Đukanović izvređao glumce i poručio da bi trebalo privatizovati sva pozorišta

   N1

Poslanik u Skupštini Srbije i funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović kazao je danas, gostujući u Jutarnjem programu na Pinku, kako je „radnici u kulturi mogu da štrajkuju do besvesti“, te kako bi on „sva pozorišta privatizovao“.

Glumce je izvređao i poručio da su oni „totalno jedan snobovski, nebitan deo društva“… Govoreći o blokadama, Vladimir Đukanović je rekao da je u pitanju bio „pokušaj revolucije“. „Doveli ste do toga da roditelji ispisuju decu iz škola i fakulteta i upisuju ih na privatne. Uništili ste nam ekonomiju dobrim delom, jer ljudi žive dobro… Biznis nikada nije više cvetao, može da se putuje gde hoćete, para ima koliko hoćete…“, opisao je on. Kazao je kako su u štrajku

Otvori na danas.rs

Opasnost od implozije nezadovoljstva

 |  Pavle Simjanović

Umetnici zaista ne reaguju dobro na savete, ili ih uopšte ne primećuju.

Svejedno sam u tekstu objavljenom u Radaru 20. februara pokušao da uputim apel pokretačima neformalne grupe „Kultura u blokadi“, koja je par dana ranije započela blokadu Dvorane Kulturnog centra, da pre svega moraju pojednostaviti poruku i jasno predstaviti svoje povode i ciljeve. Sami su svakako morali i da shvate da valja uspostaviti saradnju sa medijima, ne oslanjajući se na dovoljnost redovnih objava na instagram nalogu. Od početka blokade svedok sam

Otvori na danas.rs

 

Na kulturu se obrušilo više „nadstrešnica“

 |  Suzana Sudar

Iako je ova institucija od početka podržavala studentske zahteve, članovi udruženja Kultura u blokadi nedavno su izglasali deblokadu na repertoaru ove institucije

„Čiji su kulturni centri?“, upitali su radnici u kulturi resorno ministarstvo, na svom drugom protestu. Odgovora, kao i obično, nije bilo, pa su umesto njih koji ćute, sami odgovorili: „Naši!“ Poneseni studentskim osvajanjem Studentskog kulturnog centra, neformalno udruženje Kultura u blokadi, u čijim redovima su iskusni i profesionalni radnici, posebno oni s nezavisne scene, tog 18. februara ušli su u Kulturni centar Beograda i izglasali „Deblokadu na repertoaru“.

Otvori na radar.rs

Da li je KCB „oslobođen“ ili ne?

   |  Aleksandra Ćuk

„Studenti idu i razbuđuju celu Srbiju od sela do zaseoka, osvešćuju ljude, objašnjavaju im, ljudi su se podigli, oni sede u bioskopu i pričaju priče o svetskoj krizi.

Divno,“ ironično konstatuje Gorica Mojović povodom novonastale situacije u Kulturnom centru Beograda (KCB) koja se desila pre nedelju dana kada je ovu instituciju zauzela, okupirala, oslobodila, blokirala neformalna organizacija Kultura u blokadi. Naime, ukoliko je moguće u najkraćem podsetiti, od kako je odjeknula vest o „oslobađanju Kulturnog centra Beograda“, kao što je odmah zatim odjeknulo i pitanje „Okej, a zašto baš KCB, a ne neka druga ustanova kulture?“,

Otvori na danas.rs

Duško Paunković za Danas: Režimsko uništavanje kulture završiće se ili totalnom blokadom kulturnog života, ili prinudnim zatvaranjem kulturnih ustanova ili udruženja

|  R. Radosavljević

Najlakše je uzeti od kulture, to je naizgled najmanje uticajna grupa, i ne znam šta se misli postići Rešenjem Vlade od 6. februara, kojim se iz mizernog budžeta za kulturu dodatno oduzima novac, ali svakako ništa dobro iz ovoga ne može proizaći – kaže za Danas Duško Paunković.

Jedan od naših najcenjenijih književnih prevodilaca, predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije (UKPS), koje je potpisnik zajedničkog saopštenja protiv ove odluke sa još blizu 20 reprezentativnih udruženja kulture, navodi i niz „neobjašnjivih“ razloga zbog čega je kultura opet dobila šamar. – Pod blagoslovom Ministarstva kuture , Vlada je od 0,67 odsto sredstava iz budžeta namenjenih za ovu godinu, sada uzela 4 odsto, ili 371.575.000,00 dinara. Uzimala je i

Otvori na danas.rs

 

Zašto je „Kultura u blokadi“ blokirala baš KCB?!

 

Među informacijama o akciji „Oslobođeni KCB“ koju potpisuje inicijativa „Kultura u blokadi“ nedostaje ona glavna – zašto su izabrali baš Kulturni centar grada, instituciju koja je oduvek bila slobodna od stranačkog upliva

Dvorana Kulturnog centra Beograda je u blokadi od 18. februara. Informacije o odvijanju te akcije su neznatne. Zna se da je Dvoranu KCB-a blokirala neformalna inicijativa Kultura u blokadi u kojoj su radnice i radnici u kulturi. Nakon protesta ispred Ministarstva kulture kome su osim njih prisustvovali studenti Beogradskog univerziteta umetnosti i drugih fakulteta, umetnici i građani, i sa transparentom „Oslobođeni KCB“ ušli u Kulturni centra grada, u bioskopsku

Otvori na vreme.com

Učesnici protesta "Kultura u blokadi" upali u zgradu Kulturnog centra Beograda

 |  Autor: FoNet

Učesnici protesta koji je večeras organizovala neformalna inicijativa "Kultura u blokadi" završili su protestnu šetnju ispred Kulturnog centra Beograda (KCB), u Kolarčevoj ulici, a zatim su ušli u tu instituciju.

Na ulazu u KCB nalazi se transparent na kome piše "Oslobođeni KCB", a večeras bi tu trebalo da bude održan plenum umetnika. Predstavnica inicijative "Kultura u blokadi" rekla je u KCB da umetnice i umetnici okupljeni oko te inicijative "stoje uz studente koji su ih pozvali da obustave rad u kulturi i prošire područje borbe". "Odgovaramo na njihov poziv i spremni smo da se toj borbi posvetimo, jer verujemo da se ovaj front širi na sve druge sektore", rekla je ona.

Otvori na euronews.rs

 

Radnici iz kulture protestuju ispred zgrade ministarstva, traže veća izdvajanja iz budžeta za ovu granu

  |  N1

U toku je protest ispred Ministarstva kulture pod sloganom „0,67 posto zahteva u kulturi“ koji ukazuje na mala izdavanja iz budžeta za ovu granu.

Radnici u kulturi su se danas okupili na protestu ispred Ministarstva kulture, na koji je pozvala inicijativa „Kultura u blokadi“. Zvanični slogan protesta je „0,67 posto zahteva u kulturi“ koji ukazuje na mala izdavanja iz budžeta za ovu granu. Jedan od zahteva je da kultura bude dostupna svima i da se promeni način dodele sredstava. Učesnici protesta traže povećanje sredstava na 1,5 odsto na republičkom nivou i 6 odsto na lokalnom nivou, kao i i da se pravedno

Otvori na danas.rs

Preminuo producent, profesor i glumac Dragoljub Vojnov

 |  Nova.rs

Dragoljub Vojnov, naš producent, profesor i glumac, preminuo je u 77. godini života.

Ove vesti objavili su njegovi saradnici. Produkciju je diplomirao davne 1975. godine, a neki od najpoznatijih domaćih filmova koje je producirao su „Laf u srcu“, „Sok od šljiva“, „Tesna koža“, „Kakav deda, takav unuk“, „Una“, „Srpski film“, „Mali Budo“ i drugi. Takođe, pojavio se u nekoliko filmova, a najpoznatiji je kao Panjković iz filma „Tesna koža“. Predavao je filmsku produkciju na BK akademiji, piše Nova.rs. Njegov sin je poznati filmski dramaturg Dimitrije

Otvori na danas.rs

 

Novi film Želimira Žilnika premijerno na Berlinalu

Film reditelja Želimira Žilnika „Restitucija, ili, San i java stare garde” imaće premijeru na Berlinalu, koje će biti održano od 13. do 23. februara, najavio je Filmski centar Srbije (FCS).

Film čiji su scenaristi Želimir Žilnik i Tanja Šljivar biće prikazan na 75. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu u okviru programske selekcije „Forum”, navedeno je na sajtu FCS-a. „Posle šest decenija života i rada u Nemačkoj, stari muzičar Stevan Arsin vraća se u Srbiju, da privede kraju dugotrajni proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i zapuštene vile koju su mu zaveštali roditelji”, rečeno je o filmu. Iz FCS-a su dodali da „niz susreta sa

Otvori na politika.rs

 

Preminuo Dragan Rokvić, istaknuti radnik u oblasti kulture

  |  Subotica.com

Nakon kraće bolesti, u 64. godini preminuo je Dragan Rokvić, dugogodišnji radnik u kulturi. Više od decenije proveo je na čelu Gradske biblioteke u Subotici. Od malih nogu zaljubljen u književnost pa je tako kao moderator incirao književne večeri i afirmisao brojne perspektivne umetnike i književna dela.

Dragan Rokvić (1961-2025) je bio prepoznatljiv po svom dugogodišnjem radu u oblasti kulture, s posebnim fokusom na književnost. Do nedavno (2009-2022) bio je direktor Gradske biblioteke Subotica, najstarije kulturne ustanove u gradu, kojoj je posvetio monografiju "Istorija Gradske biblioteke Subotice". Autor je dva kraća romana – "Avers i Revers" i "Tvoj kućni prag je meni…", kao i biografske publikacije "Ko je ko u Subotici" i monografske studije "Subotica u XVIII

Otvori na subotica.com

Preminuo poznati reditelj Milorad Milinković; Zvaničnici uputili saučešće

 |  Tanjug

BEOGRAD - Poznati reditelj, scenarista i tragač u popularnom kvizu "Potera" Milorad Milinković preminuo je u ponedeljak uveče, rečeno je Tanjugu u Filmskom centru Srbije.

Milinković je rođen u Beogradu 1965. godine. On je takođe, bio i pevač, kantautor, di-džej i fudbalski komentator. Karl: Reditelj Milinković je vešto išao kroz žanrove, bio je znatiželjan i uspešan V. d. direktora Filmskog centra Srbije Ivan Karl izjavio je danas da je reditelj Milorad Milinković u svojim igranim filmovima zanatski vešto išao iz žanra u žanr. Karl je rekao da je Milinković i ostalim profesionalnim izletima bio znatiželjan i uspešan, bilo da je reč

Otvori na rtv.rs

200 književnih kritičara pozvano da bojkotuje „Novosti“ zbog objavljivanja identiteta studenata

Pisac Novi Milenković javno je pozvao 200 književnih kritičara da odbiju poziv „Novosti“ u žiriranju za nagradu „Meša Selimović“ zbog objavljivanja identiteta i pasoša dvojice studenata.

Novi Nebojša Milenković je u obrazloženju svog poziva književnim kritičarima naveo da je nagrada „Meša Selimović“, nekad bila ugledna i prestižna, a koju odlukom velikog žirija kritike dodeljuju Večernje novosti, danas „nažalost već dugo gubi i ugled i prestiž“. Milenković je u javnoj objavi na društvenoj mreži Fejsbuk naveo da je redakcija Novosti ovih dana uputila poziv na adrese više od 200 književnih kritičara a da im on upućuje, kako je rekao „kontra-poziv da

Otvori na luftika.rs

 

Novogodišnji koncerti u Boru – Politički spektakl ili kulturni događaj?

 

Uočava se sličnost?! Novogodišnji koncerti u Boru, na kome je nastupila Zvezda Granda Milica Todorović, pre nje sestre Gobović, a dan kasnije i kraljica šunda, Jelena Karleuša, privukao je pažnju javnosti, i izazvao brojne reakcije, kako među građanima, tako i u medijima.

Na prvi pogled, sve je delovalo kao tipična zabava u prazničnom duhu, ali analizom događaja dolazimo do pitanja koja prevazilaze muzički performans. Kada se sagleda širi kontekst – politički, finansijski i logistički – postavlja se i pitanje da li je ovo stvarno bio kulturni događaj, ili je bio samo još jedan politički performans sa velikim troškovima, jasnim namerama i ozbiljnim propustima u organizaciji. Jedan od primera je taj što vlasnici garaža kod Muzičke

Otvori na istmedia.rs

Gorica Popović za Danas: Ponosna sam što sam u društvu Vide Ognjenović, Gorana Markovića i Dragana Velikića, ali tužno je i smešno šta se događa kod nas

 |  R. Radosavljević

Među onima kojima naša država nije priznala status umetnika od nacionalnog značaja, koji su ostali bez nacionalnih penzija i ove i nekih prethodnih godina, sada je i glumica Gorica Popović koja je svojom umetnošću glume obeležila našu pozorišnu i filmski umetnost.

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici usvojila predlog komisije o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih manjina u 2024, a vrhunska dostignuća i priznanja koje je Gorica Popović ostvarila, kako se može zaključiti, nisu zadovoljilla „kriterijume“ ove komisije, ali pevaćica Zorica Brunclik jeste. Tako se Gorica Popović našla u društvu književnice, pozorišne rediteljke, dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti i

Otvori na danas.rs