2. 2. 2016.

Super jazz trio dolazi u Srbiju
Chestnut, Williams i White na Nišvilu




„Klavirski“ super trio u kojem su, prema rečima kritičara „Time magazina“: „najbolji klavirista svoje generacije“ - Cyrus Chestnut, “ključni sajdmen modernog džeza“ (kako stoji i knjizi The Penguin Guide to Jazz on CD) - kontabasista Buster Williams i jedan od od „utemeljivača jazz-rocka“ legendarni bubnjar - Lenny White, nastupiće na ovogodišnjem Nišvilu, prve večeri festivala u četvrtak 11. Avgusta.

Ovaj trio, čiji album izlazi tokom ove godine, predvodi fantastični klavirista Cyrus Chestnut (1963), kojeg mnogi smatraju pravim nastavljačem „klasične“ pijanističke džez tradicije čije je osnove postavio Jelly Roll Morton, utelotvorio Oscar Peterson, a kako kažu kritičari – Chestnut je nadgradio jedinstvenim osećajem da u jedno stablo objedini svoje muzičke korene - podjednako „rasejane“ na tla klasične muzike, spirituala i džeza. Posle diplomiranja na Berklee akademiji, gde je imao priliku da svira sa mnogim velikm muzičarima (Dizzy Gillespie, Joe Williams, Tommy Flanagan) i dobijao nagrade koje nose imena legendi džeza (Oscar Peterson,Count Basie, Quincy Jones), Chestnut je tokom druge polovine osamdesetih svirao u grupama koje su predvodili Wynton Marsalis, Jon Hendricks, Terrence Blanchard, Donald Harrison, , Betty Carter... Od kraja osamedesetih Chestnut se predstavlja i kao respektabilni bendlider i muzički direktor u projektima umetnika raznih žanrova, a od nedavno je i profesor na muzičkom departmanu prestižnog Howard univerziteta. Na listi muzičara sa kojijma je sarađivao su i Chick Corea, Isaac Hayes, Kevin Mahogany, Freddie Hubbard, Freddy Cole, Bette Midler, operska diva Kathleen Battle. Osim što je učestvovao u snimanju soundtrack-a za kultni Altmanov film “Kansas City”, Cyrus je u ovom ostvarenju odigrao i zapaženu epizodu pijaniste – čiji je lik inspirisan slavnim “kazašaninom” Count-om Basie-em, a učestvovao je i u i u dokumentarnom filmu “Piano Grand: A Smithsonian Celebration”. Nastupao je u mnogim prestižnim dvoranama i na velikim festivalima: John F. Kennedy Center for the Performing Arts, Montreux Jazz Festival, North Sea Jazz Festival, Jazz at Lincoln Center, New Orleans Jazz Fest..... U jednom intervjuu je rekao: “ Ako posle mog nastupa i samo jedan posetilac ode kući osećajući se bolje nego pre koncerta – znam da sam dobro uradio svoj posao i mogu mirno da spavam “.
Na listi muzičara koji su snimali i nastupali sa najvećim brojem velikih imena džeza, jedan od najvećih kontarbasista današnjice Buster Williams je u samom vrhu – a taj “kvantitet” i dodatno potvrđuje umetničke kvalitete ovog vrsnog džezera. Charles Anthony "Buster" Williams (1942) za džez se zainteresovao još kao dečak zahvaljujući ocu koji je osim kontrabasa svirao još nekoliko instrumenata. Još pre nego što je završio srednju školu imao je priliku da nastupa sa čuvenim bendom koji su predvodili Gene Amons i Sonny Stitt, a uz vanredne studije na Combs College of music već je uveliko pratio poznate pevačice (Dakota Staton, Betty Carter, Sarah Vaughan, Shirley Horn, Carmen McRae, Helen Merrill). Tokom turneje po francuskoj rivijeri (ali i kasnije u nekoliko navrata) Williams je svirao i u Kvintetu Milesa Davisa, a na spisku muzičara i grupa sa kojima je sarađivao su i : The Jazz Crusaders, Kenny Dorham, Harold Land, Bobby Hutcherson, Art Blakey, Erroll Garner, Herbie Mann, Mary Lou Williams, while McCoy Tyner, Dexter Gordon, Roy Ayers, Stanley Turrentine, Frank Foster, Illinois Jacquet , Herbie Hancock, Eddie Henderson, Kenny Barron, Jimmy Rowles, Larry Coryell, Stanley Cowell, Steve Turre, Frank Morgan.... a na nekoliko projekata je pratio i već pomenutog Rona Cartera koji je na tim albumima svirao pikolo kontrabas. Osamdesetih je oformio dva značajna all stars ansambla: Timeless All-Stars (sekstet u kojem su bili i Harold Land, Curtis Fuller, Bobby Hutcherson, Cedar Walton i Billy Higgins) i Sphere (Kenny Barron, Ben Riley, Charlie Rouse, Gary Bartz), a u novom milenijumi i bend “4 Generations of Miles” u kojem su bili i Sonny Fortune, Mike Stern i Jimmy Cobb.
Pod svojim imenom je snimio dvadesetak albuma, nominovan je za Grammy nagradu, učestvovao je u snimanju muzike za mnoge filmove, TV Serije (između ostalog i za “Twin Peaks”), reklame najpoznatijih svetskih brendova, a zajedno sa Benny Golsonom se pojavljuje i u Spilbergovom filmu “Terminal”.
Iako samouk, Leonard White III, poznatiji kao Lenny White (1949) jedan je od poslednjih velikih inovatora na bubnjevima i kako mnogi opravdano tvrde - jedan od utemeljivača jazz – fusion pravca. Još ka osamnaestogodišnjak, praktično niotkuda uleteo je u sam vrh američke pa i svetske džez scene prvo kao član benda koji je predvodio Jackie McLean, a već sledeće godine učestvovao je u snimanju albuma Milesa Davisa “Bitches Brew” koji se smatra manifestom jazz-rocka. Reputaciju najboljeg jazz rock bubnjara potvrdio je članstvom u legendarnom bendu Return To Forever koji je predvodio Chic Corea, ali je istovremeno ispoljavao i veliku stilsku svestranost sarađujući i sa velikanima kao što su Freddie Hubbard, Joe Henderson, Woody Shaw,Gato Barbieri, Gil Evans, Stanley Clarke, Stan Getz... Poslednjih godina osim što i dalje važi za jednog od najboljih živih bubnjara, Lenny White je i veoma uspešan kao producent za čitavu lepezu umetnika među kojima su instrumenatalisti: Grover Washington, Gato Barbieri, Wayne Shorter, Wallace Rooney(...); pevača: Nancy Wilson, Chaka Khan, Diane Reevs(...) a na spisku je i hip hoper Big Daddy Kane. Sa Return to Forever je dobio više Grammy nagrada. Sa čuvenim basistoom i producentom Marcusom Millerom je napisao muziku za komediju sa hip hop tematikom Reginalda Hudlina “House Party”, a učestvovao je i u soundtracku za film “School daze” koji potpisuje reditelj Spike Lee.

Нема коментара:

Постави коментар