Kultura je u 2025. dokazala da može i iz kamena da izraste

 

Uprkos praznog budžeta i nebrojenih prepreka, kulturna scena je ove godine imala mnoge uspehe. To je dokaz da kultura u Srbiji može i iz kamena da izraste

Po bezveznom pravilu da loša vest privlači više pažnje od dobre, u moru nedopustivih i ružnih stvari kojima je ove godine vlast pokušavala da uništi kulturu sopstvene države, u drugom planu su ostali rezultati kulturne scene. A bilo ih je, uprkos svemu, u zavidnom broju. Podsetimo, mada sigurno da nije potrebno, da je 2025. godine kulturu vodio ministar Nikola Selaković protiv koga je podnet optužni predlog zbog navodnog krivičnog dela, da je iz državnog budžeta za

Otvori na vreme.com

Drama Narodnog pozorišta u pismu SANU: Tražimo javnu podršku zbog opstrukcije rada

 |  A. Ć.

Većina članova i saradnika Drame Narodnog pozorišta u Beogradu uputila je pismo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u kojem traži javnu podršku za svoje zahteve, uključujući hitnu smenu ministra kulture Nikole Selakovića, kompletne uprave Narodnog pozorišta i Upravnog odbora, saznaje Danas.

U pismu koje potpisuje dramaturg Željko Hubač, a koje je upućeno „u ime i uz saglasnost izrazite većine članova i saradnika Drame“, navodi se da Narodno pozorište u Beogradu od osnivanja u današnjoj zgradi 1869. godine „nije radilo u okolnostima kakve su danas – okolnostima namerne opstrukcije osnovne delatnosti i umetničkog procesa od strane osnivača“. Autori pisma podsećaju da je Narodno pozorište u svojoj istoriji prolazilo kroz teške periode – od zatvaranja

Otvori na danas.rs

Šouruk, poznat kao Magacinski Showcase...

 

Šouruk, poznat kao Magacinski Showcase, ove godine predstavlja ujedinjenje umetnika koji, uprkos izostanku institucionalne i državne podrške, nastavljaju da stvaraju, dele i postoje kroz umetnost.

Tokom godine, kroz vrata Magacina prođe više od stotinu umetnika koji ovde pronalaze prostor za rad, razmenu i kontinuiranu kreaciju.

Šouruk je prilika da se ti procesi, ideje i performansi podele sa publikom — otvoreno, iskreno i uživo.

Showcase se održava 26. i 27. decembra, a ulaz je besplatan.

 

Sramota koja je promenila stranu

 |  Janko Baljak

Silovana kulturna javnost Srbije je svojim činom nepristajanja da živi u strahu od zabrana pokazala režimskim cenzorima da ne postoji način da se utiša pobuna koja je u prirodi umetničkog čina

Nije teško izabrati kulturni događaj 2025. godine jer je to bila godina u kojoj je Vučićeva mafijaška vlast rešila da zatre sve što počinje na slovo K i podseća na kulturu. Od nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata ovo je sigurno bila najcrnja godina za kulturu i umetnost u Srbiji. Kao neku vrste osvete pobunjenim studentima i građanima koji još uvek imaju kulturne potrebe, režim je ugasio sve festivale u državi koji su imali decenijsku tradiciju u evropskim

Otvori na radar.rs

Ne:Bitef dokazuje kako defetizam i ćutanje nikad nisu suštinsko rešenje

 |  R. Radosavljević

Možemo istovremeno da budemo i dirnuti i uznemireni, i zatečeni užasavajućim spoznajama o aktuelnom društvu s kojim nas svojevrsni sudski procedural „Proces Peliko“ suočava – kaže dramaturg Periša Perišić o predstavi zbog koje je Milo Rau, jedan od najvažnijih evropskih reditelja današnjice došao u Beograd da otvori 59.

Ne:BItef, iako je persona non grata našeg režima. Zahvaljujući Ne:Bitefu, Milo Rau je zajedno sa dramaturškinjom Servan Dekle, „Proces Peliko“, koprodukciju Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu, koju su evropski kritičari nazvali jednim od pozorišnih događaja u 2025, postavio sa domaćim izvođačima, za scenu Fakulteta dramskih umetnosti. Kako ističe Perišić, Ne:Bitef je svečani, svedeni i nadasve potresni omaž i Bitefu i FDU; presek globalnih ali i naših lokalnih

Otvori na danas.rs

Na FDU svečano otvoren 59. NeBitef

 |  R. R.

Pod sloganom Bitef je tamo gde se okupimo, na Fakultetu dramskih umetnosti večeras je svečano započeo 59.

NeBitef, dokumentarnom predstavom „Proces Peliko“ čiji su autori Milo Rau i Servan Dekle, u izvođenju 30 naših vrhunskih glumica, glumaca, kao i kulturnih radnika i radnica, građanskih aktivista i aktivistkinja poznatih po svojim profesionalnim dostignućima, i angažmanu za bolje društvo. U uzbudljivom i potresnom scenskom prikazu sudskog procesa silovateljima Francuskinje Žizel Peliko videli smo Svetlanu Bojković, Tihomira Stanića, Vesnu Trivalić, Nadu Šargin,

Otvori na danas.rs

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije traži smenjivanje ministra Selakovića

  |  Beta

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS) je danas upozorila "na dramatično pogoršanje stanja u sistemu finansiranja kulture i urušavanje institucionalnih mehanizama zaštite kulturnih dobara" i zatražila smenjivanje ministra kulture Nikole Selakovića.

Predstvanici Asocijacije smatraju da se "sektor kulture trenutno nalazi u stanju sistemske neizvesnosti, bez jasnog okvira planiranja, podrške i odgovornosti za upravljanje javnim sredstvima". 

 

To su saopštili na konferenciji za medije "Raspad državnog sistema zaštite i finansiranja kulture" u Press centru UNS, u Beogradu, predstavljajući rezultate analize ovogodišnjih javnih konkursa u kulturi.

 

 "Iako se kraj godine približava, rezultati konkursa Ministarstva

Otvori na novimagazin.rs

Marijana Cvetković - Ovo je poslednji stadijum kulture pod SNS-om, Selaković i Gojković samo glumili ministre

 |  N1 Beograd

Poslednji ministri kulture - Maja Gojković i Nikola Selaković - nisu postavljani na ta mesta da bi zastupali interese kulture i njenih radnika, već da brane interese partije i vođe, kaže producentkinja i kustoskinja Marijana Cvetković.

Niko od njih, dodala je, nikada nije adresirao nijedno relevantno pitanje za polje kulture, otvorio novu instituciju, izvršio decentralizaciju... već su glumili ulogu ministra kulture, a sprovodili agendu SNS-a u rasprodaji društvenih i zajedničkih dobara. Nezavisna kulturna scena traži smenu ministra kulture Nikole Selakovića zbog, kako navode, dramatičnog pogoršanja stanja u sistemu finansiranja kulture i, između ostalog slučaja Generalštab. I nije to jedina

Otvori na rs.n1info.com

Premijera dokumentarnog filma „Čovjek lavina“ o Dragoljubu Đuričiću Đuri u Nišu

 

Film iz 2025. godine režirala je Slobodanka Radun, a scenarij potpisuje Jasmina Karajlović.

Ovaj dokumentarac okuplja brojne istaknute muzičare i ličnosti koje su obeležile muzičku scenu regiona, među kojima su Andrija i Milan Đuričić, Vlatko Stefanovski, Zdravko Čolić, Lav Bratuša, Žika Jelić, Bajaga, Mlađan Dinkić, Petar Janjatović, Ivan Ivačković, Viktorija i Natalija Samardžić, Vehbija Ilić i mnogi drugi. „Čovjek lavina“ predstavlja filmski portret jednog od najznačajnijih bubnjara bivše Jugoslavije, ističući njegov doprinos razvoju rok scene u Crnoj

Otvori na glasjuga.rs

Ivan Jevtović: Ne pamti se u istoriji ovolika mržnja vlasti prema kulturi

 |  Radmila Radosavljević

Kultura i obrazovanje su pod najvećim udarom, jer su poslednja vrednost koju ovaj režim nije uspeo u potpunosti da uništi, i kada pogledate druge slojeve društva, sve je nekako devastirano i skoro opustošeno – kaže za Danas glumac Ivan Jevtović, prvak Ateljea 212.

Jevtović je zajedno sa kolegama iz svoje kuće, Branimirom Brstinom i Nebojšom Ilićem, prisustvovao štrajku upozorenja glumačkog sindikata Narodnog pozorišta Singlus, u nedelju, 7. decembra, kada je posle pauze od više od dva meseca Uprava nacionalnog teatra otvorila zgradu za nastavak sezone. Sa transparentom „Smena uprave. Odmah“, glumci Narodnog, koji su u međuvremenu neke od svojh predstava igrali u Ateljeu 212 i na drugim beogradskim scenama koje su im pružile

Otvori na danas.rs

Preminuo autor animiranih filmova i pionir beogradske pank scene

 

Likovni umetnik, strip autor i autor animiranih filmova Risto Topaloski (63) preminuo je u Beogradu u subotu, 6. decembra, posle duge i teške bolesti, rečeno je danas agenciji Beta.

Topaloski je, takođe, bio jedan od začetnika beogradske pank scene. Široj javnosti bio je poznat kao autor nagrađivanih animiranih filmova „Film noir“, „The Phoenix“, „Hatschipuh“, „The Legend of Mulan“ i drugih. Ljudi sa kojima je radio opisivali su ga kao vanredno talentovanog crtača, čoveka toplog i blagog karaktera. Osim Topaloskog, beogradska pank scena je u poslednjih nekoliko meseci izgubila još jednog pionira tog muzičkog pravca Vladimira Antića Antu, koji

Otvori na nedeljnik.co.rs

Zajednica umetnosi i kulture peticijom protiv predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji

 

Neformalna inicijativa Zajednica umetnosi i kulture (ZUK) pokrenula je peticiju protiv odluke da Srbiju na 61.

Bijenalu u Veneciji 2026. godine predstavlja slikar Predrag Đaković sa projektom „Preko golgote do vaskrsa“. U tekstu peticije koju je za sada potpisalo oko 260 umetnika, istoričara i radnika u kulturi navodi se da je izbor Đakovića rezultat „neprofesionalnog i netransparentnog postupka Komisije koja je zloupotrebila svoju nadležnost“, a ne rezultat vrednovanja savremenog umetničkog stvaralaštva i reprezentativnosti za domaću i svetsku kulturnu scenu. „Osporavamo

Otvori na nedeljnik.co.rs

Evropska Filmska Akademija - Prestižna Evropska nagrada publike „LUX“ Evropske filmske akademije i Evropskog parlamenta prvi put i u Srbiji

 

Kulturni pregled sa Tanjom Nježić

Tekst

Tekst - TANJA NJEŽIĆ

Neveselu sliku ovdašnje zbilje kada je o kulturi reč, izvesno, na najlepši način obeležio je Festival autorskog filma – čiji je kraj 28. novembra obeležio višestruko hvaljeni i nagrađivani film „Yugo Florida” Vladimira Tagića. A čini to, takođe na najlepši način, i izložba dela Kosare Bokšan u beogradskoj Galeriji Rima (27. novembar – 10. decembar).

Postavka obuhvata najznačajnije periode njenog stvaralaštva: od faze apstraktnih slika (1952-1964), preko povratka figure i prizora (druga polovina šezdesetih), do slikarstva simbola (1968-1975) u čijim okvirima su se izdvojila tri ključna motiva i teme njenog opusa – „Sunce”, „Ikar” i „Žene planine”. Segment izložbe posvećen ciklusu „Žene planine” prikazuje zenitnu fazu njenog stvaralaštva (od sredine 1970-ih godina) u kojoj je slikarstvo arhetipskih simbola sjedinjeno sa ekspresivnom gestualnošću njenog stvaralačkog postupka.

Kako se napominje u pratećem tekstu stvaralački put Kose Bokšan rano je obeležen izborima profesionalnog integriteta i odbrane slobode umetničkog stvaralaštva. Pripadnica prve posleratne generacije studenata beogradske Akademije likovnih umetnosti (u klasi prof. Ivana Tabakovića), kao članica Zadarske grupe (1947), Kosara Bokšan je bila deo prvog kolektivnog gesta pobune u vremenu političkog diktata.

Upućeni ističu da je Kosa Bokšan originalnom umetničkom interpretacijom predstavila čovekov potragu za sopstvom, u kojoj, kao na kosmičkom putu do Sunca, pojedinac prolazi kroz nepregledna i tajanstvena prostranstva nesvesnog. U najkraćem; njena vanredna dela, između ostalog, odišu snagom bunta i unutarnjom lepotom nepristajanja.

Film “Sorella di Clausura” Ivane Mladenović pobednik 31. FAF

  |  R. R.

Na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma koji je večeras svečano završen dodelom nagrada, trijumfovalo je ostvarenje „Sorella di Clausura“ autorke Ivane Mladenović, kome je pripao Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“.

Nagrada za najbolju režiju na FAF-u pripala je Stefanu Đorđeviću za film „Vetre, pričaj sa mnom“, dok je nagradu „Gordan Mihić” za najbolji scenario dobio Simón Mesa Soto za film „Pesnik“. U selekciji Hrabri Balkan, nagradu za najbolji film osvojio je „Mirotvorac“ Ivana Ramljaka, dok je nagrada „Veruj u sebe“ za odvažan glas, koju dodeljuje Erste Banka, pripala Dušanu Zoriću i Matiji Gluščeviću za film „Histerični napad smeha“. Specijalno priznanje festivala

Otvori na danas.rs

Srpska premijera ostvarenja „Vetre, pričaj sa mnom”

 

Posle brojnih festivala u svetu, nagrađivana topla filmska priča, stigla pred domaću publiku u „MTS dvoranu”

Srpska premijera filma „Vetre, pričaj sa mnom” reditelja Stefana Đorđevića održana je u „MTS dvorani” u okviru takmičarskog programa 31. Festivala autorskog filma (FAF). Posle dugog i uspešnog festivalskog putovanja, brojnih nagrada i toplih reakcija širom sveta, film je stigao pred domaću publiku. „Vetar” se vratio kući, tamo gde je nastao, među ljude, uspomene i emocije koje su ga oblikovale. Premijera na ovom festivalu u prisustvu porodice i prijatelja za

Otvori na politika.rs

Izgubili smo humanost braneći se od ludila oko nas

 

„Umetnost je, po mom mišljenju, najbolji mogući lek da se nosite sa bilo kakvim problemom, dilemom, pitanjem”, kaže reditelj Vladimir Tagić u intervjuu za NIN u kome govori o filmu „Jugo florida”, porodičnoj priči koja je bila prvobitni motiv, odabiru glavnih junaka za film, kritici zdravstvenog sistema i društva, Festivalu autorskog filma...

PROČITAJTE VIŠE >>

Film Nikole Ležaića "Kako je ovde tako zeleno" otvorio Festival autorskog filma pred prepunom MTS dvoranom

 

U takmičarskoj selekciji festivala nalazi se 12 filmova, od kojih polovinu čine radovi domaćih autora iz regiona.

U sklopu festivala održavaju se i dodatni programi, poput Francusko-srpskih filmskih susreta. Festival autorskog filma (FAF) večeras je otvoren filmom "Kako je ovde tako zeleno" reditelja Nikole Ležaića u ispunjenoj MTS dvorani. Otvarajući 31. FAF, Ležaić je rekao, između ostalog, da mu je ovo posebno veče, pošto mu porodica gleda film, našalivši se da se nada da će potom smeti da se vrati kući. Poznat po debitantskom ostvarenju "Tilva roš" (2010), profesor na

Otvori na blic.rs

Autobiografsko filmsko putovanje Nikole Ležaića na 31. FAF-u: Kako je ovde tako zeleno?

  |  A. Ć.

Povodom svečane premijere domaćeg filma „Kako je ovde tako zeleno?“, koji će 21. novembra otvoriti 31.Festival autorskog filma, u mts Dvorani održana je konferencija za novinare na kojoj su govorili reditelj i scenarista Nikola Ležaić, glumac Filip Đurić i glumica Dobrila Stojnić. Autobiografski film predstavlja priču o Nikoli, filmskom reditelju koji, zaglavljen u svetu reklama, kupuje stari kombi s namerom da ga preuredi u kamper i sanja o budućim porodičnim putovanjima. Kada sazna da bi posmrtni ostaci njegove bake mogli da budu vraćeni u rodno selo u Dalmaciji,

Otvori na danas.rs

Srđan Vučinić, umetnički direktor Festivala autorskog filma: „Kultura kod nas živi između izbavljenja i raspada”

  |  Aleksandra Ćuk

Srđan Vučinić, umetnički direktor Festivala autorskog filma, ove godine nije pisao uvodni tekst u žurnalu FAF-a, ali je na konferenciji za novinare briljirao govoreći o svojoj hamletovskoj dilemi da li festival uopšte treba održati u društveno-političkom kontekstu u kojem živimo.

Istakao je da mu je na neki način počast to što je FAF od Ministarstva i Sekretarijata za kulturu dobio nula dinara, dodajući da i on njih isto tako vrednuje – nulom. U intervjuu za Danas govorio je o oblikovanju Glavnog programa, važnosti činjenice da je 31. FAF posvećen domaćem filmu, o značaju Emira Kusturice i njegovog Oca na službenom putu, kao i o tome kako smo postali neosetljivi na zlo.“ Ove godine su jubileji filmova Otac na službenom putu i Podzemlje, ali

Otvori na danas.rs

Funkcioner SNS postavljen za v.d. direktora Biblioteke grada Beograda, iako ne ispunjava uslove za tu funkciju

  |  Beta

Istoričar i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Nenad Milenović novi je v.d. direktora Biblioteke grada Beograda, objavio je danas nedeljnik Vreme.

Milenović je na čelu Biblioteke grada Beograda zamenio Jasminu Ninkov koja je, nakon 16 godina na toj funkciji, postala v.d. upravnica Narodne biblioteke Srbije pre tri meseca. Taj nedeljnik piše da je Milenović postavljen na tu funkciju po odluci ministarstva kulture, iako nema pet godina radnog iskustva u kulturi, koliko propisuju dva zakona, odnosno 10 godina iskustva koliko propisuje statut biblioteke. Milenović (1978) je dosadašnji direktor doma učenika

Otvori na danas.rs

Film Vetre, pričaj sa mnom pobednik 23. izdanja ZFF-a

 |  Index.hr

Film Vetre, pričaj sa mnom srpskog reditelja Stefana Đorđevića osvojio je Zlatna kolica za najbolji dugometražni igrani film 23.

Zagreb Film Festivala (ZFF), čiji je takmičarski deo završen u subotu svečanom dodelom nagrada u zagrebačkom bioskopu CineStar Branimir. Spojivši autobiografske i fiktivne elemente, Đorđević se u toj hrvatskoj manjinskoj koprodukciji, svom dugometražnom prvencu, u kojem se pojavljuju i članovi njegove porodice, vraća kući prvi put nakon smrti svoje majke. „Pre svega film je nastao iz potrebe da dokumentujem način na koji se moja mama borila sa bolešću, poželeo sam

Otvori na danas.rs

Serija „Tvrđava“ – porodična sudbina i moral u raspadu SFRJ

 

Od večeras u 20 časova, na Prvom programu emitujemo novu dramsku seriju „Tvrđava“ – snažnu, emotivnu priču o porodici, ljubavi i moralnim izborima u vremenu velikih promena. Za vikend gledamo drugu i treću epizodu, a potom serija nastavlja redovno emitovanje svake subote i nedelje u 20 časova na RTS 1.

Smeštena u turbulentne devedesete godine, serija prati život mladog para, njihovih rođaka i prijatelja u trenucima kada Jugoslavija nestaje, a svakodnevica postaje borba za očuvanje ljudskosti. Kroz njihove sudbine Tvrđava govori o onome što je svima blisko – o moralnim dilemama, sukobima i pomirenjima, ali pre svega o ljubavi koja spaja i onda kada sve drugo preti da se raspadne. Glavne uloge tumače mladi glumci Darija Vučko i Ognjen Mićović. Uz njih, u Tvrđavi

Otvori na rts.rs

Srdan Golubović: Vlast nas odavno drži u vanrednom stanju i podeljenosti koja je kao tihi, permanentni građanski rat

  |  Radmila Radosavljević

Biće dramatično i zanimljivo što se ovogodišnji Festival autorskog filma održava na prostoru pored ćacilenda, to je stvarnost koju živimo, i profilom festivala koji je gradio u ovih trideset godina, najbolje je što se dešava baš na tom mestu.

Taj „sudar“ svetova – prilazak sali Doma sindikata pored naoružanih šatri ćacilenda je nekako u duhu festivala, i ne mislim da će stvoriti neko uznemirenje kod publike koja dolazi, samo će biti još jedno podsećanje na ono što živimo. A možda će i kod nekih gledalaca, koji do sada nisu bili učesnici protesta, upravo to izazvati gorčinu da počnu aktivno da podržavaju studente – kaže za Danas Srdan Golubović. Razgovor sa Srdanom Golubovićem, rediteljem čija su

Otvori na danas.rs

Hamletovska dilema FAF-a: Festival opstaje uprkos ‘velikom ništa’“

 |  A.Ćuk

Ovogodišnji Festival autorskog filma, koji će se održati od 21. do 28. novembra, biće posveta domaćem filmu, a biće predstavljena i nagrađivana ostvarenja sa svetskih festivala.

Poseban događaj biće projekcija filma „Otac na službenom putu“, organizovana povodom 40 godina od prve Zlatne palme koju je Jugoslavija osvojila u Kanu, kao i razgovor s Emirom Kusturicom koji će voditi njegova ćerka Dunja Kusturica Ovo je saopšteno na konferenciji za novinare u MTS dvorani, na kojoj su govorili Srdan Golubović, Srđan Vučinić i Milena Debeljković Sekulić. Neobičnost ovogodišnje konferencije bila je odsustvo uobičajenog uvodnika u festivalskom

Otvori na danas.rs

Premijera filma „Jugo Florida” Vladimira Tagića 28. novembra u Mts Dvorani

 

U središtu priče je čovek naviknut na rutinu i rad iza kamera u produkciji rijaliti programa, koji neočekivano kreće na poslednje zajedničko putovanje sa svojim ocem

Jedan od najiščekivanijih domaćih ostvarenja ove godine, „Yugo Florida” reditelja Vladimira Tagića, biće premijerno prikazan 28. novembra Mts Dvorani u okviru programa Festivala autorskog filma, saopštili su distributeri. Film, koji je već osvojio srca publike i kritike širom regiona, zatvoriće ovogodišnje izdanje festivala nakon zapaženog uspeha na Sarajevo Film Festivalu i Filmskom festivalu u Herceg-Novom, gde je Andrija Kuzmanović osvojio tri prestižne nagrade

Otvori na politika.rs

In memoriam: Radoman Kanjevac

 

Radoman Kanjevac, pesnik i dugogodišnji glavni urednik Drugog programa Radio Beograda, kao i urednik brojnih radijskih emisija, preminuo je u 66. godini.

Radoman Kanjevac je bio više od novinara, pisca ili kulturnog radnika. Svedočio je jednom vremenu i svojim znanjem od njega pravio bolju svakodnevnicu. Na mesto glavnog i odgovornog urednika Drugog programa Radio Beograda imenovan je 2015. godine. Osim generacije mladih novinara koju je doveo na Drugi program našeg radija, borio se za pesničku umetnost i stvorio jednu od najpoznatijih emisija na radijskim talasima, Poezija uživo, čime je ukazivao na važnost žive

Otvori na rts.rs

Glumci i radnici u kulturi ispred RTS-a: Štrajk glađu se događa na 100 metara odavde i šta ćemo uraditi?

 |  N1

Ispred zgrade RTS-a u Takovskoj ulici, u vreme Dnevnika 2, okupili su se glumci i radnici u kulturi koji su pročitali tekst o štrajku glađu Dijane Hrke, za koji tvrde da su poslali Radio-televiziji Srbije da se pročita uživo u programu i da nisu dobili odgovor, te su ga pročitali ispred zgrade.

Tekst je novinarima pred zgradom RTS-a u ime glumaca i radnika u kulturi pročitao glumac Marko Grabež. „Dijana Hrka već osam dana štrajkuje glađu do ispunjenja sledećih zahteva: da budu saslušani i pritvoreni svi osumnjičeni za pad nadstrešnice, da se oslobode svi studenti koji su pritvoreni i da se uklone optužbe protiv njih i da Aleksandar Vučić raspiše vanredne izbore. Štrajk glađu je poslednji oblik protesta, kada su svi drugi načini iscrpljeni. Štrajk glađu je

Otvori na danas.rs

Preminuo dramaturg Radomir Putnik

 |  FoNet

Istaknuti dramaturg, teatrolog, kritičar i hroničar pozorišnog života Srbije Radomir Putnik, preminuo je 2. novembra u 79. godini, saopštilo je Narodno pozorište u Beogradu.

Putnik je diplomirao dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, ostavljajući dubok trag u gotovo svim sferama umetničkog stvaralaštva. Od 1. maja 1993. do 28. februara 1997. godine bio je direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je svojim radom doprineo njenom umetničkom razvoju i obogatio njenu istoriju. Putnikova predanost umetnosti i duboko razumevanje scenske istine činili su snažne temelje na kojima je domaći teatar

Otvori na rs.n1info.com

Udruženja traže smenu ministra kulture

 

više udruženja iz oblasti kulture u Srbiji trenutno zahteva smenu ministra kulture Nikole Selakovića. 

Zahtevi su aktuelni i stižu od različitih organizacija:

• Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) je prvobitno pokrenulo inicijativu, navodeći kao razloge probleme u radu pozorišta i loš položaj umetnika.
• Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije pridružilo se ovom zahtevu.
• Gotovo sva filmska udruženja u Srbiji takođe traže ostavku ministra Selakovića.

Udruženja su se pismom obratila i predsedniku Vlade Srbije, Đuru Macutu (koji je mandatar Vlade od aprila 2025. godine), tražeći hitnu reakciju povodom situacije u kulturi i smenu ministra

Sajam knjiga u procepu između bojkota i obeležavanja godišnjice tragedije

  |  Filip Milosavljević

Ovogodišnji Sajam knjiga je mnogo više tema rasprave nego prethodnih godina, najviše oko datuma održavanja i reakcija pojedinih izdavača na taj termin.

Iako je prvo bilo upitno da li će se održati, a potom i kada, Sajam knjiga u Beogradu dobio je svoj termin, a to je od 25. oktobra do 2. novembra. Pitanje održavanja poteglo se usled aktuelne situacije sa studentskim protestima i blokadama širom Srbije, a kada je Beogradski sajam potvrdio odigravanje manifestacije, sporan je bio jedan datum. Naravno, u pitanju je 1. novembar, kada će biti godišnjica pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je

Otvori na danas.rs

Ko će biti sledeći generalni direktor RTS-a?

 

Konkurs je raspisan, traži se idealni kandidati naprednjačkog režima za novog generalnog direktora RTS-a. "Ne bi me čudilo da se na spisku nađe Dragan J. Vučićević", kaže za "Vreme" profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski

„Mi državi u startu dajemo 20 odsto popusta.“ Ovo je govorio jedan bivši direktor Radio-televizije Srbije, kako bi objasnio da javni servis ili mediji koji su tada bili još u državnom vlasništvu, poput „ Politike“ i „Večernjih novosti„, na kraju krajeva rade za državu, pa se tako i ponašaju. Ipak, tokom prvog ali mnogo više drugog mandata, generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević davao je naprednjačkom režimu mnogo više 20 odsto popusta. Sada, kada je raspisan

Otvori na vreme.com

Umro Momčilo Fundup: Slikar, čiji život je bio ispunjen umetničkim beskrajem

 

Momčilo Fundup, akademski slikar rođen u Foči, a koji je veći deo života proveo u Beogradu, umro je u 71. godini života.

Njegov život bio je ispunjen bojama, svetlom i umetničkim beskrajem. Momčilo Fundup je bio jedinstven umetnik, čuvar i stvaralac divnih svetova na platnu. Rođen 1954. godine u Foči, Momčilo je svoju umetničku karijeru započeo posle završene Gimnazije, nastavljajući školovanje na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mome Markovića. Njegova putovanja, posebno u Bon, gde je usavršavao svoje veštine, dovela su do savršenstva njegovih pastela.

Otvori na blic.rs

Dokumentarni film o Zoranu Predinu premijerno u Beogradu

 

Beogradska publika imaće jedinstvenu priliku da prisustvuje događaju na kojem će biti prisutna kompletna ekipa filma

U MTS Dvorani, 18. oktobra sa početkom u 19 časova, biće održana specijalna projekcija dokumentarnog filma “Praslovan” reditelja i scenariste Slobodana Maksimovića, posvećenog životu i radu istaknutog kantautora Zorana Predina i njegovom usponu do slave sa grupom “Lačni Franz” u periodu bivše Jugoslavije. Beogradska publika imaće jedinstvenu priliku da prisustvuje događaju na kojem će biti prisutna kompletna ekipa filma, uključujući eminentna imena jugoslovenske

Otvori na politika.rs

Poslanica o finansiranju kulture, ministru i tastaturama

  |  Beta

Poslanica opozicione stranke Srbija centar (SRCE) Tatjana Marković Topalović je danas u debati na zasedanju Skupštine Srbije rekla da se u Srbiji godišnje daje samo 18 evra na kulturu po stanovniku, u Hrvatskoj 109, a u Sloveniji 115 evra.

Obraćajući se resornom ministarstvu rekla je:

 

„Ove godine uništili ste BEMUS, Bitef, Fest, Nišvil, Gitarijadu, Sterijino pozorje, oterali ste Egzit, Noć muzeja, Sajam knjiga se osipa, ne radi Narodno pozorište i Šabačko pozorište, a u Nišu u lutkarskom pozorištu direktorka je zabranila dečju predstavu pred premijeru jer glumci nose žute prsluke“. „To je domet kulture (Nikole) Selakovića“, rekla je Marković Topalović o ministru. „ Selaković je naparavio haos otkupom

Otvori na danas.rs

Goran Marković: Režim je u panici, i njima jasno da im je vlast na izmaku

  |  N1

„Dešavanja u Narodnom pozorištu su jedna opšta hajka na umetnike kao na državne neprijatelje, kao na kriminalce koji ne znam šta žele da urade“, kaže za N1 reditelj Goran Marković.

On čitavu situaciju vidi kao Nušićevo „Sumnjivo lice“.

 

 „Ja mislim da postoji u BIA jedan čitav deo koji se bavi umetnicima i razbijanjem mogućnosti da umetnici stvaraju“, kazao je Marković za N1. Upravni sud u Beogradu doneo je presudu 25. marta ove godine, kojom se uvažava tužba Gorana Markovića, Srđana Dragojevića i Tihomira Stanića protiv Ministarstva kulture, ali su oni za to saznali tek pre desetak dana, sa zakašnjenjem od više od šest meseci. „Očigledno je

Otvori na danas.rs

U Leskovcu završen 15. Samit fotografa bivše Jugoslavije, sa oko 70 učesnika "Tomin šešir" u Sloveniji

foto: Grad Leskovac

LAUREAT jubilarnog, 15. samita fotografa bivše Jugoslavije je Štefa Prapotnik Borko iz Slovenije, kojoj je pripala prestižna nagrada leskovačke manifestacije - "Tomin šešir" - ustanovljena u znak sećanja na legandarnog Tomislava Peterneka.

Između ostalog, organizovanjem Samita, Leskovački kulturni centar i ovdašnji Foto-klub, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, čuvaju uspomenu na znamenitog srpskog i jugoslovenskog fotografa koji nas je napustio prošle godine. Podsetimo, nagrada je ustanovljena još tokom njegovog života i Peternek je u više navrata lično uručivao svoj zaštitni znak pojedincima koji su pružili veliki doprinos razvoju fotografije u regionu. Ove godine, to je

Otvori na novosti.rs

Premijera filma „Na otvorenom“ u četvrtak u „Kući Đure Jakšića“

 

Zoran Ignjatović, kragujevački umetnik koji je samo ove godine već imao četiri samostalne izložbe u Futogu, Prijedoru, Novom Sadu i Kragujevcu, poslednjih se godina dodatno bavi i filmom.

Njegovo najnovije ostvarenje je film „Na otvorenom“ – polučasovni dokument o izložbi koju je prošle godine organizovao u Erdogliji u Kragujevcu, u prostoru nikada završenog tržnog centra. Izložba u ovom neobičnom prostoru, na otvorenom, trajala je samo dva sata, a prikazani su radovi iz različitih perioda koji nikada ranije nisu izlagani – slike na velikim zavesama, čaršavima, stolnjacima, skulpture, slike, pa i fotografije. Kako je ovaj događaj izazvao veliku

Otvori na ritamgrada.rs

IN MEMORIAM: Dejan Gvozden, frontmen grupe “Kristali“

 

Dejan Gvozden (55), frontmen beogradskog benda “Kristali“, preminuo je u nedelju, 5. oktobra.

Supruga Dejana Gvozdena, Vladana Veljković, koja je tu vest i objavila, oprostila se danas od njega bolnim rečima: Bend “Kristali“ osnovali su u januaru 1993. godine Dejana Gvozden (vokal, bas) i gitarista Željka Markuša. Prvi veliki hit bila im je pesma “Dva metra“, a sa debi izdanja izdvojile su se i pesme “O kako si lepa“ i “Znam“. Usledio je drugi album “Dolina ljubavi“ 1997. godine sa pesmama “Sad se svega sećam“, “Talasi“, “Dolina ljubavi“, Ljubav prolazi“,

Otvori na moravainfo.rs

Saopštenje NKSS povodom izbacivanja ALUZ iz prostorija galerije

 

Asocijacija NKSS izražava solidarnost sa svojom članicom ALUZ (Asocijacijom likovnih umetnika Zrenjanin) povodom odluke Narodnog muzeja Zrenjanin da im uskrati korišćenje galerijskog prostora koji su od 2019. godine, na osnovu ugovora, koristili.

Tokom proteklih šest godina ALUZ je u tom prostoru realizovao intenzivan program: izložbe lokalnih i regionalnih umetnika, programe za mlade, humanitarne akcije, koncerte i radionice, i time postao jedno od retkih mesta u Zrenjaninu otvorenih za savremenu umetničku i građansku inicijativu. Sve aktivnosti sprovođene su volonterski i uz minimalnu institucionalnu podršku. Za vreme korišćenja prostora prostor je renoviran iz budžeta organizacije.

Iako je saradnja sa Muzejom bila skladna, ALUZ je obavešten da ugovor koji je isticao krajem septembra 2025. neće biti produžen, uz obrazloženje da je prostor potreban muzeju. Istovremeno, u istoj zgradi postoje neiskorišćeni ili privatno iznajmljeni prostori, što dovodi u pitanje zvanično objašnjenje.

S obzirom da je galerija tokom protekle godine aktivno učestvovala u protestima i štrajkovima kulturnih radnika, NKSS vidi ovu odluku kao deo šireg obrasca političkih pritisaka i represije prema nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji.

Zahtevamo da institucije prestanu sa praksom političkog revanšizma i da javni prostori namenjeni kulturi budu korišćeni u interesu građana i umetnika, a ne kao sredstvo disciplinovanja kritičkog mišljenja.

Asocijacija NKSS stoji uz kolege iz Zrenjanina i apeluje na javnost da prepozna važnost odbrane slobodnog prostora za umetnički i građanski rad.

Ko je Aleksandar Ivković, kome je pripala neslavna uloga da „brani“ održavanje Sajma knjiga 1. novembra?

 |  Vojislav Stojsavljević

Pomoćnik direktora Sektora komercijalnih poslova Beogradskog sajma Aleksandar Ivković u fokus javnosti dospeo je ovih dana, a zbog termina održavanja Beogradskog sajma knjiga.

Najavljeno je da će Međunarodni beogradski sajam knjiga biti održan od 25. oktobra do 2. novembra, pod sloganom „Tvoja nova priča“ uz učešće više od 400 izlagača iz zemlje i inostranstva. Ovo samo po sebi ne bi bilo problem, da se datum održavanja ne preklapa sa datumom kada je pala nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, što je uzrokovalo pogibiju 16 osoba. U subotu, 1. novembra Srbija će obeležiti prvu godišnjicu od ove tragedije, međutim doneta je

Otvori na danas.rs

Vladislav Bajac podneo neopozivu ostavku u Odboru Sajma knjiga

  Nova.rs

„Podneo sam ostavku na članstvo u Odboru Međunarodnog beogradskog sajma knjiga“, potvrdio je za Nova.rs književnik Vladislav Bajac.

Direktor izdavačke kuće „Geopoetika“ Vladislav Bajac podneo je danas neopozivu ostavku na mesto člana Odbora Sajma knjiga. Književnik, koji je u ovom odboru bio u svojstvu predstavnika Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, obrazložio je ovaj čin time što nijedan od dva zahteva koje je Grupacija izdavača, knjižara i distributera pri Privrednoj komori Srbije iznela Odboru sajma knjiga – nije uvažen. Oba zahteva – minimalno pomeranje datuma održavanja Sajma knjiga

Otvori na danas.rs

 

Potiskuje se i kažnjava istinska kultura, za račun partijskog folklora

  |  Radmila Radosavljević

Sa zakašnjenjem od šest meseci, Ministarstvo kulture obznanilo je rezultate samo za sedam konkursa za sufinansiranje projekata u kulturi u 2025, od 29 koliko ih je raspisalo, a kada će, i da li će uopšte biti objavljeni rezultati ostalih konkursa, nije objavljeno.

Javnost je saznala ko će dobiti novac od države za projekte iz oblasti umetničke igre, muzike, prevođenja srpskih dela u inostranstvu, Gradovi u fokusu, za kapitalna dela izdavačke delatnosti koja se objavljuju ćirilicom, sufinansiranje manifestacija i nagrada u književnosti, i za projekte u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa. I kako se već očekivalo prema praksi iz prethodnih godina, savremena umetnost i kultura kažnjeni su i u 2025, samo još rigoroznije i

Otvori na danas.rs

Miloš Timotijević: Studenti nisu savršeni, ali oni su alternativa i budućnost

 |  Aleksandra Ćuk

Glumac Miloš Timotijević pojavio se na konferenciji za novinare povodom premijere filma Sedef magla, Milorada Milinkovića, zakazane za 1. oktobar u mts Dvorani, u majici s likom Džordža Orvela.

Na pitanje novinarke zašto je baš takvu majicu obukao, kratko je odgovorio: „Zaključite sami.“ U razgovoru za Danas jasno je da i ta majica nosi poruku – protest i stav, možda čak usađen i samim datumom njegovog rođenja, 9. marta. Poznat po odličnoj dikciji i specifičnom glasu, Timotijević jednako snažno deluje i kada glumi i kada govori u svoje ime. Kako se osećate u trenutku kada prezentujete ostvarenje na kojem ste vi i autorska ekipa vredno radili, a s druge

Otvori na danas.rs

Boba Stojnić: Isterana sam iz Narodnog pozorišta rečima „marš napolje“ i „zvaćemo policiju ako ne odeš“

|  Radmila Radosavljević

Jednoj od naših najcenjenijih pozorišnih i filmskih glumica, prvakinji Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, Dobrili Bobi Stojnić koja je na toj sceni odigrala više od stotinu uloga, novo obezbeđenje pre desetak dana nije dozvolilo da uđe u zgradu. i ne samo to – doživela je uvrede kakve, kako kaže za Danas, nije mogla ni da zamisli da mogu da se dese u nekoj instituciji kulture. – To je apsolutno bila scena za teatar apsurda, tragikomediju ili neki krimi film, ne

Otvori na danas.rs

 

U PRIPREMI JE NOVI BROJ BEOGRADSKOG KRUGA KREDOM (rok za prijem radova: 30. septembar 2025)

 

Beograd, septembar 2025. – Beogradski krug kredom, poziva autore sa ex-YU prostora da nam šalju svoje priloge za novi broj lista.

E-mail za vaše priloge jeste sledeći – bgkrugkredom@gmail.com

Propozicije za slanje Vaših radova:

• Tekst Times new roman 12. Po mogućstvu, ćirilica.
• Najviše tri pesme po autoru.
• Prozni radovi – do tri strane teksta. Dužu prozu nećemo uzimati u razmatranje.

Vaše radove (poezija, priče, kraći odlomci iz romana… prikazi knjiga…) primamo do 30. septembra 2025. godine