3. 10. 2024.

Udovica Bore Čorbe zabranila film o njemu

Udovica Bore Čorbe zabranila film o njemu: Premijera otkazana u poslednji čas, ovo je razlog

Udovica Bore Đorđevića zabranila prikazivanje filma o njemu Bora Đorđević, frontmen „Riblje čorbe”, preminuo je pre mesec dana u Sloveniji, a sahranjen je u svom rodnom Čačku.

Od legendarnog muzičara danima su se javno opraštale brojne kolege, prijatelji i poznanici, uz reči da niko neće moći da zauzme mesto koje je imao na rok sceni. U njegovu čast napravljen je i film „Riblja čorba – Pesme bez kojih se ne može”, koji je trebalo da bude prikazan na festivalu „Dok'n'Ritam”. Međutim, organizatori su se oglasili i naveli da je premijera otkazana u poslednji čas. Kao razlog te odluke naveli su neslaganje autorske ekipe i Borine udovice. -

 

30. 9. 2024.

Pobednica KG Slema 02 Nevena Branković

 |  Jovanka Nikolić

Pobednica KG Slema 02 Nevena Branković

U Kontakt galeriji SKC-a u Kragujevcu održano je otvoreno prvenstvo Kragujevca u slem poeziji KG SLEM 02.

Događaj je organizovao Kolektiv SKLOPKA (Samoupravni kulturno-obrazovni pokret Kragujevca) uz partnerstvo SKC-a i Grada Kragujevca koji je doprineo u značajnoj meri realizaciji ovog projekta obezbeđivanjem sredstava za njegovo finansiranje. U 19 časova počeo je prateći program drugog KG slema u okviru koga je predstavljena knjiga ,,Antologija hrvatske i srpske slem poezije“. Naslov koji bliže određuje knjigu, pesnike, pesnikinje i kompletan slem pokret u regionu je

 

Vladimir Perišić dobio nagradu za najbolju režiju na 17. Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije

   |  Beta

Vladimir Perišić dobio nagradu za najbolju režiju na 17. Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije
Na 17. Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije (LIFFE), nagradu za najbolju režiju osvojio je Vladimir Perišić za film „Lost Country“. Žiri, u sastavu Ivan Ikić, Irfan Mensur i Predrag Ličina, istakao je da je reč o „vešto snimljenoj epohi iz bliske nam prošlosti“, gde, kako je saopšteno, „širi kadrovi nisu toliko potrebni kada se imaju ovakve glumačke bravure“. Drugu nagradu za režiju dobila je Una Gunjak za film „Ekskurzija“, a treću Mladen Đorđević

18. 9. 2024.

Voja Brajović i Kralj Čačka uz predstavu "Ko je ubio Dženis Džoplin" otvaraju pozorišni festival MAPA 032 u Čačku

 

Voja Brajović i Kralj Čačka uz predstavu "Ko je ubio Dženis Džoplin" otvaraju pozorišni festival MAPA 032 u Čačku

Prvi Pozorišni festival mladih amaterskih i profesionalnih autora - MAPA 032, koji donosi jedinstvenu priliku posetiocima da dožive vrhunsku umetnost kroz izuzetne predstave, inovativne režije i priče, biće upriličen poslednje nedelje septembra u Čačku a otvoriće ga legendarni Vojislav Voja Brajović. Pre zvaničnog otvaranja, atmosferu pozorišne magije pokrenuće Kralj Čačka uz čije stihove će biti otkriven prvi rad polaznika i mentora likovne radionice festivala - montažni mural "Mapiranje Čačka" koji će

Pod sloganom "Pronađi se u pozorištu", od 23. do 29. septembra publika će uživati u hit predstavama nacionalnih teatara kao što je "Ko je ubio Dženis Džoplin" Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, "Uspavanka za Aleksiju Rajčić" Narodnog pozorišta Beograd, "Ljubinko i Desanka" Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" iz Zrenjanina, "Upotreba čoveka", u koprodukciji JU "Grad teatra" Budva, Novog tvrđava teatra, Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház i East West centra

16. 9. 2024.

Počinje nedelja rumunskog filma u Kulturnom centru Beograda

Foto: AP Photo, File  |  V.C.S.

Nikad viđeni snimci čaušeskua: Počinje nedelja rumunskog filma u Kulturnom centru Beograda

NEDELjA rumunskog filma biće održana po drugi put u Dvorani KCB, od 16. do 18. septembra. Revija će biti otvorena projekcijom filma "Metronom" u režiji Aleksandrua Belka, posle koje će uslediti razgovor sa gostom, glumcem Vladom Ivanovim.

Radnja je smeštena u 1972. godinu, kada sedamnaestogodišnja Ana saznaje da njen dečko planira da pobegne iz zemlje. Ivanov je, inače, jedan od najaktivnijih glumaca rumunske kinematografije, a pažnju svetske javnosti skrenuo je briljantnom ulogom u, "Zlatnom palmom" ovenčanom, filmu "Četiri meseca, tri nedelje i dva dana" Kristijana Munđijua, za koju je dobio nagradu kritičara Los Anđelesa. Dan kasnije, u utorak, biće prikazana dva ostvarenja.

 

15. 9. 2024.

Preminuo čuveni slikar Radovan Mića Trnavac

 

Preminuo čuveni slikar Radovan Mića Trnavac

Slikar Radovan Mića Trnavac (74) preminuo je danas u Beogradu posle kraće bolesti.

Trnavac je žive i stvarao u Beogradu, Njujorku, Valjevu. Po povratku iz Njujorka u Valjevu je 1997. godine osnovao Internacionalni umetnički studio „Radovan Mića Trnavac“ gde su izlažu i stvaraju umetnici širom sveta. 
 
Radovan Mića Trnavac je rođen 17. maja 1950. godine u Kragujevcu, osnovnu školu je završio u Valjevu, srednju elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u Beogradu. Na Likovnoj akademiji u Beogradu diplomirao je 1997. godine u klasi profesora Mladena

10. 9. 2024.

Pogled iskosa: In memoriam Askanio Popović - Nalazio je svoja uporišta

Foto Privatna arhiva |  Dejan Đorić

Pogled iskosa: In memoriam Askanio Popović - Nalazio je svoja uporišta

PRE mesec dana, iznenada, u 75 godini, preminuo je slikar, strip-crtač, ilustrator i član ULUPUDS-a Askanio Popović (Beograd, 1949-2024).

Askanio Popović/ "Satir", Završio je Školu za industrijsko oblikovanje (grafički dizajn) i studirao beogradsku Likovnu akademiju na slikarskom odseku. Njegov prvi strip je "Armon sa zvezda", slede "Mogli, dečak iz džungle", "Maja", "Vremeplovac", "Rambold", "Serbi" 1 i 2 i "Legenda o znanom junaku". Bio je član strip grupe "Beogradski krug 2". Najviše je cenio klasike stripa Hala Fostera i Salinasa, a od domaćih velikane Andriju Maurovića i...
....................

 

25. 8. 2024.

Filmski festivali u Nišu i Leskovcu služe režimu umesto narodu

 Filmski festivali u Nišu i Leskovcu služe režimu umesto narodu

Darko Bajić više nije umetnički direktor festivala LIFFE, ali će zato na crvenom tepihu biti gradonačelnik, a ne filmski autori. SNS i SPS komisija Niškog frestivala procenila je da film „Pored mene“ Stevana Filipovića ne treba da učestvuje. Najnovije vesti o ta dva festivala su još jedan prilog priči o slobodi u Srbiji

Osnivač i Leskovačkog internacionalnog filmskog festivala (LIFFE) i Filmskih susreta u Nišu, je lokalna samouprava. Onaj koji im finansijski omogućava rad, zahteva da rade po njegovom ukusu i nazoru. Najnovije vesti o ta dva festivala su još jedan prilog priči o slobodi u Srbiji. Leskovac Iz Leskovca je danas potvrđeno da Darko Bajić, reditelj i profesor, više nije umetnički direktor Leskovačkog internacionalnog filmskog festivala (LIFFE), kao i da je ukinuta i

24. 8. 2024.

Filmski susreti u Nišu nisu „SNS festival“, poručuju selektori povodom izostanka Filipovićevog filma

 Filmski susreti u Nišu nisu „SNS festival“, poručuju selektori povodom izostanka Filipovićevog filma

Filipović je ocenio da je odluka selektora dokaz da su „Filmski susreti“ postali „SNS festival“ te da organizacija festivala više služi „režimu, a ne narodu“.

Njegov film, kako navodi, već je prikazan na nekoliko međunarodnih festivala i nagrađen je na Festivalu autorskog filma. Takođe, finansijski ga je podržao Filmski centar Srbije, što bi, prema njegovim rečima, trebalo da garantuje prikazivanje na domaćim festivalima. Međutim, članovi selekcione komisije „Filmskih susreta“ naglašavaju da su prilikom izbora filmova za program festivala isključivo sledili kriterijume glumačkog kvaliteta i potencijalnog interesovanja

13. 8. 2024.

Premijerom filma “Bauk” i dodelom nagrada sinoć svečano otvoren 48. festival Filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji

 |  Danas Online

Premijerom filma “Bauk” i dodelom nagrada sinoć svečano otvoren 48. festival Filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji

Premijerom filma “Bauk” i dodelom nagrada sinoć je svečano otvoren 48. festival Filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji Crvenim tepihom prodefilovalo je preko 300 gostiju festivala iz filmske industrije, uključujući mnogobrojne poznate glumce, scenariste, reditelje, producente.

Na Trgu kulture, koji je središnji deo banjske promenade vatrometom je označen početak najvećeg praznika za ljubitelje sedme umetnosti. Ove godine nagrada ,,Zlatno pero Gordana Mihića“ svečano je uručena scenaristkinji Biljani Maksić za izuzetan doprinos u nacionalnoj kinematografiji. Dok je nagradu Zlatnik sa likom Cara Konstantina za izuzetan doprinos scenariju dodeljena glumcu Marku Janketiću. Na Trgu kulture početak festivala je obeležio koncert benda

25. 7. 2024.

„Zilion film“ Lazara Ristovskog dobio novac i na pokrajinskom konkursu: Pet miliona dinara za organizovanje festivala u Ravnom selu

  |  Autor: Danas

„Zilion film“ Lazara Ristovskog dobio novac i na pokrajinskom konkursu: Pet miliona dinara za organizovanje festivala u…

: Produkcijska kuća "Zilion film" Lazara Ristovskog podržana je i na pokrajinskom konkursu i to za organizovanje "Ravno Selo" film festivala.

Mnogo je prašine podignuto odlukom Filmskog centra Srbije da sa čak 57.040.370 dinara podrži projekat „Vera Kroner“ produkcijske kuće Ristovskog koji se poslednjih godina sem u domenu filmskog stvaralaštva ističe i u svojim emotivnim govorima na mitinzima Srpske napredne stranke, piše „Danas“. Konkurs za sufinansiranje projekata filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva u AP Vojvodini u 2024. godini bio je vredan 65 miliona dinara. Po rezultatima

21. 7. 2024.

„Nekome u Zagrebu očito smeta petokraka“: Uništen plakat Mirka Ilića posvećen Krleži

  |  Autor: Jutarnji list

„Nekome u Zagrebu očito smeta petokraka“: Uništen plakat Mirka Ilića posvećen Krleži

"Nekome u Zagrebu očito smeta petokraka", napisao je na društvenim mrežama poznati hrvatski dizajner i ilustrator s američkom adresom Mirko Ilić nakon što je noćas neko oštetio plakat koji se nalazi na zagrebačkim ulicama, kao reklama za Festival Miroslava Krleže.

Za ovaj plakat je Ilić dobio i nagradu PRINT Award najprestižnijeg američkog časopisa za dizajn. Kako piše „Jutarnji list“, vandali su izgrebali zvezde sa plakata i onda pokušali da ga potpuno unište. Inače je svake godine za festival neki drugi dizajner radio plakat, ali kako su organizatori bili oduševljeni Ilićevim radom, isti je korišćen već par godina. Vizualnu priču nose Krležine “Zastave”, jedno od najpoznatijih dela ovog pisca koje prati nacionalna zbivanja