Klejbezable / 01.12. / Teatar Levo

Izvolite, Klejbezable!

Rastibuđilizovane Klejbezable, petak, 1. decembar, 20:30.

O PREDSTAVI:
“Rastibuđilizovane klejbezable” su kultna predstava beogradskog Teatra Levo, koja je obeležila jedan period srpskog pozorišnog života.

Klejbezable su premijerno izvedene 13.3.1976. godine i u ovoj sezoni napunile su 41 godinu.

Do sada su izvedene više od 1500 puta, čime se ubrajaju u predstave sa najvećim brojem izvođenja na Balkanu, pa i u Evropi.

Šta su to Klejbezable?

Svojevrsni niz skečeva i parodija na našu stvarnost. Klejbezable su trominutne drame koje traju pet minuta.

Klejbezable je napisao i režirao Milan D. Vukotić, legendarni umetnički direktor Teatra Levo.

“Rastibuđilizovane Klejbezable” su igrane širom nekadašnje Jugoslavije. Igrale su se i širom Evrope, od Portugala do Poljske, i od Holandije do juga Italije.

Na srpskom, ali i na francuskom, italijanskom, engleskom, portugalskom, mađarskom…

Ulaz slobodan, rezervacije preporučene.

>>>INFO & REZERVACIJE<<<

-Fiksni –> 0113233002

-Mobilni (poziv, SMS, Viber) –> 0638055577

Sceniranje

U petak, 1. decembra, od 14 do 16 časova u 39. emisiji "Sceniranje" Asocijacije NKSS na www.radioaparat.com pričaćemo o predstojećem protestnom izdanju Festivala društveno angažovanog teatra “Van okvira” sa Markom Pejovićem iz Grupe Hajde da... U u drugom delu emisije ugostićemo reditelja Dejana Petrovića, čiji je kratki film “Isti” o svakodnevnici u zatvorima u Srbiji imao svetsku premijeru u takmičarskom programu nedavnog 30. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu. Emisiju vode Luka Knežević-Strika i Jelena Mijić, pregled i najavu pripremila je Vesna Milosavljević iz portala SEEcult.org Muzički urednik je Milan Marković Matthis.

Čujemo se!

29.11. ĆALE, NEDOSTAJEŠ MI!

Mladen Mitrović (FACEBOOK)

Moj otac je napustio ovaj svijet na poslijednji pravi Dan Republike. Gimnazijalac koji je iz klupe otišao u rat, ranjenik sa Sutjeske, ruski student (Petrograd), američki postdiplomac (Sent Luis), srcem i dušom je pripadao jedoj zemlji koja je nestala zajedno sa njim.

Nikada ga nisam dovoljno dobro upoznao. Sada kada pokušavam složiti mozaik njegovog života, vidim koliko tu kockica nedostaje. Bez mnogo priče, pustio me je da odrastam, živim i volim. Nije se mješao u moj život, ali je uvijek bio tu negdje.

Kao djetetu mi je otvorio vrata cijelog svijeta i omogućio da gledam život iz neke druge perspektive. Poklonio mi je Atinu, Moskvu, Petrograd, Tunis, Kairo, Beč,Lisabon, Teheran, Madrid, Sevilju,Kazablanku, Delhi, Kalkutu, Bombaj, Hong Kong, Tokio, Honlolulu, Los Anđeles, Njujork... Ali mi nakada nije potpuno otvorio vrata svog života. Čekao je da sam na njih zakucam, ali nikada nije dočekao.

Nedostaješ mi ćale!

Dan Republike

Natalija Vojimirović (Facebook)

Jugoslavija je bila zemlja u kojoj sam živela 22 godine i bila srecna. Na danasnji dan bi od ranog jutra moja sestra i braca ,bili ushiceni slobodom koja je trajala 4 dana jer se nije islo u skolu, presrecni, jer ce se oko stola okupiti mnogoclana porodica.Majka i baka su pravile kolace,otac i ujak bi popili koju vise ,na nas decu niko nije obracao paznju ,sto je nama otvaralo Rajska vrata slobode. 

Sanke su letele niz sneznu padinu Lionskog parka,grudvanje i vriska dece bi mi do duboko u noc odzvanjala u glavi ,ne bih spavala nikada ,zeleci da se ta sreca nikada ne zavrsi. Po tradiciji ,moj pradeda Velimir,bi svakom detetu dao po 20 ondasnjih dinara . To je bilo citavo bogatstvo ...Bioskop "20.oktobar" bi u 15.00 casova prikazivao filmove iz NOB -a "Kozaru" "Bosko Buha" "Valter brani Sarajevo". Promrzli i gladni trcali bi kuci pustim Bulevarom revolucije,danas Bulevarom kralja Aleksandra. Cesto bih gledala u terase i prozore,iza svake zavese ,svecani sto i porodica oko njega nazdravlja. Nevidljiva nit nas je povezivala ,ona nije imala ime ,ona se osecala u utrobi ,kao kada idete na ekskurziju u osnovnoj školi i zaklinjete se da vas nista nece rastaviti ,da cete se druziti do smrti. 

Moj otac bi obavezno uvece posle "Banatskog rizlinga"i pecenja ,pustio svoj duboki bariton, ujak bi ga pratio ,i stalno je govorio "Danas svi slave moj rodjendan" -jer je zaista i bio rođen 29.11....cerekali bi se u oblaku duvanskog dima ,do duboko u noc..posmatrala sam ih iz jednog coska ,i u decijem mozgu je bila samo jedna zelja ,da tako ostane zauvek...

Po povratku u školu ,u plavom radnom mantilu ,i crvenom maramom oko vrata ,citali su se najbolji radovi iz srpskohrvatskog jezika ,na improvizovanoj bini ,delile su se nagrade.Stalno sam tražila pogled mog oca,da vidim da li je ponosan na mene,da li sam dobro procitala ...

Jutros sam nasla pozutele slike u jednoj kutiji....Na poledjini pise "Proslava Dana republike " i neki datumi...Nekih godina... Koje se ne vide dobro ,jer je proteklo vreme razliveno mastilo pretvorilo u plave mrlje,koje cudno podsecaju na suze.

Promocija knjige pesama Raše Livade „Poprskan znojem kazaljki / Atlantida / Karantin“

Promocija knjige pesama Raše Livade „Poprskan znojem kazaljki / Atlantida / Karantin“ u izdanju Trećeg Trga i Čigoja štampe.
Knjigu su priredili Milutin Petrović i Borislav Radović.

Četvrtak, 30.11.2017. od 19h, Srpsko književno društvo, Francuska 7

 

O knjizi govore:

Ljiljana Šop

Mihajlo Pantić

Saša Radojčić

Goran Korunović

 

Raša Livada rođen je 1948. godine u Subotici. Autor je knjiga pesama Poprskan znojem kazaljki (1969), Atlantida (1972) i Karantin (1977). Prevodio je peziju Roberta Grejvsa, T.S. Eliota, Huana Himenesa, Jahude Amihaja i V.S. Mervina. Godine 1985. osnovao je Književno društvo „Pismo“, pokrenuo istoimeni tromesečnik za savremenu svetsku književnost, a u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada uređivao je i istoimenu biblioteku. U krilu ovog književnog društva osnovao je još nekoliko književnih časopisa („Ruski almanah“, „Istočnik“, „Erazmo“, „Mezuza“, „Shakespeare & Co.“,„Sveti Dunav“). Osamdesetih godina bio je potpresednik Srpskog PEN-a, predsednik Beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije i prvi predsednik Odbora za zaštitu umetničkih sloboda. Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva 2000. godine. Pesme su mu prevođene na preko dvadeset svetskih jezika, a za svoj književni, prevodilački i uređivaćki rad dobio je niz nagrada, među kojima „Brankovu nagradu“, Nagradu „Milan Rakić“, Nagradu „Jeremija Živanović“, i „Zlatni beočug“ za trajni doprinos u kulturi Beograda. Umro je u Beogradu, 2007. godine.

KONCERT PROTIV ZIME - Goodiepal & Pals

Subota, 2. decembar 2017, Goodiepal & Pals, MKM, ulica Kraljevića Marka broj 4, Beograd, u 19h.

KONCERT PROTIV ZIME je jedinstvena prilika za sve zainteresovane da učestvuju u sesiji radikalne muzike. U situaciji kada je Evropa zatvorila svoje granice, Goodiepal & Pals su postali grupa koja pruža podršku izbeglicama. Povodom ovog njihovog koncerta sakupljamo zimsku garderobu. Donesite džempere, dukserice, jakne, pantalone – odeću koju više ne nosite, a koja je u dobrom je stanju i koja može poslužiti ljudima u pokretu tokom predstojećih hladnih zimskih dana.

Goodiepal (Parl Kristian Bjørn Vester) je muzičar, performer, predavač i aktivista iz Danske, koji trenutno živi i radi sa grupom umetnika u Beogradu. Goodiepal je pionir „radikalne kompjuterske muzike“ i izumeo je notaciju muzike za umrežene računare. Ideje na kojima se zasnivaju kompozicije radikalne kompjuterske muzike pripadaju najkontroverznijim teorijama savremene evropske teorijske kompozicije (više o tome na: https://en.wikipedia.org/wiki/Radical_Computer_Music). Futurističke, ali istovremeno i humanističke ideje radikalne kompjuterske muzike i medijske manipulacije insistiraju na „edukaciji veštačke inteligencije“, ali se zapravo često doživljavaju kao provokacija od strane akademskih muzičkih institucija. Goodiepalov rad se nalazi u zbirci Nacionalne galerije Danske, gde kroz svojevrsni „hack“ funkcioniše kao trojanski konj, jer je koncept njegovog rada da stalno poziva druge umetnike da izlažu. Ove godine je u Finskoj izašao “The Goodiepal Equation”, prvi dugometražni dokumentarni film o ovom radikalnom umetniku i njegovom delu u režiji Sami Sänpäkkilä. Od 9. decembra Goodiepal & Pals kreću na turneju kroz celu Evropu.

Intervju sa umetnikom možete pročitati na ovom linku:http://arachne.cc/issues/03/goodiepal-interview.html

Goodiepals & Pals se predstavljaju u okviru Salona Nepotkupljivih, koji okuplja sve one radnice i radnike u kulturi, kao i sve one umetnike i umetnice koji odolevaju preovlađujućem trendu potkupljivosti. Lansiranje Salona je usledilo na otvaranju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra 2017. godine a nastavilo se sa nizom dešavanja, uključujući promociju ArtLeaks Gazette broj 4. kao i izložbom “Razmere potkupljivosti”. U okviru programa Salona su do sada učestvovali: Saša Perić, Maja Ćirić, Slađana Babić, Maja Beganović, Nenad Bogdanović, Živko Grozdanić Gera, Jelena Jaćimović, Vladan Jeremić, Biljana Kosmogina, Tony Maslić, Sofija Modošanov, Nikola Radivojević, Rena Redle, Aleksandra Vasović.

https://theunbribables.wordpress.com/2017/10/26/razmere-potkupljivosti

https://theunbribables.wordpress.com/2017/10/09/salon-nepotkupljivih/

“The Goodiepal Equation” - documentary trailer: https://youtu.be/PO-Pzqw19ig

GP&PLS - Pro Monarkistisk Extratone (video spot): https://youtu.be/NrGzFMRPyjc

GP&PLS - PANIK PANIK PANIK (video spot): https://youtu.be/HjJyt_e148c

GP&PLS Live Performance - Mandagsklubben: https://youtu.be/i-QX22KA_xM

FB event:

https://www.facebook.com/events/138409223485623/

Žene i nauka: poziv za treći broj časopisa KULT

Časopis KULT je raspisao konkurs za treći broj na temu “Žene i nauka”. Pozivamo vas ovim putem da se priključite i pošaljete vaše autorske tekstove. Radovi mogu biti posvećeni temama kao što su: žene i periodika, žene i književna kritika, poetičko sagledavanje književnog stvaralaštva istaknutih spisateljica, žene u kontekstu humanističkih nauka...

Rok za slanje tekstova je 15. decembar, a svaki autor može poslati više tekstova.

Pravo na objavljivanje u trećem broju časopisa KULT imaju isključivo tekstovi koji nisu ranije objavljivani i koji nisu ponuđeni za objavljivanje u drugim publikacijama. Tekstovi mogu imatimaksimum15 strana, sa navedenim spiskom literature na kraju rada. Uz tekst poslati i kratku biografiju.

Pored poziva za ovaj tematski broj, uvek je otvoren poziv za saradnju. Ukoliko pišete književnu kritiku, prikaze pozorišnih predstava ili filmova, pišete eseje i naučne radove – dobrodošli ste u KULT. Ovaj časopis je nastao u nameri da se oformi platforma za dublja naučna proučavanja među mladim ljudima i do sada je objavljeno preko 600 autorskih tekstova o Kulturi, Umetnosti, Literaturi i Teatru.

Za praćenje rada Časopisa KULT, kao i za dodatne informacije o tematu, možete nam se obratiti putem mail-a temat@casopiskult.com ili putem fejsbuk profila Časopis KULT.

Radujemo se saradnji sa vama,

Uredništvo Časopisa KULT. 

Novi roman Srđana Srdića

Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je novi roman Srđana Srdića, pod nazivom Srebrna magla pada. U pitanju je treći Srdićev roman, koji urednik Ivan Radosavljević opisuje kao „svedočenje o privremenoj prirodi i finalnoj neodrživosti prisnog, intimnog kontakta, o nemogućnosti autentične komunikacije, o usamljenosti kao neotklonjivom atributu čovekovog stanja“.

            Srđan Srdić je rođen u Kikindi 1977. godine i do sada je objavio dva romana, dve knjige priča i zbirku eseja. Dobitnik je književnih nagrada Laza Lazarević, Edo Budiša, Biljana Jovanović, te stipendije Fonda Borislav Pekić. Srdićeve knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika. 

PEKIĆEVA DISTOPIJA/ANTIUTOPIJA

Ponedeljak, 27. novembar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Godišnjice: Borislav Pekić (1930-1992)


Pekićeva distopija/antiutopija

Učestvuju:
Zorica Đergović Joksimović
Bojan Jović

Uređuje i vodi Dejan Simonović

"U antropološki epos uvelo me je zanimanje za prirodu čoveka, za njegovu suštinu, a iznad svega osećanje da živim u tuđem, naopakom, pogrešnom svetu, civilizaciji koja ne saobraća s autentičnim duhom humaniteta, u istoriji koja izgleda kao ljudska ali ljudska nije, ne samo zbog svojih promašaja nego, pa i više, zbog svojih "uspeha".
Ulovila me je zebnja, a tamo zadržala hipoteza da je napredak - kako je u našoj ekstremno materijalističkoj, mehaničkoj i automatizovanoj atlantskoj civilizaciji zamišljen u prosvećenim, pozitivističkim umovima, planiran od svih doktrina realne politike i oba, prividno protivrečna, a stvarno ontološki podudarna generalna socioekonomskog smera, i realizovan od njihovih egzekutiva - put u neizbežnu degeneraciju osnovnih pretpostavki pravog ljudskog života.
Najpre sam se plašio nuklearnog, mikrobiološkog, ekološkog i odgovarajućih apokaliptičnih finala i tome strahu posvetio Besnilo. Onda sam prestao da se plašim kraja civilizacije; užasnuo sam se od njenog trajanja, njenog trijumfa. Njen mi se spori život činio gorim od brze smrti.
(Sve ovo uzeti valja s nešto soli - kao literarnu radikalizaciju pogleda koji na duhovnom planu nisu ni jasni, ni odlučni, ni definisani i koje do konzistentnog kraja dovode jedino stroge normative izabranog književnog žanra.)
Verujem da je 1999 moj poslednji roman na tu temu. I stoga je dihotoman: optimističan jer vreme shvata kao večno ponavljanje arhetipskih sadržaja; pesimističan jer su ti sadržaji mahom isti i neizvesni u pogledu vrednosti. Za veći optimizam trenutno nisam sposoban. Zato tri antropološke knjige, mada nastale drugim redom, valja čitati kao jednu: od Besnila, preko Atlantide do 1999."


"Nesporazumi oko Atlantide bez sumnje će se nastaviti sve dok traje naša potreba za jednim boljim svetom. Atlantida će i postojati i neće postojati. Svi želimo da nekog raja negde ima, makar osobno nikad do njega ne dospeli. Pouzdanost da možemo dospeti ako se potrudimo, dovoljna je da taj raj u svojim snovima održimo."


Borislav Pekić

Srpska premijera „Druge strane svega“ na FAF-u

XI NOVE TEHNOLOGIJE TEHNOLOGIJE MIŠLJENJA

Multimedijalna instalacija u prostoru

XI NOVE TEHNOLOGIJE

TEHNOLOGIJE MIŠLJENJA

5.-15.12. 2017, otvaranje izložbe 5. decembra u 19h

Galerija savremene umetnosti

Kulturnog centra Pančeva

Vojvode Živojina Mišića 1

Pančevo

Nove tehnologije naziv je dugogodišnjeg programa Galerije savremene umetnosti Kulturnog centra pančeva, orjentisanog ka proizvodnji i promociji sadržaja namenjenog edukovanju i informisanju stručne i šire publike o razvoju i inovacijama u savremenim umetničkim praksama, kao i njihovoj popularizaciji. Ideja ovogodišnjeg programa pod nazivom Tehnologije mišljenja, a u selekciji vizuelnog umetnika Selmana Trtovca, podrazumeva prezentaciju različitih umetničkih pozicija, umetnika iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kroz različite vizuelne jezike i medije, kojima je zajedničko to što se suočavaju sa temom novih mogućnosti mišlјenja, u najširem smislu te reči. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, sredstvima Ministarstva kulture i informisanja.

Ovogodišnji selektor Selman Trtovac odabrao je jedanaest umetnika, koji će se predstaviti sa radovima u različitim medijima:Sanja Latinović (SRB), Branislav Nikolić (SRB), Vladimir Frelih (HR), Goran Dragaš (SRB), Selman Trtovac (SRB), Radenko Milak (BIH), Bilјana Đurđević (SRB), Dragan Vojvodić (SRB), Vesna Tokin (SRB), Milorad Vujašanin Cujo (SRB) i Nenad Glišić (SRB).

NOVE TEHNOLOGIJE 2017.

NOVE TEHNOLOGIJE MIŠLJENJA

Da bismo se suočili sa temom Nove tehnologije u umetnosti, neohodno je proveriti šta tačno znači pojam tehnologija. Tehnologija je po definiciji koncept o tome kako se neka vrsta koristi znanjem o alatima i zanatom, i da li i koliko to znanje može da utiče na mogućnost vrste da kontroliše i sebi prilagodi svoju okolinu. U ljudskom društvu, to je posledica razvoja nauke i inženjerstva. Tehnologija je i termin sa etimološkim poreklom iz grčkog jezika od reči technologia (τεχνολογία) – techne/τέχνη (veština) i -logia/-λογία (nauke, znanje). Međutim, striktna definicija je nepotpuna. Tehnologija se može odnositi na materijalne objekte, kao što su mašine, hardver ili alati, ali se može odnositi i na šire teme, kao što su sistemi, metode, organizacija i tehnike. Termin se može primenjivati generalno ili se može odnositi na neke specifične oblasti.

                                                            Selman Trtovac, iz kataloga

Nove tehnologije Tehnologije mišljenja

Novi Poezin Party, održaće se u nedelju, 26. novembra od 20h u klubu Petak u Lominoj 14.

Nastupaju: Igor Markišić, Momčilo Bakrač, Marija Živković, Zoran Antonijević, Maša Živković, Milan Mijatović, Leo Svenda, Siniša Stojanović, Đorđe Đorđević, Natalija Aleksić, Miloš Marjanović i Simonida Banjeglav.

Voditelj programa je Miodrag Stošić.

Obaveštavamo našu publiku, fanove, pesnike i pesnikinje, muzičare, umetnike i zainteresovane posmatrače!

Na našem događaju ,,Poezin Party'' koji će se održati u klubu Petak, 26. novembra od 20h, prikupljaćemo sredstva za Remont - nezavisnu umetničku asocijaciju iz Beograda. Svi zainteresovani posetioci mogu ostaviti prilog u kutiju za donacije.

Detaljan tekst o ovoj akciji je na linku:

http://www.slamstudio.org/2017/11/18/solidarno-za-remont/

* * *

Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u klubu Petak!

www.slamstudio.org

kontakt@poezin.net

Tehnicolor PANIC

Tehnicolor Panic je ciklus slika urađenih u tehnici ulja na platnu, u kojem je kao polazište uzeta radnja filma ''The Day the Earth Stood Still''. Film je snimljen crno-belom tehnikom 1951. u produkciji 20'th Century Fox, a u režiji Roberta Vajza. 

S obzirom na to da je sniman pre više od pola veka, film nije izgubio na aktuelnosti u tematskom smislu, te sam nastojao da svojim ciklusom skrenem pažnju na suštinu. 

Tema filma je strah od nepoznatog, neizvesnog i stranog u jeku hladnoratovske politike masovnog nuklearnog naoružavanja i pretnji ljudskog samouništenja ogromnih razmera. Preuzimajući sliku filma i svodeći je na ogoljenu atmosferu, trudio sam se da transponujem igranu insceniranu paniku, a kolorisanjem filma, po osećaju za ahromatske polutonove sivih, da stvorim dinamiku i kontrapunkt. Sam naziv ciklusa Tehnikolor panic nije u službi filma i ne pokušava da ''radi'' na njegovom pukom ilustrovanju, već je u službi oživljavanja čovekove paranoje i opravdanih a sublimiranih strahova.

FB EVENT

https://www.facebook.com/events/376210429483621/?notif_t=plan_user_invited&notif_id=1511515460155496

​O MEDIJIMA, ODGOVORNOSTI, MLADIMA I AKTIVIZMU DIALOGUE CLUB, 29. NOVEMBRA U KULTURNOM CENTRU "GRAD"

Helen Laršon Puset, nekadašnja savetnica za kulturu Ambasade Švedske u Beogradu, ponovo dolazi iz Stokholma u Srbiju, i u okviru prvog događaja "Dialog Club", vodiće nas kroz dve zanimljive i važne teme: mediji u savremenom dobu, njihova odgovornost i potencijal, i učešće novih generacija u kreiranju javnog mnjenja i budućnosti društva. 

Razgovor ćemo započeti na temu izazova medijske scene u Švedskoj, Srbiji i globalno, aktuelnih inicijativa za slobodu medija, pitanja cenzure, etike, objektivnosti i odgovornosti medija i novinara ali i potencijala za društveni uticaj i promene. Šta može da se učini i kuda dalje?

U razgovorima učestvuju 4 izuzetne gošče:

• Gunila Sindstrand, novinarka i urednica „Mittmedia“, najveće švedske medijske grupe
• Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika „Vreme“ i dobitnica nagrade „Osvajanje slobode” za 2017. godinu
• Linda Skugsbi, aktivistkinja centra „Fryshuset“ u Stokholmu 
• Sanja Kljajić, aktivistkinja pokreta "Podrži RTV".

Koliki je potencijal, a kakav položaj mladih u Švedskoj, Srbiji i u svetu? Koji su alati mladih za promene u društvu – protesti, novi mediji, kreativno delovanje, sport? Koje primere dobre prakse možemo da navedemo  kao inspirativne? To će biti neke od tema koje ćemo u drugom delu razgovora pokrenuti.
Molimo da zainteresovani potvrde svoj dolazak do nedelje 26. novembra na ovom linku: https://goo.gl/forms/0plxfbOIZgplOLys2
Okupljanje učesnika je od 16.30, a prvi razgovor počinje u 17 časova.

Događaj organizuju dva člana Asocijacije NKSS - "Kreativno mentorstvo" i KC Grad u partnerstvu sa Ambasadom Švedske u Beogradu, kao deo programa obeležavanja 100 godina diplomatskih odnosa Srbije i Švedske i naslanjajući se na iskustvo programa "Monday Club" pre punih 6 godina.

Razgovori će se voditi na engleskom jeziku. 

Pratite novosti o programu i vidite tačnu agendu na Facebook eventu: https://www.facebook.com/events/391273187971575/

Više informacija i biografije govornica na sajtu "Kreativnog mentorstva": http://kreativnomentorstvo.com/dialogue-club-o-medijima-odgovornosti-novim-generacijama-i-aktivizmu/

Sceniranje #38

U petak, 24. novembra, od 14 do 16 časova u 38. emisiji #SceniranjeAsocijacije NKSS na www.radioaparat.com predstavićemo regionalnu konferenciju Prostori kulture: O samoorganizovanju i našim mogućnostima, koju organizujemo u Magacin u Kraljevića Marka 4-8, a u drugom delu emisije ugostićemo rediteljku Milu Turajlic, koja je upravo osvojila glavnu nagradu 30. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA) za film “Druga strana svega” (The Other Side of Everything). Kako je istakao žiri, porodični stan u filmu Mile Turajlić postaje “metafora i za bivšu Jugoslaviju i za trenutnu političku klimu u regionu”. 

Emisiju vode Iva Čukić i Virdzinija Djekovic, pregled i najavu pripremila je Vesna Milosavljević iz portala SEEcult.org, a muzička urednica je Dylan Belgrado, umetnica iz Brisela.

Čujemo se!

.  .  .  .  .  .  .

KNJIŽEVNA NAGRADA GORAN BUJIĆ – KNJIŽEVNICI NOVINARI ZADAR 2017. NAGRADA DONAT ZA KNJIŽEVNI DOPRINOS i NAGRADA ZA ŽIVOTNO DJELO HKD i HKD Og. ZADAR 2017.

Dobitnici nagrada

Hrvatsko književno društvo, Zadarski ogranak, pokrenulo je projekt dodjele nagrade koja nosi ime Gorana Bujića, novinara, pisca, urednika, koji nas je prerano napustio nakon teške bolesti. I nagrade Donat za književni doprinos te Nagrade za životno djelo.

Više o ovom događaju rekao nam je Nikola Šimić Tonin, predsjednik Hrvatskog književnog društva Ogranak Zadar, koji je uz dnevni list "Zadarski list", organizator dodjele nagrada.

"Potaknut izvornom idejom profesorice i književnice, Žakline Kutija, zajedno s njom dakako i uz nesebičnu pomoć i podršku Zadarskoga lista, Hrvatskoga književnoga društva, Hrvatskoga književnoga društva Ogranak Zadar kojem sam na čelu, odlučili smo pokrenuti književnu nagradu u sjećanje na Gorana Bujića: Goran Bujić - Književna nagrada - Književnici novina", i nagrade „Donat“ za književni doprinos uvidjevši potrebu za istom, te „Nagrade za životno djelo“ ispravljajući i nanesenu nepravdu prema nekim od autora koji su nepravedno zaobilaženi a svojim su radom ostavili neizbrisiv i značajan trag u kulturi, kulturnome životu RH i izvan njenih granica. - kaže Šimić Tonin te dodaje:

"Nagrade će se dodjeljivati godišnje, 28. studenog na Goranov rođendan, a o nagradama će odlučivati žiri koji će se sastavljati za svaku tekuću godinu."

Za ovu godinu žiri su činili: Žaklina Kutija, Nikola Šimić Tonin, Erni Gigante Dešković, Valerio Orlić. Nagrada se sastoji od diplome i umjetničke slike/fotografije, eminentnih zadarskih umjetnika.

Prilikom dodjele nagrade upriličit će se književna večer na kojoj će biti riječi o stvaralaštvu Gorana Bujića te nagrađenih autora, uz bogat kulturno-umjetnički program

O Goranu Bujiću

28. studenoga 1955. u Zadru rođen je Goran Bujić, pjesnik, kritičar, esejist i novinar. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Zadru, a studij komparativne književnosti i filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te je na istom Sveučilištu magistrirao iz područja filoloških znanosti.

Kao srednjoškolac radio je u Zadarkomercu te kao student u izdavačkoj kući Naprijed u Zagrebu. Još kao apsolvent počeo je objavljivati članke, dobivši kolumnu TV fokus u Večernjem listu 1979. godine. Književnu kritiku objavljuje u svim relevantnijim časopisima i novinama (Republika, Delo, Pitanja, Forum, Dometi, Dubrovnik, Quorum, Revija, Književna reč, Polja, Dubrovnik, Zadarska revija, Zadarski tjednik, itd., više od 360 recenzija).

Uvršten je 1981. u Panoramu mlade hrvatske kritike. Priče objavljuje u više časopisa za književnost: Republika, Pitanja, Dubrovnik, Istra, Revija.

Od prvih ratnih dana surađuje u Zadarskome listu, od pokretanja ove novine, gdje do posljednjeg trenutka biva urednikom kulture i priloga Donat.

Od objavljenih knjiga značajno mu je djelo magistarski rad Život i djelo Josipa Juga Šuljića, a posebnu pozornost na svoj rad privukao je romanom Zlatni šut (Zagreb, 1983.). Izbor iz poezije objavljen mu je u časopisima Dometi (1980.), Zadarska revija (1982.), Rival (1995.), Sokolar (1998.) itd. Svojim prikazima i osvrtima uvršten je u panoramu Mlada hrvatska kritika, a također je uvršten u Guju u njedrima - panoramu novije hrvatske fantastične proze (Rijeka, 1980.) te u desetak drugih knjiga raznih autora.

Goran Bujić preminuo je 5. srpnja 2011. godine.

Koncert u spomen Ekatarine Velike 25/11 Metropolis Club

Dvije godine nakon što je ovaj regionalno popularan bend dupkom napunio Metropolis klub te ranije i Tvornicu kulture, poklonici Ekatarine Velike imati će priliku uživo ponovno uživati u zvuku kultnih pjesama koje i mnogi danas rado slušaju. 

Zagreb će 25.11.2017. od 22:00h u Metropolisu imati priliku vratiti se u 80-te, Novom Valu uz DJ Sisha nakon koncerta. 

Članovi benda Krug EKV:
Bubnjevi – Marko Milivojević
Član originalne postave grupe EKV. U EKV je došao 1991. godine, svirao na albumima “Dum Dum” i “Neko nas posmatra”, i live “Kao u snu”. Prije EKV svirao u “Partibrejkersima”, kasnije u “Električnom orgazmu”, “U škripcu”, “E-play” i “Vlado Divljan & Old Stars Band”.

Bas gitara – Dragiša Uskoković Ćima
Član originalne postave EKV. Prije EKV svirao u grupi “Sirova koža” i snimio veliki broj projekata za različite izvođače. U EKV je došao 1991. godine, svirao na albumu “Neko nas posmatra” i live “Kao u snu”, kao i na velikom broju živih svirki u tom periodu.

Vokal i gitara – Nemanja Dašić - svira u “Vampirima”

Klavijature – Dejan Tomović Tomke
Surađivao je s velikim brojem beogradskih bendova, svirao u “Vampirima”. Sudjelovao je u autorskom projektu njujorškog (hip-hop power rock) benda “Cypha’z god’z”.

Bend “Krug” nastao je prije 10 godina kao fuzija glazbenika: članova originalne postave grupe “Ekatarina Velika” i skupine ljudi koji su više od dva desetljeća na glazbenoj sceni Beograda. Zajednička im je ljubav prema glazbi i umjetnosti. Dijele veliko poštovanje prema jednom od najvećih r’n’r bendova s ovih prostora koji ih je inspirirao u raznim fazama života. Motivirani su željom da sačuvaju sjećanje na Ekatarinu Veliku - Milana, Bojana, Margitu. Iako su svjesni njihove potpune nezamjenjivosti, mladim naraštajima koji nisu mogli čuti Ekatarinu Veliku uživo žele pružiti mogućnost da osjete dio tog duha (a starijim generacijama da obnove sjećanja).

Krug EKV tribute svoje koncerte doživljava kao privilegiju da s gostima i publikom podijele fascinaciju jednom od najutjecajnijih i najcjenjenijih rock grupa na ovim prostorima.

Ne moramo uopće ni navoditi koliki je trag Ekatarina Velika ostavila na glazbenoj sceni i koliko je utjecala na mnoge izvođače.

Ulaznice za ovaj koncert nabavite u:
Sustavu Eventim – www.eventim.hr ( Tisak, Tisak Media ),
u klubu Metropolis (šank, svakim danom 09:00h – 02:00h)
i sustavu Entrio.hr.

po cijeni 40 kn do 31.10.2017.,
od 01.11.2017. po cijeni od 55 kn
te na dan koncerta 25.11.2017. po cijeni od 70 kn.

Više ( info. & karte) : 091 / 440 – 0302, Metropolis Club

Arctic Monkeys tribute / petak 24/11/2017 @Boogaloo Zagreb

STEREO DEFICIT je Arctic Monkeys tribute bend iz Kruševca. Prvo je nastao pod nazivom Random sredinom 2010. godine kao rezultat uzajamne ljubavi trojice braće prema raznovrsnoj progresivnoj glazbi. Kasnije im se pridružuje ostatak benda i s vremenom postaju Arctic Monkeys tribute, a sada nastupaju kao četvorka. Članovi benda su Stefan Mijajlović (gitara/vokal) i nezgodna braća Matić: Andreja (gitara/vokal), Nikola (bas) i Aleksa (bubnjevi/vokal). Iza sebe imaju već tri krcata nastupa u Zagrebu, sigurno će tako biti i ovaj put na njihovom premijernom koncertu u Boogaloou.

Kako je to izgledalo prošli put i zašto ćete pribilježiti 24.11. u svoje kalendare: http://bit.ly/2xRKf7Q

Cijena ulaznice u pretprodaji je 30 kuna i može se kupiti u Dirty Old Shopu, Rockmarku ili preko sustava Entrio na ovom linku: http://bit.ly/2ADgp4g. Na dan će koštati 40 kuna ako ih ostane s obzirom na veliki interes publike..

Facebook: https://www.facebook.com/stereodeficit/ 

Youtube: https://www.youtube.com/watch?v=tfzJ6l50HCs

Treći Trg na Niškom sajmu knjiga!

Treći Trg na Niškom sajmu knjiga! 

(Od 22. do 29. novembra u Hali Čair)

Velika premijera Trećeg Trga u Nišu na 54. Niškom sajmu knjiga od 22. do 29, novembra u Hali Čair!

sada sam jug, sada sam južnije
Goran Stamenić Sveti magnet 
(Biblioteka 12/19, Treći Trg i Čigoja štampa, Beograd, 2016)

Odlična prilika da najpovoljnije nabavite najnovije knjige, upoznate autore, prevodioce, dizajnere, urednike, saradnike… i pitate nas: Zašto Treći Trg?

Programi:

Petak, 24. novembar, Promotivni prostor sajma
16.00č – Projekat Grčka književnost sa Kipra na srpskom jeziku, Biblioteka Sredozemlje i FLEM. Govore: Snežana Andrić, EU info kutak Niš, Dejan Matić, glavni i odgovorni urednik Trećeg Trga, i Aleksandra Milanović, prevodilac i koordinator projekta. Moderator: Milena Mišić Filipović, urednik književnog programa Niškog kulturnog centra.

Subota, 25. novembar, Promotivni prostor sajma
16.00č – Predstavljanje pesničke knjige Psihoslajdovi Gorana Živkovića (Biblioteka 12/19, Treći Trg i Čigoja štampa, Beograd, 2017). Govore: Dejan Matić, glavni i odgovorni urednik Trećeg Trga, Predrag Stamenković, ilustrator knjige, i Goran Živković, autor. Razgovor vodi Milena Mišić Filipović, urednik književnog programa Niškog kulturnog centra.

Nedelja, 26. novembar, Promotivni prostor sajma
16.00č – Novi pesnički glasovi: predstavljanje Biblioteke 12/19 izdavača Treći Trg iz Beograda. Govore: urednik Dejan Matić, Jelena Mladenović, književni kritičar, i autori Srđan Gagić, Stevan Tatalović, Ognjen Aksentijević i Goran Živković.
17.00č – Predstavljanje knjige poezije Ustupanje mesta Stevana Tatalovića (Biblioteka 12/19, Treći Trg i Čigoja štampa, Beograd, 2016), ovogodišnjeg dobitnika „Brankove nagrade“. Govore: Jelena Mladenović, književni kritičar, Srđan Gagić, pesnik, Dejan Matić, urednik, i Stevan Tatalović, autor