Завршно вече Међународне књижевне колоније Српско књижевно друштво – Крупара 2019.

Петак, 30. август 2019. у 18 часова

Ресторан „Крупара“

Иво Лоле Рибара 1, Бачко Душаново

Учесници: Пaвeл Пилх (Чeшкa), Eрик Taу Кнудсeн (Дaнскa), Рoлaнд Oрчик (Maђaрскa), Даница Вукићeвић, Ивaнa Mилaнкoв и Eнeс Хaлилoвић (Србија)

Води: Ђорђе Кубурић

Организација: Српско књижевно друштво и Крупара уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

НИШВИЛ МУВИ СAМИТ 2019

Жири НИШВИЛ МУВИ СAМИТА 2019, у саставу Милена Павловић, глумица из Београда, Кунг Чи-шинг, композитор, перформер и музички активиста из Хонг Конга и Драгомир Миленковић Јога, композитор и музичар, оснивач и вођа групе „Хазари“, одгледао је све, за званични програм, одабране „независне“, носкобуџетне, инди-филмове и одлучио да за

најбољи ДОКУМЕНТАРАНИ ФИЛМ смотре прогласи:

словеначко остварење Дивље реке / Непошкодоване Рожлеа Брегара, Матица Облака и Михе Авгуштина. Балкан је резерват, последња оаза дивљих европских река… Али преко 2.700 малих и великих хидроелектрана, које се граде, корупција и похлепа, уништиће последње слободне реке „старог континента“. „Балкан Риверс Тур“, екипа кајакаша, сниматеља, фотографа и љубитеља природе, креће у акцију да “дигне глас” против уништавању чистих, дивљих и нетакнутих река - реализујући филм који снажно, фактографски указује на потребу мењања и развоја свеопште друштвене свести, односа према природи, на овим запарложеним еко-просторима…

Награду за најбољи ИГРАНИ ФИЛМ, екс екво, деле филмови:

Бескрајно иранске редитељке Марјам Захиримехр и марокански Киликис, град сова Алауија Ламхарзија Азларабеа.  Марјам Захиримехр на увид нуди снажну/ савремену/ протесну драму на посве актуелну тему тзв. “удаје због мириза“ (“death by dowry”), због које у неким азијским земљама годишње самоубиство изврши и неколико стотина жена, а Азларабе, фасцинирајућом редитељском прецизношћу, огољеном до детаља - једног Серђа Леона, осликава изоловану насеобину у планинама Високог Атласа коју насељавају је породице и стражари тајног политичког логора.

 Оба филма су снажне метафоре -универзалне знаковности, актуелна сведочанства о ауторитарности и репресији који влада у данашњим, тобоже - „савременом свету“!? 

најбољи ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ФИЛМ

по оцени Жирија је аудио-визуелни перформанс Аион број 001 италијанског синеасте Марка Рока посвећен класицима светске кинематографије – Свену Никвисту,  Ингмару Бергману и глумици - Лив Улман. Осим визуелног исијавања, иританта је његова аудио-потка која укључује тзв. бинауралне-бит-фреквенције и спацијални звук у најновијој долби техници ...

 Необична атмосфера коју перформанс (ре)креира открива публици несвакидашње, граничне области који одељују тон, музику од слике...,  и зато овај експриментални филм изазива снажну перцепцију, стварајући специфични, заумни мулти-сензорски, синеестетски ефекат…

И поменимо на крају:

Да је НАГРАДА НАЈБОЉЕМ ИЗВОЂАЧУ, односно ИЗВОЂАЧИМА МУЗИКЕ у филму припала је члановима немачке психо-поп групе Космоновски у истоименом филму Мумина Бариса. Космоновски је 2012. године основао Холгер Денингер, социјални педагог а група се састоји од шест ментално хендикепираних људи између 30-45 година, који, углавном, без икакве музичког образовања, интерпретирају своје и туђе мелодије...

У Нишу, 11. 8.

Predavanje Luke Lo Pintoa „Izložba kao jezik/prostor/činilac protivrečnih ideja, formi i iskustava“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

Prvo predavanje u okviru kustoskog kursa „Šta kustosiranje može/treba da radi“ (WCSCD)

Predavanje Luke Lo Pintoa „Izložba kao jezik/prostor/činilac protivrečnih ideja, formi i iskustava“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

Četvrtak, 5. septembar od 18.00, Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Prvo predavanje u okviru kustoskog kursa „Šta kustosiranje može/treba da radi“ pod nazivom „Izložba kao jezik/prostor/činilac protivrečnih ideja, formi i iskustava“ održaće predavač Luka Lo Pinto, kustos bečkog muzeja „Kunsthalle“, u četvrtak, 5. septembra s početkom u 18 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Predavanja u okviru kursa koji se održava po drugi put su besplatna i otvorena za javnost. Kurs je zamišljen kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, a cilj programa je da ojača buduće generacije kustosa i stručnjaka pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program.

Tokom prvog predavanja kustoskog kursa, Lo Pinto će razmatrati svoju kustosku praksu koja obuhvata različite uloge kustosiranja, pisanja, istraživanja, organizovanja izložbi, i objavljivanja knjiga, usredsređujući se na određeni broj izložbi koje je organizovao unutar i van raznih institucionalnih konteksta. U svom predavanju, on će se fokusirati na izvestan broj projekata koju su povezani sa njegovim trenutnim interesom za muzeje-kuće, istraživanje koje se kreće između originala i kopije, izložbu kao živi predmet, i dotaknuće, takođe, određeni broj izdavačkih poduhvata.

Luka Lo Pinto (1981) je kustos u bečkom „Kunsthalle“ muzeju. On je suosnivač časopisa i izdavačke kuće „Nero“. Njegov rad poprima divergentne oblike održavajući otvorenost kroz korišćenje raznovrsnih alata i pristupa, a sve to u skladu sa onime što svaki projekt zahteva. Organizovanje izložbi jeste način razvijanja izvesne situacije koja može imati višestruke tačke prilaza kako u vizuelnom tako i u konceptualnom smislu, nudeći posmatraču široki raspon mogućnosti i dozvoljavajući postojanje različitih narativa. Lo Pinto pristupa kustoskom procesu kao načinu preispitivanja različitih dela u njihovom odnosu jednog prema drugom, kako bi video šta će odatle proizaći. Isti stav oblikovao je njegovu aktivnost kao izdavača. Ta dimenzija međuprostornosti u odnosu na više disciplina bila je veoma značajna za njegovo obrazovanje.

U bečkom „Kunsthalle“-u, Lo Pinto organizovao je samostalne izložbe Natali di Paskije, Kamij Enro, Olafa Nikolaja, Pjera Bizmuta, Babete Mangolte, Šarlemanja Palestina, kao i grupne izložbe Publishing as an artistic toolbox: 1989-2017, More than just words, One, No One and One Hundred Thousand, Individual Stories i Function Follows Vision, Vision Follows Reality. Drugi kustoski projekti uključuju Io, Luca Vitone (PAC), 16th Art Quadriennale (Palazzo delle Esposizioni), Le Regole del Gioco (Achille Castiglioni Studio-Museum), Trapped in the closet (Carnegie Library/FRAC Champagne Ardenne), Antigrazioso (Palais de Tokyo); Luigi Ontani (H.C. Andersen Museum), D’après Giorgio (Giorgio de Chirico Foundation); Olaf Nicolai-Conversation Pieces (Mario Praz Museum). Njegovi tekstovi objavljivani su u sklopu mnogih kataloga i međunarodnih časopisa. On je priređivač izdanja Documenta 1955-2012. The Endless story of two lovers. Godine 2014, objavio je publikaciju koja funkcioniše kao vremenska kapsula pod naslovom 2014.

Kustoski kurs „Šta kustosiranje može/treba da radi“ je prvi međunarodni kurs za nove kustose koji će se ove godine održati po drugi put u Beogradu, a koji je osnovala Biljana Ćirić, nezavisna kustoskinja koja živi i radi u Šangaju od 2004. godine, i koja se istakla u mnogobrojnim tamošnjim projektima među kojima je i retrospektivna i prva izložba Joko Ono u Kini. Program ima za cilj da smesti kustosku praksu unutar specifičnog kontekstualnog okvira u regionu, istovremeno pružajući uvid u širi međunarodni okvir koji se odnosi na prakse izlaganja na teoretskom i praktičnom nivou. Projekat je zamišljen kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, a sve u cilju okupljanja ključnih međunarodnih i lokalnih ličnosti koje se bave kustoskim diskursom, a koje su u mogućnosti da učesnicima i učesnicama pruže važna institucionalna znanja i mreže. U saradnji sa institucionalnim i korporativnim partnerima, namera projekta je da ojača sledeću generaciju kustosa i stručnjaka pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program.

Predavanje Luke Lo Pintoa biće održano zahvaljujući pomoći Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, partneru projekta.

Dokumentarac o černobiljskoj nuklearnoj katastrofi u Beldocs čitaonic

U četvrtak, 18. jula od 19 časova u Čitaonici Fonda umetnosti u Biblioteci grada Beograda, a u okviru Beldocs čitaonice i projekta AVA VoD, biće prikazan dokumentarni film „Ruski detlić“ američkog reditelja Čada Grasije, koji otkriva bizarne i do sada javnosti nepoznate podatke  u vezi sa događajima koji su prouzrokovali černobiljsku nuklearnu eksploziju 1986. godine. O ovoj i drugim nuklearnim katastrofama u popularnim medijima, razgovaraće dr Milan Tomašević iz Etnografskog instituta SANU, dr Marko Pišev sa Filozofskog fakulteta i Igor Stanojević, selektor Beldocsa.

Sinopsis: Fedor Aleksandrovič je radioaktivan čovek. Imao je četiri godine 1986, kada je bio izložen otrovnim posledicama černobiljske nuklearne eksplozije, nateran da napusti dom. Sada ima 33 godine, živi kao umetnik u Ukrajini, s radioaktivnim stroncijumom u kostima i jedinstvenom opsesijom tom katastrofom koja je promenila svet – zašto se ustvari desila? Da li postoji nešto više oko cele te priče, nešto što Sovjetska vlada nije dozvoljavala da dospe u javnost? I, najvažnije, kako je to povezano sa ogromnom, misterioznom piramidom od čelika koja trune dve milje udaljena od mesta katastrofe: nezgrapno oružje hladnog rata, poznatije kao Duga i pod nadimkom „Ruski detlić”, sa čudnim, neprestanim kliktanjem radio frekvencija koje emituje? U ovom dokumentarnom trileru zavere (od producenta Pussy Riot i The Square), Aleksandrovič se vraća u gradove duhova u radioaktivnoj zoni, ne bi li pokušao da nađe odgovore – i ne bi li uspeo da odluči da li da rizikuje sopstveni život tako što će ih objaviti, usred rastuće opasnosti Ukrajinske revolucije i rata.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=cq7z7q8_f2w

Beldocs čitaonica se od oktobra 2018. godine realizuje u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda i Narodnom bibliotekom Srbije, i predstavlja selekciju najboljih svetskih dokumentaraca, uz prateće razgovore sa relevantnim sagovornicima iz sveta umetnosti i javnog života. Program se održava u kontekstu promocije inovativnog evropskog projekta AVA VoD, u kome Beldocs učestvuje sa 26 partnera iz 9 evropskih zemalja sa ciljem da se evropski filmovi učine dostupnim korisnicima biblioteka u raznim evropskim zemljama. Zahvaljujući AVA VoD, prvoj VoD platformi u srpskom bibliotekarstvu, članovi dve biblioteke u Srbiji, Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda, imaju priliku da besplatno gledaju filmove sa Beldocsa tokom cele godine i to on-line sa bilo kog uređaja, kao i off-line u multimedijalnim odeljcima biblioteka. AVA VoD baza filmova uskoro će biti 

ažurirana najnovijim dokumentarcima sa ovogodišnjeg Beldocsa.

Projekat se realizuje uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa potprogram Mediji, i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Brojni srpski filmovi na ovogodišnjem festivalu u Puli

Filmski centar Srbije: Brojni srpski koprodukcijski filmovi u Puli

 Danas pre 7 sati

U glavnom takmičarskom programu 66. Pulskog filmskog festivala koji počinje 13. jula predstaviće se više srpskih koprodukcija, saopštio je Filmski centar Srbije. 

Na programu su manjinske srpske koprodukcije „Dnevnik Diane Budisavljević“ Dane… »

Gran pri filmu Vinka Brešana na festivalu Sofest u Sopotu

Nižerazredni žanrovi dominiraju evropskom književnošću // video

НАГРАДА „МИОДРАГ БОРИСАВЉЕВИЋ“ ЗА 2019. ГОДИНУ

4. ФЕСТИВАЛ КРАТКЕ ФОРМЕ „ПОТПИС“ АПАТИН

НАГРАДА „МИОДРАГ БОРИСАВЉЕВИЋ“ ЗА 2019. ГОДИНУ

-ОДЛУКА ЖИРИЈА-

Од 138 прича које су аутори послали на конкурс за кратку причу 4. Фестивала кратке форме „Потпис“, на седници одржаној у Апатину 13. јуна 2019. године, селектор Јелена Ленголд, списатељица из Београда, донела је следећу одлуку:

Награда „Миодраг Борисављевић“ за 2019. годину припада ЈАДРАНКИ МИЛЕНКОВИЋ из Ниша која је на конкурс послала причу „СТРАХ“ под шифром „Алхамбра“.

TEBI U LICE // klub "BLUZ I PICO", Cetinjska 15

Šerbedžija ponovo na beogradskoj sceni

Zdenki Feđver Zlatno pero

Uručena nagrada ustanovljena povodom Dana Ćirila i Metodija.

Foto 29012Kulturni centar Laza Kostić i Udruženje građana „Ravangradsko proleće” i ove godine dodeljuje nagradu „Zlatno pero Ravangrada”. Posle dosadašnjih dobitnika Milana Vojnovića, dr Branislava Danilovića, Nikole Maširevića i prošlogodišnjeg Milenka Popića, ove godine je žiri (Stojan Berber, Branislav Ćurčić i Saša Milić) odlučio da ovo priznanje ponese Zdenka Feđver. Ovo priznanje ona zasluženo dobija za svoj ukupan književni i publicistički rad, koji je zapažen i van Sombora, kako u književnim časopisima, tako i u dnevnoj publicističkoj štampi.
Nagrada je uručena uz prigodan program u Srpskoj čitaonici Laza Kostić, a povodom 24. maja, Dana Ćirila i Metodija – slovenskih prosvetitelja koji su glagoljicom udarili temelje slovenske pismenosti.

Подсећање: 30 ГОДИНА БЕЗ КИША