::: Regionalne vesti iz kulture ::: Književnost ::: Muzika ::: Pozorište ::: Film ::: Konkursi ::: Promocije ::: Knjige::: Izložbe:::
30. 8. 2014.
24. 8. 2014.
18. 8. 2014.
Umro Pavluško Imširović
Beograd - Juče je u 66. godini u Beogradu umro Pavluško Imširović, jedan od najistaknutijih aktivista ilegalne opozicione scene u SFRJ koja se sedamdesetih zalagala za slobodu štampe, kritičkog mišljenja i političkog organizovanja.
Više puta je hapšen, dva puta osuđivan, jednom kao pripadnik tzv „trockističke grupe“ 1972, kada je dobio sedam godina zatvora.
Imširović je bio jedan od najaktivnijih učesnika protesta 1968,a te demonstracije, po sopstvenom priznanju bile su jedan su od deset najvažnijih događaja u njegovom životu. Bio je i među optuženim u tzv. procesu šestorici, odnosno Otvorenom univerzitetu, 1984. Smatra se jednim od najdoslednijih boraca protiv komunistčkog totalitarizma.
Bio je, takođe, jedan od osnivača i aktivista Helsinškog odbora za ljudska prava i član UJDIJA do 1990. kada je istupio ne pristajući na njegovu preregistraciju u političku stranku i izlazak na izbore.
(izvor - DANAS)
15. 8. 2014.
Svemirski glas na Nišville-u
Jedno od najvecih imena etno muzike, Valya Balkanska, nastupice veceras na Main stage-u u pratnji čuvenog bugarskog orkestra 101 Kaba Gaidi. Valya je u žižu svetske javnosti došla kada je njena pesma „Izlel e Delyu Haydutin“ uvrštena na Zlatnu ploču - selekciju snimaka koji reperezentuju zemaljsku civilizaciju, koju su 1977. godine ponela dva svemirska broda Voyager.
Valya Mladenova Balkanska je bugarska folk pevačica sa Rodopskih planina. Rođena u selu Arda u Bugarskoj, pevala je Rodopske narodne pesme od ranog detinjstva. Njen repertoar sastoji se od preko 300 pesama koje izvodi u Bugarskoj i inostranstvu. Tokom svoje dugogodišnje karijere osvojila je desetine nagrada na medjunarodnim takmičenjima, međutim, ona kaže da više voli publiku nego nagrade. „Nagrade znače mnogo, ali su tihe, dok je publika ta koja vam daje zamah, zabavu, hrabrost i moć.“
Orkestar 101 Kaba Guidi je svojevrsna muzička atrakcija koja neguje tradiciju Balkana, naročito Rodopskih planina. Izvođači napominju da bi svi muzičari sa ovih prostora trebalo više da rade zajedno jer smo svi mi ovde vrlo kratko, a muzika može da živi večno.
14. 8. 2014.
Nisville 2014: Tania Maria Korea Reis
Tania Maria Korea Reis je tokom svoje četrdesetogodišnje karijere izdala tridesetak albuma i imala veliki broj nastupa na velikim festivalima. Tokom karijere kombinovala je mnoge stilove poput džez roka, angloameričkom muzikom, afro kubanskom i latino džezom – stvorila je svoj stil i tako su joj dodelili nadimak „brazilske Aretha Franklin“.
Za boravak u Nišu ima samo reči hvale i jako joj je drago kada joj neko ponudi da dodje i svira za publiku koja je voli i poštuje. Kao mala je želela da bude advokat, ali joj je otac ponudio nagodbu da svira klavir i da ne pere sudove. To je za nju predstavljalo veliko zadovoljstvo, jer je tokom karijere uvek imala svoje bendove, a nikada nije morala da svira u nekom tuđem.
Svoj boravak u Francuskoj opisuje kao jedno veliko iskustvo, zadovoljstvo i skolu. Kada bi svirala uvek je svirala ono sto je nju činilo srećnom i davalo joj inspiraciju. Volela bi da kroz njenu muziku deca uče da igraju i vole muziku jer dok su mali moraju da rade zanimljive stvari za njih, a ne neke teške i ozbiljne lekcije. Muzika treba da razveseli ljude i da ih zadovolji i učini srećnim.
Za večerašnji nastup jos uvek nema napravljenu listu šta će da izvodi, ali kaže da kada bude izašla ima da svira ono što voli i što je čini srećnom.
Nisville jazz festival: POZDRAV ŠABANU
I ovogodišnji jubilarni Nisville jazz festival otvoren je veličanjem jednog od najvećih ikona ciganske muzike, Šabana Bajramovića, svirkom na amfiteatru na Nišavskom keju, sinoć od 20h.
Nišku publiku prvi je pozdravio kubanski sastav Estudiantina orchestra, koji je uspeo da kroz svoju muziku prenese autentični tradicionalni kubanski ritam, da podigne deo publike na noge, i da zajedno čine svakodnevnu nišku atmosferu egzotičnom kubanskom.
Irina Jovanović i Marko Radojković izveli su poznatu pesmu „Zajdi, zajdi“, nakon čega su usledili Bugari, Roma Neno project, koji sami ističu da njihov projekat predstavlja fuziju, pre svega, tradicionalne romske muzike, džeza, fanka, latino i flamenko muzike, dubokog glasa, strasti i dobre energije, što su svakako i dokazali sinoćnim nastupom.
Koncertu „Prijatelji Šabanu“ prisustvovala je i Šabanova velika ljubav, Milica Bajramović, koja je belim ružama okitila sećanje na svog pokojnog supruga.
Četvrti bend koji je nastupio je Čudesmo iz Beograda. Ovaj šestočlani bend je uspešno uklopio srpsku tradicionalnu muziku i izvornu muziku Aboridžina. Publika je imala priliku da čuje numere kao što su „Djurdjevdan“, „Ruse kose curo imaš“ i „Gusta mi magla padnala“ u specifičnom izvodjenju na tradicionalnim aboridžinskim instrumentima. Čudesni Čudesmo nastupa na Youth stage-u i večeras.
Zuralia Orchestra je rumunski bend koji je poslednji nastupio i oduševio publiku svojom energijom i veselim ritmom. Njihov melos karakteriše sklop rumunskog folklora, romske muzike i savremenih muzičkih pravaca. Svojim nastupom, odali su počast romskom muzičaru, Šabanu Bajramoviću, kome je bilo posvećeno prethodno veče. Ljubitelji džeza će i večeras imati priliku da čuju ovaj dvanaestočlani bend na Open stage-u.
13. 8. 2014.
Prvi Pančevo Film Festival - PAFF / Međunarodni kratkometražni takmičarski program
Prvi filmski festival u Pančevu: PANČEVO FILM FESTIVAL (PAFF)
Međunarodni kratkometražni talmičarski program „Rani radovi“
3-7. septembar 2014, Pančevo
Prvi put u istoriji grada, u Pančevu će se od 3. do 7. septembra održati prvo izdanje Pančevo Film Festivala – PAFF, internacionalnog takmičarskog festivala autorskog dugometražnog i kratkog filma. Na više lokacija u gradu, publika će imati prilike da uživa u dva takmičarska i dva revijalna programa, kao i u pratećim sadržajima festivala (koncerti, tribine, predavanja, izložbe).
Jedan od dva najavljena takmičaska programa je selekcija međunarodnih kratkometražnih filmova “Rani radovi”, koja se sastoji od dvadeset kratkometražnih filmova iz celog sveta. Fokus ovog programa je na mladim autorima koji prave svoje prve filmske korake, i koji su učestvovali i osvajali nagrade na najznačajnijim svetskim festivalima kao što su Kan, Venecija, Lokarno, Berlin, FID Marsej ili Oberhauzen. Tematski, ovogodišnji izbor filmova usmeren je, i na različite načine istražuje, probleme odrastanja, mladosti, života i odnosa mladih ljudi, dece, tinejdžera. Izabrani filmovi nastali su u različitim sistemima i uslovima i u skladu sa tim snimani su i mobilnim telefonom, GoPro kamericom, foto aparatima. Takmičarski program „Rani radovi“ publika će imati prilike da prati u dvorani „Apolo“ u toku trajanja festivala. Selektori filmskog programa su reditelji Stefan Ivančić i Ognjen Glavonić.
U selekciji učestvuje čak pet domaćih filmova – “Divan dan za bananaribe” Stefana Maleševića, “Dosta dobra lamperija” Rastka Petrovića, “IMG_0048” Nenada Tesle, “Koliko je meni u stvari” Isidore Veselinović kao i francusko-bosansko-srpska produkcija “Višak vjetra” Daneta Komljena.
U selekciji su i tri filma iz drugih delova bivše Jugoslavije – hrvatski “Terarij” Hane Jušić, “Tlo pod nogama” Sonje Tarokić i crnogorski “Zakloni” Ivana Salatića, koji zajedno sa Komljenovim filmom učestvuje u takmičarskom programu ovogodišnjeg Sarajevo Film Festivala.
Žiri festivala činiće grupa od 16 pančevačkih srednjoškolaca a u radu na donošenju odluke o nagradi – statuete ‘DIMNJAK’, pomagaće im poznati profesionalac iz sveta filma.
Filmovi koji čine selekciju “Rani radovi” su:
BESHIVHEY HAYOM (In Praise of the Day) – Oren Adaf – Izrael – 2013 – 20 min.
DIVAN DAN ZA BANANARIBE (A Fine Day for Bananafish) – Stefan Malešević – Srbija – 2014 – 25 min.
DOSTA DOBRA LAMPERIJA (Real Good Paneling) – Rastko Petrović – Srbija – 2013 – 24 min.
ERDBEERLAND (Maybes) – Florian Pochlatko – Austrija – 2012 – 33 min.
FORASTERO (Foreigner) – Lucía Ferreyra – Argentina – 2013 – 18 min.
IMG_0048 – Nenad Tesla – Srbija – 2012 – 17 min.
8. 8. 2014.
7. 8. 2014.
5. 8. 2014.
3. 8. 2014.
Vrhunska nehumanost - Povređena Slađana Milošević
Slađana Milošević je noćas doživela težak pad u kome joj je povređeno celo telo, posebno grudna kost, zglobovi, šaka i nagnječeni su unutrašnii organi. Ugruvana i u modricama, javila se najbližoj bolnici. Međutim, dežurni ortoped i osoblje VMA, u čijoj blizini Slađana stanuje, odbila je da joj pruži prvu pomoć! Lekar se nije ni pojavio a tehničarka je umetnici i njenom bratu odgovorila da pomoć potraži negde drugo. Ime lekara nismo još saznali. Slađana se za pomoć javila lekarima privatne prakse.
Od svih javnih ličnosti humanitarni rad Slađane Milošević je posebno važan i javnosti poznat. Čitavom narodu je u najtežim situacijama pružala pomoć, okupljala dobročinitelje, umetnike, sama se odricala svog novca, organizovala dobrotvorne akcije o čemu svedoče brojna priznanja koja je dobila. Podsetićemo da je Slađana Milošević godinama sa svojom organizacijom u Americi, u saradnji sa Pravoslavnom Crkvom prikupljala donacije Srbiji u lekovima i zdravstvenoj opremi u vreme sankcija. Samo u jednom navratu, 1993. godine i uz njenu pomoć, naši iseljenici su prikupili milion i po dolara u lekovima. Da li je moguće da nekom ko je toliko pomoći i dobra doneo ovom narodu, lekar odbije da pruži prvu pomoć?! Ko su onda lekari Srbije? Da li se sme dozvoliti ovakva nehumanost?
Nadajmo se i poželimo Slađani brz oporavak kako bi nastavila sa svojim radom.
Od svih javnih ličnosti humanitarni rad Slađane Milošević je posebno važan i javnosti poznat. Čitavom narodu je u najtežim situacijama pružala pomoć, okupljala dobročinitelje, umetnike, sama se odricala svog novca, organizovala dobrotvorne akcije o čemu svedoče brojna priznanja koja je dobila. Podsetićemo da je Slađana Milošević godinama sa svojom organizacijom u Americi, u saradnji sa Pravoslavnom Crkvom prikupljala donacije Srbiji u lekovima i zdravstvenoj opremi u vreme sankcija. Samo u jednom navratu, 1993. godine i uz njenu pomoć, naši iseljenici su prikupili milion i po dolara u lekovima. Da li je moguće da nekom ko je toliko pomoći i dobra doneo ovom narodu, lekar odbije da pruži prvu pomoć?! Ko su onda lekari Srbije? Da li se sme dozvoliti ovakva nehumanost?
Nadajmo se i poželimo Slađani brz oporavak kako bi nastavila sa svojim radom.
Пријавите се на:
Постови (Atom)