredama na moj račun. Smrad, nikakav pisac, ubica i tome slično.
Reč je inače o poznatom pesniku. Koji me je davno, kao mladić, lepo ugostio u svojoj kući. Da li u znak pažnje kao uredniku Prosvete ili piscu – ne znam. U Prosveti sam mu objavio jednu ili dve knjige pesama. Bio je u žiriju koji mi je dodelio poznatu nagradu.
Pesnik se s pravom našao prozvanim. Kad su mi pokazali fotografiju sa pesnikom na štandu SNS, u svečanom odelu, s kravatom, lica razvučenog u pobednički osmeh, nisam mogao da verujem. Još manje kad su mi rekli da je član komisija Ministarstva kulture koje su sasekle sredstva Srpskom književnom dršuštvu.
Kako je mogao? upitao sam. Da li je video slike privedenih studenata koji kleče, s licima uz zid, ispred policijskog kordona, nalik streljačkom? Da li je bar za trenutak saosećao sa Marijom Vasić i drugima koji trunu po smrdljivim pritvorima na osnovu namontiranih dojava BIE? Da li ga je ganula pregažena devojka, koja se pukim slučajem spasla od pogibije?
Na ova i brojna druga pitanja pesnik je mogao da mi odgovori. Da iznese argumente zašto se pojavljivao na štandovima SNS. Svako ima prava na svoja politička uverenja. Svako, ili većina, slab je na direktorska mesta i druge privilegije koje mu se nude za lojalnost.
Nemam ja iluzije da će pesnik i njegovi pajtaši napustiti SKD. Dovoljno je što sam kod većine prodrmao savest. Pokrenuo pitanje moralne odgovornosti.
Da ponovimo prvu i osnovnu lekiciju:
Književnost je, dečki moji, i te kako stvar etike
Нема коментара:
Постави коментар