Umro Slobodan Jevtić Pulika

 Telegraf.rs

Slobodan Jevtić Pulika preminuo je u 92. godini u francuskom grasu Klermon-Feranu, gde je proveo najveći deo života i stvaralaštva.

Rođen 1934. u Valjevu, karijeru je započeo u scenografiji, a nakon preseljenja u Francusku 1965. godine potpuno se posvetio slikarstvu, objavljeno je na Instagram stranici Valjevska posla. Njegova dela odlikuje snažna, kosmička poetika i istraživanje univerzuma kao umetničke inspiracije. Iako je živeo u inostranstvu, ostao je vezan za rodni kraj, gde je realizovao murale, uključujući monumentalno delo "Kolubarska bitka" u Mionica. Tokom karijere izlagao je širom

Otvori na telegraf.rs

Normalan život će da pukne

 

„Nikako da se uhvatimo normalnosti. Jako je i tužno i zabrinjavajuće mnogo toga što se dešava sa kulturom, govorim o odnosu vlasti prema njoj. Ako je kultura ta koja nas prikazuje u određenom svetlu, a jeste, svedoci smo da se to svetlo sve više gasi. Ostaćemo u mraku. Nedopustivo”, kaže glumac Aron Balaž, koga će publika uskoro gledati i kao Iliju Čvorovića, odnosno „Balkanskog špijuna”.

Naše priče, sećanja i stradanja

 Ovogodišnje, 71. Sterijino pozorje biće održano u Novom Sadu od 26. maja do 3. juna, a selekcija je na konferenciji za novinare saopštena 24. marta. Od preko četrdeset odgledanih predstava, selektor Svetislav Bule Goncić odabrao je osam naslova. Ovogodišnji festival biće bez međunarodne selekcije „Krugovi”.

Bunt je prirodna ljudska potreba

Od 13.marta, kada je premijerno prikazan, u Americi se holivudsko-srpski film „Gospodar Oluje”, reditelja i scenarista Zorana Lisinca i Domagoja Mazurana, prikazuje u više od tri stotine bioskopa. Ovdašnja premijera zakazana je 7. aprila u MTS dvorani, a od 9. ide u bioskopsku distribuciju.
 

U PRIPREMI JE NOVI BROJ BEOGRADSKOG KRUGA KREDOM (rok za prijem radova: 1. maj 2026)

 

 

Beograd, 26. mart 2026. - Časopis za književnost umetnost i kulturu Beogradski krug kredom, poziva autore da nam šalju svoje priloge  za novi broj lista.

E-mail za vaše priloge jeste sledeći - bgkrugkredom@gmail.com

Propozicije za slanje Vaših radova:

- Tekst Times new roman 12. Pismo -  ćirilica.

- Najviše tri pesme po autoru. Radove poslati u jednom word dokumentu a ne u različitim.

- Prozni radovi - do tri strane teksta. Dužu prozu nećemo uzimati u razmatranje.


Vaše radove nam šaljite u word dokumentu (poezija, priče, kraći odlomci iz romana... prikazi knjiga...) primamo do 1. maja  2026. godine

Zabaranjena predstava "Naši dani" održana uz ovacije u Čačku

 

Glumac Radoslav Milenković dobio je ovacije na kraju monodrame "Naši dani", koju je izveo pred brojnom čačanskom publikom, na trgu ispred Gimnazije u Čačku.

Publika, koja je ispunila ceo trg, sedela je i stajala ispod kišobrana. Monodrama "Naši dani", koja je sastavljena od satira Radoja Domanovića i poezije Vladislava Petkovića Disa, gostovala je u Čačku u organizaciji građanskih aktivista, koji su obezbedili besplatnu predstavu za publiku nakon što je njeno izvođenje, koje je ranije bilo najavljeno u tom gradu, bilo otkazano bez obrazloženja. Aktivisti su izvođenje monodrame "Naši dani" na trgu ispred čačanske

Otvori na nova.rs

Komemoracija Gordani Marić na FDU: Poslednje poruke i aplauzi velikoj glumici i voljenoj profesorki

  |  R. Radosavljević

Muzičkom temom Zorana Simjanovića iz antologijske serije „Grlom u jagode“ reditelja Srđana Karanović, u kojoj je Gordana Marić ostala nezaboravna, danas je održana komemoracija velikoj glumici i posvećenoj profesorki, preminuloj 7. februara, koju su na Fakultetu dramskih umetnosti organizovali njeni studenti i kolege.

Uz poruku „Bodro, hrabro, umetnički“, koju je jedna od najdarovitijih glumica i najvoljenijih profesora na FDU upućivala na svojim predavanjima, sa velikim emocijama, poštovanjem ali i duhovitošću, po čemu se Gordana Marić takođe pamti, oprostili su se njeni nekadašnji studenti, Ivan Jevtovic, Petar Benčina, Milena Vasić, Andrijana Oliverić, kao i kolege, Nada Blam, Irfan Mensur, Ferid Karajica, Branka Pujić, makedonski reditelj Naum Panovski. Posebna, beskrajno

Otvori na danas.rs

Monarhisti se u Kragujevcu 2026. godine bore protiv slike Đorđa Andrejevića Kuna na kojoj je petokraka

 

Predsednik Saveza monarhista Kragujevac Milan Tanović zatražio je danas hitno uklanjanje slike autora Đorđa Andrejevića Kuna sa motivima iz Narodnooslobodilačkog rata iz skupštinske sale ili vraćanje zavese koja ju je sakrivala od 1996. godine, posle promene režima u Kragujevcu.

"Neka se premesti na drugo mesto, ne želimo njeno uništenje, ali joj mesto nije u Skupštini koja predstavlja sve građane Kragujevca", saopštio je Tanović koji je i šef odborničke grupe Zajedno za Šumadiju - Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) u kragujevačkom parlamentu. On je naveo da je na današnjoj sednici Skupštine grada Kragujevca, predsednik tog parlamenta Ivica Momčilović "svesno uklonio zavesu" i time "pokušao da nametne jednostranu i ideološki obojenu...........

 

Otvori na nova.rs

Panel "Tradicija otpora" u Magacinu, 21. 3.

 

Reflektor teatar prvi put organizuje program u Magacinu!

U pitanju je prva panel diskusija u okviru našeg projekta „Tradcija otpora: Pozorište zajednice kao živi arhiv političkog pamćenja“, a u razgovoru učestvuju: Milena Dragićević Šešić, Srđan Milošević, Milivoj Bešlin i Katarina Beširević. 

Tema su građanski protesti u Beogradu: tridesetih, šezdesetih, devedesetih… pa sve do danas, s fokusom na pitanje: koje smo prakse, vrednosti ili ideje o otporu nasledili… i šta ostavljamo u nasleđe?

Na ovom linku, pročitajte detalje: Panel diskusija.

Peticija za očuvanje prostora Galerije Akademije umetnosti

 

Pozivamo sve zaposlene na visokoškolskim ustanovama, ustanove i organizacije u kulturi, radnike i radnice u kulturi da potpišu peticiju u znak podrške za očuvanje prostora Akademije umetnosti na Bulevaru Mihajla Pupina 22 (Galerija Akademije umetnosti) i Bulevaru Despota Stefana 2 (Atelje), koji se koriste za obrazovni, umetničko-istraživački rad, projekte, javne prezentacije i aktivnosti u okviru međunarodne saradnje.  

Na Dnevnom redu Skupštine Grada Novog Sada koja će biti održana u sredu, 18.03.2026. naći će se predlog Rešenja Gradske uprave za imovinu u imovinsko pravne poslove u vezi sa nepokretnostima u javnoj svojini Grada Novog Sada, kojim je predviđeno oduzimanje napomenutih prostora i objekata u kojima je Akademija umetnosti u svojstvu zakupca. 

U prostoru Galerije Akademije umetnosti održano je preko 50 događaja od otvaranja 2022. godine.  Umetnički savet Galerije sastavljen od profesora, eminentnih umetnika važnih za razvoj, kulturu i umetničku produkciju Grada Novog Sada i Vojvodine na nuvou godine donese odluku o realizaciji 22 umetnička programa.  Tokom 2025. godine realizovano je devet izložbi, bez dodele sredstava za realizaciju programa.  

Zbog svih navedenih činjenica, apelujemo da se tačka Dnevnog reda Skupštine Grada Novog Sada o predlogu rešenja o uskraćivanje prava korištenja Akademiji umetnosti prostora u Bulevaru Mihajla Pupina 22 i Bulevaru Despota Stefana 2 skine sa Dnevnog reda.   

Link ka peticiji: https://www.peticije.online/peticija_za_ouvanje_prostora_galerije_akademije_umetnosti

Teatar Levo slavi 50 godina od premijere predstave - Rastibuđilizovane Klejbezable

 |  Beta

Teatar Levo sa ansamblom AKUD Lola danas obeležava jubilarnih 50 godina od hit predstave "Rastibuđilizovane Klejbezable", saopštilo je to pozorište.

Svi gosti ove večeri dobijaju ekskluzivnu priliku da uživaju u specijalnom 1.585. izdanju Klejbezabli, navodi se u saopštenju i dodaje da će pored izvođenja predstave, posetioci imati priliku da u galeriji Teatra Levo pogledaju izložbu - izbor najzanimljivijih fotografija nastalih tokom 50 godina predstave. "Rastibuđilizovane Klejbezable", po tekstu i u režiji Milana D. Vukotića, kultna je predstava beogradskog Teatra Levo koja već pola veka obeležava pozorišni

Otvori na rs.n1info.com

Izgladnjivanje unedogled

   Suzana Sudar

Istraživanje Hronika represije u kulturi, koju je sprovela Zajednica umetnosti i kulture, otkriva kroz lična svedočanstva kako kontrola, cenzura, smene i ucene sistematski oblikuju svakodnevni život kulturne scene i ugrožavaju prava onih koji stvaraju umetnost u našoj državi

U Srbiji, umetnost se danas bori da opstane u senci straha i političkih pritisaka. U kontekstu dugogodišnje marginalizacije kulture, smanjenog budžeta, netransparentnih konkursa i partokratskog upravljanja, kultura je postala prostor političkih obračuna. Zato je neformalna inicijativa Zajednica umetnosti i kulture (ZUK) tokom novembra i decembra 2025. godine prikupila svedočanstva radnika kulture iz devet gradova, koja otkrivaju sistematsko gušenje kritičkog

Otvori na radar.rs

Preminuo Bojan Đorđević Omča

 Danas Online

Umetnik Bojan Đorđević Omča preminuo je u 45. godini, saopštio je Muzej naivne i marginalne umetnosti na svom Instagram profilu.

Đorđević (1981–2026), po obrazovanju istoričar umetnosti, stvarao je od 2000. godine kao samostalni umetnik, ali i u okviru kolektiva Mubareć i Art brut Srbija. Izlagao je na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji, kao i na grupnim izložbama u inostranstvu. Među njima se izdvaja izložba „Turbulences dans les Balkans“ održana u galeriji La Halle Saint Pierre u Parizu 2017. i 2018. godine. A post shared by MuseumOfNaïveAndMarginalArt

Otvori na danas.rs

Vidan Papić i Bojan Otašević: O ljudima i psima (Galerija RTS, od 4. marta do 4. aprila 2026.)

 

Galerija RTS, od 4. marta do 4. aprila 2026.

Vidan Papić i Bojan Otašević: O ljudima i psima

Da li je čovek čoveku vuk ili je vuk vuku čovek? 

Skandal u Zagrebu: Bivši potpredsednik Sabora 28 godina igrao Mihića kao svoj komad?

   Vreme

Na nedavnoj premijeri predstave „Samci“ u „Gaveli“ u Zagrebu, koju su po jednočinkama Gordana Mihića postavili Bogdan Diklić i Nina Kleflin, otkriveno je da u „Kerempuhu“ već 28 godina igraju predstavu po istim tim Mihićevim jednočinkama, samo se zove „Pljuska“ i potpisao ju je Nenad Stazić bivši potpredsednik Sabora.

Da nije bilo premijere predstave Samci u zagrebačkom kazalištu „Gavela“, ne bi se otkrilo da Pljusku, koju u „Kerempuhu“ igraju već 28 godina, nije napisao Nenad Stazić bivši potpredsednik hrvatskog Sabora kao što piše na sajtu ovog Satiričnog kazališta, već Gordan Mihić, jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih scenarista i dramskih pisaca, piše Vreme Ovako je to bilo. Veliki regionalni i beogradski glumac Bogdan Diklić i rediteljka Nina Kleflin postavili su

Otvori na danas.rs

In memoriam Dragoljub Dimitrijević

 

Dragoljub Dimitrijević, srpski akademski vajar, redovni profesor u penziji Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, ostavio je neizbrisiv trag u svetu umetnosti i u srcima svojih studenata, kolega i prijatelja.

Preminuo je u Beogradu 23. februara. Osnovnu školu "Živadin Apostolović" završio je u Trsteniku, Srednju školu primenjenih umetnosti „Đorđe Krstić“ u Nišu, a 1977. godine diplomirao je vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Nakon završenih studija radio je nekoliko godina u vajarskom ateljeu na Venčancu. Bio je saradnik smotre umetnosti "Mermer i zvuci". Od 1989. godine predavao je na matičnom fakultetu – kao docent na Odseku za primenjeno

Otvori na kurir.rs

Premijera digitalno restauriranog filma „I Bog stvori kafansku pevačicu“ u Jugoslovenskoj kinoteci

   Danas Online

U okviru projekta A1 Kinoteka, koji Jugoslovenska kinoteka realizuje u saradnji sa kompanijom A1 Srbija, biće prikazan digitalno restaurirani film „I Bog stvori kafansku pevačicu“ (1972, Centar film), u režiji Jovana Živanovića.

Premijerna projekcija planirana je u sredu, 25.2.2026. u sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke, u Uzun Mirkovoj 1, u terminima od 18.00 i 20.30 časova, uz slobodan ulaz. 

 

U filmu „I Bog stvori kafansku pevačicu” nastalom po scenariju Bogdana Jovanovića i Gordana Mihića, koji pripada tzv. „crnom talasu”, glavne uloge ostvarili su velikani jugoslovenske kinematografije – Vera Čukić i Velimir Bata Živojinović, dok se u sporednim ulogama pojavljuju : Pavle Vuisić,

Otvori na danas.rs

Počinje DOK ’26: Samo jedan domaći dokumentarac

 

Festival dokumentarnog filma DOK je među malobrojnima koji su održani i prošle godine. U ovogodišnjem programu je 19 premijernih filmova, a među njima samo jedan domaći

Dokumentarnim filmom Orvel: 2+2=5 reditelja Raula Peka, počeće u četvrtak 26. februara 8. Međunarodni festival dokumentarnog filma DOK u Beogradu. Do 1. marta na programu festivala su najnovija ostvarenja ovog žanra, sa posebnim fokusom na filmove koji u Srbiji imaju premijeru. Osim glavnog programa, ima i takmičarsku selekciju Enter DOK, posvećenu debitantskim dokumentarnim filmovima. Igor Toholj, umetnički direktor DOK-a kaže za „Vreme“ da će ove godine

Otvori na vreme.com

Staša Koprivica: Udvorički je narod koji ima autoritarnog vođu, i on je veći problem nego vlast

  Radmila Radosavljević

Svoj Dan, i 79. godina postojanja Beogradsko dramsko pozorište obeležilo je premijerom kultnog dela „Kralj Ibi“ Alfreda Žarija, u režiji i adaptaciji Staše Koprivice, koje je sinoć na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ ispraćeno ovacijama.

Jedan od najkritičnijih i najprovokativnijih tekstova svetske drame, koji kroz grotesku, humor i hiperbolu beskompromisno razotkriva sisteme moći, autokratske vođe i režime, ali i narod koji im služi, na ovim našim prostorima postao je deo pozorišne baštine u režiji Ljubomira Mucija Draškića – „Kralj Ibi“ Ateljea 212, sa Zoranom Radmilovićem u naslovnoj ulozi, bio je na matičnoj sceni i na gostovanjima od aprila 1964. do jula 1978. Povratak Žarijevog junaka sa

Otvori na danas.rs

Studenti obeležili godinu dana od „oslobođenja“ SKC-a

 |  FoNet

Studenti umetničkih fakulteta obeležili su večeras godinu dana od kada su ušli u Studentski kulturni centar (SKC).

Oni su ukazali da je stara uprava, na čelu sa direktorom Slavoljubom Veselinovićem, preuzela SKC pre šest meseci i da od tada centar „stoji prazan“. Studenti su posredstvom stranice „Oslobođeni SKC“ na društvenim mrežama pozvali građane da donesu stolice, hoklice, fotelje ili baštenske stolice. Te stolice postavljene su večeras ispred SKC, kao simbolično „vraćanje“ stolica upravi koja je po ulasku u SKC, nakon što su studenti izbačeni, rekla da nedostaju brojni

Otvori na danas.rs

Goran Marković napadnut: Kaže da mu se Milutin Petrović uneo u lice i psovao ga

 |  Danas

Reditelj Goran Marković objavio je na svom Fejsbuk nalogu da je napadnut. 

"Počelo je.

Posle odvratnih napada na mene od strane Vojislava Šešelja i mog bivšeg studenta Predraga Antonijevića na porno kanalu Informer, usledio je fizički napad na mene u kafiću u kome sam sedeo. Napadač je bio moj drugi student Milutin Petrović, dobitnik Sretenjskog ordena drugog stepena, kojim je prethodnog dana odlikovan od strane AV zajedno sa Živoradom Žikom Ajdačićem, Porodilištem u Pasjanu i Domom učenika srednjih škola u Nišu“, napisao je Goran Marković. "Nisam

Otvori na rs.n1info.com

Janko Baljak: Nakon silovanja institucija, postavljana poslušnika, sistematskog uništavanja umetnosti, najmanje što možemo da uradimo je da bojkotujemo ćaci Fest

  R. Radosavljević

Odgovor publike na sve što se u kulturi dešava od prošle godine mora biti bojkot – kaže za Danas filmski reditelj Janko Baljak, komentarišući javni poziv građanima da bojkotuju ovogodišnje izdanje Festa, koji im je uputio Plenum studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Analizirajući događaje u proteklih godinu dana, studenti su u svom pozivu istakli da „kao budući profesionalci koji se obrazuju u oblastima kulture i umetnosti, osećaju potrebu da se oglase sa dubokom zabrinutošću o trenutnom stanju kinematografije u našoj zemlji, i odmazdi nad neistomišljenicima“. Podsećanja radi, posle brojnih skandaloznih „igara“ i manipulacija tokom 2025. i početkom 2026, novi Odbor festivala objavio je prošle nedelje da se Fest nakon pauze od

Otvori na danas.rs

Film „Svadba“ pogledalo milion ljudi za manje od tri nedelje prikazivanja

   FoNet

Za manje od tri nedelje od premijernog prikazivanja, film „Svadba“ postao je potpuni bioskopski hit sa više od milion gledalaca, saopštili su danas producenti.

Film „Svadba“ je za samo 11 dana u Srbiji i Crnoj Gori gledalo više od 340.000 ljudi, a u istom periodu oboren je i dnevni rekord od 40.000 prodatih ulaznica. „Ovaj film je pokazao da uprkos svim našim razlikama i problemima uvek pobjeđuje – ljubav. Hvala svima koji su film pogledali, preporučili drugima i izašli sretniji iz bioskopa“, poručio je danas reditelj filma Igor Šeregi. Velikom interesu publike svakako je doprinela neverovatna regionalna glumačka podela

Otvori na danas.rs

Rajko Grlić : Napadi na Gorana Markovića su ljubavno pismo vođi

  |  R. Radosavljević

Nedavni, samo još jedan u nizu režimskih napada na reditelja Gorana Markovića, koji su oštro osudili svi strukovni esnafi – Asocijacija filmskih reditelja, Udruženje filmskih umetnika, Udruženje filmskih glumaca, Udruženje scenarista, Udruženje filmskih producenata, Srpska asocijacija snimatelja, izazvao je i reagovanje reditelja Rajka Grlić Podsećanja radi, novo skandalozno targetiranje Markovića stiglo je od potpredsednice Vlade Srbije, u saopštenju koje je

Otvori na danas.rs

Duh pobune

 |  Miroljub Stojanović

Kroz niz brižljivo koncipiranih programskih celina, festival je spojio filmove bliže bioskopskom a ne festivalskom standardu, a ipak zadržao visok autorski nivo

Ako je suditi po punim salama, prvo izdanje Beograd film festivala naišlo je na veoma dobar prijem. S obzirom na to da se dešava u festovsko vreme, u više navrata je isticano kako Beograd film festival nije ni zamena za već dve godine nepostojeći Fest niti puka festovska sukcesija. Osnovna strategija Festivala nije bila da samo nadopuni festivalsku prazninu nastalu potpunom nebrigom za ono što Fest jeste bio i što je značio za kulturu Beograda i Srbije, nego i da

Otvori na radar.rs

Preminula glumica Gordana Marić

 

|  Danas Online

Glumica Gordana Marić, najpoznatija po ulozi Goce u seriji „Grlom u jagode“, umrla je u Beogradu u 74. godini.

Vest o smrti umetnice koja je obeležila jednu eru jugoslovenske televizije duboko je potresla glumačku scenu. Gordana je rođena 1952. godine, a preminula je u subotu, 7. februara 2026. godine. Imala je svega 23 godine kada je dobila ulogu u seriji koja joj je obeležila život. Tumačila je lik Goce, devojke glavnog junaka Baneta Bumbara (kojeg je igrao Branko Cvejić), i bila neizostavni deo čuvene družine koju su činili i Aleksandar Berček, Predrag Miki Manojlović i

Otvori na danas.rs

Na SNS sajtu objavljeno novo targetiranje Gorana Markovića

 

Saopštenje potpredsednice Vlade Adrijane Mesarović kojim na sajtu SNS-a vređa reditelja Gorana Markovića izazvalo je velike kritike javnosti. Ona ga, između ostalog tereti i da se „otvoreno zalaže za ubistvo“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića

U četvrtak, 5. februara u 17.30 časova, u Muzeju devedesetih (Kneza Miloša 3) biće održana projekcija filmova „Kordon“ i „Srbija, godine nulte“, nakon koje sledi razgovor sa njihovim autorom Goranom Markovićem. Podrazumeva se, razgovaraće se pre svega o filmovima. Ali, s obzirom da se igrani film „Kordon“ bavi demonstracijama 1996. i 1997. godine, a dokumentarni „Srbija godina nulte“ slika život običnih ljudi od početka devedesetih do pada Miloševićevog režima,

Otvori na vreme.com

Srdan Golubović: Selaković o kulturi ne zna ništa, on je tu kao neki stečajni upravnik, a lamentira o „antisrpskim filmovima“

 Radmila Radosavljević

Brojnim udarima vlasti na „neposlušnu“ kulturu ovih dana dodaje se novi skandal – falsifikovanje činjenica o situaciji u kojoj je kinematografija poslednjih godina, ucena filmskim stvaraocima i neprimerene optužbe koje im je uputio ministar kulture Nikola Selaković.

Ovaj napad usledio je posle pisanja Danasa da se filmska udruženja spremaju da odbiju poziv Filmskog centra Srbije za panel diskusiju najavljenu 6. i 7. februara, zbog toga što se ona organizuje na Zlatiboru, u saradnji sa Nacionalnim festivalom filma i televizije (NAFFIT) čije su prvo izdanje ona bojkotovala. Podsećanja radi, o ovom pozivu FCS, reditelji, sagovornici Danasa, istakli su da diskusija o „Problemu sufinansiranja nezavršenih filmova i kako ga rešiti?”,

Otvori na danas.rs

Nagrada Branko Miljković, vatra, ali ništa

  Autor: Dragan Živanović

Pesnička nagrada Branko Miljković u Nišu, ustanovljena je 1971. godine, a prva nagrada dodeljena je 29. januara 1972. godine, u vreme vladavine niških "liberala".

Pred sam pad tih istih liberala, te 1972. godine. Zanimljivo je da deo nagrade Branko Miljković, ovogodišnja dobitnica, pesnikinja Radmila Lazić, nije htela po tradiciji da primi iz ruku gradonačelnika Niša. Ništa čudno. Nisu hteli ni glumci da učestvuju u organizaciji zadnjeg, prošlogodišnjeg festivala Filmski susreti. Posle svih ovih afera, definitivno je da umetnost u Srbiji dobija politički narativ kao vid političke arene. Umetnici postaju političari. Koristeći

Otvori na euronews.rs

Da li će reditelji i producenti doći na panel Filmskog centra i NAFFIT-a

 

Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao

Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente da mu pomognu u rešavanju problema s kojim se suočava već neko vreme: 52 filma koje je sufinansirao nije završeno. Zato ih poziva da dođu na Zlatibor 6. i 7. februara i učestvuju na panel diskusiji „Problem sufinansiranja nezavršenih filmova i kako ga rešiti?“ Reklo bi se- dobar potez Reklo bi se – ovo je dobar potez FCS-a, znak da ova krovna institucija filmske industrije brine o budućnosti srpskog filma i

Otvori na vreme.com

„Najgori ministar kulture u istoriji Srbije“ i nagrade za lojaliste: Šta stoji iza serije ponižavajućih imenovanja na najvažnija mesta u kulturi

   |  Aleksandra Ćuk

U kratkom roku, i bez vidljivog dijaloga sa strukom, na upravljačke pozicije kulturnih institucija i manifestacija u Beogradu imenovana je kombinacija javnosti slabo poznatih, ali i dobro prepoznatljivih imena iz sveta kulture i umetnosti.

Gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković predložila je nova imena, a Skupština grada ih je izglasala, što je izazvalo snažno nezadovoljstvo među zaposlenima u ovoj oblasti. Među imenima kojima, moglo bi se reći, aktuelni režim gotovo eksperimentalno testira strpljenje nerava nalazi se i Bojan Suđić, koji se pominje kao budući čelni čovek Beogradske filharmonije. 

 

Suđić je ranije bio direktor Simfonijskog orkestra i umetnički direktor Muzičke produkcije RTS, a

Otvori na danas.rs

Umro Vlado Đukanović

  |  Telegraf.rs/izvor: RTS

Vlado Đukanović, istaknuti lingvista i popuralizator jezičke kulture, preminuo je u 66 godini, piše RTS.

Završio je studije srpskog jezika i lingvistike završio na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tamo je i magistrirao. Karijeru je započeo u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Tamo je radio od od 1988. do 2003. godine. Dao je značajan doprinos istraživanju savremenog srpskog jezika i jezičke norme. Bio je posvećen primenjenoj lingvistici i približavanju jezičkih tema široj javnosti. Posebno mesto u njegovom radu zauzimaju RTS-ove

Otvori na telegraf.rs

Nagrade bez nagrađenih: Glumci bojkotovali slavu i Dan Narodnog pozorišta

 

Nagrađeni glumci Narodnog pozorišta nisu došli po nagrade, jer ne odustaju od svog zahteva za smenu Uprave. Zato se javnosti i sindikalcima predstavio novi direktor Drame Zoran Stefanović

Svečanost povodom Dana Narodnog pozorišta, 22. novembar prošle godine nije održana zato što je u to vreme zgrada odlukom Uprave i Ministarstva kulture bila zatvorena kao nebezbedna. Tada je rečeno da će proslava biti upriličena 20. januara, na dan pozorišne slave Svetog Jovana – što je i učinjeno. Međutim, ova dvostruka proslava nije imala slavljeničku atmosferu: sala je bila poluprazna, a dobijene nagrade nije došao da primi ni jedan član Drame. Zapravo, Drama je

Otvori na vreme.com

Na čelne pozicije u kulturi postavljeno je 56 novih funkcionera

 

Na sednici Skupštine grada Beograda imenovano je 56 funkcionera za upravljačke pozicije u institucijama i manifestacijama kulture. Tako je sada u Odboru Festa Lazar Ristovski, a predsednica je sekretarka za kulturu Beograda Jelena Medaković

„Da, kao i svi sekretari do sada, i ja sam formalno predsednica Odbora Festa“, potvrdila je za „Vreme“ Jelena Medaković, sekretarka za kulturu Beograda. Navela je i da su članovi odboraglumac i producent Lazar Ristovski, profesor Fakulteta dramskih umetnosti Goran Peković, reditelj Marko Novaković i predstavnica Cebefa Jelena Stošković. Fest je dobio novi Odbor na sednici Skupštine grada Beograda 22. decembra prošle godine, iako dosadašnjem ističe mandat tek u

Otvori na vreme.com

Beograd Film Festival - nova platforma za savremenu svetsku kinematografiju

 Beograd Film Festival je nova platforma za savremenu svetsku kinematografiju koja na jednom mestu okuplja afirmisane autore i nova autorska imena, art-house poetiku i žanrovski film, uz fokus na bioskop kao prostor zajedničkog iskustva i dijaloga između publike i filmskih stvaralaca.

Festival će otvoriti film „Father Mother Sister Brother“ Džima Džarmuša, dobitnik Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji 2025. godine.

U programu su i najnovija ostvarenja autora kao što su Park Čan-vuk, Fransoa Ozon, Tarik Saleh, Mišel Franko, Kler Deni, Naomi Kavase, Fatih Akin i Pablo Traper, uz filmove rediteljskih klasika poput braće Darden, Agnješke Holand i Stivena Soderberga, kao i snažan novi talas autora i autorki u usponu.

Lagano iščeznuće

  |  Miroljub Stojanović

Najmanje je važno šta smo gledali na srpskim ekranima u 2025. godini. Kako god redukovan izbor filmova bio, imalo je, generalno uzev, šta da se gleda, makar se to samo odnosilo na srpske filmove

Najgora filmska godina u ovom milenijumu, 2025. ovaj epitet duguje trima nezaobilaznim razlozima: neraspisivanju konkursa za domaće filmsko stvaralaštvo; poremećaju u održavanju niza festivalskih manifestacija i filmskih festivala; najgorem bioskopskom repertoaru od 20. oktobra 1944. godine! Malo toga je podvodivo pod neki drugi sistemski problemski skup i malo toga ubedljivije govori o zapanjujućoj krizi u kojoj se našla srpska filmska kultura. Srpski film, inače

Otvori na radar.rs

Jelena Medaković: 2025. je opomena za sve koji će odlučivati o Bitefu i Festu

 

Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković

Kakvi su planovi Skupštine Grada Beograda u oblasti kulture za ovu godinu? Jelena Medaković, sekretarka za kulturu Grada Beograda, koja je na tom mestu od kraja oktobra prošle godine, kaže za „Vreme“ da nas je „ 2025. naučila mnogo čemu“ i veruje da je to bila prekretnica za bolje odluke na polju kojim se bavi. Pre svega najavljuje da bi sam Sekretarijat za kulturu trebalo da postane inicijator aktivnosti. „Početak mandata sam provela u vrlo detaljnim analizama.

Otvori na vreme.com

Dok sekretarka obećava "glamur" i "reset", umetnici poručuju: "Aktuelna vlast je ugasila kulturu u Srbiji"

  |  Tamara Ognjanović

"Lagani reset" u kulturi, tako gradska sekretarka najavljuje planove gradskih vlasti za godinu pred nama.

Posle 2025, koju mnogi smatraju jednom od najgorih u kulturi, oni koji rade na sceni pitaju se - šta li taj reset nagoveštava? Građani dobiju najkvalitetnije i najbolje, kaže nova sekretarka za kulturu Grada Beograda Jelena Medaković, a veliki gradski festivali zadržaće glamur i veličinu. "Promocija kulture mora da bude jedan od naših prioriteta (...) Beogradska publika je vrlo sofisticirana, zna i voli da vidi nove stvari. Tako da ja zaista duboko verujem da će

Otvori na rs.n1info.com

Gradska sekretarka Medaković o kulturnim dešavanjima u Beogradu: FEST ne može da bude održan u punom kapacitetu

 

Naglašena je potreba za rekonstrukcijom i unapređenjem gradskih manifestacija, uključujući FEST.

Sekretarijat teži uspostavljanju dijaloga sa građanima i institucijama radi postizanja održivog razvoja kulturne scene. Sekretarka za kulturu Grada Beograda Jelena Medaković izjavila je da Sekretarijat za kulturu dobija ulogu koju je imao, koja mu i pripada, kao i da on mora da bude mesto sa koje kreće inicijativa različitih programskih aktivnosti. Ona je rekla da je cilj da građani dobiju najkvalitetnije i najbolje, a da "promocija kulture mora da bude jedan od

Otvori na blic.rs

Preminuo glumac i voditelj Dejan Đurović: "Dragstor ozbiljne muzike", "Neven"...

  |  Tanjug

Glumac, spiker i voditelj Dejan Đurović, umro je u 88. godini, potvrdila je Tanjugu porodica.

Dejan Đurović je rođen u Beogradu, 7. novembra 1938. godine. Bio je jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije Beograd koji je više od pola veka bio direktno vezan za programe Radio Beograda svojim školovanim, radiofoničnim, uverljivim i prepoznatljivim glasom. Diplomirao je 1963. godine na Odseku glume na Pozorišnoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Mate Miloševića. Spikersku karijeru započeo je krajem pedesetih godina prošlog veka na tek pokrenutom Drugom

Otvori na 021.rs